Vojska Kraljevine Jugoslavije

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ima li neko slikusa činovima vojske Kraljevine Jugoslavije,ali na srpskom.

• 1Ovo se svidja korisniku: proka89
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vojska kraljevine Jugoslavije, baš interesantna tema.

Recimo, našao sam popis divizija koje su činele vojsku kraljevine Jugoslavije:
Dunavska, Bosanska, Bregalnička, Savska, Dravska, Jadranska, Drinska, Zetska, Šumadiska, Kosovska, Moravska, Osječka, Potiska, Timočka, Vrbaška i Vardarska.
Ne znam da li je kraljeva garda bila organizovana u diviziju ili neku jedinicu manjeg ranga?

Evo defile vojske iz 1930 godine:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve o tome na linku kojeg sam okačio danas a skenirano iz mojih magazina kupljenih na Ebay pre dosta godina a datiraju iz WWI i WWII. Uživajte i učite PRAVU našu istoriju!
Ovaj link radi. Onaj ranije nije funkcionisao.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Citat:Стање у Југословенској краљевској војсци уочи Другог светског рата

Економски и индустријски неразвијена краљевина, чија се привреда заснивала на пољопривредној производњи, имала је крајње ограничене могућности за модерно ратовање. Недовољно и већим делом застарело наоружање и хронични недостатак модерних војних техничких средстава давало је прилично песимистичке прогнозе за успешну одбрану земље. Основни разлог недостатка модерног наоружања и војне технике лежао је у неразвијеној државној економији. Ниски доходак по глави становника, a тиме и сиромашан државни буџет, ограничавао је набавку и куповину модерног наоружања. Са друге стране, недовољни индустријски потенцијали у земљи нису омогућавали производњу модерног и преко потребног наоружања. Уочи рата национални доходак по глави становника је износио око 3500 динара (у противвредности око 70 долара), а нпр. за куповину једног тенка требало је издвојити 800-1600 националних доходака.

Војне власти – дубоко и болно свесне малог економског потенцијала своје земље, недовољних залиха оружја и муниције и недостатка опреме, одеће и резерве хране – грчевито су правиле планове за одбрану земље, који су у основи били дефанзивног карактера. По ратним плановима замишљено је да би при пуној мобилизацији војска могла имати преко 1 200 000 људи у оперативним јединицама и још око пола милиона у осталим неборачким службама. Толики предвиђени број мобилисаних људи био је нереалан због дубоке политичке и националне подељености у друштву. Неким националним групама у земљи одбрана монархије није била у интересу.



Прилике у Краљевини Југославији биле су изузетно сложене. Војне потешкоће због тешког економског стања и опште немаштине додатно су оптерећене политичком и социјалном кризом. Проблеми и болести друштва нису мимоишле ни војску, тим пре што су се од 1939. у њу сливали грађани-војни обвезници, уносећи у војску акутне националне и социјалне проблеме карактеристичне са цивилно друштво. Ни војска није била поштеђена својих унутрашњих криза и подела. Официри су се окупљали око појединих генерала стварајући тако политички супротстављене групе. Најпознатије ривалске официрске групе биле су оне, с једне стране, око генерала Петра Живковића, браће Недића и Марића и, с друге стране, око генерала Душана Симовића. Све заоштреније међунационално неповерење у војсци додатно је оптерећивало и продубљивало политичку кризу. Већина несрпских официра није благонаклоно гледала на режим, што је угрожавало борбену готовост и овако слабе армије. Велики број високих официра несрпске националности налазио се на кључним командним положајима, што је код српских и пројугословенских официра стварало незадовољство, сумњу и неповерење у успешно вођење будућег рата. Национална структура официрског, посебно кључног командног кадра није била ни пропорционална ни уједначена. Ево неколико примера:

Од двадесет четири одсека у Генералштабу само један је био у рукама официра српске националности – а остали у рукама Хрвата и бивших аустроугарских официра. Краљевина је била подељена у шест административних зона (бановина) и оне су се поклапале са армијским областима. Само у једној армијској области командант је био српске националности (пуковник Мирко Богићевић), два су била хрватске (потпуковници Ромуалд Манола и Еуген Курелец) а три словеначке националности (потпуковници Бранко Томиншек, Данило Транпуш и Игњац Фурлан).

Краљевско ваздухопловство је имало четири бригаде – у две су команданти били хрватске националности (пуковници Драгутин Рупчић и Никола Обуљен, обојица су већ у Априлском рату приступили усташама). Од укупно осам ваздухопловних пукова команданти шест били су Словенци и Хрвати: сви су, сем пуковника Ферда Градишника, у Априлском рату издали и прешли у усташку или немачку војску. Гарда је имала два коњичка пука и оба су била под командом бивших аустроугарских официра (пуковници Кокаљ и Краус, обојица прешли у усташку војску). Команданти свих шест инжењерских пукова били су хрватске националности. Слично стање било је и у другим родовима војске.[1]

Састав југословенске краљевске војске изгледао је овако:

Штаб Врховне команде, три штаба групе армија, седам штабова армија, 28 пешадијских дивизија, три коњичке дивизије, једна гардијска коњичка бригада, два планинска одреда, 16 здружених одреда, 16 граничних посадних пукова, две тврђавске команде (у Боки Которској у Шибенику). Као самосталне команде биле су Ваздухопловство и Морнарица, са свим пратећим установама.

Постојала је команда за специјалне јединице, у оквиру које је била и четничка команда. Као самосталне јединице војска је имала четири пука тешке моторизоване артиљерије, један батаљон за везу, два тенковска батаљона, шест аутомобилских батаљона и три железничка пука.[2]

Организација позадине је изгледала овако: Команда позадине Врховне команде са свим установама, шест команди армијских области, 16 команди дивизијских области и 49 команди војних округа. Постојале су и унутрашње трупе за заштиту и осигурање позадине јачине 48 пешадијских ослабљених пукова (сваки пук је имао до пет батаљона). У састав ових пукова улазили су и припадници жандармерије. Као позадинска јединица била је и команда територијалне противваздушне одбране.[3]

Југословенска војска је поседовала око 7000 артиљеријских оруђа, од којих је половина била застарела, још из времена минулих ратова. Уз то оруђа су увезена из различитих европских земаља па је набавка муниције и резервних делова доведена у питање. Расположиве залихе артиљеријске муниције биле су довољне за свега два до три месеца рата. Слично стање било је и у ратном ваздухопловству, које је поседовало око 450 авиона различитог порекла. Модерних апарата било је мање од половине. Чак и за ловачке авионе домаће производње није било могуће обезбедити резервне делове.

Ратна морнарица се састојала од једне застареле крстарице, четири нешто савременија разарача, две старе торпиљерке, десетак торпедних чамаца и исто толико минополагача, четири подморнице и десетак мањих помоћних бродова. Тако малим бројем бродова, уз то застарелих, морнарица је имала једноставан задатак: да у случају прекоморског напада задржи непријатељско напредовање наредних 48 часова што би, по плану било довољно време за долазак копнених снага до обале и започне борбу.[4]

Уочи рата залихе обуће и одеће задовољавале су потребе за свега две трећине мобилисане оперативне војске, а за позадинске јединице предвиђено је само делимично снабдевање. Остале опреме за оперативне јединице било је свега за трећину мобилисаних регрута. Медицинског и санитетског материјала било је за свега неколико ратних недеља. Резерве хране за војску и стоку обезбеђене су за око два месеца рата, као и резерве бензина – под условом да рафинерије и складишта горива не буду уништена непријатељским бомбардовањем.[5] Обнављање залиха било је потпуно искључено.

Недостатак моторизованих транспортних средстава и зависност од сточне вучне снаге и товарних животиња за транспорт умањивало је покретљивост јединица. Само четири артиљеријска пука била су моторизована. Спорост и ограничена маневарска покретљивост због употребе теглеће и товарне стоке у наметнутом модерном ратовању било је од пресудног значаја. Примера ради, овакве јединице су савладавале за 24 часа оно што је моторизована јединица прелазила за мање два сата.

Слабост југословенске војске у живој сили, транспортним средствима, снабдевању и наоружању додатно је била оптерећена недостатком државно-политичког јединства и јасних циљева политичког и војног руководства.

Аутор је члан Српског либералног савета

[1] Бранко Јевтић: ,,Национална структура у ЈКВˮ, необјављени списи

[2] Југословенска краљевска војска, Војна енциклопедија IV, прво издање

[3] Исто

[4] Јозо Томашевић: ,,Четници у Другом свјетском ратуˮ – југословенски обрамбени планови

[5] Велимир Терзић: ,,Слом краљевине Југославије 1941ˮ



[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo nešto o tenkovskim snagama u Vojsci kralj. Jugoslavije. Možda je bilo u tom slučaju brišite


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Denda uporno neće da prizna da je pogrešio i da su prvi tenkovi stigli kod nas mnogo pre nego što on to tvrdi. U ovom radu se poziva na mene tvrdeći da su iz Poljske stigla 14 Renoa sredinom tridesetih godina što ja nigde nisam napisao u mom radu a što može da se lako proveri jer se rad može skinuti u pdf formatu na ovom forumu (Vojno tehnička saradnja Kraljevine Jugoslavije i republike Poljske). U stvari tih 14 Renoa je stiglo iz Carigrada po rasformiranju francuskog okupacionog odreda u tom gradu nakon Prvog svetskog rata. Isporučena je cela četa. Ta je četa trebalo da bude isporučena Rumunima al je zbog zategnute situacije u Carigradu (Istanbulu) iznenada promenjena odluka i četa je prebačena u grad na Bosforu. Nakon rasformiranja okupacionog odreda tenkove iz tenkovske čete su predati Vojskci Kraljevine SHS. Doduše i Bjelajac i ja smo takođe pogrešili jer smo tvrdili da je stiglo 8 tenkova jer je toliko traženo - međutim isporučeno je 14. Ovi tenkovi Reno FT su uglavnom stojali u magacinima do dolaska tenkova Reno M 28. O drugim greškama u ovom radu na drugom mestu i uz naučni aparat a ne ovako.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa onda iT objavi ti nešro o oklopnim snagama kralj. SHS ovo gore brišite ako nije tačno ne ćemo širiti dezinformacije

• 2Ovo se svidja korisnicima: dragon986, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 05 Nov 2013 1:03

Ja sam dosta objavljivao o oklopnim snagama Kraljevine i nisam rekao da je gore sve pogrešno. Sigurno je 90% tačno, naveo sam samo najveću grešku jer je vrlo bitna - kad smo dobili prve tenkove. Imaš neke od mojih tekstova u pdf formatu na forumu pa pogledaj recimo nabavke iz Čehoslovačke i pokušaje nabavke tenkova iz Poljske. To su tekstovi objavljeni u Vesniku Vojnog muzeja i Tokovima istorije. Neko je negde pustio i moje tekstove iz Oružja od pre dvadeset i kusur godina (isto na ovom forumu).
U Dendinom tekstu je većina tačna al je kod njega problem što je uporno pokušavao da dokaže da smo Mile Bjelajac i ja pogrešili oko nastanka tenkovskih jedinica u Kraljevini tako da je neke svoje stavove doveo do apsurda. Ne kažem da ja i Bejlajac nismo grešili - naprotiv ali upravo oko ove prve nabavke nismo a to je ono što je on želeo da dokaže. Najsmešnije je što to u načelu nije ni bitno tako da mi nije jasna ta njegova tvrdoglavost oko toga da prizna da nije bio u pravu. Meni ne pada teško da priznam da je njegovo datiranje isporuke tenkova Reno M 28 preciznije nego moje ili Bjelajčevo. U svakom slučaju ako isključimo tvrđenje oko dolaska prvih tenkova ostalo pije vodu (uz manja doterivanja). Mnogo lošiji mu je rad gde je dao dejstva naših tenkova u Aprilskom ratu i to pre svega što očigledno uopšte ne poznaje geografiju Šumadije. On nije shvatio da su Mladenovac, Topola, Orašac i Natalinci naselja koja se nalaze relativno vrlo blizu jedna drugom - neka čak i u dometu artiljerijske vatre. Zbog toga je za Nemce (čije on izveštaje doduše i ne koristi) to jedna ista borba. Oni čas govore o borbi kod Mladenovca, čas kod Topole, čas kod Natalinaca.

Dopuna: 05 Nov 2013 1:19

Takođe, pošto nije uopšte koristio nemačka dokumenta, ni ne spominje protivnapad naše tenkovske čete kod Velesa gde je po nemačkim podacima zbog toga skoro cela nemačka pešadijska divizija koja se do tada kretala u marševskom poretku morala da se razvije za borbu i tek posle višečasovne borbe odbila napad uništivši 8 jugoslovenskih tenkova. Samo je nemački divizijski protiv oklopni abtajlung imao čini mi se 17 poginulih (nemam vremena sad da proveravam) dok se za druge jedinice na navode cifre al se navodi da su gubici bili ozbiljni. Jugoslovenske tenkove su podržavali dobrovoljci iz okolnih srpskih kolonizovanih sela ali je bilo dobrovoljaca i među starosedeocima.

• 2Ovo se svidja korisnicima: ltcolonel, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Кога стварно интересује ова тема нека обавезно потражи радове др Милета Бјелајца (промовисао сам му неке књиге), и нашег члана ltcolonela. Питајте га преко ПП за лично име, да не кршимо правилник.

ПС

О гарди сам ја подробно писао на теми истог имена. Уопште, о војсци СХС, односно Краљевине Југославије писало је много одличних аутора. Код нас сврате и Б. Богдановић, и Б. Димитријевић, светски признати експерти за ову област (и друге, наравно), па потражите и њихове радове. Пре интернета, као што знате, постојале су књиге ...

• 2Ovo se svidja korisnicima: ltcolonel, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::и нашег члана ltcolonela. Питајте га преко ПП за лично име, да не кршимо правилник.
Обзиром да Небојши изнад аватара пише пуно име, мислим да нема проблема са правилником и тајношћу.