|
Poslao: 26 Jan 2012 17:38
|
offline
- Petar Pan
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 21 Mar 2011
- Poruke: 511
|
Ajde bre, sta se sablaznjavate i iscudjavate! Valjda vam je poznato kako, kada i zasto su napravljedne NVO u Srbiji; znate, takodje, ko ih je napravio, sa kim u dogovoru, kako su finansirane i cijim parama. Jedino sto je zacudjujuce je da vlasti ove zemlje moraju da se pravdaju tim istim NVO! To sto NVO hoce da vode kadrovsku politiku na srpskoj poliztickoj sceni i drzavnim organima nije njihova zelja nego ZADATAK. Ako se zadatak ne izvrsi - nema plate!
I sta sad "drobimo" o ovome kada je naslov teme "Bjelica na celu Vojske"?! Promenite naslov!
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Feb 2012 22:45
|
offline
- Pridružio: 24 Dec 2010
- Poruke: 607
|
Генерал Диковић одбацио оптужбе Наташе Кандић
Као да је некоме стало да се ране настале у сукобима никад не залече, него да неко на томе профитира – рекао је начелник Генералштаба ВС
Начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Љубиша Диковић, у интервјуу магазину „Одбрана”, одбацио је оптужбе Фонда за хуманитарно право и директорке ове невладине организације Наташе Кандић као неистине и удар на Војску Србије. ФХП је тврдио да Диковић није достојан функције коју обавља и да „нема чисту прошлост”.
– Ових дана много се говорило о тврдњама Фонда за хуманитарно право изнетим у такозваном досијеу Љубише Диковић. Написан је низ неистина и мислим да је то удар на Војску Србије као стабилну и угледну институцију и удар на функцију начелника Генералштаба... Парадоксално је мишљење Фонда за хуманитарно право да сам за погибију припадника Војске у својој држави 1999. године крив ја, а не терористичка организација која је извела напад и убила људе. Иступањима попут овог продубљује се мржња на просторима бивше Југославије. Као да је некоме стало да се ране настале у сукобима никад не залече, него да стално буду извор нестабилности и да неко на томе профитира – рекао је Диковић.
Говорећи о ангажовању ВС у међународним мисијама, он је рекао да је у мултинационалној операцији УН у Републици Либан (Унфил) у текућој години планирано повећање учешћаса пет на више од сто (113) лица. Планирано је и ангажовање припадника Војске Србије у мултинационалним операцијама под мандатом Европске уније, у оквиру Заједничке безбедносне и одбрамбене политике ЕУ.
– Реч је о мисији Европске уније за обуку безбедносних снага Сомалије у Уганди, где је планирано учешће припадника Војске Србије у санитетском тиму, и војној операцији поморских снага Европске уније у Сомалији (операција „Аталанта”) ангажованој на спречавању, превенцији и сузбијању деловања пирата и оружаних пљачки дуж обале Сомалије, где ће наши официри бити на бродовима оружаних снага Грчке и Француске – објаснио је Диковић.
Он је рекао да је у току реформских процеса у Војсци Србије, једно од кључних питања било то да војска не постане изолована институција, одвојена од грађана чију безбедност гарантује.
– Одговор делом лежи у спровођењу цивилне демократске контроле војске, али посебно је важно да грађани препознају Војску Србије као своју. Улогу у томе има и добровољно служење војног рока, помоћ коју пружамо становништву у ванредним ситуацијама изазваним временским непогодама и другим несрећама, хуманитарне акције... Више од 600 припадника током 2011. године ангажовано је на различитим задацима пружања помоћи цивилним структурама, а ових дана помажемо да се путеви на Пештеру и југу Србије рашчисте од снега – истакао је Диковић.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/General-Dik.....dic.sr.htm
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Feb 2012 11:50
|
offline
- Pridružio: 24 Dec 2010
- Poruke: 607
|
Od vojnog do sumnjivog lica
Ne bi valjalo da u armiji svako ko je omirisao barut bude pod lupom sumnjičenja, da od vojnog odmah bude unapređen u sumnjivo lice. Za deset godina načelnik Generalštaba biće možda potporučnik iz kosovskog rata, hoćemo li i tada biti počašćeni nekim novim dosijeom?
General Diković podneo je 15 krivičnih prijava protiv odgovornih za ratne zločine i pljačku
Blickrig na generala LjubiŠu DikoviĆa, načelnika Generalštaba Vojske Srbije, pokrenut iz Fonda za humanitarno pravo - neslavno je propao. Duboko ešalonirana odbrana koju su postavili Ministarstvo odbrane, Tužilaštvo za ratne zločine i gde su korišćene i relevantne činjenice iz tribunala u Hagu učinile su avanturu Nataše Kandić jalovom, a cilj diskreditovanja prvog vojnika Srbije promašenom metom kao na prvom bojevom gađanju.
Optužbe sročene u „Dosijeu Diković Ljubiše" šarenolike su i obuhvataju vreme njegovog službovanja od 1994. do 1999, od komandovanja graničnim bataljonom u Bajinoj Bašti do komande nad 37. motorizovanom brigadom u ratu na Kosovu 1999. Svega tu ima pobrojanog, od teških optužbi da su njegovi potčinjeni činili ratne zločine, da nije vodio računa ni o životima svojih oficira, do toga da je učestvovao u pljačkanju. Zločin ne zastareva i u tom smislu pitanja - zašto dosije sada posle 12 godina, nisu sasvim umesna.
Ali, argumenti Ministarstva odbrane i Tužilaštva za ratne zločine, koji su te navode odbacili kao lažne, deluju ubedljivo. Prosto, čovek nije bio u loše vreme na lošem mestu. U državi u kojoj iza haških rešetaka sedi kompletan državni i vojni vrh očekivano je da svaka provera vojničke prošlosti pre ovakvog postavljenja ide do najsitnijih detalja i da je Diković dostojan funkcije. Opšte je mesto da u svakom ratu ima zločina i da Vojska Srbije pripadnicima OVK tokom 1999. nije delila bombone, baš kao ni oni njoj. Diković je sam podneo 15 krivičnih prijava protiv marodera i onih koji su činili zločine. Uostalom, kako stvari stoje, Nataša Kandić će na sudu dokazivati istinitost svog dosijea, pa će biti prilike da se o ovom slučaju još ponešto čuje i pročita.
Ali, teško je oteti se utisku da je namera diskreditovanja načelnika Generalštaba ipak istovremeno i udarac na vojsku kao instituciju i pokušaj da se bilo kakvo učešće u ratu žigoše kao prepreka za napredovanje i kao apriori otežavajuća okolnost pri izboru na glavnokomandujuća mesta. Oficiri sa borbenim iskustvom u svakoj armiji sveta tretiraju se kao malo vode na dlanu. Tako je od američke do hrvatske vojske. Svugde se borbeni kontakt sa neprijateljem, držanje pod vatrom, rasuđivanje i adekvatno komandovanje posebno cene. U malo čemu naša siromašna armija može uz rame sa najboljim i najopremljenijim koliko je to kadra u neprocenjivom borbenom iskustvu. Ratni dnevnik bilo koje naše jedinice angažovane na Kosovu tokom '98. i '99. u tom je smislu verodostojniji i kvalitetniji ratni udžbenik od desetina mirnodopskih priručnika.
Kad je već neko dozvolio da Zoltan Dani, čovek koji je komandovao obaranjem „nevidljivog", danas u pekari krivi kifle i razvija kore , ne bi valjalo da u armiji svako ko je omirisao barut bude pod lupom sumnjičenja, da od vojnog odmah bude unapređen u sumnjivo lice. Za deset godina načelnik Generalštaba biće možda potporučnik iz kosovskog rata, hoćemo li i tada biti počašćeni nekim novim dosijeom?
PoŠto su optuŽbe Fonda za humanitarno pravo odbacili i ministar vojske i sam Diković, pošto generala nema ni u radnim sveskama Vukčevića i Vekarića, pošto se za njegovo zdravlje nije interesovao ni Haški tribunal, sad Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, izražava zabrinutost što dosije Diković nije predmet adekvatnog interesovanja zapadne međunarodne zajednice, „ali ni većine organizacija civilnog društva u Srbiji".
Još kaže: „Bilo bi dobro da predstavnici zapadne međunarodne zajednice, koji od države Srbije formalno očekuju aktivan angažman u procesima uspostavljanja tranzicione pravde i poboljšanja regionalne saradnje, obrate adekvatnu pažnju na ovaj slučaj i o njemu iznesu jasan stav."
Bez obzira na mučninu koju osećam kad god čujem prizivanje bilo kakve „strane intervencije", verujem da bi stav zapadne međunarodne zajednice, tačnije NATO-a, o oficiru Ljubiši Dikoviću bio povoljniji nego što ga gaje u pojedinim nevladinim organizacijama. Siguran sam da u njihovim dosijeima „Diković" za našeg generala ima više poštovanja nego ovde, gde ga neki tretiraju kao konjokradicu.
Nego mi se čini da je u pitanju nešto drugo. Ako već prvi čovek srpske vojske nije zločinac i lopuža, može li bar da bude hvatač leptirova, ili makar da čučne kad piški? Takav bi general valjda bio po meri operativne komande NVO u Srbiji.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/Nedeljnik/story.....+lica.html
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Feb 2012 19:10
|
offline
- rade012
- Moderator u penziji
- Pridružio: 26 Dec 2005
- Poruke: 4710
|
Vazda aktuelna:
"Srpska deco što množiti znate
Iz ovoga pouku imate:
U Srbiji prilike su take
Babe slave, preziru junake
Zato i vi ne mučite se džabe
Srpska deco postanite babe."
Inače bi babu odavno u'apsili.... kao i onog tzv. muftiju.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Feb 2012 19:13
|
offline
- Vlada78
- Moderator foruma
- Pridružio: 17 Maj 2008
- Poruke: 12069
- Gde živiš: Srbija
|
Rade012 malo cu da sirim ovaj citat, nadam se da nemas nista protiv.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
