Utva 213

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Утва 213

На основу интерног конкурса из 1946. године, урађени су пројекти два авиона – „212“ и „213“, оба са истим мотором „Ranger“ SVG-770C-B1 од 450 кс (330 kW). Мотори су купљени на стоковима вишка ратног материјала САД. Оба су имала исту двокраку елису променљивог корака. То је био једини начин да се у то време набаве мотори те снаге. СССР и Чехословачка у производњи нису имали погонску групу те категорије. У Југославији је обављена детаљна провера, и по потреби ремонт, мотора и елисе пре њиховог коришћења.



Прототип авиона „213“ стигао је у ВОЦ убрзо после прототипа „212“. То је био пројекат инжењера Ивана Шоштарића, Стевана Ћурића, Станка Марјановића и Мирка Дабиновића. Ваздухоплов је био дрвене конструкције са дрвеним полумонокок трупом и дрвеним крилом покривеним лепенком. У оно време, када у земљи још нису радиле фабрике алуминијума за потребе ваздухопловства, то је било практично решење, али је због конструкције од дрвета знантно скраћен век употребе иначе већ успеле летелице. Прототип „213“ увлачио је стајни трап у гондолу на крилима слично као Ил-2 „Штурмовик“ што је напуштено и ускоро је урађен други прототип са уобичајеним начином увлачења стајног трапа у корени део крила, као и код серијског авиона.

Први лет авион „213“ је имао октобра 1948. године и у упоредним испитивањима показао многе предности над авионом „212“, па је одлучено да се „213“ изради у већој серији. После неопходних дотеривања и солидно припремљене серијске производње, у фабрици „Утва“ је до 1955. године израђено преко 170 комада. Овај успели авион, који се посебно одликовао у складном извођењу акробација, у наоружању РВиПВО ЈНА био је од 1949. па све до 1961. године. Музеј ваздухопловства у Сурчину у својој колекцији поседује један примерак овог авиона.

Летелица је у потпуности испитана у ВОЦ-у и дотеран је тако да су му све силе управљања и стабилност задовољавали америчке норме USAF No. 1815-B. Био је погодан за летење, а по особинама и акробацијама није заостајао за америчким „Харвардом“ (Harward), који је имао јачи мотор, али са висином искоришћења при земљи, док је мотор „Ranger“ имао висину искоришћења на 3.000 метара. Осим тога, распоред цилиндара у реду омогућавао је бољи аеродинамички облик авиона него код звездастих мотора.

Авион „213“ представљао је успешан завршетак идеје о прелазном авиону која је изражена на конкурсу 1946. године. На њему је успешно школован велики број војних пилота. Ипак, мана му је била дрвена конструкција и није могао дуже да се задржи у употреби, премда је пре појаве школског млазног авиона још постојала потреба за летелицом те категорије. У то време већ је примана америчка војна помоћ, која је, између осталог обухватала и већу количину звездастих мотора са ваздушним хлађењем „Pratt Whitney“ R-1340AN-1 од по 600 кс (442 kW). Тада је урађен и прелазни авион „522“ који је, у ствари, био верзија авиона „213“ урађен потпуно као метална конструкција са овим R-1340AN-1 мотором.

Намена: Прелазно-школски авион за обуку пилота-ловаца, дању и ноћу и без спољне видљивости, у школама и јединицама ЈРВиПВО.

Опис: Авион „213“ је једномоторни двосед, слободноносећи нискокрилац дрвене конструкције, са класичним увлачећим стајним трапом.

Погонска група: Један клипни мотор „Ranger“ SVG-770C-B1 од 450 кс и метална двокрака елиса променљивог корака.

Наоружање: Два митраљеза 7,9 мм и четири носача бомби са дозвољеним оптерећењем четири бомбе од 25 кг или две бомбе од 50 кг. Оптичка нишанска справа.

Основни геометријски подаци: Размах 11 м, дужина 9,20 м, висина 3,69 м. Површина крила 18 квадратних метара. Максимална брзина 362 км/час на висини од 3.000 м, долет 713 км. Дужина полетања 440 м, а дужина слетања 620 м.


ИЗВОРИ:
1. Илустрована историја ваздухопловства – књига „САВРЕМЕНИ ИКАРИ“, ИРО „Вук Караџић“ и „Службени лист СФРЈ“, Београд 1989. године
2. З. Рендулић, "АВИОНИ ДОМАЋЕ КОНСТРУКЦИЈЕ ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА", Лола институт, Београд, 1996. године
3. „ЧУВАРИ НАШЕГ НЕБА“, Команда Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране, Београд, 1977. године
4. Интернет портал AirSerbia (http://www.airserbia.com)