Kosmička raketa Agni PSLV i GSLV

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Agnijevi sinovi
PSLV i GSLV

Agni je jedno o od prvih imena vrhovnog božanstva kod Indijaca i njegov pandan u ruskom jeziku je agonj (vojnička komanda za otvaranje vatre) a u srpskom oganj. Živeći u Jugoslaviji više puta sam se susreo sa predrasudama prema Indiji i Indijcima a prava istina je da je taj narod tamne kože u direktnom srodstvu sa svim Arijevcima i da je nastao mešanjem tih plavokosih i plavookih ljudi sa Dravidima, starosedeocima kojima su nametnuli vlast i jezik ali se brzo i izmešali sa njima. Zapravo istim mehanizmom mešanja sa raznim starosedocima i pratećim plemenima ali bele puti danjašnji romanski i južnoslovenski narodi imaju dominantno tamnu kosu i oči. Ono što većina ljudi ne zna je da su Indijci dali svim današnjim civilizacijama brojni sistem koji je temelj svih svekolikih naučnih sustava. Njihov religijski sistem, verovatno najstariji na svetu, ima na vrhu Trimurti odnosno skup od tri božanstva (pandan u hrićanstvu trojstvo ili trojica) koji je frapantna prekognicija našeg unverzuma izgrađenog oko tri sile. Kako li se zvaše eksperiment prve atomske eksplozije? Ipak taj narod (bolje rečeno skup više naroda) izložen hirovima istorije dugo nije vidljivo pokazao sve svoje potencijale iako su raketu kao oružje upotrebili protiv Engleza pre više vekova.
1948. Indija je postala nezavisna država, zapravo najmnogoljudnija demokratija na svetu. Islamski delovi bivše britanske potkraljevine su se odvojili u neovisne države a na scenu je stupila i Kina. Na tim granicama do dana današnjeg traje civilizacijska konfrotacija (u Hantingtonovskom smislu) koja povremeno eskalira manjim ili većim ratovima. Kako je danas ultimativno oružje (treće po redu u istoriji posle grčke vatre i velikog velškog luka) atomsko, ono je postalo i deo arsenala protivničkih strana (Indije, Kine i Pakistana). Kao idealni nosač istog pojavile su hemijske rakete. Njihov razvoj doprineo je i rađanju indijskog kosmičkog raketnog programa koji se vremenom odvojio od vojnog programa i danas je nezavistan i sasvim polako ali sigurno ulazi u svoju zrelu fazu. Doduše najvažnije indijske vojne rakete sa nuklearnim glavama imaju oznaku Agni.
Razvoj je bio relativno spor ali kontinualan. Osnivanjem agencije za istraživanje kosmosa (ISRO) počelo se sa sondažnim raketama još 1967. Na njima su Indijci ispekli zanat pravljenja velikih motora na čvrsto gorivo. Postepeno su povećavali motor sve dok nisu dogurali do izlaznog prečnika mlaznika od 560 mm. Tako su postali kompetentni za velike motore na čvrsto pogonsko punjenje i danas se najveća fabrika takvih motora nalazi kod njih. Upotreba tog tipa motora je dala jednu od specifičnih crta indijskih raketa i vrlo je moderna sa današnjeg stanovišta. Pazite ne govorimo samo o buster motorima već i o motorima centralnih stupnjeva koji imaju upravljanje i dugo vreme rada. Druga specifična značajka je proistekla iz osobenosti indijske vojne i civilne tehnologije uopšteno. Zapravo kod njih se često nailazimo na projekte koji u sebi imaju istovremeno smešana rešenja i istočnog i zapadnog porekla. Takve kombinacije su u svetu uglavnom davale kompromisna i najčešće loša rešenja. Kod Indijaca je međutim pristup bio uspešan, verovatno zahvaljujući sistemu školstva i jakom matematičkom bazisu.
Svoje prve satelite indijci su od 1975 lansirali ruskim raketama Kosmos. Prva domaća raketa koja je imala klasičan kosmički karakter bila je četvorostepena SLV-3 i ona je u periodu od 1979. do 1983 imala 3 uspešna od 4 lansiranja. Mali sateliti koje je lansirala su uglavnom bili tehnološkog tipa. Motori su bili sa PBAN čvrstim gorivom. Prvi stepen ove rakete je iskorišćen za vojne modele ali i za sledeći kosmički model kao dva donja potisna bustera sa kojima je uzletala. Oznaka nove rakete je bila ASLV i ona je imala samo 2 uspešna od ukupno 5 lansiranja između 1987 i 1994. Katastrofe koje je imala su bile zapravo vrlo korisne jer je ceo model bio samo predprojekat na kome su isprobane mnoge nove tehnologije, pre svega na upravljanju za naredni model.
Sledeća raketa je međutim bila sasvim nova faza u razvoju i danas je okosnica indijskog kosmičkog programa. Oznaka joj je PSLV (Polar Satelitte Launch Vehicle) i po mnogo čemu je jedinstvena. Buster faza ove rakete se sastoji od 6 donjih potisnih bustera od kojih 4 imaju klasičnu ulogu u uzletanju dok se preostala 2 uključuju u rad tek na 3 km visine i time se svrstavaju više u motore za ubrzanje nego u klasične bustere. Svi su sa HTPB čvrstim gorivom i izrađeni iz segmenata koji se spajaju u jednu celinu. Prvi centralni stupanj rakete (core) je tipično indijska tvorevina. Motor je od HTPB i verovatno je danas najveći motor na čvrsto gorivo centralnog tela. Drugi stupanj rakete je evropskog porekla zapravo sa stare Arijane. Koristi hipergolike UDMH i N2O4 a Indijci su mu produžili vreme rada, što je ponekad strahovito težak zahvat a obzirom na Arijanine konstruktore takav je verovatno i bio. Treći stupanj je ponovo indijski na čvrsto gorivo a četvrti je ponovo na hipergolike ali ovaj put sa MMH i N2O4 dakle u američkom maniru bar po gorivima. Upravljanje propinjanja i skretanja je rešeno sistemom upravljanja vektorom potiska zasnovanom na ubacivanju tečnosti (stroncijum-perhlorat) direktno u mlaznik motora tzv. sekundarno ubrizgavanje koje je suštinski amerčki izum sa vojnih raketa. Upravljanje valjanjem je na istom principu samo se ostvaruje na dva bustera. Mali aerodinamički tankovi pri dnu rakete su u stvari rezervoari i agregati tečnosti. Drugi stepen ima klasično upravljanje hidraulično pokretnim glavnim mlaznikom i sa dve mlaznice gasogeneratora vrelih gasova za kontrolu valjanja. Treći stepen koristi pokretan mlaznik za propinjanje i skretanje ali se kontrola valjanja ostvaruje manevarskim mlaznicama pasivne faze četvrtog stepena (RSC sistem). Četvrti stepen ima pokretnu mlaznicu za kontrolu u obe ravni a RSC mlaznice koristi i u fazi slobodnog leta. Tokom godina raketa polako je usavršavana. Danas je prisutna i varijanta olakšanog tipa za manje terete i visine a uskoro će poleteti i dosad najjača varijanta sa pojačanim pogonom. Upravo ona će verovatno lansirati satelit za lunarnu opservaciju visoke rezolucije. Svi modeli se nude komercijalnom svetskom tržištu jer su zadnjih godina uspešno lansirani i sateliti za druge zemlje. Šanse ovog modela na svetskom tržištu su dosta dobre jer osim potpune zrelosti konstrukcije i dobre verovatnoće uspešnog lansiranja ova raketa ima veoma malu cenu od svega 20-tak miliona dolara. Dosada je od 1993. do danas imala 11 uspešnih od 13 lansiranja.
Sledeći logičan korak u razvoju kosmičkog programa Indija je napravila sa GSLV raketom. Ona je namenjena za dostizanje GTO orbita. Pri projektovanju su iskorišćeni prvi i drugi stepen PSLV rakete u skoro neizmenjenom obliku. Međutim busteri su sasvim drugačiji. Radi se o 4 velika donja potisna bustera na tečno gorivo koji su izgrađeni na bazi hipergoličkog motora sa Arijane 4. I to je najveća mana rakete jer busteri rade 42 sekunde duže od motora centralnog tela. U tih 42 sekunde oni guraju praznu konstrukciju 1 stupnja kao parazitsku masu čime se kvari efikasnost rakete. Treći stupanj rakete je takođe kontroverzan i predstavlja problem u čitavom projektu. Indijci su zapravo razvijali sami jedan kriogeni stepen i u to uložili dosta vremena i truda ali su od njega privremeno odustali i prešli na transfer znanja iz Rusije. Međutim tadašnja ruska administracija je zatezala oko transfera i na kraju su Indijci dobili samo gotov u Rusiji izradjen kriogeni stepen sa višekratnim paljenjem. Ipak on je sa indijskom avionikom a i rešili su da dovrše svoj razvoj pogotovu što su sad nakupili iskustva sa ruskim stepenom koji se i nije nešto previše dobro pokazao. Upravljanje je klasičnog nanizanog tipa kao i na PSLV i vrši se prvo pokretnim mlaznicama tečnih bustera. Sekundarno ubrizgavanje na prvom stepenu je rezervni kanal. Drugi stepen je sa pokretnom mlaznicom i dve mlaznice za valjanje sa vrućim gasom. Treći ruski stepen ima dva vernijera a u pasivnoj fazi se koristi RCS sistem sa hladnim gasom. Kao što vidimo na GSLV projektu se desilo da se razne komponente nisu dobro uklopile. To se vidi i po lansiranjima koijih je u periodu od 2001. do danas bilo 5 od toga samo 2 uspešna. Ipak Indijci su sa ovom raketom postigli mnogo. Pre svega dostigli su nosivost za male orbite koja dozvoljava i lansiranje broda sa ljudskom posadom mada on verovatno nije predviđen u nekoj bližoj budućnosti. Još važnije po prvi put su dobili raketu koja u GTO orbite šalje terete od nekoliko tona što je kako tako stavlja rame uz rame sa teškim lanserima danjašnjice. Da li će ga Indijci modifikovati produženjem rada prvog stepena i time dobiti jedan kompletan solidan teški nosač ili će od njega odustati pokazaće vreme. Modernizovan bio bi vrlo konkurentan na tržištu jer mu je cena ispod 50 milona dolara.
Zapravo Idijski raketni program krenuo je na sledeću fazu koja sa GSLV raketom ima samo slično ime GSLV Mk.III i Mk.IV. Radi se o jednom ekstremno teškom lanseru sa 2 ili 4 velika bočna potisna bustera i jakim hipergoličkim i kriogenim stupnjevima na centralnom telu. Sa tako velikim busterima na čvrsto gorivo do sada su operisali samo Šatl i Arijana 5 na koju nova indijska raketa pomalo i podseća. Da li je neko iz Evrope "povukao arijaninu nit" tehnologije ili su se sami Indijci odlučili na takvo nešto zbog velikog iskustva sa čvrstim gorivom ne znamo. Neka su im bogovi u pomoći.
P.S. U međuvrenu projekat GSLV s epokazao mnogo gori nego što je u tekstu tada bilo procenjeno. Nije sasvim sigurno koji su sve razlozi, ali loša koncepcija dužeg rada bustera od centralnog tela sigurno nije doprinela pouzdanosti (zamislite kakav je samo problem pomeraja centra mase kada prvi stupanj odnosno motor centralnog tela iskoristi sve svoje čvrsto gorivo a busteri u tih 42 sekunde još rade i oni skoro prazni). Obaška sa problemima na vršnim stupnjevima. PSLV se razdvojio na još dve podvarijante PSLV-XL i PSLV-CA i od 2008. do danas su imale 1 od 1 i 5 od 5 dakle kompletno uspešna lansiranja. GSLV je zvanično još aktivan ali je sa ekstremno lošim skorom od samo 2 uspešan i čak 5 neupešnih lansiranja. Dakle sve u svemu program je na GSLV tipu nosača u velikim problemima a pojava novog nosača sa sasvim drugačijom konstrukcijom je u daljoj budućnosti. Inače sve verzije PSLV su do sad imale 15 uspešnih od 17 lansiranja.
Izvinjavam se svima na neprimerenoj upotrebi reči konstrukcija, jer usled totalne isprostituisanosti reči projekat, pokušavam da je koristim što manje, iako sam odavno samostalni projektant, što je dve stepenice više od samostalnog konstruktora. Cinizam srpske stvarnosti je da sam nezaposlen i beznadežan u ovakvoj otadžbini (za mesec dana će se valjda promeniti pa makar ja mor'o postati nešto drugo po naciji konkretno Austrijanac) i baš zbog toga bežim od te reči jer svako malo vidim NEŠTO na TV što usklikne IMAM NOVI PROJEKAT. Tako zavoleh reč KONSTRUKCIJA, nju za sada ne koriste.