Bela garda (Slovenija)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za vreme Aprilskog rata 1941. Marko Natlačen, klerikalni ban Dravske banovine, održavao je tajne veze sa nemačkim agentima, štitio nacističku petu kolonu, sabotirao odbranu zemlje i proglasio samostalnost Slovenije.

Kada Nemačka nije priznala samostalnu Sloveniju, Natlačen se povezao sa italijanskim okupatorom i stupio u fašističku Konzultu Ljubljanske provincije. Pošto ni Italijani nisu spremni podeliti vlast sa slovenačkim reakcionarnim političarima, Natlačen je posle nekoliko meseci istupio iz Konzulte. Zbog otvoren kolaboracije Natlačena i njegovih saradnika definitivno se raspadaju klerikalna i druge građanske stranke. Osvobodilna fronta (OF) već 1941,. obuhvata veliki dio slovenačkog naroda.

Svestranu saradnju sa italijanskim okupatorom nastavlja ljubljanski biskup Grigorij Rožman. Katolička akcija (KA) pod Rožmanovim vodstvom počinje 1941. propagandnu borbu protiv OF. Do kraja 1941. za borbu protiv NOB organizuju se i druge reakcionarne grupe. Ostaci klerikalne stranke, uglavnom članovi KA, formiraju Slovensku legiju, deo bivših članova KA i ekstremnih nacionalita Slovensko narodno gibanje, ostatak liberala Sokolsku legiju, predratni klerikali i liberalni disidenti Pobratim ili Narodnu legiju, a od pre rata se očuvao klerofašistički akademski klub Straža. Te grupa slovenački narod je nazvao Bela garda.

Major Karl Novak, od septembra 1941. poverenik Draže Mihajlovića, a od početka 1942. komandant Slovenije, uz pomoć biskupa Rožmana, politički je povezao belogardističke grupe u Slovensku zvezu (Slovenački savez) i vojnički ih potčinio svojoj komandi. U proleće 1942. organizovao je od svih tih grupa mali četnički odred.

Odluku o oružanoj borbi protiv slovenačkih partizana u maju 1942. je doneo biskup Rožman, koji je u septembru sklopio i pismeni ugovor o saradnji Bele garde i generala Marija Robotija (Mario Robotti), komandanta XI armijskog korpusa u Ljubljani. Na osnovu tog ugovora, mnogi sveštenici su, uz pomoć okupatora, u nekim mestima organizovali naoružane jedinice Bele garde ili MVAC (Milizija volunteria anticommunista za borbu protiv komunista.

NOV Slovenije je prilikom kapitulacije Italije, uz pomoć čitavog naroda, organizovanog u Osvobodilnoj fronti i Narodnoj zaštiti, razoružala italijanske divizije u Sloveniji, izvršila opštu mobilizaciju i likvidirala Belu grdu. Hiljade prisilno mobilisanih je stupilo u NOV, 2.000 je zarobljeno, a 500 ubijeno. Oko 2.000 pridružilo se Nemcima, koji su od njih formirali kvislinško Slovenačko domobranstvo. Zarobljene vođe Bele garde su 9. oktobra 1943. izvedene pred Vojni sud u Kočevju i 11. oktobra osuđeni kao narodni izdajnici i ratni zločinci. To je bio prvi proces protiv ratnih zločinaca u Evropi.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Major Karl Novak, od septembra 1941. poverenik Draže Mihajlovića, a od početka 1942. komandant Slovenije, uz pomoć biskupa Rožmana, politički je povezao belogardističke grupe u Slovensku zvezu (Slovenački savez) i vojnički ih potčinio svojoj komandi. U proleće 1942. organizovao je od svih tih grupa mali četnički odred.

Ne, nije;
SLOVENSKA ZAVEZA (ZVEZA - SZ), vrhovni organ ujedinjene slov. reakcije za polit. i oružanu brobu protiv NOP Slovenije. U izveštaju poslatom u London 20. maja 1942. kaže se da su se u S. ujedinile partije bez najistaknutijih političara, zatim mlađe grupe i struje, tako da su zastupljene “Slovenačka ljudska stranka” sa vojnom formacijom Slovenska legija i čitava “Svobodna Slovenija”, združeni Slovenci koji predstavljaju grupu sa umerenom taktikom u borbi s OF i traženjem mogućnosti udruženja, “Narodna delavska skupnost” koja uključuje JNS, SDS, radikale, mladu JNS i Novu Jugoslaviju, Stara i Nova pravda, socijalisti, dok se “Kmečka delavska stranka” (Mačekov pokret u Sloveniji) nije uključila, ali se načelno slagala s programom. S. je osnovana u koalicionoj formi. Njen konačan program je formulisao Miha Krek 18. okt. 1942. preko londonskog radija. Program se sastojao iz 6 tačaka. Pored zahteva za Jugoslavijom u predratnom obliku, zahtevalo se potčinjavanje D. Mihailoviću kao ministru vojske u emigrantskoj vladi. U programu se konstatuje da se preuređenje države mora izvršiti u slobodi i uz saglasnost svih sastavnih delova. Emigrantska vlada je 3. i 4. juna 1942. na svojoj sednici donela zaključak da S. treba, počev od 1. avg. 1942., slati stalnu mesečnu pomoć u iznosu od 50.000 švajcarskih franaka. Ta pomoć je trebalo da služi samo za borbene akcije, kao i onima koji te akcije pomažu. U tu svrhu, putem poslanstva u Bernu, doznačena je suma od 150.000 franaka za tri meseca unapred. S ciljem da zadrži mase oko sebe, buržoazija je izdavala velik broj listova u kojima je klevetala OF tvrdeći da se u njoj skriva u istini samo Komunisticka Partija. S. je imala svoj vojni i polit. program. Ona je priznavala četnike DM kao jedinu legalnu vojničku formaciju. Krajem 1943. god. Karel Novak je u svom elaboratu istakao da je u S. najjači klerikalni blok, koji je uključivao celokupno katoličko sveštenstvo. On je imao i svoju partijsku miliciju, tzv. Slovensku legiju, koju je činilo 8.000 članova. U redovima ovoga bloka bilo je netrpeljivosti zbog čega je Gosar sa svojom grupom potisnut. Kao posledica toga, mnoge njegove pristalice su prišle partizanima. K. Novak za vodstvo klerikalnog bloka kaže da je u javnosti i u okviru S. uvek bilo jugosl. orijentisano, a u praksi su se sve očiglednije ispoljavale separatističke tendencije. Čak su neke klerikalne frakcije imale izrazito protivjugosl. program. Ali u okviru S. ovaj blok je uvek zauzimao lojalan jugoslovenski stav, trudeći se da u praksi što bolje iskoristi ime jugosl. vojske. Četnici DM u Sloveniji su uvek bili zavisni od S. koja je novac dobijala raspisivanjem ratnog zajma ili od emigrantske vlade. Postojali su i sukobi između vojnog komandanta i S., jer je poslednja tražila da se komandant Slovenije njoj potčinjava, a ne ministru vojske. K. Novak je izričito naveo da je S. snosila krivicu što je jugoslovenska misao bila u Sloveniji u opasnosti. Dan posle pada Musolinija, 26. jula 1943., održana je sednica S. na kojoj se diskutovalo o potrebi prilaženja seoskih straža, na čelu s Peterlinom, JVUO. Ali naredba o pristupanju seoskih straža K. Novaku ni posle toga nije izdata. K. Novak je smatrao da SZ nije nikada nastupala kao jedinstvena organizacija, već je svaka politička partija radila u okviru svojih partijskih interesa. Netrpeljivost je bila posledica borbe za obezbeđenje što boljih pozicija svojoj strani, ali su svi bili jedinstveni u borbi protiv NOP.
K.Novak je bio vodja cetnika, “Plave legije” , 3-4 odreda, jacine na papiru od 4000 ljudi,koja je absorbirana u MVAC ,1942 godine, brojno stanje 640 vojnika, koji su se nazivali “Legija smrti”
Belogardisticke grupe su bile seoske straze "Vraske straze" pod komandom Erneta Peterlina