Vrhovni komandant -kao status?!

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Funkcija vk ne postoji, ustav je jasan.
Najvisi pravni akt je ustav, najvisa instanca je skupstina, vlada pa predsednik.

Svi znamo ostalo.

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zogi036 ::Funkcija vk ne postoji, ustav je jasan.
Najvisi pravni akt je ustav, najvisa instanca je skupstina, vlada pa predsednik.

Svi znamo ostalo.

Šta je ovo?
Položaj predsednika Republike

Član 111

Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije.

Nadležnost

Član 112

Predsednik Republike:

1. predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu,

2. ukazom proglašava zakone, u skladu s Ustavom,

3. predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista,

4. predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom,

5. postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade,

6. prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika,

7. daje pomilovanja i odlikovanja,

8. vrši i druge poslove određene Ustavom.

Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Komanduje vojskom, a šta je nego vrhovni komandant.

• 1Ovo se svidja korisniku: BW
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dzaILIbu ::zogi036 ::Funkcija vk ne postoji, ustav je jasan.
Najvisi pravni akt je ustav, najvisa instanca je skupstina, vlada pa predsednik.

Svi znamo ostalo.

Šta je ovo?
Položaj predsednika Republike

Član 111

Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije.

Nadležnost

Član 112

Predsednik Republike:

1. predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu,

2. ukazom proglašava zakone, u skladu s Ustavom,

3. predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista,

4. predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom,

5. postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade,

6. prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika,

7. daje pomilovanja i odlikovanja,

8. vrši i druge poslove određene Ustavom.

Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.


To sto si napisao je funkcija "Predsednika Republike"
Boldovacu ti tvoj tekst da procitas sta si sam napisao/

• 1Ovo se svidja korisniku: BW
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne može to nekima da uđe u glavu, pa to ti je.

Predsednik Republike i vrhovni komandant nije isto.

Ustav se poštuje, a ne tumači.

• 2Ovo se svidja korisnicima: BW, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dzaILIbu ::Komanduje vojskom, a šta je nego vrhovni komandant.

Е ту се бркају лончићи. Побркани су појмови функције, надлежности и титуле.
Функција којој припадају наведене надлежности означава се титулом "Председник Републике"! И тако се адресира у званичној комуникацији.
Овако:
Да ли постоји функција или титула "врховни проглашавач закона"?
Да ли постоји функција или титула "врховни предлагач кандидата за председника владе"?
Да ли постоји функција или титула "врховни предлагач носилаца функције"?
Да ли постоји функција или титула "врховни предлагач кандидата за председника владе"?
Да ли постоји функција или титула "врховни постављач амбасадора"?
Да ли постоји функција или титула "врховни примач акредитива"?
Да ли постоји функција или титула "врховни давач помиловања"?

Не постоји таква титула? Е онда не постоји ни титула врховног команданта, док се законом не утврди.

А можемо и овако:
Дође ти Председник у касарну и, сходно својим овлашћењима командовања војском, изда ти неку наредбу. Добро, неће теби директно него НГШ-у али замисли да је тако. Како ћеш му одговорити?
Са "разумем гос-н Врховни команданте" или "разумем гос-н Председниче"?
Каже ли ишта Правило службе на ту тему?

Ако ни сад није јасно ја одустајем.

• 2Ovo se svidja korisnicima: neshaoct, zajcev1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ova tema spada u kategoriju zaludan pop i jariće krsti. Da nije Vučić u pitanju, da li bi tema uopšte postojala?

• 1Ovo se svidja korisniku: zajcev1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Wisdomseeker ::Ova tema spada u kategoriju zaludan pop i jariće krsti. Da nije Vučić u pitanju, da li bi tema uopšte postojala?
Baš tako.
Znamo da ne bi postojala jer pojedinim nije smetalo kad su vrhovnim komandantom zvali Tadića i one pre njega, ni kad je Tadić sam sebe tako zvao, ništa im to nije smetalo....već je počelo da im smeta u skorije vreme. Ako im je smetalo i tada, gde je ta tema, gde su ti postovi?

Ali, nije to samo zato jer ih više žulja ime ovog sada Predsednika nego onih pre, nego je delom i zbog elementarnog neznanja oko ove materije. Evo dva primera:

zogi036 ::Funkcija vk ne postoji, ustav je jasan.
Najvisi pravni akt je ustav, najvisa instanca je skupstina, vlada pa predsednik.

Svi znamo ostalo.
Nije tačno. Sve si napisao pogrešno.

U Srbiji, kao i u svakoj drugoj parlamentarnoj demokratiji (na papiru), ne postoji prevlast jednog od organa koje si pomenuo, niko od njih nije najjači, nije na vrhu. Umesto toga, postoji ravnoteža snaga (ovlašćenja) među njima. Ta ravnoteža snage je suština parlamentarne demokratije.
Evo ti primeri te ravnoteže:
- građani biraju poslanike, koji čine Skupštinu.
- Skupština bira Vladu.
- građani biraju Predsednika.
Skupština može da smeni Vladu kad hoće, ili bilo kog Ministra pojedinačno.
Ali, i Vlada može da raspusti Skupštinu kad hoće. Smena Vlade ne znači nove izbore, ali raspuštanje Skupštine uvek znači nove izbore.
Ipak, da tako Vlada ne bi bila najjača, ona ne može sama da raspusti Skupštinu, nego šalje obrazloženi predlog o tome Predsedniku koji je svojim potpisom raspušta. Tako izvršna vlast može da raspusti zakonodavnu, kao što zakonodavna može izvršnu (Vladu), ali ne može i Predsednika jer njega ne bira.
Ili, Skupština donosi Zakone. Ali, ti Zakoni ne stupaju na snagu dok ih ne potpiše Predsednik Republike. On ne mora da ih potpiše. Međutim, pošto bi tako Predsednik bio najjači, onda taj njegov veto nije apsolutni (kao npr. u Americi ili Rusiji, pa se zato za njih kaže da imaju predsedničke sisteme), nego je suspenzioni.
To je samo par primera ravnoteže naših državnih organa.

ikan ::Ustav se poštuje, a ne tumači.
Nije tačno. Sve si napisao pogrešno.

Što je neki izvor prava opštiji po svom sadržaju, a svaki Ustav na ovom svetu je najbolji primer najopštijeg pravnog akta, to se on više tumači, a manje doslovno primenjuje. To je tako jer njegove norme i nisu precizne pošto se ''detaljisanje'' radi Zakonima. Što je pravni akt konkretniji po svom sadržaju, on se manje tumači i više primenjuje direktno...ali važi i obrnuto.

Evo ti primer iz najpoznatijeg Ustava savremenog sveta:
Američki Ustav važi preko 230 godina.
Tokom mandata predsednika Huvera, a posle nastupanja svetske ekonomske krize 1929. godine, njegova administracija je inicirala i usvojila zakone kojima je dozvolila američkoj državi da se meša u privredu, da troši državne pare na investicije, javne radove...i svaki od tih zakona Vrhovni Sud (koji kod njih ima i ulogu Ustavnog Suda) je obarao sa obrazloženjem da nisu u skladu sa Ustavom.

Onda su bili još jedni izbori i Ruzvelt je na njima pobedio sa velikom većinom glasova. On je inicirao donošenje istih Zakona, ponovo su usvojeni, ponovo su došli pred Vrhovni Sud i...nisu ih proglasili neustavnim nego su stupili na snagu.
Iste sudije (kod njih je sudijska funkcija u tom Sudu doživotna), isti tekst Ustava, ocenjuju faktički iste zakone kojima se dozvoljava državi da se meša u privredu...i odjednom više nisu neustavni. To je zato što su te sudije ozbiljni ljudi, i kad su videli koliko glasova je dobio Ruzvelt na izborima propagirajući u kampanji, obećavajući građanima da će upravo takve zakone usvojiti njegova administracija (to ti je onaj ''New Deal''), sudije tog suda nisu htele protiv očigledne volje američkih građana...i odjednom su protumačili Ustav tako da zakoni nisu protiv Ustava, iako je par godina pre toga proglašeno protivustavnim svako mešanje države u privredu.
Vidiš kako je stvar tumačenja kad je Ustav u pitanju.

A, i Ruzvelt je bio 4 puta biran na mesto Predsednika Amerike...kako kad može najviše dva puta?
Pa, tako što su svi do njega tumačili da niko ne treba da bude više od dva puta jer i sam Vašington je bio dva puta. Kad Džordž Vašington nije bio više od dva puta, svi predsednici posle njega su tumačili da ni oni nisu ''dostojni'' da budu više od dva puta. Svi do 32. po redu USA predsednika Ruzvelta.
On se kandidovao 4 puta i izabran 4 puta, što se u datim okolnostima (velika ekonomska kriza i 2. sv. rat) pokazalo dobro za Ameriku. Ali, da se ipak slučajno ne bi dogodilo da neko opet protumači da može više od dva puta da bude biran za tu funkciju, precizirali su 22. Amandmanom usvojenim 1947. godine da niko ko je bio dva puta izabran kao Predsednik Amerike ne može da se kandiduje i treći put. Skoro 200 godina tumačili na jedan način...pa onda jedan Predsednik protumačio drugačije i narod se složio sa tim jer ga je izabrao. Amerika se nije opekla zbog toga (nije dobila diktatora), ali su se za svaki slučaj obezbedili Amandmanom za ubuduće.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@BW

Već je odgovoreno na to:
neshaoct ::
To što se hvataš za činjenicu da nigde u Ustavu ne piše izričito ''vrhovni komandant'' (a nekad je pisalo), zove se jezičkim tumačenjem prava. Njemu su skloni laici, ljudi koji misle da se pravo ima jedino tako i tumačiti. To je ono kad u tumačenju pravnih normi ne odmakneš dalje od pukog čitanja teksta. Da je to tako u stvarnosti, da je to jedini ispravni način tumačenja značenja pravnih propisa, onda bi svi postali pravnici čim naučimo da čitamo, jel tako?

VP3987 ::Po ustavu Predsednik republike komanduje vojskom.
Ok, dakle Predsednik Republike je komandant Vojske Srbije.
VP3987 ::Na pitanje ko po ustavu komanduje vojskom odgovor je Predsednik Republike komanduje vojskom.
Još jednom nam govoriš da je Predsednik Republike komandant Vojske Srbije.
VP3987 ::Odgovor vrhovni komandant nije tacan jer to u ustavu ne pise.
Ko je onda vrhovni komandant ako Predsednik Republike nije?
Ako ne možeš da napišeš da je neko drugi, onda je to Predsednik Republike.
Ako ne možeš da napišeš da je neko drugi i kažeš da eto u Srbiji njena Vojska nema jedno mesto koje treba da sluša...onda jbg-a.

Prosto, reći da Predsednik Republike nije vrhovni komandant nema nikakvu težinu dokle god se ne kaže ko onda to jeste ako Predsednik nije? Jel' Skupština? Jel' Vlada? Ko je?
Ako ne možete da kažete ko je, a tvrdite jako da Predesednik Republike to nije....je l to onda znači da Vojska Srbije nema jedan državni organ koji treba da sluša???

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To što se hvataš za činjenicu da nigde u Ustavu ne piše izričito ''vrhovni komandant'' (a nekad je pisalo), zove se jezičkim tumačenjem prava. Njemu su skloni laici, ljudi koji misle da se pravo ima jedino tako i tumačiti. To je ono kad u tumačenju pravnih normi ne odmakneš dalje od pukog čitanja teksta. Da je to tako u stvarnosti, da je to jedini ispravni način tumačenja značenja pravnih propisa, onda bi svi postali pravnici čim naučimo da čitamo, jel tako?

Al' evo...Predsednik Republike nije vrhovni komandant jer to ne piše izričito. Ko onda jeste?
Piše li za nekog drugog ako već ne piše za Predsednika Republike? Ko je onda vrhovni komandant kad već Predsednik Republike nije?

Možeš li da kažeš ko je? Može li bilo ko od vas koji tvrdite da Predsednik Republike to nije, da kažete ko onda to jeste?
Pa, nije valjda vaš odgovor na ovo moje pitanje: ''niko nije vrhovni komandant, Vojska Srbije nema jedan državni organ koji joj komanduje i kojeg sluša''?