offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 25984
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Ron Jeremy ::Pa dobro ljudi, sve ima svoj prvi put - ne možeš da znaš kako nešto izgleda dok ne probaš zar ne ?
Probali ljudi, zasitili se rusa, bile donacije, EU ih kovala u zvezde samo da se što pre odvoje ali....
Eto, imate priču iz prve ruke od druga Siriusa.
Mada realno, ne može se reći da su oni uživali i u komunističkom režimu, daleko od toga, ali ako ništa drugo ljudi su imali neku socijalnu sigurnost.
Danas imate sve ali ono glavno a to je novac i posao od kojih vam zavisi egzistencija, toga više nema ili ima ali samo za odabrane.
Upravo tako. I Jeljcin se dvaput vraćao u Čečeniju. Ali, kad se vratio, vratio se svojski...
Inače, ne treba tek tako odbaciti tu realnost o kojoj Ron govori, a kojoj sam ja bio svedok. Zašto? Ajd za Litvance, oni su mali i red je da kukaju. Međutim, šta ćemo sa Belorusima? Oni ne kukaju, već pevaju o SSSR! U vojsci su zadržali ruski jezik kao komandni! A tek Ukrajinci...Videli ste sad oko izbora, da ne spominjem politiku.
Šta je osnova svega?
Moj kolega iz škole, profesor sociologije, doktorirao je na temi ''SEV - privredna varijanta Varšavskog ugovora''. Briljantna knjiga. Mora se znati sledeće: šta god mi mislili o realnom socijalizmu, mora se priznati da im je organizacija bila izvanredna, a budžetski sistem ''majka Janja'' za sve članice. Malo poznat podatak da Rusi imaju najorganizovaniju i najbolju železnicu , kičmu države, na svetu. Dispečer iz bilo kog dela SSSR i VU mogao je da trenutno angažuje najpristupačnije resurse, pa se dešavalo da se masa vagona nikada više ne vrati u matičnu stanicu, već najkraćim putem stiže do korisnika, itd, itd. Na jednoj šestini zemljine kugle sve je funkcionisalo u istom standardu, a ta pogonska sigurnost je nešto što je upravo idealno za ovakve zajednice. Gde god da staneš i da se za nešto dohvatiš - od brave na vratima do ulaza u klonju, svuda je sve isto.
Efekat socijalne pravde idealan je za male društvene zajednice kakvih je u SSSR bilo u većini. Čak su i takvi giganti kakvi su Belorusija, Ukrajina i Kazahstan bili tehnički i organizaciono oslonjeni na RSFSR. A onda je birokratska inercija činila svoje. Kad jednom uđete u budžet, onda je ostalo ladovina. Kao kod nas, otprilike, nerazvijene opštine. Stiče se povoljan poreski status i onda svima odgovara zatečeno stanje. Litvanija nije imala potrebe pored takve krave-muzare da se nešto posebno razvija, a kada su se zaleteli u raskid, polakomivši se za ''tapšanjem '' po ramenu i ustima punim demokratije, e - onda je bilo malo kasno...Sada, kada je jasno da ''nema besplatnog ručka'', i da za razvoj (ako im neko uopšte dozvoli da se razvijaju kako hoće!) treba dobiti krvavo skupe kredite, sad se opet zavidljivo gleda preko komšijske ograde u kojoj teče med i mleko. A kod Rusa, kao zainat, ne da ima nego se i preliva. Kakvo je to iskušenje za njih, lično sam se uverio. Čak i u zvaničnim izjavama (kakve smo svi mi tamo povremeno davali ili bili u prilici da pred više hiljada građana kažemo), delegacije se nisu ustezale da vrlo odmerenim, ali odlučnim rečima ustvrde da je rasprad SSSR bio tragična greška. Naravno, sve to moraju sada mnooogo pažljivo da umotaju u oblande zvane ''šlihtung'' i da biraju reči, ne spominjući ni u snu SSSR, već mudrujući uvijeno na temu suživota, saradnje, upućenosti jednih na druge, itd. Zašto? Pa ni Rusi ne vole rado da se sećaju SSSR jer je kod njih na delu pa suprotna priča - da su oni bili muženi za vreme te zajednice i da sada dobro treba da razmisle koga će od ''zabludelih ovčica'' i pod kojim uslovima da prime nazad u tor.
Eto, to je otprilike suština priče. Ne bi baš moglo da se primeni na naš model, ali s malo mašte može svašta da se izmozga... 
|
