Iran

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Američka politika je daš mi prst ja ti uzmem ruku, a ko se suprotstavi pa makar i verbalno biva demoniziran kroz globalne medije koje njihov fiktivni dolar kontroliše, tako da ih se mora zaustaviti.

Možda bi trebalo iskoristiti talibane za stvaranje nekog novog vijetnamskog blata, pa da zapnu barem još 10 godina u Kandaharu, ili ih navući u neku zemlju gdje je narod zajeban, npr. u dvorištu im cvjetaju paravojne meksičke narko vojske. To bi najviše RF i NRK odgovaralo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iskander M ::То што ти не видиш,не значи да их није било једино у УЕА се ништа не дешева у свим краљевинама су били протести,али је САД успела то да заташка,а Русија не глуми полицајца.

Русија и Кина претерују са повлачењем можда је Сирија прекретница полако видећемо,позиција у Геополитици се гради годинима,а не преко ноћи.

Могуће је да су хтели да испробају пулс запада,а и своју снагу у Сирији и надам се да су сада свесни истог.
Треба знати кад треба повући који потез-како оне млаке тако и оне оштре-јаке и закуцати противника у месту на препад-мислим да је то сад-чисто барем да се ућуткају пудлице око амера.-мало агресивније и ћаос једнополаризму. Јер и амери/запад би схватили да би цена за .урчење могла бити превисока,а они баш и нису камиказе ни у политичком ни у економском ни у војном смислу.
Сад треба изаћи силеџији на црту,показати зубе и ућуткати га/запрепастити и показати да имаш херца за до краја и да ће и он да не.ебе.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Тако је Колега сада би по правилу треба да уследи врло јак ударац после добијања титуле миротвораца у САД-у Путин може да основу тога да наоружа Сирију и Иран,а и све остале. Видећемо треба сачекати Русаја не сме пре брзо да уђе у политички рат са Америком колико год да грца у дуговима још је прека у геополитици.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ма само мало јаче застрашити њихове/америчке пудлице и ћаос јер без њих су ништа,њима мало Руси да ставе до знања да ће ићи до краја и готово је. И тако да ставе мало на земљу амере да и неко други може нешто/свашта. Мислим да су амери само пси који лају,а без подршке ни толко.

• 4Ovo se svidja korisnicima: nemezisx, fin, sakota79, amir3045
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Baš da vidim Putina kako nakon nekog sledećeg IDF izleta iznad Sirije diže cipelu poput onomad Hruščova i lupa po stolu.
I objavi odluku da o hitnoj isporuci bar 14 MiG-29 opremljenih sa R-77 ili samo jedne baterije S-300PMU2.
To bi bi bio odgovor državnika koji želi da ga ozbiljno shvate a ne da nešto kriomice vozi u brodovima za koje se ništa konkretno ne zna. Koga se plaši.
Peresa, Netanjahua, Knesseta, AIPAC-a, kidonaca

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 20 Sep 2013 23:44

TOP GAN MANEVAR: Pilot F-22 preplašio Irance u F-4!
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 21 Sep 2013 0:01

Израел: Истекло је време за преговоре с Ираном
PDF Штампа Ел. пошта
петак, 20. септембар 2013.
Иран је на добром путу да у сљедећих шест мјесеци развије нуклеарну бомбу и вријеме за даљње преговоре с њима је истекло, саопштио је данас израелски министар за стратешке послове Јувал Штајниц.

Према његовим ријечима, Иран још увијек вјерује да има простора за маневар у натезању са свјетским силама и све док се не суочи са стварном пријетњом америчке војне акције неће обуставити своје нуклеарне активности.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Izvinjavam se kolega , ali moram malo da se nasmejem na ovu vest , o TOP-GAN manevru , aha-ha-ha .
E izgleda da na B. Istoku nikada mira nema , kolega Iskanderje okačio tu vest.



Израел: Истекло је време за преговоре с Ираном

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ево већ је почела помоћ Ирану да стиже из Русије.
Unatoč mogućim američkim sankcijama, Rusija ponudila pomoć u izgradnji iransko-pakistanskog plinovoda

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Luka
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovaj opis više liči na Hot Shots! nego Top Gun.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

БОШКО ЈАКШИЋ

Геостратешко руковање
Једно руковање у Њујорку сада, у уторак, могло би да уђе у историју и да после више од три деценије драматичног непријатељства означи почетак нормализације односа САД и Ирана.

Уколико до тога дође у дану када за говорницу Генералне скупштине УН излазе председници САД и Ирана, Барак Обама и Хасан Рухани, био би то несумњиво најважнији геостратешки гест после оног Хенрија Кисинџера и Ден Сјаопинга који је водио нормализацији између Америке и Кине.
Улог је огроман.

Стабилизација Блиског истока, удаљавање од сунитско-шиитског конфликта у региону, лакши договор о изласку из сиријске кризе, смањење тензије између Америке и Русије, енергетски договори и олакшавање економског опоравка САД и ЕУ, реформе и излазак Ирана из погубне изолације и санкција наметнутих због његовог спорног нуклеарног програма.

Ризици по Обаму и Руханија нису ништа мањи. Првог би јастребови желели да убаце у историју као неодлучну кукавицу која је попустила пред милитантним ајатоласима. Другоме прети опасност да га оптуже да је чистоту Исламске Републике покушао да прода Американцима.

Динамика наговештеног америчко-иранског детанта је изузетна. Прво је Рухани у Бишкеку наговестио да жели „најбрже могуће” решење спорног иранског нуклеарног програма „у оквиру међународних норми”.

Потом смо сазнали да су амерички и ирански председник разменили писма. Онда је ирански врховни вођа ајатолах Али Хамнеи подржао Руханијев мандат за промене у приступу нуклеарном питању и могућем приближавању САД.

Коначно је Рухани у интервјуу америчкој телевизији Ен-Би-Си и у ауторском тексту у „Вашингтон посту” поновио да „не трагамо и нећемо трагати за нуклеарним оружјем”.

Тако је Рухани, шиитски свештеник с политичког центра, најавом расплета дугогодишње драме, себи у уторак у УН обезбедио статус звезде само три месеца пошто је неочекивано изабран за председника Исламске Републике.

Имајући у виду 34 године омраза са САД и читавим Западом, израелске претње бомбардовањем, рат у Сирији, који многи читају као поруку Техерану, али и нараслој улози Ирана као неспорне регионалне силе, најава „дипломатског шеика”, како су Руханија назвали у временима када су преговори са Западом остварили известан напредак, делује охрабрујуће. Зашто, када Рухани није рекао ништа ново?

Ајатолах Хамнеи је 2005. издао верско мишљење које забрањује производњу и употребу нуклеарног оружја. Фатва има политичку тежину у јединој шиитској земљи која је јединствен хибрид теократије и републике, али Запад није желео да верује. Чак ни када је Хамнеи касније рекао да је поседовање нуклеарног оружја „грех”.

Да Иран нема војне нуклеарне амбиције понављали су и мање или више реформски председници Али Акбар Хашеми Рафсанџани и Мохамед Хатами, као и конзервативац Махмуд Ахмадинежад.
Запад није ни помишљао да им поверује, иако долазе из земље која још од времена Персијског царства није водила освајачке ратове.

Зашто Запад сада ковертира поверење Руханију? Да ли обнова комуникација између Техерана и Вашингтона, прва од Исламске револуције 1979, па и нагађања о евентуалном директном сусрету Обаме и Руханија, најављују заокрет?

Обама је, по свему судећи, избегао рат у Сирији, који је требало да буде предворје рата с Ираном. Тај конфликт, који прижељкују јастребови у Пентагону и Израелу, чувајући свој нуклеарни монопол, ни Русија не би могла да спречи. Иран би ратовао сам, али тврд какав јесте, запалио би регион.

Можда је све то навело Обаму да се врати на руку помирења коју је нудио Ирану на почетку првог мандата, али Ахмадинежад није био спреман да је прихвати. Сада је ту Рухани.

Али над пројектом успостављања контаката – који је далеко од нормализације – наткриљује се опасност да САД понове честу грешку: да некога унапред прогласе за извођача по Вашингтон корисних дипломатских радова, а онда се разочарају када утврде да преговарач с друге стране стола пре свега води рачуна о интересима сопствене земље.

С поноситим Иранцима то је сигурно. Чак и највећи реформатори, они који су после председничких избора 2009. и крвавих обрачуна с опозицијом завршили у кућном притвору, чак ни они нису помишљали да руше систем Исламске Републике. Био је то типичан амерички умишљај.

Та максималистичка „револуција растућих очекивања” сада се ствара око Руханија. Његова саопштена жеља да у нуклеарном спору нађе „најбрже решење” никако не значи да је Техеран спреман да капитулира и да се одрекне захтева за „дијалогом равноправних”.

Рухани уводи нови стил и тактику која заиста одудара од политике конфронтације његовог претходника. При том је обезбедио „потпуни ауторитет” да преговара договор са САД и другим западним силама, што је део традиције по којој Врховни вођа до прве две године подржава или толерише новог председника, чак и када се с њим разилази.

„Слажем се с оним што сам пре неколико година назвао херојском флексибилношћу, јер то је понекад веома добар и неопходан корак”, изјавио је у уторак Хамнеи, прецизирајући да то не значи одустајање од кључних принципа.

Руханијеве критике Израела и ционизма као извора свих блискоисточних зала тек су нешто блаже од Ахмадинежадових.

Ко ће сада убедити Вашингтон: „дипломатски шеик” или Јерусалим који упозорава да не треба веровати „вуку у јагњећој кожи” који ће за шест месеци имати атомску бомбу?

С подршком Врховног вође, Руханијев тежи део посла биће да убеди Американце да његова жеља за „уклањањем тензија” и решавања нуклеарног проблема уз „више транспарентности” није чиста реторика.

Обами неће бити лако да Конгрес убеди да Хомеинија и аферу с таоцима препусти историји, да се ослободи притиска ратног и јеврејског лобија и да прихвати оне који су Америку прогласили за „Велику сотону”.

Шта онда очекивати у уторак? Рухани ће прагматским порукама с подијума УН свакако поправити штете које је за истом говорницом начинио његов претходник. Представиће Иран као земљу која не жели да провоцира, која је спремна на дијалог. Позваће свет на „мир, једнакост и саосећање”.

Запад може да се радује што добија саговорника, али Рухани би био уљудан али тврд преговарач који би здушно бранио право Ирана на мирнодопску употребу атома. Свакако тврђи од онога што сада готово еуфорично предвиђају западни „аналитичари”, они због чијих промашених савета Америка упада у ратове.

Било би најбоље када би Иран покушао да се ослободи хроничне и генерацијски преношене мржње према САД и када би отворио своја нуклеарна постројења за међународну инспекцију, а када би Америка, ако се испостави да Техеран не лаже, одустала од класификације Ирана као „отпадничке државе” само зато што жели да води своју независну политику.

Па да се заврши овај напети трилер.

Бошко Јакшић
објављено: 22/09/2013