Fuerzas Armadas Revolucionarias (Kubanska vojska)

• 5Ovo se svidja korisnicima: Georgius, MarKhan, Maksim 3, Mercury, vnf
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 07 Mar 2012 15:48

Pošto na ovom komadu Foruma imamo dosta zaljubljenika u vojne parade, zastavne vodove, predaju raporta, besjede, počasnu paljbu, strojeve korake, sovjetsku tehnologiju, jednobraznu boju, švajsovano naoružanje, lepe žene i devojke te topli dašak sa Kariba otvaram temu posvećenu Kubanskoj vojsci jednom od specifičnih fenomena Zapadne hemisfere.
Zgode i nezgode egzotične vojske sa egzotičnog ostrva biće predstavljene kroz prikaze raznih istorijskih i trenutnih epoha koje su potresale i potresaju Ostrvo tokom zadnjih 150 godina. Pa da počnemo.
http://www.youtube.com/watch?v=nIZ_6hK_L74

http://www.youtube.com/watch?v=-IY0rRYsQzw&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=kB_VwJZFZJk&feature=related

Dopuna: 07 Mar 2012 16:10

Specijalna jedinica Kubanske vojske - Avispas Negras (Crne Ose). osnovana je 1980. za potrebe diverzija, izviđanja, zarobljavanja i slično. Učestvovala je naročito u sukobima u Angoli tokom kubanskog angažovanja osamdesetih. Opremljena je uglavnom naoružanjem iz nekadašnjeg VU i SSSR među kojima i AKMSB automatskim puškama sa prigušivačem i optikom "Vilma" te Mambi AMR puškom kalibra 14,5mm sopstvenog proizvodstva.
Od vozila koriste ATV Fiero sa montiranim BGA AGS 17 te mitraljezom PKM, Iguana - kubanski MRAP sa mitraljezom 12,7mm, različite verzije UAZa sa montiranim BGA AGS 17, mitraljezom PKM te BsT SPG 9 te izviđačkim oklopnim automobilom BRDM 2.
Brojnost jedinice je procjenjena na 2.000 pripadnika.

Dopuna: 07 Mar 2012 22:45

Moderna kubanska istorija počinje od 1820. godine slabljenjem uticaja Španaca i njihovim povlačenjem iz Srednje i Južne Amerike. Pobune lokalnih plantažera i velikaša dovešće do rata 1895. godine. U neposrednoj blizini Kube rastući džin Sjedinjene Američke Države pažljivo će pratiti razvoj situacije na Kubi pridržavajući se "Monroove doktrine" ali i šireći politički i naročito ekonomski uticaj na nekadašnje kolonije koje su se naročito oslobađale španske vlasti. Rat iz 1895. podariće Kubi nacionalnog heroja Hozea Martija stradalog tokom gerilskog djelovanja protiv španske vlasti ali i stvaranjem "utvrđenih gradova" - reconcentrados od strane Španaca što je jedan od prvih primjera stvaranja koncentracionih logora.
Pod paskom zaštite građana SAD na Kubi u luku Havana uploviće ratni brod Mornarice SAD - USS Mejn (kao dio već simultano raspoređenih ratnih brodova Mornarice SAD prema španskim kolonijama). Paralelno sa raspoređivanjem Mornarice SAD u samim Sjedinjenim Državama vođena je izuzetno snažna medijska haranga pritiv "španskih zverstava" od strane novinskog magnata Rendolfa Hersta i izvjesnog novinara Pulicera. Presudni događaj koji je dao povoda SAD da vojno interveniše na Kubi bila je havarija ratnog broda "Mejn". Havarija najvjerovatnije uzrokovana samoinicijativnim paljenjem unutrašnjeg depoa sa smještaj bitumenoznog uglja sa detonacijom depoa za skladištenje baruta biće iskorištena od strane američke štampe za direktno optuživanje Španaca sa jedne i podbanje američkog javnog mijenja za rat sa druge strane. Senzacionalističko te lažima potkrepljeno novinarstvo od strane Hersta i Pulicera kasnije će se nazvati "žutom štampom".


21. aprila 1898 godine Mornarica SAD će uspostaviti pomorsku blokadu Kube što je prethodilo objavi rata. Iskrcavanje Vojske SAD započeće 22 - 24 juna u Daikiriju. Uz pomoć lokalne gerile Amerikanci će voditi veoma krvave borbe sa lokalnim španskim snagama opremljenim bezdimnom municijom 7x57mm Mauser. No bez pomoći sa strane Španske snage na Kubi biće udavljene i izolovane. Američke snage nastaviće da trpe veoma teške gubitke i usljed bolesti širenih od komaraca kao i žege.
Rat će biti završen ugovorom između SAD i Španije potpisanim u Parizu 10. decembra 1898. SAD će tim ugovorom izdejstvovati sve svoje ciljeve.
SAD će nakon toga započeti masovno povlačenje trupa sa Kube paralelno sa uspostavljanjem američke vojne uprave (United States Military Government (USMG). Kuba će dobiti nezavisnost no uz brojne američke restrikcije i ograničenja, pravom na vojnu intervenciju te uspostavu američkog vojnog kontigenta u Gvantanamo Beju.
Jedna od "zanimljivosti" ovog rata bila je i prisutnost američkih crnaca u američkoj vojsci (9. Konjička regimenta). Ova jedinica će i ostati na Kubi zbog vjerovanja da su njeni vojnici otporni na razne bolesti naročito na "žutu groznicu".

Dopuna: 08 Mar 2012 23:05

U periodu od 1902 do 1959. Kuba ulazi u periode nasilnih i manje nasilnih perioda smenjivanja vlasti uz direktne intervencije SAD. Flugensio Batista doćiće na vlast 1940. godine i uz pomoć Amerikanaca održavaće se na istoj do napuštanja Kube 1959.godine.
Od strane SAD Kuba je snadbijevana sa P 47 elisnim lovcima bombarderima, B 26 lakim bombarderima te C 47 transporterima. Jedini mlaznjaci su bili školsko borbeni avioni T 33.

Dopuna: 08 Mar 2012 23:36


M 4 Šermani iz 1944.godine. 7 komada dopast će u ruke revolucionara koji će sa njima ući u Havanu. Zadnji primjerak će biti obnovljen i remotorizovan motorom sa tenka T 55 te korišten u snimanju filma "The Army of all".

A34 Komet, najmanje 15 ih je kupljeno posle američkog embarga. Stigli su na samom kraju meteža 1958.godine učestvujući u Santa Clara bici. Kasnije su ustupili mjesto sovjetskom oklopu.

Dopuna: 09 Mar 2012 17:45

Revolucija.
Usljed izuzetnih socijalnih, društvenih, teritorijalnih razlika i dispariteta čitav postkolonijalistički period na Kubi biće prožet političkim i ekonomskim previranjima. Kruna tih previranja biće diktatorski režim Flugensia Batiste. Jedna od osobina toga režima biće izuzetna korumpiranost te strahovladanje uz pomoć represivnog odijela policijskog i vojnog aparata. Između 1953. i 1959. godine pojaviće se oružani pokret "Movimiento 26 Julio" sa ciljem slamanja Batistinog režima. Ključni igrači tog pokreta biće kasnije i osnivači Komunističke partije Kube.
Rana faza revolucije trajaće od 1953. do 1956. godine. Karakteriše je napad dobro naoružanih pobunjenika na kasarnu Monkada u Santjago De Kubi. Zbog grešaka tokom samog napada operacija će za pobunjenike biti neuspješna i završiće se egzekucijama svih pobunjenika uhvaćenih na poprištu borbe. Oni koji su pod sumnjom da su bili saradnici pobunjenika biće izvedeni pred sud.
Druga faza Revolucije proteže se od Decembra 1956. do 1958. i karakteriše je povratak kubanskih pobunjenika protjeranih - pobjeglih sa Kube uključujući i preživjele iz napada na kasarnu Monkada. Stići će jahtom Granma i uz obračune sa Batistinim snagama uputiće se na planine Sijera Maestre u jugoistočnom dijelu Kube. Paralelno s tim SAD će uvesti embargo Batistinom režimu koji će sa druge strane ipak biti podržan američkim biznismenima i mafijom. Šireći obavještajni i propagandni rad sa planina kubanski pokret će širiti svoj uticaj na kubansko društvo.
Batistin odgovor će biti sročen u operaciji Verano, Juna 1958. Oko 12.000 Batistinih vojnika od kojih su 7.000 bili neobučeni regruti nevoljno će krenuti ka položajima pobunjenika kojih je bilo od 1.000 do 2.000. Upadajući u minska polja i zasjede Batistine snage trpjeće značajne gubitke koje će pratiti i masivne predaje.
Naglo oslabljena Batistina vojska sa naglo donaoružanim kubanskim pobunjenicima počeće da gubi provinciju za provincijom. Posle poraza kod Santa Klare te rastuće konfuzije i panike Flugensio Batista napustiće Kubu 1. januara 1959.godine. Operativni komandanti garnizona posle toga obustaviće dejstva protiv kubanskih pobunjenika koji će simultano ući u gradove Santjago de Kuba (Fidel Kastro) te Havana (Guevara i Cienfuegos).
Jedan od ključnih igrača kubanskog revolucionarnog pokreta bio je Fidel Kastro. Postaće vođom kubanske revolucije. Jedan od uzroka same Revolucije bila je i činjenica da je Kuba dugo vremena bila igralište američke mafije te koncesija američkih biznismena. Iako je Kastro pokušavao da ispegla i smiri odnose sa sjevernoameričkim susjedom kolizija je bila neizbježna.
U periodu 1960.godine CIA služeći se plaćenicima i ostacima režima vršiće sabotaže i diverzije na teritoriji Kube na dnevnoj bazi. Vrhunac tog puzajućeg rata biće iskrcavanje Borbene grupe u Zalivu svinja Aprila 1961.godine (La Batalla de Girón).
Zanimljivost kod operacije u Zalivu Svinja jeste da je 13 miliona dolara za njeno izvođenje odobrio Ajzenhauer da bi samo izvođenje operacije prešlo u mandat Džona Kenedija.
Sama operacija bila je amfibijski napad borbene grupe jačine do 1500 ljudi sa ključnom stavkom u vazdušnoj podršci. Pripadnici borbene grupe obučavani su od strane CIA u južnoj Floridi i Panami i jedan od ključnih zadataka je da se sa početne pozicije dokopaju lučkih postrojenja u primorskom gradu Trinidad zbog daljeg razvoja snaga. Logistika i centri koncentracije postojali su i u Gvatemali i Nikaragvi. Transport sredstava vršen je C 46 i C 54 avionima, a vatrena podrška prepuštena je lakim bombarderima B 26 "uhvaćenim u raskoraku" između Nacionalne garde Alabame i krajnjeg korisnika Gvatemale.
Iskrcavanje je počelo 17 aprila 1961.godine uz diverzije i vazdušne napade na kubanske aerodrome izvršene 2 dana ranije. Ono što čitav događaj prilično razlikuje od sličnih sukoba jeste tvrdnja da je američka operacija provaljena os strane kubanskih obavještajaca te da je Kastro dobio upozorenja od strane sovjetskog KGB. Očigledno od strane "Istoka" Kubanci će dobiti tenkove T 34, IS 2, SU 100 lovce tenkova, haubice od 122mm uz postojeće naoružanje zarobljeno do Batistinih snaga. Takođe većina Kubanaca nije bila protiv Kastra, a nisi bili ni na strani kontrarevolucionara. Kastrov režim biće i ojačan veteranima španskog građanskog rata sa prebivalištem u Sovjetskom Savezu uz već primjećene agente KGB.
Samo iskrcavanje kubanskih kontrarevolucionara pokazalo sa kao težak poduhvat. Veoma brzo došli su u sukob sa lokalnom milicijom, veoma brzo kubanska avijacija pogodila im je brodove za snadbjevanje. Sopstvena avio - podrška naišla je na četrvorocijevne mitraljeze DŠK 12,7mm. Uz tvrdnju da je i Kastro ranije bio upozoren Kubanci su na bojno polje ubrzo doveli tenkove T 34, pešadiju, artiljeriju. Kontrarevolucionari su bili zakovani paljbom bez mogućnosti da idu naprijed, bez mogućnosti da idu nazad. Kenedi je odobrio izvlačenje kontrarevolucionara ali nije odobrio dejstvo američke avijacije. Samim tim operacija je bila osuđena na propast.
Oko 1200 pripadnika "Brigade 2506" kubanskih kontrarevolucionara biće zarobljeno. Mnogi će biti pogubljeni na licu mjesta. Raznoraznim pogodbama dobar dio njih biće vraćen u SAD.
Dešavanja u Zalivu svinja učvrstiće Kastrovu vlast, učvrstiće njegove odnose sa SSSR, trajno ga okrenuti protiv SAD i do 1965.godine Kuba će definitivno postati "Crvenim ostrvom".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Одличана тема.

Можеш се додати време од револуције до данас како војни тако и цивилно напредовање Кубе поготову медицине и њиховог најновијег откриће вакцине против Сиде.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Кубанске оклопне јединице

• 1Ovo se svidja korisniku: HatakeKakashi
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 09 Mar 2012 23:54

Jedan od fenomena post - revolucionarne Kube biće direktna i neposredna prisutnost američke CIA kroz subverzivne aktivnosti (propaganda, diverzija, psihološki rat). Od 1961. godine startovaće Operation Mongoose iliti "Kubanski projekat". Projekat je trajao do 1975.godine sa godišnjim budžetom od 50 miliona dolara, 2500 zaposlenih od toga 500 Amerikanaca i po Noamu Čomskom "won the prize for the largest operation of international terrorism in the world."
Osim pokušaja diskreditacije Kastra te planiranja njegovog atentata mnogo zanimljiviji su bili primjeri sabotaža izvođenih paljenjem poljoprivrednih kultura, skladišta te napada i diverzija na rafinerije nafte, luke i elektrane. Formirana je i manevarska grupa Alpha 66.
Politički protivnici Kastrovog režima sponzorisani od strane SAD nastaviće da dišu za vratom novouspostavljenoj kubanskoj vlasti.


Djelovi "Kubanskog projekta" i članovi Alpha 66 na zanimanju. Krajnje desno Li Harvi Osvald čije će se ime kao i imena drugih pripadnika ove grupe pojavljivati u sudskim spisima povodom atentata na Džona Ficdžeralda Kenedija tadašnjeg predsjednika SAD izvedenog 1963.godine u Dalasu gradu, savezna država Teksas.

Edward Lansdale, general po činu, šegrt OSS te operativna violina CIA i mastermajnd "Kubanskog projekta.

Ovakva američka aktivnost dovest će Kastra pravo kod Hruščova. Ako je posjeta Mikojana obezbjedila gvožđuriju i naftu Hruščovljeva pozicija nudila je mnogo jače karte socijalističkog razvoja.
Partija šaha vođena između Sovjeta i Amerikanaca uglavnom je bila oslonjena na dešavanja na teritorijama njima "prijateljskih" zemalja i naroda. Jedno od tih dešavanja je i sovjetsko raspoređivanje R 12 i R 14 balističkih raketa sa nuklearnom bojevom glavom ili barem izrada pozicija za njihovo korištenje. Amerikanci su na taj sovjetski potez odgovorili pomorskom blokadom Kube ka kojoj su išli sovjetski vojni i civilni brodovi. Uz politička natezanja i mogućnost pomorskog sukoba došlo je i do bacanja signalne dubinske bombe od strane USS Beale na jednu sovjetsku podmornicu ali se sve na tome završilo. "Kubanska kriza" završena je političkim dogovorom uz jasno i nedvosmisleno svrstavanje Kube u "sovjetski tabor". Odbrana Kube postala je stvar sovjetskog prestiža.


Dopuna: 10 Mar 2012 1:08

Da ne ostane nespomenuto, tokom "Kubanske krize" kastro je izdao naređenje o gađanju svih američkih aviona. Lokalna sovjetska posada sa S 75 Dvinom uspjeva oboriti jedan američki izviđački U2A avion. Ostaci toga aviona izloženi su u Muzeju revolucije u Havani. Pilot Major Rudolf Anderson je poginuo.

Dopuna: 10 Mar 2012 18:52

U periodu od 1962.godine kubanski odnosi sa SSSR biće slamka spasa za Kastrov režim. Izvoz šećera biće usmjeren ka SSSR dok će SSSR Kubu snadbijevati veoma potrebnom naftom. Mnogi građani Kube školovat će se u SSSR i po povratku u matičnu zemlju obrazovat će mnoge Kubance. Formirat će se mnoge bolnice, škole, te centri kolektivnog stanovanja. Oskudno snadbjevanje hranom i robom široke potrošnje za većinu Kubanaca neće biti novina u odnosu na prethodne režime. Sovjeti će Kubance snadbjeti i žitom, vozilima i mehanizacijom.
Sovjetska vojna misao lijepo će se primiti na novo kubansko rukovodstvo. Prve isporuke naoružanja i vojne opreme SSSR je pokrenuo Aprila 1960.godine. Radilo se o 100 tenkova T 34 - 85 iz čehoslovačkog inventara. Već 1963.godine Kastro će ugovoriti sa Hruščovom isporuku 120 tenkova T 55.
MiGovi 15 stići će već 1961. mjesec dana posle Zaliva svinja. Ukupno će stići 41 MiG 15bis, MiG 15Rbis i MiG 15UTI kao i 12 MiGova 19P.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Овај центар је у рукама Кинеза или га користе Кубанци и продају информације Кинезима и Русима???

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 11 Mar 2012 0:17

su47berkut ::Овај центар је у рукама Кинеза или га користе Кубанци и продају информације Кинезима и Русима???

Centar je u rukama Kubanaca. Tvrdi se da ne može da vrši prisluškivanje modernih komunikacija. Predložena je modernizacija, ali nije se mnogo sa njom odmaklo. Inače Kubanci su veoma poslovični oko svih vrsti pogodbi.

Dopuna: 11 Mar 2012 18:20

Posle uspješnog otpora američkim nastojanjima da "pomognu" Kubi, između Kastrovog režima i sovjetskog rukovodstva procvjetaće "tinejdžerska ljubav". Ako su "družba narodov" i "Ugovori o prijateljstvu" sa tenkovima pritvrđeni u istočnoj Evropi na Kubi su Sovjeti konačno pronašli svoje mjesto pod suncem i to karipskim pod hladovinom palmi.
Saradnja će se protegnuti do ogromnih razmjera. Osim sveprisutnosti Sovjeta, emitovanja TV programa sa sovjetskim Tomom i Džerijem, prilježnim učenjem ruskog, Kuba će uskoro postati i članicom SEVa (Совет экономической взаимопомощи). Nadrealne scene, nuklearnih elektrana, fabrika nikla, kamiona, traktora i automobila uskoro će se pojaviti na 100 kilometara od američke obale.


Velika ekonomska saradnja dovešće da velike vojne saradnje. Za razliku od mnogih drugih slučajeva Sovjeti i Kubanci slagaće mozaik svojih odnosa uspješno praveći prepletaj svojih potreba, ambicija i želja. Ranih šezdesetih Kubanci su velikim trudom uspjevali da postave i učvrste linije odbrane svoje Revolucije. Već početkom sedamdesetih postaće vojna sila broj 1 u Južnoj Americi. Biće uveden trogodišnji vojni rok, oružane snage narast će na 240.000 pripadnika i biće opremljene savremnim sredstvima ratne tehnike. Ono po čemu će Kubanska vojska postati poznatija jeste ispunjavanje ambicija Fidela Kastra na bazi vođenja spoljne politike. "Kubanska misija" biće uspostavljena u Gani već 1961.godine, Alžiru 1963. godine, Siriji, Nikaragvi i Gvatemali sedamdesetih i osamdesetih. Ono po čemu će Kubanska vojska postati poznata je direktna i masivna vojna intervencija u Angoli 1975.godine čijom je direktnom i energičnom akcijom spriječen pad režima Agostina Neta i ulazak Južnoafričkih oružanih snaga u Luandu, te vojnom intervencijom u Etiopiji 1977.godine kojom su Kubanske i Etiopske snage izbacile Vojsku Somalije iz istočnog dijela Etiopije.
Sovjetska ekonomska pomoć Kubi biće procjenjena na tri milijarde dolara, vojna pomoć biće procijenjena na 2,5 milijardi dolara u vremenima kada je MiG 21 cijenjen na 1,5 miliona dolara.
Naročito od 1975.godine Sovjeti će dodatno osnaživati Kubansku vojsku. Avijacija će biti opremljena sa oko 200 borbenih aviona od MiGova 15 do MiGova 29, Mornarica sa raketnim čamcima, podmornicama i fregatama klase Koni. Formiraće se vazdušno - desantna jedinica jačine 4.000 vojnika sa pojačanim sposobnostima vazdušnog i pomorskog transporta. Paralelno sa jačanjem Oružanih snaga Kubanci će dosta ulagati i u organizaciju i opremanje Teritorijalne odbrane (Milicias de Tropas Territoriales-MTT) sa procjenjenom snagom od 500.000 do 1,2 miliona pripadnika kao i Brigadas de Producción y Defensa.
Oružane snage prve linije biće procijenjene na 200.000 pripadnika Armije, 15.000 pripadnika RV i PVO te 10.000 pripadnika Mornarice.
Ono što posebno privlači pažnju je veoma velika briga prema rezervnom sastavu. Svake godine probrane grupe rezervista provešće po 45 dana unutar aktivnog sastava Kubanske vojske integrisani u njene svakodnevne dužnosti. Malo je poznata činjenica da je 70 procenata od ukupnog kontigenta kubanskih snaga u Etiopiji i Angoli bio sačinjen od rezervista. Komentar sovjetskih i ruskih oficira koji su bili pridodati kubanskim jedinicama na njihova dejstva biće - работает очень хорошо.
Kubanski avio - prevoznik (IL 62 i TU 154) kao i trgovačka mornarica takođe će biti u službi podrške kubanskim snagama. Od sredine sedamdesetih Kubanci će u svom inventaru uvrstiti tenkove T 62, BVP BMP 1, ZSU 23 Šilka uz sovjetsko pešadijsko naoružanje, transportere BTR 40, 50, 152, BTR 60, lake tenkove PT 76, izviđačka vozila BRDM 2 te kamionske platforme Gaza 66, Urala 375, ZiSa 157, Kraza te UaZa. Ova sredstva biće osnovica kubanskih mehanizovanih brigada. Artiljerija će biti popunjena sovjetskim minobacačima 82 i 120mm, ZiSovim topovima 76mm, haubicama M30 122mm, D 30 122mm, D 20 152mm, samohodnim haubicama Gvozdika 122mm i Akacija 152mm. Posebno opasnim u kubanskim rukama pokazaće se topovi M 46 130mm i naročito višecijevni lanseri raketa BM 21 Grad 122mm čijom su plotunskom paljbom zaustavljeni i razbijeni Južnoafrikanci pred Luandom.
Avijacija će dobiti MiGove 23 u varijantama ML, MS i UB - 47 komada, jurišne helikoptere Mi 24D - 20 komada, oko 60 transportno - desantnih helikoptera Mi 8 i Mi 17 te 16 lovaca - presretača MiG 29 uz veći broj školskih aviona Zlin Z 326, mlaznih L 39 Albatros te transportnih AN 24 i 26 uz veći broj prethodno isporučenih sredstava ratne tehnike sa MiGom 21 na čelu.
Isporučeni su i protivtenkovski kompleti "Maljutka", "Šmelj", "Fagot", topovi D 44 85mm, topovi T 12 100mm te samohodni topovi SU 100 sa topom 100mm.
PVO će biti opremljena sa ZU 23, ZPU 4, ZSU 23 - 4, ZSU 57 - 2, S 60 57mm, raketnim sistemima Strela 2M, Igla, Kub, Neva, Osa, Strela 1, Strela 10, Strela 3.
S 75 Dvina će zajedno sa S 125 Nevama dočekat će da bude zašvajsovana na šasiju tenka T 55.
raketne snage će u svom sastavu raspolagati sa 65 samohodnih raketnih sistema 9K52 Luna M.


Dopuna: 12 Mar 2012 2:05

Sredinom sedamdesetih u Portugalu, nekadašnjoj kolonijalnoj sili doći će do političkih previranja. Ta politička previranja značajno će se odraziti na njene preostale prekomorske posjede Angolu i Mozambik prije svega. Sovjetima geostrateški položaj Angole kao i pružena šansa nisu mogli da promaknu. Za izvođenje sukoba u afričkim savanama i pustopoljinama Kubanci su bili gotovo prirodni saveznik. Brbljivost Fidela Kastra odradiće ostalo.
Povlačenje iz Angole Portugalci su odradili na prečac. U okolini aerodroma Luanda nalazili su se ostavljeni lični automobili portugalskih kolona, Luanda je djelovala kao grad duhova. Bilo je nekoliko političkih frakcija koje su potezale pravo na vlastodržlje, među njima i najjača komunistička MPLA sa svojim vojnim krilom FAPLA - Forcas Armadas Populares de Libertacao de Angola. Ne treba trošiti riječi da su Kubanci bili povezani sa MPLA i ranije.
Posle povlačenja Portugalaca počeće trka ka Luandi i borba za Angolu. U tom "poslu" sa jedne strane biće Sovjeti, Kubanci, MPLA sa druge Južnoafrikanci i UNITA, sa treće FNLA i sa četvrte strane FLEC (izdvojena pokrajina Kabinda).
Južnoafrikanci će startovati sa operacijom Savana. Već značajno uvučeni u dubinu angolske teritorije vodeći od 1966. borbu sa namibijskim pokretom SWAPO, Južnoafrikanci će veoma brzo razviti nekoliko veoma mobilnih sastava na različitim pravcima napredovanja. Brojno stanje im je procjenjeno na 3.000 vojnika. Tokom tih operacija sadejstvovaće sa UNITOM i FNLA.
Kubanci će na takav razvoj događaja odgovoriti operacijom Karlota. Iz Brazavila (DR Kongo) će momentalno biti prebačeno 100 vojnih specijalista za organizovanje Angolske vojske, te jedan kompletan bataljon specijalne namjene. U odlučujućoj bici uspjeće da suzbiju FNLA potpomognut Zaircima.
No na jugu stvari se postajale katastrofalne.


Brzo se probijajući Južnoafrikanci su izbili pred Luandom prijeteći preuzimanjem čitave zemlje u predvečerje proglašenja nezavisnosti. U toj situaciji uz pomoć Sovjeta Kubanci prebacuju 36.000 kompletno opremljenih i obučenih vojnika i opremaju Angolsku vojsku sa 110 tenkova T 34, 70 tenkova PT 76, 80 oklopnih transportera BTR 60, PVO artiljerijom kao i sa čak 100 višecjevnih lansera raketa BM 21 Grad 122mm. Same Kubanske snage uhvatiće se u koštac sa Južnoafrikancima i UNITOM i služeći se artiljerijom naročito topovima M 46 130mm, VLR Grad 122mm nanjeće teške gubitke južnoafričkim snagama na ključnim pravcima te poremetiti im linije snadbjevanja. Takođe biće poslano i 12 MiGova 17 te 12 MiGova 21 MF.
Ovakva "poplava" Kubanske vojske u Angoli stopirala je akcije južnoafričke vojske koja je pozvala veoma velik broj rezervista. U borbama sa Kubancima posebno je teško postradala Unita, plaćeničke formacije, a FNLA je gotovo prestao da postoji. Američka pomoć za UNITU pristizala je veoma sporo i to preko reaktiviranog aerodroma Kamina u Zairu. Mobutu Sese Seko "oladio" je značajan dio sredstava doniranih od strane CIA.
Sa obezbjeđenom vazdušnom premoći od strane dvije kubanske eskadrile MiGova 17 i 21 te izuzetno osposobljenim mehanizovanim sastavima Kubanci će potisnuti Južnoafrikance i izaći na angolske granice 27.marta 1976.godine.

Dopuna: 12 Mar 2012 22:08

Posebno značajnim kubansko učešće pokazaće se u izdvojenoj provinciji Kabinda. Izdvojena od matice Angole Kabinda je bila napadnuta od strane Zairske vojske i pokreta FLEC. Tamošnji kubanski komandant uspio je da pripremi bataljon angolske FAPLE te da dovede iskusne kubanske specijaliste koji su u rekordnom vremenu uspjeli da kompletiraju višecjevni lanser raketa BM 21 Grad. Kubanski pioniri u blizini neprijatelskih položaja te na očekivanim napadnim pravcima uspjeli su da postave minska polja. Malobrojne kubanske snage u toj provinciji hladnokrvnom upotrebom borbenih sredstava te miniranjem nanjeli su teške gubitke neprijatelju. Među najsmrtonosnijim oruđima u kubanskim rukama pokazali su se teški četvorocijevni mitraljezi ZPU 4 14,5mm "quatro bokas" i naročito VLR Grad 122mm. FLEC i Zairska vojska biće istjerani a od presudnog ekonomskog značaja važne naftne bušotine sačuvane.


Posle 1976.godine Kuba će nastojati da smanji svoj vojni kontigent u Angoli. "Moskovske Gurke" kako će ih još nazivati biće zamjenjene sa ljekarima, učiteljima, građevinarima, inžinjerima. Kubanci će na sebe preuzeti u potpunosti održavanje puteva, obnovu porušenih mostova, telekomunikacije, luke. Glavne vojne snage ostaće jedino oko Luande kao i 2.000 vojnika u izdvojenoj provinciji Kabinda na poslovima čuvanja naftnih polja.
No usljed sukoba raznih interesa uobličenih u djelovanju Južnoafrikanaca u Namibiji, korištenju hidroenergetskog sistema Kunene na samoj angolskoj granici, opstanku pobunjeničkog pokreta UNITE koga će sponzorisati američka CIA te prisutnosti Sovjeta sa bazama za TU 95 daljnobojne bombardere situacija u Angoli biće daleko od smirivanja.
Naročito nekoliko ofanziva FAPLE rukovođene od strane Sovjeta protiv udaljenih i nepristupačnih baza UNITE uzrokovaće nagli pad sposobnosti angolske vojske. Da "stvar" bude gora u južnom dijelu Angole pojaviće se snačajan broj baza namibijskog SWAPO pokreta što će izazvati nekoliko snažnih ofanzivnih upada južnoafričke vojske koja će dodatno oslabiti FAPLU. Povratak "Moskovskih Gurki" bio je neizbježan.

Dopuna: 14 Mar 2012 0:04

Početkom osamdesetih Kubanci će povlačiti svoje snage iz Angole. Međutim njihovo prisustvo na obezbeđivanju naftnih polja, tehničkoj podršci i vođenju ratnog vazduhoplovstva i dalje će biti neophodno. Gerilski pokret UNITA pomognut od strane Amerikanaca sa BGM 71 AT - sistemima te Stinger MANPAD PVO sistemima produžiće agoniju rata. Južnoafrikanci će tokom osamdesetih takođe vršiti konstantne upade na jug Angole koji će sredinom osamdesetih eskalirati u zauzimanje značajnog parčeta angolske teritorije. Ono što će posebno krasiti te operacije jeste činjenica da su Južnoafrikanci gotovo u potpunosti prenaoružali svoje snage. U upotrebu biće uvedena automatska puška R 4 5,56mm, točkaško borbeno vozilo Ratel sa topovima 90, 20mm te minobacačem 81mm, oklopni kamioni Kaspir i Bufel, višecjevni lanser raketa Valkiri 127mm izrađen na osnovu za to posebno zarobljenog primjerka sovjetskog Grada 122mm, mobilna top - haubica G 5 155mm namijenjena za kontrabatiranje topovima M 46 130mm i haubicama D 30 122mm, samohodna točkaška top - haubica G 6 155mm namijenjena za hitna pojačanja na ugroženim pravcima. Uspjeće i da zarobe i ispitaju radar P 15 te raketni sistem PVO Osa. Sav inventar ratne tehnike Južnoafrikanci su prizvodili strogo namjenski i na osnovnu ratnih iskustava. Sav ljudski personal angažovan u vojsci JARa proćiće kroz veoma surov sistem obuke i ustrojstva jedinica. Južnoafričke snage takođe će u svojim redovima imati i Ovambo "tragače", lokalne domoroce sa dobrim poznavanjem terena.
Tako pripremljene snage JARa nanijeće izuzetno velike gubitke Angolskoj vojsci vođenoj od strane Sovjeta. Posebno teške gubitke Angolska vojska pretrpjeće pri pokušajima prelaska rijeke Kuito što će uzrokovati njeno povlačenje ka gradu Kuito Kuenavale. Sovjetski savjetnici takođe će se povući ostavljajući Angolsku vojsku bez komadno - štapskog sastava. Kuito Kuenavale grad - kapija ka ostatku Angole biće opkoljen snagama JARa i UNITE koje će sa daljina od 30 - 40 km granatirati gotovo slomljenu Angolsku vojsku. Usljed te situacje Luanda će zatražiti hitnu asistenciju Kubanske vojske. Kastro će bez znanja Sovjeta odobriti Operaciju Maniobra XXXI Anniversario - hitno raspoređivanje kubanskih snaga - 15.000 vojnika sa tenkovima T 62, BVP BMP 1, BRDM 2, PVO artiljerijom te raketnim sistemima Osa i Strela 10. Kubanci će letjetiti i vršiti borbene zadatke i na MiGovima 23, helikopterima Mi 17 i Mi 24.


Kubanski plan bazirao se na dovođenju pojačanja u opkoljeni Kuito i otvaranju drugog fronta u Lubangu. Južnoafrikanci će nastaviti da postižu uspjehe protiv "urakljene" Angolske vojske no sa dovođenjem kubanskih pojačanja i zauzimanjem pozicija pogodnih za odbranu uz vođenje iscrpljujućih borbi Južnoafrikanci će biti zaustavljeni i Angolska vojska će uspjeti da preživi. Kubanski kontigent će uskoro narasti na 55.000 vojnika od kojih će 40.000 biti raspoređeno na Jugu. Njihovo prisustvo u RV i PVO odigrat će kritično važnu ulogu u bitkama i obezbijediti vazdušnu premoć.
Kubanci će od grada Lubanga započeti sa krvavim napredovanjem i čišćenjem juga Angole. U tom području Kubanska vojska će uspjeti da rasporedi dvije divizije, izgradi dva aerodroma na kojima će rasporediti MiGove 23, helikoptere Mi 17 i Mi 24, instaliraće radarske sisteme i sistem VOJIN, postaviti mrežu PVO odbrane sa raketnim sistemima Strela 10 i Osa. Južnoafrička vazdušna premoć postaće stvar prošlosti. Kastro će izdati naređenje da se izvrše vazdušni napadi na hidroenegetski sistem Kunene te logističke centre južnoafričkih snaga. Na tim prostorima vodiće se najveća bitka na Afričkom kontinentu posle Drugog svjetskog rata. Južnoafrikanci će biti primorani da pozovu 140.000 rezervista.



Usljed izuzetno snažnog pritiska KoVa Kubanske vojske kroz jug Angole te naleta MiGova 23 na sjeveru Namibije, gubitaka Južnoafrikanaca i velikog pritiska na njihove veoma izložene jedinice te domaćeg i međunarodnog pritiska na Pretoriju doći će do pregovora u Nju Jorku između sukobljenih snaga. Uz dogovoreno postupno povlačenje Kubanaca i Južanoafrikanaca te plana za Namibiju, Angola će se smatrati konačno završenom misijom Kubanske vojske. Gubici Kubanaca u Angoli biće procjenjeni od 3.000 do 10.000 poginulih.


1. Jula 1991.godine kubansko povlačenja iz Angole biće kompletirano.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Одличан пост али шта ми остали да додамо?
Каква је тренутна ситуација у војсци?

• 2Ovo se svidja korisnicima: MarKhan, Levčanin
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 14 Mar 2012 12:37

sap ::Одличан пост али шта ми остали да додамо?
Каква је тренутна ситуација у војсци?

Idemo ka trenutnoj situaciji mada ostao je još jedan dio afričkog kontinenta. Neka doda ko šta misli da treba da se doda, ako neko ima pojedinosti oko okršaja i djelovanja sve te raspoložive tehnike slobodno neka vikne.

Dopuna: 14 Mar 2012 23:13

Tokom sedamdesetih godina 20.vijeka na prostoru Roga Afrike doći će do gotovo nevjerovatnih prevrata i meteža. Kruna tih dešavanja biće rat između Somalije i Etiopije.
Tokom sedamdesetih godina grupa oficira etiopske vojske svrgnuće sa čela te zemlja cara Hajla Selasija. Oficiri koji su bili vinovnici takvog djela u tadašnjoj podjeli na Istok i Zapad odabraće - Istok. Inače do tada je Etiopija bila saveznik SAD i Zapada uz pomoć kojih je i ustrojila svoje oružane snage. Mengistu novi vladar Etiopije započet će sa "crvenim terorom" koji će dodatno oslabiti etiopsku vojsku. 13. Jula 1977.godine oko 70.000 vojnika Somalije izvršiće upad na teritoriju istoka Etiopije. Do tada je Somalija bila u "sovjetskom taboru" no usljed raznoraznih političkih kombinacija pokušaće da se približi Zapadu. Iz zemlje je istjerala sav sovjetski personal.
Ovakav razvoj događaja lansiraće Etiopiju u žižu sovjetskog interesovanja. Pošto su Somalijci razbili etiopsku vojsku koja je uz to bila zauzeta borbom protiv eritrejske gerile te zauzeli istok Etiopije na odbrani socijalizma bilo je potrebno angažovati potpuno nove snage. Kubanci koji tek što su završili sa poslom u Angoli dobiće novu prekomandu - vojna pošta Etiopija.
Uz pomoć sovjetske logistike počeće masovno prebacivanje pripadnika kubanske vojske u Etiopiju. Kubanaca je u smislu vojnih savjetnika bilo i prije no sada su prebacivane kompletne vojne jedinice na čelu sa generalom Arnoldom Očoom. Smatra se da je u Etiopiju prebačeno do 18.000 kubanskih vojnika.
Naoružavanje tih snaga na sebe će preuzeti SSSR. Uspjeće da izvrši prebacivanje oko 600 tenkova od T 34, T 55 do T 62(oko 120 komada), oklopne transportere BTR 50, 152, 60PB, izviđačke automobile BRDM 2, 300 borbenih vozila pešadije BMP 1 i oko 400 komada artiljerijskog naoružanja. Isporučiće Sovjeti i desantna borbena vozila BMD 1 i ASU 57 kao i višecjevne lansere raketa Grad 122mm. Prebaciće lovce bombardere MiG 17F te 48 MiGova 21bis i MiGova 21R. Sovjeti će Kubance opremiti i helikopterima Mi 6 i Mi 8 kao i prvim varijantama jurišnog helikoptera Mi 24. Vazduhoplovstvo Etiopije praktično će voditi Kubanci. Tvrdi se da su u tom periodu Sovjeti uspjeli prebaciti oko 60.000 tona materijalno - municionih sredstava (operacija Barakuda). Ukupna vrijednost "pošiljke" procjenjena je na jednu milijardu američkih dolara. Na prevoznim poslovima posebno će se istaći transportni avion AN 22. Jedan od njih izletjeće sa poletno - sletne staze aerodroma Adis Abeba ali će ga Kubanci izvući sa dva tenka T 55.
Odmah po dolasku Kubanci će biti upućeni u izvođenje borbenih dejstava. Još i prije dolaska glavnih borbenih snaga kubanski specijalisti će biti gotovo jedini koji će uopšte ostati na liniji prema Somalijcima. Sa dolaskom glavnine kubanskih snaga posjednut će se linija fronta, a kubanske snage izaći će na glavne pravce. Kubanski oficiri preuzet će i komadno - štapske dužnosti. Od Sovjeta dobiće obavještajne podatke radio - lokacionog te satelitskog izviđanja istoka Etiopije (Космос-964), a njihove posade redovno će izvoditi izviđačke letove na avionima MiG 21R. Priprema kontra - nastupanja biće sveobuhvatna, a Kubanci će uspjeti da dovedu u red Etiopsku vojsku i linije snadbjevanja.
Kontraudar počeo je 8.januara 1978.godine vazdušnom operacijom izolacije somalijskih snaga. Kubanski piloti sa MiGovima 17F i MiGovima 21 nanijet će uništavajući napad na pozadinu somalijskih snaga uz jasnu demonstraciju vještine pilota prilikom napada tačkastih ciljeva. Po linijama fronta i somalijskih komunikacija sručiće se udar haubičnih diviziona 152mm i divizona BM 21 Grad 122mm. U okolini gradova Harar i Diredava somalijski gubici rasli su ogromnom brzinom. Zatim će biti pokrenut napad mehanizovanih brigada i oklopnih bataljona. Kubanci će uglavnom napadati bokove neprijateljskih snaga. Sa velikom vještinom, hrabrošću i sposobnošću korištenja sovjetske tehnike naročito tenkova T 62 nanosiće udar za udarom po Somalijskoj vojsci nanoseći joj katastrofalne gubitke. Komandant kubanskih snaga Arnoldo Očooa izuzetno poštovan od strane svojih podređenih iz Angole, poznat kao izuzetan vođa krupnih operacija, kao oficir i strateg postaće autoritetom i među sovjetskim vojno - savjetničkim sastavom. U nekoliko navrata lično će komandovati operativnim kubanskim jedinicama na prvim linijama fronta uz donošenje potpuno samostalnih odluka (mimo zvanične Havane). Njegov bliski odnos sa čelnicima Sovjetske armije biće stavljen pod lupu bezbjedonosno - istražnih oragana (Raul Kastro) Kubanske vojske.
Rat na istoku Etiopije biće završen 15. marta 1978.godine, potpunim porazom i rastrojstvom Somalijske vojske. U mnoge gradove provincije Ogaden Etiopljani i Kubanci ući će bez borbe. Ukupni gubici Kubanske vojske u Etiopiji biće procjenjeni do 400 poginulih.

Kastro i Mengistu valjda u Adis Abebi. Pregnuća Kubanske vojske na Afričkom kontinentu koristit će Kastru i često će se sa pravom pozivati na njih. No ta postignuća imaće u očima kubanskih vojnika i Sovjeta svog "internog" junaka, generala Arnolda Očou. "Bezbednjaci" kubanske vojske (Raul Kastro) motrit će na njega. Ispostaviće se da je generalu Očoi najsigurnije bilo u Africi, među svojim "internacionalistima".

Dopuna: 15 Mar 2012 22:45

Sedamdesetih i osamdesetih do 600.000 kubanskih građana proćiće će kroz "internacionalne" misije. Samo kroz Angolu 400.000. Osim civilnih stručnjaka većina će biti pripadnici Kubanske vojske. Biće glavni izvođači radova na "izvozu revolucije" i gotovo jedini zastupnici sovjetskih interesa. Odlično obučena, organizovana i vođena Kubanska vojska biće jedan od aktera rušenja aparthejda u Južnoafričkoj republici, formiranja Namibije, doslovce će držati Angolu na svojim plećima i spasavat će Etiopiju od poraza u Ogadenu i Eritreji.
No kasnih osamdesetih dolazi do otopljavanja odnosa između SSSR i SAD(štogod to značilo). Generalni sekretar CK KPSS Mihail Gorbačov izvršiće zaokret u ideološkim pitanjima i spoljnoj politici. Poslednja posjeta Kastra Sovjetskom Savezu biće 1986.godine. Od tada će odnosi biti u silaznoj putanji. Kastro neće prihvatiti "Perestrojku". Gorbačov će započeti sa opštim sovjetskim povlačenjem iz svih djelova Evrope i svijeta. Jedan od uslova mnogih mirovnih pregovora naročito onih o Angoli biće povlačenje Kubanske vojske. 1989.godine počeće uredno povlačenje kubanskih snaga sa afričkog kontinenta koje će se okončati 1991.godine.
Do tada će kubanska vojska dobiti još jedan kontigent naoružanja i vojne opreme. Od 1985.godine Kubanci će insistirati na isporuci jednog avio - puka sa 40 lovaca - presretača MiG 29. Sovjeti će dugo vremena otezati sa isporukom i konačno će oktobra 1989. biti isporučeno po jednima 12 po drugima 14 aparata MiG 29(9 - 12B) i 2 aparata MiG 29 UB (9 - 51). Do tada će Kubanci dobijati od Sovjeta MiGove 23 u varijantama MF, BN i ML koji će biti i najbolja varijanta tog aviona koji će Kubanci prebaciti iz Angole u periodu 1989 - 1990.godina.
Gorbačov će posjetiti Kubu 1989.godine. Doći će da zatvori poglavlje kubansko - sovjetskih odnosa, povuče sovjetski kontigent od 11.000 vojnika (naročito brigadu - centar za obuku) te obavijesti Kubance o uvođenju tržišnih cjenovnika u međudržavnoj ekonomskoj razmjeni. Do 1991.godine sovjetske trgovinske povlastice rapidno će se smanjivati. Biće uvedeno racionisano snadbjevanje hranom i gorivom.
Zahlađivanje odnosa na relaciji Kuba - SSSR negativno će se odraziti na Kubansku vojsku. Osim što će biti obustavljen dotok naoružanja od strane SSSR, podrška pri obuci, logistici te snadbjevanju informacijama doći će i do stradanja oficirskog sastava kubanske vojske. Tokom gotovo 30 godina saradnje ogroman broj kubanskih oficira školovat će se u SSSR. Tokom internacionalnih kampanja kubanski oficiri sarađivaće sa sovjetskim. Vrhovni štab oružanih snaga SSSR imaće veoma visoko mišljenje o oficirima kubanske vojske. Sa mnogim od njih odnosi će postati i prijateljski. Tokom izvođenja borbenih operacija kubanski oficiri će donositi pravilne, hrabre i smjele odluke. Na kraju krajeva i samostalne što se neće dopasti Fidelu Kastru na njegovoj "komandnoj" poziciji u Havani. Mnogi kubanski oficiri će među masom kubanskih vojnika i civila steći autoritet i ogroman ugled. Jedan od njih je bio general Arnaldo Očoa. Stari komunista, učesnik Revolucije, školovan u SSSR biće mozak svih kubanskih operacija. Sopstvene vojnike i sovjetske savjetnike oduševiće i ličnom hrabrošću u kritičnim trenucima. Steći će i veliki ugled među civilnom populacijom na Kubi.
Po povratku sa afričkih ratišta 1989.godine dobiće komandu nad Zapadnom armijom sa gradom Havana. Omiljen kod stanovništva, sa ogromnim autoritetom u Kubanskoj armiji, sa ličnim poznanstvima sa najvišim oficirima Sovjetske armije te sa nekoliko na frontu donešenih samostalnih odluka biće od strane raznoraznih kubanskih organizacija optužen za korupciju, prodaju dijamanata i slonovače i na kraju izdaju i saradnju sa južnoameričkim narko - kartelima i američkom CIA. Biće suđen i osuđen na smrtnu kaznu. 13.jula 1989.godine strijeljan je u kasarni u Zapadnoj Havani. Biće to veoma hladan tuš za kubansko stanovništvo. No hladnog tuširanja neće hvaliti. Kuba će 1991 - 1992. dočekati raspad SSSR. Teškom mukom Kubanci će doći do barter aranžmana sa Rusima kojim će dobiti pet puta manje količine nafte. Kubanski šećer više neće biti privilegovan. Doći će i do obustave snadbjevanja rezervnim djelovima naročito za potrebe poljoprivredne mehanizacije. SEVa neće biti, Istočne Njemačke i Čehoslovačke takođe. Obustaviće se ekonomska razmjena i sa ostalim istočnoevropskim državama. 85% kubanske trgovine biće obustavljeno. Nastupiće "Specijalni period".
Bez nafte i rezervnih djelova doći će do potpunog sloma kubanske poljoprivrede i saobraćaja. Hrane neće biti (izgleda nikakve). Stanovništvo će na šlaufu od kamionske gume pecati ribu u Karipskom moru što će im uz "ćufte" od pomorandžine kore biti jedini obrok. Osnovno prevozno sredstvo postaće biciklo, zaprega te produžena kamionska šasija za transport. Pokušaće se sa alterntivnim gorivima za traktore. Organska poljoprivreda postaće nužnost. Restrikcije struje trajaće po 16 sati dnevno.
Oružane snage takođe će biti smanjene.

Devedesetih godina Kubanskoj vojsci ostaće samo rezerve, stokovi naoružanja, obrazovanje i jebeno veliko ratno iskustvo.
Od pešadijskog naoružanja u upotrebi će biti pištolji Makarov PM 9x18mm, CZ 75 9x19mm, Stečkin APS 9x18mm, Škorpion vz.61 7,65x17mm, automatske puške AKM, AMD 65, Vz. 58, SKS 7,62x39mm, snajperske puške SVD Dragunov 7,62x54mmR, puškomitraljezi RPK 7,62x39mm, mitraljezi PKM 7,62x54R, teški mitraljezi KPV 14,5mm, poljski automati PM 63 RAK 9x18mm, ručni bacači RPG 7, bestrzajni topovi SPG 9 73mm, automatski bacači granata AGS 17 30mm te ručne bombe RGD 5.
Tu je i oko 2.000 minobacača M 43 82mm i M 38 - 42 120mm, PT kompleti "Šmelj", "Maljutka" i "Fagot", 100 samohotki SU 100 100mm, topovi D 44 85mm, T 12 100mm, nepoznati broj samohodnih haubica Gvozdika 122mm i Akacija 152mm, oko 600 komada topova i haubica D 30 i M 30 122mm, M 46 130mm, ZiS 3 76mm. Reaktivna artiljerija raspolaže sa oko 100 višecjevnih lansera BM 14 140mm i BM 21 122mm kao i lokalno izrađenom varijantom BM 21PD.
Oklopno mehanizovane snage raspolažu sa oko 100 izviđačkih vozila BRDM 2, oko 400 borbenih vozila pešadije BMP 1, nepoznatim brojem oklopnih transportera BTR 40, 152, 50, 60PB, desantnih vozila BMD 1, 50 amfibijskih tenkova PT 76, oko 300 tenkova T 34, oko 1.000 tenkova T 54B i T 55, oko 320 tenkova T 62 i T 62M, 60 tenkova T 72.
PVO raspolaže sa zenitnom artiljerijom - oko 400 topova ZU 23mm, 36 "Šilki" 23.4mm, 25 ZSU 57.2mm, oko 200 topova S 60 57mm, oko 200 PAMova ZPU 4 14,5mm. Tu su još i topovi 100mm KS-19 M-1939, 85mm KS-12, 37mm M-1939, 30mm M-53.
Brojno stanje KoVa procjenjeno je na od 39.000 do 45.000 vojnika.
Raketne snage raspolažu sa oko 60 Strela 1, oko 42 sistema Strela 10, oko 16 sistema 9K33 Osa, raketnim baterijama 2K12 Kub, S 125 Neva - Pečora te S 75 Dvina. Od lakih raketnih sistema tu su Strela 2M, Strela 3 i Igla 1E.
Ratno Vazduholovstvo (DAAFAR) raspolaže sa 45 operativno sposobnih aviona plus 180 konzerviranih. U inventara je 70 MiGova 21 MF, BIS i UM, 47 MiGova 23 MF, MS, ML i UB, 14 MiGova 29 (9 - 12B) i 2 MiG 29UB (9 - 51). Transportna avijacija raspolaže sa 4 transportna aviona AN 24, 3 transportera AN 26 (18 konzerviranih) kao i avionima JAK 40, IL 62, IL 96 i AN 2. Školska avijacija raspolaže sa 60 Zlinova Z 326T za osnovnu obuku te 30 mlaznih aviona za naprednu obuku L 39C Albatros. Helikopterske snage raspolažu sa oko 40 transportnih helikoptera Mi 8, 20 transportnih helikoptera Mi 17 i 20 jurišnih helikoptera Mi 24D. U inventaru su i helikopteri Mi 2.
Smatra sa da je operativno 6 MiGova 29, 40 MiGova 23, 11 MiGova 21, 8 L39C Albatrosa, 20 Zlinova 326, 7 transportera AN 24 i AN 26 te oko 14 helikoptera Mi 8, 8 desantnih helikoptera Mi 17 te 17 jurišnih helikoptera Mi 24D. Piloti MiGova 29 imaju godišnje po 250 sati naleta, jedna eskadrila MiGova 23 približno toliko, a druga je većinom na simulatorima. Piloti MiGova 21 su takođe na simulatorima, a radi kondicioniranja angažovani su na letovima u vojnodohodovnoj ustanovi Aerogaviota koja se bavi turističkim i transportnim letovima sa avionima AN 2, AN 26, 4 ATR 42 - 500 te helikopterima Mi 8. Brojno stanje je procjenjeno na 8.000 vojnika.
Ratna Mornarica raspolaže sa dvije patrolne fregate "Rio Damuji", raketnim i patrolnim čamcima Pauk(1 komad) i Osa 2 (6 komada), minolovcima, te obalskom odbranom sa raketnim sistemima Rubež i raketama P 15. Sa sjevernom Korejom sarađivaće na izradi mini - podmornica Sang-O (Yugo class) sa istisninom do 400 tona (1 do 4 komada). Brojno stanje je procjenjeno na 3.000 vojnika.
Raspolagalo se i sa raketnim fregatama Koni, dizel - električnim podmornicama Project 641 - Foxtrot class kao i jednim desantnim brodom Polnocny koji su rashodovani zbog nedostatka sredstava.
Spremna armijska rezerva procjenjena je na od 39.000 do 55.000 pripadnika, teritorijalna odbrana je procjenjena na do 1.120.000 pripadnika.
Do 1990.godine vojni resursi su bili podjeljeni na tri nivoa klasifikacije, A, B i C. Smatra se da je C komponenta reducirana na najosnovniji kadrovski nivo.
Smatra se da je operativna jedna oklopna brigada, 9 mehanizovanih, jedna padobranska i jedna Granične pešadije. Još jedna oklopna te dvije mehanizovane su u statusu djelimične operativnosti sa redovnom obukom.
Centar vojnih akademija "CAMILO CIENFUEGOS" daje 75 procenata oficirskog sastava na svim nivoima. Puno pažnje obraća se i na obuku vojnih obaveznika civilnih zanimanja interesantnih za oružane snage.
Vojni rok traje 2 godine uz redovno 45 dnevno kondicioniranje rezervnog sastava na godišnjem nivou.
Vojni budžet procjenjen je od nekoliko stotina miliona dolara do 2 milijarde (od 1,8 do 3,8 procenata BDP).

Usljed raspada SSSR Kubanci će svoje oružane snage morati sami da "krpe". Veliki stokovi sa jedne, specifični zahtjevi i iskustva sa druge te obrazovanost i posvećenost sa treće strane stvoriće Defense and Production Brigades sa pratećim preduzećima (Unión de las Industrias Militares). Kubanci će uraditi sve (i malo više od toga) da "prepakuju" sovjetsku opremu i krajnjim naporom produže joj vijek upotrebe. Doćiće se i do nekih novih oružja i oruđa.
Tu će biti mjesta i za vojnodohodovnu ustanovu "Aerogaviota" koja će "spasiti" mnoge kubanske pilote i letjelice. U vremenu kad je Kuba živjela od legalizovanih dolara poslatih od dijaspore, reaktiviranog turizma, izvoza nikla, izvoza znanja, medicinskih ekipa ali i lijekova i vakcina te spartanskog života kubanskih građana, vojno ekonomisanje postaće zadnjom opcijom održanja odbrambenih sposobnosti.

Dopuna: 17 Mar 2012 23:22

Kada se govori o kubanskoj proizvodnji naoružanja i vojne opreme treba imati na umu jedno 15 različitih stvari krunisane unikatno teškom ekonomskom situacijom. Spram kubanskih rešenja Jugoimportova su laka droga. Čini se i da Kubanci ne vjeruju u neke bolje dane.
Kuba je nekih 60 godina pod američkim sankcijama. Devedesetih godina kada je glad bila prisutna na Ostrvu Kuba je dugo vremena odbijala "humanitarnu pomoć". Tražili su da SAD prestanu sa terorom barem prema neameričkim, svjetskim firmama koje su htjele da posluju na Kubi (spoljni zid sankcija).
Sa Rusijom su Kubanci uradili sve da održe dobre odnose. Od dolaska Vladimira Putina na vlast odnosi će biti i poboljšani. Na Kubi živi nekoliko hiljada nekadašnjih sovjetskih ovaj ruskih građana koji su se tamo udali, oženili i ođečili. Vladimir Putin će 2000.godine posjetiti Havanu i biće dogovorena zajednička saradnja u oblasti vađenja gasa i nafte u Meksičkom Zalivu i Karipskom moru što će se i realizovati 2009.godine. Kuba će dobiti i kredite od Rusa, naročito za poljoprivrednu mehanizaciju. Odnose koče dugovi iz vremena SSSR. Rusija je posle raspada SSSR uradila sve da na najbolji način riješi pitanje tih dugova. Kada su Kubance obavijestili da im duguju 20 milijardi spoljnotrgovinskih rubalja Sovjetskog Saveza (oko 23 milijarde dolara) Kubanci su uzvratili da im Rusija kao pravni nasljednik "sovjetskog raspada" na ime neizvršenih obaveza iz Ugovora o saradnji i prijateljstvu, nezavršetka nuklearne elektrane, rafinerije nafte i fabrike nikla duguje 40 milijardi dolara.
Kuba danas živi od turizma, nikla, dolara od dijaspore, učitelji i medicinske ekipe joj zarađuju naftu u Venecueli. Poljoprivreda je reorganizovana krajnjim naporima, a zahvaljujući američkim sankcijama i Kastrovoj odluci da 1 procenat BDP ulaže u biotehnologiju Kuba danas izvozi lijekova i vakcina u vrijednosti od 500 miliona američkih dolara godišnje. Istraživanja u oblasti biotehnologija su jedna od najnaprednijih u svijetu. No Ostrvo opstaje i spartanskim životom kubanskih građana. Tamo Gripene ne sanjaju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 20 Mar 2012 18:07

Devedesetih kubansko Ratno Vazduhoplovstvo biće upleteno u slučaj obaranja dva civilna aviona Cessna Skymaster koja su nedozvoljeno upala u VaP Kube.
1991.godine u SAD, država Florida biće formirana grupa "Brothers to the Rescue" sa anti - Kastro orjentacijom. Osim zvaničnog humanitarnog rada organizacija će uz pomoć lakih elisnih aviona upadati u VaP Kube i izbacivati štampani propagandni materijal. Biće predloga i da se započne sa napadima na pilone dalekovoda kubanskog elektroprenosnog sistema. Grupa je do tada odradila preko 25 upada u kubanski VaP. Kubansko RV i PVO dobilo je direktno naređenje da spriječi dalje narušavanje VaPa i da obori uljeze, bilo da su ušli u VaP bilo da imaju namjeru to da urade. Kritični događaj desiće se 24. februara 1996.godine.
Dva elisna aviona Cessna Skymaster ući će u kubanski VaP. Na njih će biti poslana dva aviona DAAFARa, jedan MiG 23UB i jedan MiG 29 UB. Avioni će biti naoružani raketama v - v malog dometa R 60MK. MiG 23UB služiće kao radio - relej između MiG 29UB i zemaljske kontrole letenja i tokom akcije orbitiraće visoko iznad zone borbenog dejstva asistirajući i navodeći MiG 29UB koji će izvršiti oba obaranja upotrebom raketa R 60MK.
Obaranja su izvršena momentalno po prepoznavanju oznaka sa "uljeza". Kasnije će se voditi rasprave oko toga da li su ili nisu Cesne bile u VaPu Kube ali je stav Kubanaca bio da učinjenom poslu nema mane. Tokom obaranja stradala su 4 člana posada Cesni - svi američki državljani. Američke reakcije nije bilo iako se očekivala sa Homestead Air Reserve Base opremljenoj F 15 aparatima USAF. Inače tokom samog događaja još jedna dežurna para DAFAARa pojurila je i trećeg uljeza ali je on bio previše na Sjeveru pa su se povukli.
Zanimljivo je i to da će posle obaranja aviona u Majamiju Amerikanci suditi "Kubanskoj petorci" - članovima raznoraznih emigrantskih organizacija. Tvrdi se da su se kubanski obaveštajci probili u te organizacije i došli do planova letenja. Tvrdi se takođe da su piloti DAFAARa uvježbavali "scenario" obaranja lakih, manervabilnih, elisnih aviona kakvi su Cessna 337 (markirant poljska PZL 104 laka letjelica). Tvrdi se da su i uvježbavali prepoznavanje oznaka, a 24. februara 1996.godine u dežurnim parama bili su angažovani piloti sa ogromnim ratnim iskustvom iz dejstava u Angoli.
Kubanci će sa druge strane tvrditi da operacija nije bila planirana, da je ipak bila uspješna i da su treninzi izvođeni zbog potrebe presretanja aviona narko - trafikanata.

Dopuna: 22 Mar 2012 0:01


175 letjelica, od AN 2, 24, 26 do IL 76 i oko 25 helikoptera Mi 8 sa mnoštvom letačkog sastava i iz borbenih avijacijskih eskadrila zarađuje lebac na kargo i turističkim letovima. Naravno i Kubana, Aerocaribbean i Aerotaxi uz "desantno - transportnu" Aerogaviotu imaju svoje mjesto i broj u Defensa Anti-Aérea Y Fuerza Aérea Revolucionaria. Amerikanci su im minirali izgledne ugovore sa brazilskim kompanijama ali su uspjeli održati starije avione i krenulo se u polaganu nabavku novih ruskih Tu 204 i IL 96 putničkih aviona.

Dopuna: 25 Mar 2012 21:32

MININT - Ministerio del Interior (Ministarstvo unutrašnjih poslova).
Struktura.
Dirección de Inmigración y Extranjería
Dirección de Identificación y Registro de Población
Dirección General de la Policía Nacional Revolucionaria (PNR)
Dirección de Establecimientos Penitenciarios (DEP)
Cuerpo de Bomberos de Cuba
Cuerpo de Guardabosques de la República de Cuba
Dirección General de Tropas Guardafronteras (TGF)
Dirección de Atención a Ciudadanía
Dirección de Instrucción Penal (DIP)
Dirección Nacional Antidrogras (DNA)
Dirección Técnica Investigativa (DTI, Criminalística e investigación criminal)
Dirección de Atención a Menores (Se encarga de atender a los menores de edad que han transgredido la ley o poseen problemas de este tipo).
Órganos de Seguridad del Estado - G 2 (Državna sigurnost).
Dirección General de Contra Inteligencia
Dirección General de Inteligencia
Dirección de Seguridad Personal
Dirección de Contra Inteligencia Interna
Dirección de Operaciones Especiales
Brojno stanje MININTA procjenjeno je na 38.500 pripadnika sa rezervnim sastavom od 52.000 pripadnika.
Nacionalna policija 10.000 pripadnika, državna sigurnost (DGI - DSE) 20.000 pripadnika, Specijalna jedinica 2.000 pripadnika, Granične jedinice 6.500 pripadnika.


Oznake MININTA.


Oznake Nacionalne policije.
Sektore MININTA vode vojna lica, generali po činu.
Državna bezbjednost (DSE).
Posao im je koordinacija Vojske Kube (FAR), "teritorijalaca" (MTT) i Nacionalne policije na polju unutrašnjeg obavještajno - bezbjedonosnog rada. Štabovima provincija upravljaju i oficiri FARa, najmanje u činu majora. Državna bezbjednost prisluškuje telefonske pozive, Internet komunikaciju, redovnu poštu i odgovorna je za cenzuru štampe i radijskih programa.
Generalni obavještajni direktorat (DGI).
DGI, vođen od strane brigadnog generala Eduardo Delgado Rodriguez,
je odgovoran za sve forme obavještajnih podataka prikupljenih u inostranstvu. Naročitu aktivnost posvećuje emigrantskim organizacijama kubanske orjentacije sa bazom djelovanja u SAD. Aktivno regrutuje svoje saradnike na teritoriji SAD i šalje svoje agente sa kubanskim imigrantima.
Prikuplja političke, ekonomske i vojne podatke o SAD.U skorije vrijeme aktivno radi na prikupljanju podataka od tehnološkog i ekonomskog značaja za privredu Kube.
DGI i kontraobaveštajni sektor FAR blisko su sarađivali sa Sovjetima, i danas su u partnerskim odnosima sa Rusima. Odnosi se unapređuju naročito na bazi dogovora iz Juna 1993, o vojnoj kooperacija između Rusije i Kube.
Direktorat za specijalne operacije.
Direktorat je sastavljen od oko 2.000 visokoobučenih pripadnika specijalnih jedinica pod komandom divizijskog generala Antonio Buzon Batle direktno podređenog Fidelu Kastru. Zadatak im je protivgerilska borba i dužnosti najužeg obezbjeđenja Fidela Kastra.
Granične jedinice.
Brojno stanje im je 6.500 pripadnika. Patroliraju uglavnom u obalnom pojasu i angažovani su na poslovima zaustavljanja ilegalne imigracije i transportna narkotika. Podjeljeni su na zapadnu, centralnu i istočnu zonu i blisko sarađuju sa baterijama obalske odbrane Kubanske vojske.


Kontra obavještajna služba Kubanske vojske (Dirección de Contrainteligencia Militar CIM) blisko sarađuje sa MININTom naročito na poslovima eksplatacije prislušnog centra u Lurdu kojim se prate komunikacije u jugoistočnom dijelu SAD i između SAD i Evrope. Blisko sarađuje i sa službama Ruske Federacije.
Territorial Militia Troops (MTT).
Ima preko milion pripadnika i popunjava se na dobrovoljnoj osnovi. Demonstrira ambicije kubanskih građana u poslovima odbrane Ostrva.
Policía Nacional Revolucionaria.
10.000 pripadnika angažovanih na javnoj bezbjednosti, sprečavanju nereda i zaštiti državnih zgrada. Takođe obavljaju i prismotre, traganja i zatvaranja. U mnogim djelovima grada Havane i mjestima interesantnim turistima često je angažovan ogranak "Policía Especializada" iliti "Policía Turística" u cilju sprečavanja bilo kakvih incidenata.
Od opreme koriste automobile Lada 2107, 2106 te Pežoe 406 kao i UAZove kombije i Suzukijeve motore. Uglavnom su naoružani pištoljima Makarova 9x18mm.


Kada se govori o MININTu zanimljivi su periodi njegovog značaja i djelovanja. Osim što su lokalne jednice milicije bile angažovane tokom borbi u Zalivu svinja 1961.godine i što je specijalni bataljon MININTa bio angažovan u Angoli reklo bi se da je sva ostala pažnja bila posvećena FARu iliti Kubanskoj vojsci. No 1989.godine MININT će doći u centar pažnje dešavanja koji su se sudarili na Ostrvu (narko - trafiking skandal iz ljeta 1989). Kao prvo SSSR se povlačio, a za njim i Kubanska vojska koja je bila prepuna prekaljenih oficira sa prvih linija fronta koji su bili u prijateljskim i partnerskim odnosima sa najvišim oficirima Sovjetske armije i KGB. Oficirima kubanske vojske neće ići u prilog ni nekoliko samostalno donesenih odluka na linijama fronta, mimo ambcije Fidela Kastra da borbenim dejstvima naročito u Angoli komanduje iz Havane. Kastro nije bio u dobrim odnosima sa Gorbačovom, kubanska vojska više neće biti angažovana u zastupanju sovjetskih interesa i izvozu Revolucije, a Ostrvo će početi da potresa katastrofalna ekonomska kriza sa nestašicom hrane.
Ključni proces vodiće se protiv generala Arnalda Očoe, ključnim čovjekom operacija Kubanske vojske u Angoli i Etiopiji sa velikim ugledom i kod svojih boraca i kod sovjetskih oficira. Biće suđen po raznim tačkama od nelegalne trgovine robom široke potrošnje do omogućavanja transporta narkotika i saradnju sa CIA. Osuđen zbog "izdaje Revolucije" biće strijeljan.
Takođe će MININT imati veoma bitnu ulogu u susprezanju eventualnih izliva nezadovoljstva od strane kubanskih građana pritisnutih glađu. Avgusta 1994.godine biće razbijen jedan protestni skup.
Kubanski Ministar državne Bezbjednosti Hose Abrantis koji će isleđivati slučaj generala Očoe takođe će potpasti pod udar kubanskog sudstva. Biće optužen zbog zloupotrebe položaja, lošeg upravljanja fondovima i osuđen na dugu zatvorsku kaznu. U zatvoru će i preminuti.
Devedesetih posle smjena rukovodstva MININTa naročito generala Abrantisa, MININT će biti stavljen pod upravom provjerenih oficira FARa (Kubanske vojske).

Dopuna: 26 Mar 2012 1:39

A kad smo već kod obaveštajaca i bezbednjaka Kubanske vojske oni su bazirani u :
Dirección de Inteligencia Militar DIM.
Obaveštajni rad na polju sopstvenih i inostranih oružanih snaga. Strukturirana je u Sección, Inteligencia de Combate, Sección, Inteligencia Operativa, Sección, Análisis, Sección, Exploración Radioelectrónica (UM-1757).

Dirección de Contrainteligencia Militar (CIM).
Strukturiran je u sekcijama.
Inteligencia de Combate sa obavještajno - bezbjedonosnim radom u Graničnoj brigadi i desantno - jurišnoj brigadi (Brigada de Desembarco y Asalto (BDA).

• 1Ovo se svidja korisniku: kljift
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 29 Mar 2012 22:00

Fotoreportaža kubanske RM - Base Naval Oriental (BNO)

http://www.cubadefensa.cu/?q=node/1350



Dopuna: 01 Apr 2012 23:16

Kastrovo oružje







Dopuna: 05 Apr 2012 23:31