Iračko-iranski Rat 1980-1988.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kales Iransko vazduhoplovstvo se sasvim dobro pokazalo. Spriječili su masivne vazdušne napade, nanosili protivniku velike gubitke i vršili velika prebacivanja ljudstva i opreme. Ono što je bio ključni problem iranskog vazduhoplovstva kao i mornarice je u tome što su bili teško razbijeni islamskom revolucijom. Čak i sami piloti iranskog RV imali su gorak osjećaj da Iran koji je bio njihov više ne postoji. Takođe bez američkog back up - a bili su veoma tanki sa svim sredstvima. Uz Homeinija doživjeli su sudbinu jednog JRV ili ruskog VVS(onda kada se umjesto tehnike i obuke ponudi politika).


Što se tiče Bula, on je imao kompaniju koja je pravila artiljerijska sredstva po narudzbi, bolja od drugih. Da li je stradao zbog Iraka. Teško. Stradao je zbog svih onih američkih lobista koji su osamdesetih ostvarivali zaradu na antikomunističkoj borbi. Bul je bio najveća prijetnja za njih jer je bio konstruktor, proizvođač i isporučilac proameričkog naoružanja preko trećih zemalja. I više im nije bio potreban.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo odlicnog Videa na Google-u o ovom ratu. Cudi me da niko jos nije stavio link ka njemu.Preporucujem!
video.google.com/videoplay?docid=-8979584909588245820#

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dva zanimljiva fotosa iz perioda iransko-iračkog rata.
Grupa iranskih vojnika pozira kraj oborenog i uništenog iračkog helikoptera Mi-8. Uočljiva je velika iračka zastava kao oznaka ispod trupa helikoptera....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za vreme vladavine Saha, Iran je posedovao moderno i dobro opremeljeno ratno vazduhoplovstvo medjutim, nakon njegovog svrgnavanja sa vlasti i proglasenja islamske revolucije, unistavano je sve sto je doslo sa zapada, pa su tako su unistene ili ostecene velike kolicine naoruzanja iranske vojske. Iracki napad 1980. god. Iranci su docekali nespremni za vodjenje savremenog rata. Ratno vazduhoplovstvo bilo je u katastrofalnom stanju. Veliki broj neispravnih letelica i nedostatak pilota, osecao se na svakom aerodromu. Revolucija je za sobom ostavila pohapsene i osudjene pilote, odnosno skoro celokupan kadar sa visokim cinovima bio je u zatvorima. Na pocetku rata, iranskim avionima upravljali su nedovoljno obuceni piloti, sto je dovelo do velikih gubitaka. Uvidevsi da nemaju izbora, Iranci su poceli da oslobadjaju pilote iz zatvora i vracaju ih u sluzbu. To je donekle poboljsalo situaciju, ali je i dalje ostalo nepoverenje prema pilotima bivseg Sahovog vazduhoplovstva. Pomilovani piloti stalno su provocirani i proveravani, a na letove aviona F-14 nikada nisu slate posade u istom sastavu.

Amerika je u ovom sukobu aktivno podrzavala Irak isporucujuci mu cak i hemisko oruzje, koje je on upotrebljavano i protiv iranskog civilnog stanovnistva spaljujuci citava sela. Kada je Irak poceo da postize znacajnije rezultate u ratu, amerikanci su odlucili da malo potpomognu Iran kako bi se postigla ravnoteza. Iran je oskudevao u rezervnim delovima za naoruzane zapadnog porekla i pokusavao je na sve nacine da dodje do njih. Iako su SAD nakon revolucije iranu uvele sankcije, tajno je otpocela operacija pomoci u isporukama naoruzanja i vojne opreme. Ove operacije vodjene su bez znanja americkog kongresa, pa su zato isporuke isle preko posrednika - ni manje ni vise nego Izraela, najveceg arapskog neprijatelja.

Sa druge strane, Izrael je imao interesa da sukob izmedju Iraka i Irana sto duze potraje, odnosno da se zaracene strane sto je moguce duze iscrpljuju medjusobnim ratom.

Prema planovima SAD, Izrael je iz svojih skladista isporucivao iranu trazeno naoruzanje i opremu, a kasnije bi amerikanci izraelcima nadoknadjivali isporucene kolicine iz svojih rezervi u Zapadnoj Evropi. Operacija je pocela kontaktom mosadovog agenata sa iranskom stranom i ponudom trazene robe. Prvi ugovori odnosili su se na isporuku rezervnih delova za avione F-4 “Phantom”, kakve su iranci imali u velikom broju, ali je vecina bila unistena u revoluciji. Oruzije je pakovano u brodske kontejnere i transportovano ka italijanskim lukama, odakle su ti kontejneri uz falcifikovanje pratece dokumentacije, kamionima slati za Hamburg, odnosno jedan napusten aerodrom u blizini. Na tom aerodromu pristigli tovar pregledao je iranski posrednik i kesom placao polovinu vrednosti, dok je druga polovina isplacivana nakon dolaska robe u Iran. Zanimljivo je da Nemacka obavestajna sluzba nista nije znala o transportu naoruzanja preko svoje teritorije.

Nakom sto su iranci osposobili veci broj aviona F-4 “Phantom”, javio se problem manjka pilotskog sastava. Iran je nudio veliki novac za obuku svojih pilota, pa je Mossad preko agenata samostalno krenuo u organizaciju obuke. Obuka se odrzavala na istom onom napustenom aerodromu u blizini Hamburga, na par polovnih aviona tipa “Cessna”, i pet simulatora za avion F-4.

Pored rezervnih delova, motora i naoruzanja za avione F-4, F-5 i F-14 “Tomcat”, Iranu je isporucivano i tesko naoruzanje, velike kolicine municije, protiv tenkovskih raketa tipa “TOW”, kao i razna druga vojna oprema.

Izraelu kao isporuciocu odgovarao je ovaj vid liferovanja kako svojih viskova - tako i zastarelog naoruzanja, koje je kasnije zamenjivao savremenim.

Veci problem nastao je u Novembru 1985. godine, nakon ugovora o isporuci 80 raketa za PVO sistem HAWK, po ceni od 80 miliona dolara. Prva kolicina od 18 raketa utovarena je u Tel Avivu u cargo avion Boeing 707 privatne kompanije iz Brazila. Avion je nakon usputnog sletana na Kipru odleteo za Teheran. Medjutim, prilikom pregleda raketa na Teheranskom aerodromu, Iranci otkrivaju da rakete ne odgovaraju narucenim, odnosno da je isporucen stariji tip raketa, a ne novi kako je ugovoreno. Usledio je skandal koji je pretio da dovede do propadanja celog posla. Izraelski agent pokusavao je da ubedi irance da se radi o modifikovanim raketama koje se ne razlikuju od narucenih, ali su Iranci ostali neumoljivi trazeci raskid ugovora i povracaj uplacenog novca. Ispostavilo se da je Izrael pokusao Irancima da uvali svoje zastarele rakete, odnosno da ih zameni savremenijim koje bi kasnije dobio od amerikanaca. Pokusaj je propao, i Izrael je odmah po otkricu prevare poslao Teheranu narucene rakete. Do kraja rata americke isporuke naoruzanja Iranu presle su vrednost od pola milijarde dolara.

Pored isporuka naoruzanja, izraelska obavestajna sluzba aktivno je ucestvovala i u doturanju informacija i Iranu i Iraku. Tako su obe strane od njima nepoznatog izvora redovno dobijale podatke o isplovljavanju tankera sa naftom protivnicke strane. Cilj Izraelaca bio je da zaracene strane jedna drugoj nanesu sto vecu ekonomsku stetu. I upravo zahvaljujuci ovim informacijama, obe zaracene strane medjusobno su potopile veliki broj brodova.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odlični podaci.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iz ovog teksta što ga je postavio Vl veliki bi se reklo da SAD zapovijeda Izraelu, a da li je to baš tako, razmislite malo..., osobno nemam ništa protiv židova ili bilo kojeg naroda (osim engleza, koji su napravili nered di su god došli), ali sjetimo se da je židovski lobi svugdje u svijetu vrlo jak a osobito u Americi gdje drže veliki dio bankarskog i gospodarskog sektora. Zbog čega Amerika stavlja veto na svaku odluku koja osuđuje Izrael? Židove vodi novac i sve će učiniti kako bi povećali svoje bogatstvo i svoj utjecaj a pogotovo da oslabe svoje neprijatelje. Čitajmo malo između redova...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moj brat je radio u BVGP ''Centroprojekt'' koji je u Iraku radio tešku infrastrukturu za zvaničnog naručioca, a to je bila partija ''BAAS''! Iračka država i armija nisu se tu formalno pojavljivale, ''da se Vlasi ne sete''. Kad je prvi put došao, pitao sam ga šta to tamo rade (kao bvgp, odnosno bivše vojno građevinsko preduzeće kome je ''direktor'' i dalje bio general). On mi je šturo rekao - kaponire, skloništa, puteve. Jedva čekaju da završimo pa da počnu rat sa Iranom. Tada je u televiziji bio embargo na vesti jer smo mi bili zvanično neutralni, a nezvanično smo ''navijali'' za Irak.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Погођени ирачки Ми-24, вероватно је у питању ЛРС са ИЦ навођењем.



Остаци оборене ирачке Газеле.



Ирански Бел-214.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vl veliki ::Za vreme vladavine Saha, Iran je posedovao moderno i dobro opremeljeno ratno vazduhoplovstvo medjutim, nakon njegovog svrgnavanja sa vlasti i proglasenja islamske revolucije, unistavano je sve sto je doslo sa zapada, pa su tako su unistene ili ostecene velike kolicine naoruzanja iranske vojske. Iracki napad 1980. god. Iranci su docekali nespremni za vodjenje savremenog rata. Ratno vazduhoplovstvo bilo je u katastrofalnom stanju. Veliki broj neispravnih letelica i nedostatak pilota, osecao se na svakom aerodromu. Revolucija je za sobom ostavila pohapsene i osudjene pilote, odnosno skoro celokupan kadar sa visokim cinovima bio je u zatvorima. Na pocetku rata, iranskim avionima upravljali su nedovoljno obuceni piloti, sto je dovelo do velikih gubitaka. Uvidevsi da nemaju izbora, Iranci su poceli da oslobadjaju pilote iz zatvora i vracaju ih u sluzbu. To je donekle poboljsalo situaciju, ali je i dalje ostalo nepoverenje prema pilotima bivseg Sahovog vazduhoplovstva. Pomilovani piloti stalno su provocirani i proveravani, a na letove aviona F-14 nikada nisu slate posade u istom sastavu.

Amerika je u ovom sukobu aktivno podrzavala Irak isporucujuci mu cak i hemisko oruzje, koje je on upotrebljavano i protiv iranskog civilnog stanovnistva spaljujuci citava sela. Kada je Irak poceo da postize znacajnije rezultate u ratu, amerikanci su odlucili da malo potpomognu Iran kako bi se postigla ravnoteza. Iran je oskudevao u rezervnim delovima za naoruzane zapadnog porekla i pokusavao je na sve nacine da dodje do njih. Iako su SAD nakon revolucije iranu uvele sankcije, tajno je otpocela operacija pomoci u isporukama naoruzanja i vojne opreme. Ove operacije vodjene su bez znanja americkog kongresa, pa su zato isporuke isle preko posrednika - ni manje ni vise nego Izraela, najveceg arapskog neprijatelja.

Sa druge strane, Izrael je imao interesa da sukob izmedju Iraka i Irana sto duze potraje, odnosno da se zaracene strane sto je moguce duze iscrpljuju medjusobnim ratom.

Prema planovima SAD, Izrael je iz svojih skladista isporucivao iranu trazeno naoruzanje i opremu, a kasnije bi amerikanci izraelcima nadoknadjivali isporucene kolicine iz svojih rezervi u Zapadnoj Evropi. Operacija je pocela kontaktom mosadovog agenata sa iranskom stranom i ponudom trazene robe. Prvi ugovori odnosili su se na isporuku rezervnih delova za avione F-4 “Phantom”, kakve su iranci imali u velikom broju, ali je vecina bila unistena u revoluciji. Oruzije je pakovano u brodske kontejnere i transportovano ka italijanskim lukama, odakle su ti kontejneri uz falcifikovanje pratece dokumentacije, kamionima slati za Hamburg, odnosno jedan napusten aerodrom u blizini. Na tom aerodromu pristigli tovar pregledao je iranski posrednik i kesom placao polovinu vrednosti, dok je druga polovina isplacivana nakon dolaska robe u Iran. Zanimljivo je da Nemacka obavestajna sluzba nista nije znala o transportu naoruzanja preko svoje teritorije.

Nakom sto su iranci osposobili veci broj aviona F-4 “Phantom”, javio se problem manjka pilotskog sastava. Iran je nudio veliki novac za obuku svojih pilota, pa je Mossad preko agenata samostalno krenuo u organizaciju obuke. Obuka se odrzavala na istom onom napustenom aerodromu u blizini Hamburga, na par polovnih aviona tipa “Cessna”, i pet simulatora za avion F-4.

Pored rezervnih delova, motora i naoruzanja za avione F-4, F-5 i F-14 “Tomcat”, Iranu je isporucivano i tesko naoruzanje, velike kolicine municije, protiv tenkovskih raketa tipa “TOW”, kao i razna druga vojna oprema.

Izraelu kao isporuciocu odgovarao je ovaj vid liferovanja kako svojih viskova - tako i zastarelog naoruzanja, koje je kasnije zamenjivao savremenim.

Veci problem nastao je u Novembru 1985. godine, nakon ugovora o isporuci 80 raketa za PVO sistem HAWK, po ceni od 80 miliona dolara. Prva kolicina od 18 raketa utovarena je u Tel Avivu u cargo avion Boeing 707 privatne kompanije iz Brazila. Avion je nakon usputnog sletana na Kipru odleteo za Teheran. Medjutim, prilikom pregleda raketa na Teheranskom aerodromu, Iranci otkrivaju da rakete ne odgovaraju narucenim, odnosno da je isporucen stariji tip raketa, a ne novi kako je ugovoreno. Usledio je skandal koji je pretio da dovede do propadanja celog posla. Izraelski agent pokusavao je da ubedi irance da se radi o modifikovanim raketama koje se ne razlikuju od narucenih, ali su Iranci ostali neumoljivi trazeci raskid ugovora i povracaj uplacenog novca. Ispostavilo se da je Izrael pokusao Irancima da uvali svoje zastarele rakete, odnosno da ih zameni savremenijim koje bi kasnije dobio od amerikanaca. Pokusaj je propao, i Izrael je odmah po otkricu prevare poslao Teheranu narucene rakete. Do kraja rata americke isporuke naoruzanja Iranu presle su vrednost od pola milijarde dolara.

Pored isporuka naoruzanja, izraelska obavestajna sluzba aktivno je ucestvovala i u doturanju informacija i Iranu i Iraku. Tako su obe strane od njima nepoznatog izvora redovno dobijale podatke o isplovljavanju tankera sa naftom protivnicke strane. Cilj Izraelaca bio je da zaracene strane jedna drugoj nanesu sto vecu ekonomsku stetu. I upravo zahvaljujuci ovim informacijama, obe zaracene strane medjusobno su potopile veliki broj brodova.

Sve ove i još mnoge druge dotad nepoznate podatke je početkom 90-tih objelodanio Mosadov prebjeg Victor Ostrovski. On je u Kanadi objavio i nekoliko knjiga u kojima detaljno opisuje mnoge tajne Mosadove ali i CIA-ne operacije za koje se možda nikad ne bi ni saznalo. Jedna od njih je naravno i gore opisana operacija "Plue Pipeline" sa transportom brodskih kontejnera plave boje iz Izraela preko Italije do njemačke luke Kil. Ta linija i sada funkcioniše samo što su kontejneri promjenili boju Za mene je najnevjerovatnija Mosadova operacija "Trojan" koja je izvedena u noći 17. na 18. 2 . 1985. kada je 12 pripadnika Sayeret Metkala i Flotile 13, koji su prethodno u mini podmornici prebačeni iz Izraela do libijske obale, u centar Tripolija postavilo TRS (Temporary Relay Station) privremenu relejnu stanicu. Uređaj je automatski primao poruke na jednoj frekvenciji a iste emitovao na drugoj. Sadržaj poruka je bio emitiran iz LAP-a (mosadov centar za dezinformacije) koje su oblikovali tako da zvuče kao poruke iz libijske tajne službe. Poruke su bile naravno instrukcije terorističkim grupama u evropi koje NSA lako presreće i dešifruje. Jedini su francuzi provalili Mosadovu podvalu pa su zbog toga i uskratili svoj zračni prostor za prelet USAF-ovih F-111F iz V.Britanije pri napadu na libiju. Ostalo je istorija za neke zvanična a za neke nezvanična.

• 1Ovo se svidja korisniku: Atomski čoban
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Postojala je i ona Mosadova operacija na magistralnom putu Bagdad - Aman. Čak i tokom izgradnje a i kasnije postavili su gomilu raznoraznih senzora i lokatora. Čak su i postavili prislušne uređaje na zemljanom optičkom kablu (ako je bio optički) koji je vodio od one dvije vazduhoplovne baze u zapadnom Iraku do komande u Bagdadu. Tvrdi se da naleti neidentifikovanih helikoptera po zapadnom Iraku nisu bili rijetkost. Zatim licencna proizvodnja EMB 312 aviona i Gazela helikoptera u Egiptu za potrebe Iraka, kao i Bo 105 helikoptera. Ne znam kojim trikom je Reganova administracija prošvercovala Bel 214ST i to u pustinjskoj kamuflaži, vjerovatno kao civilne. Šteta što ovaj forum nije postojao osamdesetih. Da nas okupe u kakvom apsu zbog ove priče.

Dopuna: 17 Nov 2009 1:56

Inače ne mogu da pronađem nigdje ovu operaciju Blue pipline ili Blue papilion.