offline
- nemosav1
- Počasni građanin
- Pridružio: 20 Mar 2012
- Poruke: 723
|
Citat:Ми данас знамо из италијанских докумената да су они врло озбиљно узимали у обзир могућности минског рата и нису ни предвиђали дејство у Јадрану бродовима већим од разарача и старих крстарица. Сви наши бродови су имали у ствари задатак да заједно са ваздухопловством посредно и непосредно штите та минска поља.
Ja razumem da si ti patriota, i da je Kraljevina SHS/YU , danas vec postala svetska sila, ali da ti predocim zalosnu realnost ozmedju 1919 i 1940:
6 aprila 1941 Jugoslavija je imala ukupno oko 415 borbenih aviona, od kojih 150 lovačkih tipa »Meseršmit 109«, »Ika 2«, »Ika 3«, »Hariken« i »Fjuri«, 150 bombardera tipa »Marketi«, »Dornier 17«, »Blenim«, 15 za daljno izviđanje »Blenim« i oko 100 izviđačkih aviona armiske avijacije tipa »Potez 25« i »Brege 19«. Ovi poslednji kao i 50 lovačkih aviona su bili u tolikoj meri zastareli da se nisu mogli nazvati ni avionima druge linije, tako da je Jugoslavija stupila u rat sa svega oko 265 savremenih aviona.
Jugoslovenska ratna mornarica je bila namenjena prvenstveno za odbranu obale, a po potrebi i za obezbeđenje prebacivanja obveznika sa ostrva na kopno. Ona se sastojala iz Ratne flote (organizovane u 3 torpedne divizije i podmorničku flotilu), Komande pomorskog vazduhoplovstva sa oko 150 hidroaviona (od toga 30 školskih), većim delom zastarelih, Pomorske obalske komande i Rečne flotile (Komanda đerdapskog sektora, 3 grupe monitora, 4 minsko-baražne grupe, Skadarski i Ohridski mornarički odred). U svome sastavu je imala: 1 krstaricu, 4 razarača (od kojih 1 na opravci), 4 stare torpiljarke, 8 motornih torpiljarki, 4 podmornice, 11 minopolagača, 2 borbena (torpedna) čamca i 4 rečna monitora, kao i nekoliko većih i manjih pomoćnih brodova.
U naoružanju italijanskog vazduhoplovstva nalazili su se lovci: »Mc 200«, »G 50«, »Cr 42«, »Cr 32«, »Ro 44«, Ba 65« »Ra 88«; bombarderi: »S 81«, »S 79«, »Br 20«, »Cz 1007«, »Cz 1007 bis«, »Cz 506«, »S 85«, i »Ca 310«; izviđači: »Ca 311«, »Ro 37«, »Ghibli« (koji su bili u sastavu kopnene vojske); i »Cz 501« i hidroavioni u pomorskoj avijaciji. 10 juna 1940 bilo je ukupno 3.296 aviona, od kojih samo oko 1.800 sposobnih za dejstvo. Samostalno vazduhoplovstvo je bilo organizovano u 3 vazduhoplovne eskadre (u severnoj Italiji, na Siciliji i u srednjoj Italiji); 4 vazduhoplovne grupe razne jačine (na Sardiniji, na ostrvima u Egejskom Moru, u Albaniji i u Libiji) i jednu teritorijalnu vazduhoplovnu zonu. Pomoćno vazduhoplovstvo imalo je u sastavu kopnene vojske 37, a u sastavu ratne mornarice 19 eskadrila.
Italijanska ratna flota bila je namenjena za izvršenje i ofanzivnih i defanzivnih zadataka. Najvažniji njeni ofanzivni zadaci su bili: napadi na francuske pomorske komunikacije koje vode u Severnu Afriku, osiguranje komunikacija u slučaju iskrcavanja na neprijateljsku obalu i prepadi udarnih grupa brzih brodova na saobraćaj u Lionskom Zalivu i duž severnoafričke obale. Glavni defanzivni zadaci su bili: sprečavanje prodora britansko-francuskih snaga u Jadransko i Tirensko More i osiguranje pomorskih komunikacija sa Libijom i Dodekanezom.
Uoči Drugog svetskog rata italijanska mornarica, koja je po veličini zauzimala treće mesto u Evropi, imala je: 6 bojnih brodova (od kojih 2 dovršena u avgustu 1940), 7 teških krstarica, 12 lakih krstarica, 61 razarač, 69 torpiljarki i 115 podmornica.
Ne računajući brodove obalske odbrane, italijanska flota je bila podeljena u 3 eskadre. U prvu eskadru, koja je bazirala u Napulju i Augusti, ulazili su svi bojni brodovi, dve divizije lakih krstarica i potreban broj razarača; druga eskadra sa bazama u Napulju, Mesini i Palermu imala je dve divizije teških krstarica, dve divizije lakih krstarica i potreban broj razarača; treću eskadru sačinjavale su podmornice sa komandnim mestom u Rimu. Mobilizaciskim planom je bilo predviđeno da se formira i odred za zatvaranje Sicilijanskog Kanala, u čiji bi sastav ušli minolovci, minopolagači, stražarski i torpedni čamci, podmornice i pomoćni brodovi. Odred je bio neposredno potčinjen štabu mornarice (Supermarina).
Pored navedenih brodova, u sastavu mornarice su postojale i 4 grupe specijalnih borbenih sredstava (Mezzi navali d' assalto): 1) džepne podmornice (sommergibili tascabili) od oko 30 tona, sa 2 člana posade i 2 torpeda u naoružanju; 2) živa torpeda (siluri pilotati) — specijalna torpeda kojima su jašući upravljala 2 čoveka snabdevena gnjuračkom opremom. Posebno adaptirane podmornice dopremale su ova torpeda do u blizinu mesta akcije; posada ih je specijalnim sredstvima pričvršćivala za korito neprijateljskog broda i potom aktivirala za dejstvo (upaljač je imao satni mehanizam koji je omogućavao posadi da se pre eksplozije dovoljno udalji); 3) eksplozivni čamci (motoscafi esplosivi) — motorni čamci napunjeni eksplozivom, čija je posada, na oko 100 m od cilja iskakala iz čamaca koji bi produžili kretanje određenim pravcem i eksplodirali udarom u cilj; 4) koferčići (bauletti), tj. specijalne eksplozivne naprave koje su nosili plivači i pričvršćivali ih za korito broda.
Usporedi kolicinu brodova i vrstu , koju ima talijanska mornarica, kao treca mornarica Evrope, i onu saku jada koju ima Mornarica KJ...Talijanska mornarica se nosila i sa Britancima 2 godine, i to prilicno uspesno, a kamoli se ne bi nosila sa Jugoslovenskom mornaricom
Italija nije setala Jadranom, zbog toga sto je Francuska bila saveznik Kraljevine, i to je bio jedini razlog, a ne onaj muzeon starih brodova sto je Kraljevina imala, ili upotreba aviona...Odnos aviona je bio 6:1 u korist Italije
|
