Kosmička raketa Delta 2

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

DELTA I I
Rekorder medju američkim raketama

Američka raketa-nosač „Delta“ je nastala od vojne balističke rakete istog imena koja nije bila posebno uspešna. Njen, takođe vojni, prethodnik bila je raketa „Tor“ (Thor). Prvi civilni model „Delte“ lansiran je 1960. Razvijen za je potrebe NASA-e čija je administracija planirala dugotrajno korišćenje jedne visoko efektivne i univerzalne rakete-nosača srednje klase. Civilna verzija rakete „Tor“ je takođe korišćena za lansiranje lakih veštačkih satelita. Ukupno, u periodu 1958-1979. „Tor“ je 205 puta lansiran.
Prva faza razvoja rakete „Delta“ je trajala od 1960. pa sve do prekida njene proizvodnje 1984. kome je dosta doprinela odluka NASA-e da se sva kosmička lansiranja prebace na Spejs šatl (Space Shuttle). Do tog trenutka je, ne računajući podverzije, letelo 12 verzija rakete „Delta“ (DM-19,A,B,C,D,E,L,N-6,900,1000,2000,3000) uz ukupno 183 lansiranja. Raketa je evoluirala u tolikoj meri da ju je od varijante „L“ bilo teško prepoznati. Onda je od verzije „2000“ još jednom doživela preobraženje u novu formu koja je ostala do varijante „6000“ koja spada u grupu „Delta II“.
Usled problema sa programom Spejs Šatl i visokih cena lansiranja, doneta je odluka da se nastavi korišćenje konvencionalnih raketa-nosača. Tako je posle nekoliko godina pauze, proizvodnja raketa serije „Delta“ obnovljena. Pprvo lansiranje iz druge faze raketa nazvanih „Delta II“, obavljeno je 1989. Verzije druge faze označavane su sa „6000“ i „7000“ (bilo je samo nekoliko lansiranja iz linija 4, 5 i 8000). One su se od prethodnica razlikovale najviše po većim dimenzijama. Danas je aktivna varijanta „7000“, odnosno njene verzije 7920, 7925,7920-H i 7925-H. Druga cifra u oznakama raketa predstavlja broj donjih potisnih bustera (3,4,6 ili 9).
Koliko je mnogo ulaganja i rada bilo na raketi vidi se iz sledećih podataka. Od 1960. do danas na prva dva stepena rakete primenjeno je 5 različitih tipova motora. Na trećem stepenu primenjeno je čak 7 tipova motora. Takodje, dva puta je promenjena konfiguracija donjih potisnih bustera (sa 4 i 2 bustera u svakom od kompleta). Avionika je promenjena 2 puta, a kontejner korisnog tereta 4 puta.
Raketa „Delta II“ spada u nosače srednjeg kapaciteta sa 3-9 bustera na čvrsto gorivo u svom podnožju. U zavisnosti od broja potisnih bustera i konfiguracije njena nosivost za geostacionarnu orbitu visine 36000km iznosi izmedju 900kg i 2170kg. Na vrlo nisku orbitu oko Zemlje ona je u stanju da izbaci koristan teret mase izmedju 2,7t io 6,1t. Proizvodjač je kompanija „Boing“ (Boeing), dok su motori sagradjeni u slavnom P&W R (Pratt&Whitney Rocketdyne-prvi stepen), „Aerodžetu“ (Aerojet-drugi stepen) i „Tiokolu“ (Thiokol – treći stepen). Visina rakete sa trećim stepenom iznosi 32m, maksimalni prečnik 2,4m a najveća masa na startu 232t. Cena jednog lansiranja je u granicama izmedju 40 i 54 miliona dolara.
Sa prekinutog programa „Delte 3 (8000)“ uzeti su busteri na čvrsto gorivo (HTPB) pojačane snage koji se koriste na „H“ verzijama. Prvi stepen rakete je sa motorom na RP-1 gorivo, koji je malo poboljšana varijanta kerozina i tečnim kiseonikom (LOX) kao oksidatorom. Drugi stepen ima Aerozin-50 kao gorivo, što je mešavina nesimetričnog dimetilhidrazina (UDMH) tj. ((CH3)2NNH2) i hidrazina (N2H4), dok je oksidator azot-teroksid (N2O4), tako da nema kriogenih komponenti. Rakete za niske orbite grade se kao dvostepene, dok se za visočije orbite koriste trostepene modifikacije „Delta II“. Treći stepen je sa motorom na čvrsto gorivo i koristi se za lansiranje geostacionarnih satelita i međuplanetarnih letelica.
Ovom raketom je lansirano mnogo veštačkih satelita i letelica različite namene. Pre svih, tu su navigacioni sateliti serije „Navstar GPS“ koji kruže na srednjim orbitama. Zatim, sa njom su lansirani u velikim serijama sateliti „Iridijum“, „Globalstar“ i „Landsat“ , kao različiti telekomunikacioni i naučni sateliti SAD-a i drugih zemalja (QuickBird, IMAGE, Jason 1, TIMED, Gravity Probe, SIRTF) i veći broj vojnih satelita. Konačno, ovom raketom su u dubine kosmosa lansirane letelice serije „Diskaveri“ (Disovery) – „Dženezis“ (Genesis), EROSM, „Stardast“ (Stardust), „Kontur“ (Contour), i međuplanetarne sonde MGS (Mars Global Surveyor), MP (Mars Pathfinder), “Dip spejs 1” (Deep Space 1). Na ovom spisku se nalaze i letelice MCO (Mars Climate Orbiter) i MPL (Mars Polar Lander) koje su izgubljene u završnoj etapi leta, zatim “Mars Odisej 2001” (2001 Mars Odyssey), robotizovana vozila „Spirit“ i „Oportjuniti“ (Opportunity) koja još uvek istražuju površinu Crvene planete, kao i sonde “Dip impakt” (Deep Impact) i „Mesendžer“ (Messenger).
Do kraja 2006. sa raketama „Tor“, „Delta“ (rane verzije i verzija 3) i „Delta II“ je izvršeno 556 lansiranja sa 504 uspešna izlaska na orbitu. Ako se saberu i japanske rakete N-1,2 i H-1 koje se generalno smatraju delom familije „Tor“ bilo je 581 lansiranje sa 527 uspešnih izlazaka na orbitu (90.7%) što je drugi rezultat u stepenu pouzdanosti medju svim raketama-nosačima. U varijanti „Delta II“ ova raketa je do kraja 2006. ukupno 126 puta lansirana (124 sa uspehom) čime je ostvaren izvanredan učinak od 98% u pozudanosti lansiranja. Bajesova verovatnoća sledećeg lansiranja je 0,98, čime je raketa „Delta II“ na drugom mestu, odmah iza ruskog nosača lake kategorije „Ciklon 2“, a ispred verzije ruske Semjorke „Sojuz-U“.
Korišćenje rakete „Delta II“ se nastavlja. Ona je još uvek najviše korišćena raketa medju američkim lanserima. U 2007. već je imala jedno od planiranih devet lansiranja. Poslednje lansiranje rakete ove serije se očekuje 2011. god.

P.S. Došla je i 2011. i evo zaista Amerikanci nažalost stvarno gase Deltu 2. Ostala su još samo 3 leta. U međuvremenu Delta 2 je dostigla 146 orbita od 148 pokušaja što je po Bajesovim verovatnoćama jedan od najboljih ako ne i najbolji rezultat u dosadašnjim kosmičkim aktivnostima. Ukupno su sve na Toru bazirane rakete uključujući i japanske dostigle kolosalnih 549 orbita od 603 pokušja što ih u oblasiti satelitskog lansiranja po značaju svrstava uz bok Semjorkama.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ево неких података из ове књиге


Разматрана као оружје





мислим да је текст о лансирном возилу, али ови са знањем енглеског би могли и да нам преведу

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 01 Jun 2011 2:34

Taj izraz se u engleskoj raketnoj terminologiji često koristi umesto rocket vehicle posebno u slučaju kad je u pitanju lansiiranje satelita. No svakako ćeš dobiti prevod.

Dopuna: 01 Jun 2011 3:11

Prevod

Delta 2 raketa u okviru Strateške Odbrambene Inijacitive poleće pokraj svoje lansirne kule 29. septembra 1989. Od 1984. godine je u okviru Odbrambene Strategije Lansiranja (kosmičkih raketa prim.prev.) traženo da se prošire američke lansirne sposobnosti, omogućavanjem ovakvih lansiranja, koja će se dakle izvoditi van prevladavajućeg programa Spejs Šatla.

Delta 2 raketni nosač

Delta 2 raketni nosač služi kao jednokratni lanser srednje nosivosti za lansiranje GPS Navstar satelita u orbitu odakle oni služe za vojnu satelitsku navigaciju. Delta 2 takođe lansira komercijalne terete u Nisku zemljinu orbitu, Polarnu orbitu, Geosinhronu transfernu (Hofanove orbite na zapadu prim. prev.) i Geostacionarnu orbitu.
Delta dvojkina iistorija počinje 1959. godine kada je NASA-in Godarov Svemirski Centar sklopio ugovor sa Daglasovom Fabrikom Aviona o proizvodnji i ispitivanju 12 kosmičkih raketnih nosača. Za Deltu su iskorišćeni prvi stupanj sa rakete Tor koja je pripadala vazduhoplovstvu a za drugi stupanj je uzet sa mornariček rakete Vangard. Prvo lansiranje je izvršeno sa Kejp Kanaverala na Floridi 13 maja 1960. U januaru 1987 Ratno Vazduhoplovstvo je sklopilo ugovor sa Mek Donel Daglasom, sada Boingom, za 18 Delta 2 radi lanisranja Navstar satelita, koji su prvobitno bili planirani za lansiranje sa Spejs Šatla (koji li je moron to smislio? prim. prev.) i Delta je postala jedina platforma za lansiranje ovog tipa satelita.
Prva takva raketa je uspešno lansirana 14 februara 1989. a sama Delta 2 je obavila preko 270 uspešnih lansiranja vojnih civilnih i komercijalnih satelita od 1960. Najzanačajnija lansiranja tokom karijeru su bila Telstar 1 internacionalnih satelita 1962. prvog lansiranja u geosinhronu orbitu satelita Syncorn 2 1973. i prvo lansiranje komercijalnog kominikacijskog satelita COMSAT 1965.
Delta 2 se najčešće lansira sa Kejp Kanaverala, ali i sa Vanderberga u Kaliforniji. Z avojna lansiranja Delte 2 su zaduženi 45-ti Svemirski Ving Svemirske komande ratnog vazduhoplovstva koji je stacioniranu Patriku na Floridi i 30-ti Svemirski Ving u Vanderbergu.