Jugoslovenski ''Škorpion'' - automatski pištolj M.84

Čuvena ''praška škola'' (bolje rečeno - čehoslovčka škola) iznedrila je mnoga genijalna rešenja u istoriji lakog i teškog naoružanja. Mnogi pištolji i čitave porodice oružja i oruđa duguju češkim konstruktorima spasonosna rešenja i ''karike koje nedostaju''. O tome bi mnogo i dugo mogli da pričaju konstruktori ''Valtera'', ''Enfilda'', ''FN'', ''Mausera'', ''IMI'' (češki automat je bio direktna inspiracija za legendarni UZI) itd. Jedan od proizvoda ove genijalne oružarske tradcije jeste i automatski pištolj koji se nalazi opisan u izvanrednom tekstu velikog stručnjaka Branka Bogdanovića, zahvaljujući kome smo svi postali mnogo temeljniji hobisti i veći znalci.

Pošto ovde ima mnogo nas koji smo pucali ovim oružjem, mnogi ga dužili a mnogi i sada duže, interesuju me vaša iskustva i procene. Naravno, bez ulaženja u datume i mesta, dogadjaje čije bi pominjanje kršilo naš Kodeks. Dakle, samo iskustvo ''suve'' upotrebe, bez ''lovačkih priča''. Tema je vaša .

Za njega me veže anegdota u kojoj mi se mnogo "zamjerio". Paošao sam do komande kroz šumu, a pošto mi je bilo mrsko nositi pušku, ponesem škorpion.Prošipčim kroz ono šiblje i kad sam stigao vidim da mu je ispao šanžer (onaj kratki).Imam ga i danas kao uspomenu al od tad sam nepovjrljiv prema njemu. Interesuje me da li neko ima slična iskustva, il je bilo do mene ? Pozdrav.

Na Peskovima smo koristili "sokoćalo" sa prigušivačem JOJ veselja ,inače prvi put kada sam komplet rasklapao škorpion neko od klasića mi je ubacio feder od hemijske AU zajebancije

euthvard ::Interesuje me da li neko ima slična iskustva, il je bilo do mene ? Pozdrav.

Ja sam ga dužio u rezervi i sreća da sam ga razdužio na vreme jer da je ostao kod mene verovatno bi neko stradao a da nisam ni kriv ni dužan...
Naime, dobio sam ga konzerviranog i posle više dana čišćenja u nafti konačno sam ga doterao kako treba da bude - čist i suv !!!
Međutim, taj moj primerak bio je toliko izraubovan da mu je izvlakač čaure bio istrošen a i nisam obratio pažnju na to.
Nakon višednevnog čišćenja odlučio sam da ga malo "razradim" na prazno - stavljao sam nekoliko puta okvir i repetirao ručno prazneći metke iz okvira.
U poslednjem pražnjenju ostane mi metak u cevi, i pored trostrukog repetiranja koje sam primenjivao kao sigurnost, ja se zabrojim ne primetivši da mi fali jedan metak i opalim u plafon misleći da je prazan - ŠOK !!!
Drugi put ponovo sam ga čistio i jedan rezervista mi je tražio da ga malo prostudira. Opet ista scena - punili smo ga i praznili na prazno, na kraju repetiram opet tri puta, vidim nema metka jer da ima izašao bi i ja opet opalim ali ovog puta u vazduh.
Jednostavno, voleo je da zadrži metak a da ga ne izbaci kao na ruskom ruletu. Zato sam zaista bio sretan kad sam potpisao revers i razdužio "škart" primerak.
Draži mi je bio Kalaš - taj nije znao da omane.

Ja sam ga prvi put video u kancelariji potpukovnika artiljerije. Bio je to originalni češki škorpion. Izvadio ga je iz kase, što će reći da ga se nije mnogo dohvatao. Inače, pucao sam njime s prigušivačem. Fantastičan osećaj. Kolega je, pak, jedan doneo s ratišta i nudio ga za 50 maraka. Niko nije hteo da mu da te pare. Vrlo popularan medju teroristima.

Dužio sam ga i nisam bio sretan zbog toga.Jeste da je milina šenlučiti iz njega(krotak ko jagnje kad se koristi kundak), ali kada upadne između kade izbacivog sedišta i kuka nezgodno na onom starom opasaču za starešine...

Време - још пре један живот.
Пушкарска обука.
Тема - "Шкорпионче". Инструктор напирича много теорије о пиштољу, показа нам разлике између Чеха и нашег и крене по радним столовима да сваком посебно покаже расклапање до последњег склопа. Ни сам не знам зашто, добијам неки пос'о и пропуштам расклапање и скалапање до краја у пракси.

Враћам се пред крај часа, моји ми утрпавају у руке гомилу оних ситних делова маханизма за окидање и кажу: "'Ај' сад ти мало склопи. Барем да сам видео како је изгледало склопљено...

Не вреди, не капирам ништа, а чује се инструкторов глас: "Још десет минута, склапајте!". Ма не иде па не иде! И убрзо чујем: "Дајте пиштоље овамо!", а овај испред мене се јошувек састоји од пар десетина раздвојених делова. Шта ћу: као што би почистили мрве са стола, тако ја једном руком метем са стола оне ситне делове, изручујем у другу шаку која чека на ивици стола и све то успевам да изручим у поклопац затварача и осигурам оном чивијицом - "Шкорпија" је цела (само звечи к'о звечка). Сутрадан сам са мојима "са стола" по звуку брзо сазнао који сто је добио "моју Шкорпију".

Да ли због те гомиле метиљавих склопова или чега већ, али никад је нисам нешто симпатисао (мислим на "Шкорпију")



О популарности "Шкорпије" међу терористима: да ли је баш њоме убијен Алдо Моро?

Ma ja sam bio "baja" sa njim - ko god vidi onu futrolčinu traži da ga "pomiluje"
Da je bio ispravan možda ga i ne bih vratio jer u onoj frtutmi 91/92-ge mogao si smuvati i BOV da parkiraš kod kuće u garažu a da te niko ne privodi
Ipak ovako sam bio mirniji jer sam uvek strepio da se neka budala ne dočepa kad ga spustim pored kreveta jer je zaita bio kao magnet za radoznale rezerviste.

Inače nisam bio oduševljen preciznošću istog a šenlučilo se tih dana nemilice.
Mnogo mi je trzao kad ga držiš kao pištolj - sa kundakom je bila malo druga priča ali delovao mi je nejačko....

Zorge, imam tekst o ubistvu Alda Mora, mislim da je u pitanju jedan posleratni model ''zbrojovke'', ali proveriću, mrzi me sad da to prekopavam.

Imam ja "onu" crvenu knjižicu o njemu (M61), pa ako treba neki sken recite. Isto važi i za M57 i M70.