|
Naletim na tvit u vezi penzionisanja u Grčkoj vojsci - preveden je samo uvodni deo, komentare prevodite sami 
 [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Citat:Ukidanje prevremene delimične penzije za vojna lica nanelo je štetu vojsci.
Objašnjavam:
Do 2010. godine, vojna lica su mogla da budu penzionisana sa malom penzijom nakon 25 godina službe, odnosno približno u uzrastu od 43–45 godina.
Ukinuće ovog prava 2010. bilo je razumno u uslovima ekonomske krize, ali je imalo negativne posledice po vojsku, koje su danas očigledne.
Dok je postojala mogućnost prevremene delimične penzije:
• Pripadnici mlađih godišta (u dvadesetim i tridesetim godinama) — upravo oni koje želiš da zadržiš — imali su snažan motiv da ostanu u aktivnoj službi do 43–45.
Umesto da ranije daju otkaz, kao što se danas dešava u dosad neviđenom obimu, iako su tada i korisniji i manje koštaju.
• Pripadnici srednjih godina (četrdesetogodišnjaci) imali su motiv da se penzionišu oko 45. godine.
Danas taj motiv ne postoji. Ako dođu do tih godina, neće razmišljati o napuštanju službe; pokušaće da ostanu što duže i da odu kao pedesetogodišnjaci — kada ih vojska manje treba i kada koštaju više.
Ukratko, ukidanje prevremene delimične penzije nakon 25 godina službe:
• uklonilo je motiv za ostanak mlađih kadrova
• i uklonilo je motiv za blagovremenu penziju kod sredovečnih
Drugim rečima, doprinelo je pogoršanju obrnute piramide u Oružanim snagama.
Koliko god da su se oružani sistemi razvili, vojska sastavljena od četrdesetogodišnjaka i pedesetogodišnjaka ne može biti efikasna.
Objasniću još nešto.
Moguće je da košta manje da „otpustiš“ ljude sa 45 godina uz malu penziju (recimo, okvirno 1.200 evra bruto, 900 neto) i da oni zatim rade u privatnom sektoru još 20–25 godina, stvarajući vrednost i vraćajući poreze i doprinose.
Nego da ih zadržiš do 60. godine sa većom platom zbog čina i godina službe, a zatim još 20 godina sa znatno većom penzijom do 85. godine (zbog mnogo više godina osiguranja).
Smatram da bi, pored koristi za funkcionisanje vojske (što je najvažnije), postojala i finansijska korist.
Alternativa bi bila da se dodeljuje ozbiljan jednokratni iznos za dobrovoljni odlazak iz službe negde oko 40–45. godine.
Drugo rešenje ne mogu da zamislim.
Mnogi od nas ovde gledaju samo površinu stvari.
„Penzija sa 45 godina!“
Pošto još jednom naglasim da je penzija bila delimična (odnosno mala), treba reći i da to rade i druge zemlje, među njima i SAD, i to već posle 20 godina službe (a ne 25).
Zašto?
Zato što je to način da se zadrže mlađi kadrovi unutar sistema i da se sredovečni podstaknu da izađu iz njega.
|
