Kako je Srbija stekla pravo isticanja državne zastave na brodovima

• 4Ovo se svidja korisnicima: Andrija357, 00000, Šid, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Оливера Думић
Небојша Ђокић


Како је Србија стекла право истицања државне заставе на бродовима


Србија књаза Милоша је добила неку врсту речне ратне флотиле одмах после 1833. г. У то време су дуж целе северне границе били распоређени чунови за погранични транспорт војске и војне опреме. Ова мала пловила су обично имала по три веслача, једног у средини и двојицу на крајевима. Турци су држали каике у Фетисламу до 1833. г. а онда су их, сходно одредбама султанског фермана, предали српским властима. Књаз Милош је још исте године својим указом регулисао правила превоза каика, лађа и скела на Дунаву. Одмах затим се приступило и изградњи већих лађа.
Наши бродови, додуше, извесно време нису имали право да развију српску заставу - премда су они то радили, бар кад су били у српским водама. Пошто је Србија у то време била у вазалном положају према Турској, био је неопходан султанов ферман којим би се дозволило да се над српским бродовима вије српска застава.
У старијој литератури се наводи да је тај ферман издат 1835. године, тако пише и у званичном Зборнику закона у коме је објављен. Међутим, недавно смо у Архиву Србије нашли оригинал тог фермана, а када је исти преведен утврдили смо да је превод објављен у Зборнику закона Књажевине Србије прилично слободан, мада ипак прилично тачан и у духу времена када је настао. Пошто би тачан превод овог фермана био прилично тешко разумљив и заморан за просечног читаоца, ми ћемо овде ипак дати стари превод објављен у претходно споменутом Зборнику. Много је важније то што смо утврдили да датум издавања фермана није онај који се обично наводи. Наиме, ферман је издат 23. дана месеца шевала 1251. године по хиџри. Та, 1251. г. је почињала 17. априла 1835. г. и трајала је до 5. априла 1836. године. С друге стране, 23. дан месеца шевала пада 28. јануара 1836. године. Све ово, наравно, по старом календару, а по новом је то 9. фебруара 1836. године. Дакле, Књажевина Србија је право да истакне своју државну заставу на својим бродовима добила султановим ферманом од 9. фебруара 1836. године, наравно, по новом и сада важећем календару. У српском преводу, иначе, овај ферман је гласио:
Подунавским везирима, пашама, кадијама, војводама, ајанима и другим старешинама и надзорницима скела.
Од стране српског кнеза Милоша Обреновића (да би био конац његове среће) поднешена ми је молба, да би српски народ, поданик моје високе порте, поред већ дарованих му преимућстава, удостојио се и те дозволе, да се може на трговачким лађама - по рекама и мору пловећим и у Цариград долазећим, и туда пролазећим лађама - од истог народа њихов особени барјак развијати. А као што је та дозвола дата за трговачке лађе Молдавије, Влашке и острва Самоскога, тако је закључено, да се од високог Достојанства мога даде и српском народу тробојни барјак, на коме ће горња част бити црвене боје, средња плаве а најдоња биће беле боје, а о овоме је већ висока заповест већ изашла.
У следству дакле ове моје високе заповести, које лађе у будуће буду долазиле у престолно - градско - пристаниште, и у све друге скеле царства мога, да не буду ни у чему и најмање буди од кога чиновника царства мога, или ма од кога другог узнемираване, и на тај начин, поред нарочитог на све крајеве отправљеног фермана, да се приложи по један образац тога барјака да би га сви признавали и познавали.
Тога ради је и вама везири, паше, кадије, војводе, ајани, старешине и надзиратељи скела, свакоме по један егземплар образа тога барјака послат, да би ви, кад ова моја заповест буде к вами стигла, свакоме коме знати ваља, то до знања доставили, и да у случају, ако српске лађе под горе означеним барјаком у наша пристаништа или скеле уплове, да се уласку, одласку и проласку њиховом никакве препоне не полажу, и да ни у чему не буду напастоване или узнемираване, ни капетани, ни служатељство лађе обеспокојени, но да имаду сваку рукопомоћ и надлежно покровитељство.
Овом мојом високом заповешћу објављено вам је и препоручено особито, да ово тачно надгледате, и да се чувате да нешто томе противно не урадите.
Ферманом од априла 1838. године прецизирано је да је застава црвено-плаво-беле боје, с тим што су на црвеном пољу стајале четири звезде, а на средњем, плавом пољу, српски национални грб.