offline
- drustveno politicki radnik
- Pridružio: 06 Apr 2012
- Poruke: 643
- Gde živiš: Volgograd/Stalingrad
|
Skoro 70 godina nakon zavrsetka Drugog svetskog rata i dalje nije poznato koja su sve kulturna blaga i vredne umetnine nacisti odneli iz Srbije. Masovno su pljackani jevrejski stanovi, ali i muzeji.
Sa kljucevima svojih stanova, Jevreji iz Beograda imali su obavezu da se pre tacno 73 godine - 8. decembra 1941 - prijave u kancelariju „Jevrejske policije“ u Ulici Dzordza Vasingtona broj 21 (u blizini danasnje Botanicke baste). Odatle su deportovani u logor na Starom sajmistu. Njihovi stanovi, kuce i radnje su potom pljackane, ali gotovo da ne postoje podaci koliko je novca, zlata i umetnickih dela nestalo.
"Arizacija" jevrejske imovine
"Nemci su vredne predmete odvozili u Hamburg, koji je bio jedan od centara za prikupljanje oduzetih stvari iz cele Evrope", objasnjava Milan Koljanin, sa Instituta za savremenu istoriju. "Tamo su dragocenosti prodavane po bagatelnim cenama i zavrsavale u kucama Nemaca. Deo jevrejske imovine u Srbiji bio je prodavan, a dobijeni novac je odlazio na racun Bankferajna (bankarskog drustva) u Beogradu, a potom prebacivan u Nemacku." O pljackanju stanova Jevreja postoje dokazi na kopijama mikrofilmova, koje je Srbija dobila sezdesetih godina od Americkog arhiva u Vasingtonu. "Na 89 rolni, svaka ima po 400-500 snimaka, izmedju ostalog su i popisi Jevreja, njihovih clanova porodice, imovine koju su posedovali", navodi Koljanin i dodaje da je do sada obradjen samo deo materijala, koji je koriscen za naucne radove.
Do proleca 1942. godine ubijeno je vise od 80 odsto Jevreja (oko 13.000) sa teritorije Srbije. Sva njihova imovina, pokretna i nepokretna, bila je oduzeta u procesu arizacije (prevodjenje jevrejske imovine u arijevsku svojinu). "U tome se posebno isticala uloga Alfreda Rozenberga, koji je komandovao spoljno-politickom sluzbom, aktivnom na prostoru okupirane Evrope, kao jedne u nizu organizacija koje su se bavile pljackom jevrejske imovine", prica za DW Milan Ristovic, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. "Iz oskudne dokumentacije koja je ostala, a poseduje je nemacki arhiv u Berlinu, vidi se da je posebno bila pokretana akcija sakupljanja umetnina, vrednih predmeta, knjiga… sve sto je bilo u posedu beogradskih Jevreja. Takve stvari odlagane su u centralnom magacinu, koji se nalazio u Ulici cara Urosa broj 20, na mestu gde je danas Galerija fresaka", navodi Ristovic.
Arhivska gradja zavrsila na beckoj pijaci
Za vreme Prvog i Drugog svetskog rata iz Srbije je odneto oko 40 zeleznickih vagona arhivske gradje! Najveci deo tog opljackanog blaga zavrsio je u Austriji, jer je Bec bio centar za prikupljanje svega sto je od spisa ukradeno u Srbiji. Tuzna je cinjenica da su na pijaci u Becu, srpski istorijski dokumenti sluzili za pakovanje pasulja, krompira, jaja… Ipak, za profesora Ristovica, najvece srpsko kulturno blago unisteno je u nacistickom bombardovanju 6. aprila 1941. godine, kada je do temelja unistena Narodna biblioteka Srbije.
Muzeji u Beogradu su uglavnom radili tokom Drugog svetskog rata, sto je, prema oceni istoricara, trebalo da stvori privid normalnosti tokom okupacije. Kolekcija u Muzeju kneza Pavla Karadjordjevica (posle rata Narodni muzej) opstala je zahvaljujuci umesnosti njegovog tadasnjeg direktora Milana Kasanina. Zanimljivo je da su se Nemci odgovorno ponasali prema muzejskim kolekcijama (iz Vojnog muzeja u Beogradu eksponati koji su uzeti na revers, kasnije su i vraceni). Medjutim, za predmete koji su nestali iz Vojnog muzeja, nije poznato da li su ukradeni za vreme okupacije, ili neposredno posle oslobodjenja, prica za DW potpukovnik Ivan Mijatovic, direktor ovog muzeja. „Nedostaje veci deo kolekcije predmeta iz dinastije Petrovic-Njegos, koju je Vojni muzej otkupio 1939. godine. Uglavnom je rec o oruzju iz zbirke kneza Danila, recimo izuzetno vredna kubura crnogorskog vojvode Novice Cerovica. Osim toga, nestao je pistolj marke mauzer iz kojeg je ubijen kralj Aleksandar Karadjordjevic i auto u kojem je ubijen. Automobil je bio stalna postavka muzeja, posle rata koriscen je za potrebe narodne vlasti, ali mu se ubrzo izgubio svaki trag“, kaze Mijatovic i dodaje da Vojni muzej i dalje potrazuje sve ove predmete.
Gering "porucio" Tajnu veceru
Jedno od najvrednijh umetnickih dela koje je odneto iz Srbije je ikona "Tajna vecera" sa Oplenca. Rucni rad – reljef izveden u sedefu, smesten u hrastovu zastakljenu kutiju, poklon je jerusalimskog patrijarha Damjana kralju Aleksandru Karadjordjevicu 1924. godine. Posle ubistva kralja Aleksandra u Marseju 1934, sahrani posmrtnih ostataka na Oplencu, izmedju ostalih, prisustvovao je i Herman Gering, koji je predvodio delegaciju Treceg rajha. "Posle sahrane, Gering je zamolio da mu se pokaze imanje Karadjordjevica. Pri razgledanju predmeta iz riznice: ikone, oruzje, umetnicka dela, Gering nije krio divljenje pred 'Tajnom vecerom'. Na samom pocetku okupacije Srbije, Gering je preko nemackog opunomocenika za privredu Franca Nojhauzena narucio da mu se donese ikona", navode za DW u Zaduzbini kralja Petra I. "U specijalnim sanducima odnete su razne dragocenosti Karadjordjevica, a medju njima i ikona 'Tajna vecera', koja je zavrsila u Geringovom zamku." Ikona je vracena na Oplenac 1947. godine, ali nisu poznati detalji kao je to uradjeno. Prema jednoj verziji, umetnina je vracena po nalogu Aleksandra Rankovica – tada bliskog Titovog saradnika.
Iako je od zavrsetka Drugog svetskog rata proslo gotovo 70 godina i dalje se u svetu pojavljuju novi dokazi o bezobzirnom pljackanju umetnina. Strucna javnost s velikom paznjom sada prati svaki detalj istrage slucaja Rolfa Gurlita, u cijem je stanu u Minhen, nedavno pronadjena riznica vrednih slika, za koje se sumnja da su bile u vlasnistvu Jevreja.
|
