|
Semjorka najslavnija raketa kosmičkih istraživanja
R-7 poznata kao "Sedmica"(semjorka) je legenda raketne tehnike koja još živi punim životom. Pošto se program Šatla gasi na nju je pao teret snabdevanja ISS-stanice pa je veoma uposlena. U principu to je ona ista raketa koja je lansirala Sputnjik, Lajku i Gagarina, brodove Vastok i Vashod kao i Saljut. Život je započela kao vojna raketa (prva ICBM globalnog dometa) ali za tu oblast je bila loša pa je brzo prekomandovana na kosmos. Projektovana je skoro idealno za svemirkog nosača. Prvi stepen (autor se drži stare američke škole označavanja stepena a ne ruske kod koje je prvi stepen drugi a buster faza prvi stepen) je okružen sa četiri velika nezavisna bustera, praktično iste snage kao i prvi stepen. Na taj način konstrukcija rakete ima lepe parametre u smislu jednačine Ciolkovkog. Gorivo je lako za rad mada nije baš najsavremenije, jer je u pitanju kerozin ali je zato oksidator najbolji mogući tj. tečan kiseonik.. ESA se već godinama oslanja na nju za sve poslove koje ne obavlja Arijana. Ova raketa je apsolutni rekorder po broju proizvedenih primeraka, što joj je jako smanjilo cenu a rekorder je i po broju dostignutih orbita od čak 1620 dostignutih orbita do kraja 2006. Lider je u svojoj kategoriji već decenijama. Na njoj se sada ispituju motori sistema Angara koji će je u neko dogledno vreme zameniti. Poživeće sigurno dovoljno dugo da učestvuje u ruskom programu višekratnih svemirskih sistema o kojima možete da čitate u jednom od prethodnih brojeva Astronomije. Ukoliko se planovi za izgradnju kosmodroma na Uskršnjim ostrvima ostvare, verovatno ćemo je videti i tamo.
Varijante koje su trenutno aktivne su sledeće:
1. Sojuz - U / (razno) / Progres / Sojuz (oznaka 11A511U)
2. Molnija - M (oznaka 8K78M)
3. Sojuz - FG / Fregat / Sojuz / Progres (oznaka 11A511FG)
4. Sojuz - 2 - 1a / Fregat ili 2 - 1b / Fregat (oznaka 14A14)
1. Sojuz - U(razno) i Sojuz - U (Progres) predestavljaju najstarije rakete. Verzija Progres je snabdevač a verzija Sojuz - U(razno) služi za lansiranje satelita dok verzija (Sojuz - U / Sojuz) lansira brodove sa ljudskom posadom. Pod ono (razno) se podrazumevaju razni korisni tereti koji su ovoj verziji davali imena, odnosno stvarali podverzije (Sojuz -U / Vashod, Sojuz -U / Jantar). Sve varijante Sojz - U su dvostepene.
2.Molnija - M je raketa stvorena za lansiranje Molnija komunikacijskih satelita za velike geografske širine koji se odlikuju veoma ekscentričnom orbitom. Raketa je karakteristična je po tome što ima treći stepen. Energetski gledano imala je sposobnost da ostvari orbite koje dvostepene "Semjorke" nisu mogle, pa su njome osim spomenutog satelita lansirane sonde na Mesec, Mars, Veneru.
3.Sojuz-FG je vrlo slična prethodnim varijantama a razlika je u poslednjem, trećem stepenu rakete (FreGat stepen) koji je potpuno drugačiji. On kao oksidator koristi azottetraoksid (N2O4) a kao gorivo nesimetrični dimetilhidrazin (UDMH) i može se mnogo puta paliti i gasiti. Dvostepene verzije Sojuz-FG nemaju Fregat kao treći stepen i oni prenose Progres i Sojuz brodove do niskih orbita. Trostepena verzija bi trebala da zameni Molnija varijantu a sposobna je da lansira međuplanetarne sonde.
4. Varijante sa oznakom 14A4 se od prethodne razlikuju pre svega po tovarnom prostoru koji je kod njih mnogo veći. Namenjene su između ostalog i za lansiranja sa francuskog kosmodroma u Gvajani pri čemu nose značajno veći korisni teret. 2-1a varijanta se osim većim tovarnim prostorom odlikuje potpuno redizajniranim kompjuterski regulisanim upavljanjem motorima i manevrima u letu koje starije varijante nisu mogle da izvedu. 2-1b varijanta je najkarakterističnija što, osim navedenog, ima novi motor drugog stepena koji je sa sistema Angara. Ovaj motor ima veći specifični imuls od starog pa je ova varijanta sa Fregatom kao trećim stepenom do sada i najsnažnija u istoriji rakete R-7. Na jednom sajtu su lepo primetili da ova podvarijanta ima zapravo nosivost sličnu nekim varijantama Arijane 4.
Pošto se sa programom Angara sa razlogom ne žuri (a ko zna šta će biti sa veoma modernizovanom Semjorkom - Aurorom), osim dosadašnjih varijanti verovatno ćemo videti možda još dve novije, koje će imati još veću nosivost. Motori bustera i prvog stepena na njima će biti novog tipa.
P.S. Tekst je star bezmalo 5 godina. U međuvremenu verzija Molnija je došla do kraja svoje karijere, dok se najstarije dvostepen verzije (oznaka 11A511U Progress) čak i danas još uvek koriste i to u verziji Progres. Ipak došao im je kraj i sada ih već izvesno u potpunosti menja dvostepena verzija FG (zapravo bez Fregat pogonske platforme (oznaka 11A511FG Soyuz)) za letove sa ljudskom posadom do ISS ali je interesnatno da se od njene Progres verzije izgleda odustalo. Rakete sa Fregatom menjaju od skoro i Molnija verziju. Od programa Aurora se očigledno odustalo ali je zato program Angara pred samim završetkom u najlakšoj i najtežoj verziji. Ova druga će zameniti Protona a očigledno da najlakša Angara neće istisnuti Semjorku. Verzije 2-1 su se umnožile (14A14 2-1A Fregat; 14A14 2-1B; 14A14 2-1B Fregat) postale su vrlo operativne a već su počele i da se lansiraju iz Gvajane sa kosmodroma Kuru. Od složenog sistema višekratnih taksirajućih brodova za snabdevanje i popunu ISS (Parom i Kliper) za sada nema ništa. Kliper je totalno prekinut kao program a Parom je prešao u neki stand-by. Inače, do sada je svih verzija Semjorke letelo na orbitu 1629 od 1715 pokušaja. I to nikako nije kraj jer će 2-1 verzije tek leteti i zameniće ih tek srednje verzije Angare a do njih je možda više od deset godina. Obzirom na visoku pouzdanost Sojuz-FG verzije za letove sa ljudskom posadom i obzirom da je tokom duge karijere raketa (Sojuz-U) samo dva puta zakazala na lansiranju kosmonauta i oba puta sistem za spasavanje uspeo da ih spase (drugi slučaj je baš bio dramatičan i netipičan) sva je prilika da ćemo je u toj ulozi viđati još par decenija. Ionako krajem godine posle definitivne penzije Šatla ona ostaje jedini stalni sistem za slanje čoveka u kosmos a sruštvo mu prave samo povremene kineske rakete Božja Strela.
|
