А шта очекивати од примитивног ,острашћеног непријатеља.Једино што преостаје јесте БИТИ СПРЕМАН!.А то опет под бр.1 подразумева ово што је **Polemarchoi ,написао изнад.Самосвесност где спадаш,и рад на осавремењавању,непрестаном јачању одбрамбених капацитета.Да није било оранж-бола 2018,не би се Русија понашала овако.Упркос упињању да се прикаже поштовање међународног права...итд.Пашињан је упропастио Јермене,но на сву срећу негде је ипак подвучена црта.Сад би требало бити паметан,а и сумњам да ће Руси тек тако испустити тренутну позицију која је добитна.Што су Азери узели-узели су.
Izdaja (Arcaha) je preteška kvalifikacija, ne slažem se s tim. Jermenija nije pomogla koliko je mogla već onoliko koliko joj je bila jaka politička pozicija i vojna moć u trenutku izbijanja rata. Vojnom moći nisu mogli da pariraju osavrmenjenoj azerbejdžanskoj armiji i njenim saveznicima, prije svega Turskoj. Politički su još lošije stajali, opcija ulaska u otvoreni rat sa Azerbejdžanom je postojala (postoji još uvijek) ali je rizk preveliki. Rusija bi se komotno mogla ograditi od ODKB obaveza prema Jermeniji pozivajući se na to da nije Jermenija napadnuta već da je ona ta koja napada teritoriju druge države sa ciljem da jedan dio anektira ili da ga prizna kao nezavisnu državu. Rizikovala bi i napad sa teritorije Nahičevana u kom bi Turci uzeli aktivno učešće i bez većih problema je odsjekli od kopnene veze sa Iranom, jedine sigurne i donekle prijateljske kopnene veze sa svijetom.
Mogli su i da nastave rat nakon pada Šuše, da bace u vatru preostalu tehniku i ljudstvo iz Jermenije, samo bi malo duže trajao rat ali bi ishod nastavka bio još tragičniji po njih. Politički su loše stajali, vojna pozicija im se slomila ne zbog toga što su loši vojnici nego zbog toga što se baš na njima desio raspad koncepta odbrane koji je bio sasvim OK. do korištenja bpl raznih namjena i modela u ovom broju i na ovaj način. To je relativno nova pojava i oni nisu imali ni dovoljno vremena, a kamoli novca, da se adekvatno pripreme i suprostave.
Kačio sam već nekoliko snimaka jermenskih položaja, za rat kakav su očekivali i pripremali, ono je urađeno za desetku. Rovovi, tranšeje, artiljerijski položaji, minska polja (sjeti se onih tenkova koji upravo od mina stradavaju u prvim satima rata) šarolika i nimalo bezazlena PVO, stotinak BM-21, Elbrus, Točke, BM-30, više od stotinu vučnih i samohodnih haubica, blizu dvjesto tenkova... Sasvim dovoljno za kvalitetan otpor u ratovima kakvi su bili do ovog. Vojnici uvježbani i puni samopouzdanja, sjeti se one hladnokrvnsoti i uvježbanosti regruta pri odbrani prvih linija, takođe iz prvih par dana rata.
Nema govora o izdaji, izgubili od protivnika koji je takođe bio dobro obučen i motivisan, ali nije to presudilo, preudila je tehnološka prednost i doktrina usklađena sa njom.
Da se Jermenija direktno uključila u rat sa Azerbejdžanom, ne da bi izgubila cijeli Nagorno Karabah, već bi izgubila i cijeli južni dio Jeremenije uz iransku granicu. Pomagali su maksmalno koliko su mogli. Direktno uključivanje i učešće u ovom ratu bilo bi samoubistvo i početak kraja države Jermenije koja bi na kraju ostala okružena samo neprijateljskim državama. Da je Pašinjan izdao Arcah je potpuna besmislica i medijski spin iz ruske kuhinje kako bi se obuzdale aspiracije dijela jermenske javnosti i političke elite koja jermensku budućnost vidi u zajednici evropskih zemalja. Krivica Pašinjana je u tome što jednostavno nije dorastao geopolitičkim igrama i nije imao dalekovidost da sagleda i procijeni sve moguće posledice koje će platiti Jermenija ukoliko se odluči na približavanje zapadu i pripremi se za njih. Azerbejdžan, koliko god imao dobre odnose sa Turskom kao jakim regionalnim igračem, je pas kojeg Moskva (još) uvijek može držati na lancu i pusiti kada je to potrebno kako bi disciplinovala donosioce političkih odluka u Jerevanu, što je u ovoj situaciji i uradila. Lideri zemalja u ruskom okruženju moraju da budu svjesni cijene koju će platiti ukoliko pokušaju približavanje nekim drugim centrima moći, prije svega Briselu i Vašingtonu. Na drugoj strani, u Moskvi, moraju da budu svjesni da moraju da misle na kvalitet života ne samo svojih građana, već i građana zemalja u okruženju ukoliko žele da te iste zemlje zadrže u svojoj sferi interesa, tj. pod svoj uticaj. Jednostavno rečeno, moraju misliti i na ekonomski razvoj zemalja u svom okruženju. To je ono što lideri rade. Sadašnja strategija podržavanja diktatura, na duže staze im neće donijeti ništa dobro i narodi u tim državama će osjećati ogorčenje i mržnju prema njima i u nadi gledati prema zapadu.
^Uf, kao što zapad misli o razvoju u državama "saveznicama". Koliko ja razlika BDP-a u jednoj Albaniji članici NATO i recimo Nemačkoj a kolika između Rusije i Jermenije? Niko te ne uvlači u saveze da te razvija, nego da te iskoristi.
Да поновимо још једном, Јерменији (дакле Пашињану, не Артујуњану председнику Астракха) је нуђено пре рата да се Азербејџану врате сви региони који су де-факто и де јуре окупирани од стране астрашких снага, а да јермени заузврат добију пуну аутономију у оквиру Нагорно Караба ( дакле од Мартакерта на северу до Хадрута на југу) што је само по себи врло разумно решење ако посматрамо географску размештеност јермена који су живели на овим просторима пре рата из 90их. Пашињан је све то упорно одбијао, те на тај начин фактички заговарао рат, а уз то се полако окретао ка западу и европи свесно окрећући леђа Русији на геополитичком плану. А када је рат кренуо он шаље на фронт момаке на служењу војног рока, остављајући добар део ратне, мобилизоване, и искусне војске у Јерменији. И као шлаг свега је то што је уговор потписан пре окончања Битке за Шуши а онда је чекао да се борбе за шуши наставе, односно да Шуши падне (јер је било изгледно да ће пасти) како би мировни уговор ступио на снагу, и фактички пустио да у том року момци за Шуши гину беспотребно.
Ако ово није довољно разлога окарактерисати једног политичара за издају, а можемо наћи још брдо разлога, онда је сигурно довољно рећи да је неспособан. Ако је неспособан не треба бити премијер државе у сложеном геополитичком стању као Јерменија.
Снимак састанка Пашињана и Алијева из Минхена ове године у фебруару. Мислим да он говори све о неустрашивом Пашињану.
Извињавам се на оффу. Свако добро.
yrraf ::^Uf, kao što zapad misli o razvoju u državama "saveznicama". Koliko ja razlika BDP-a u jednoj Albaniji članici NATO i recimo Nemačkoj a kolika između Rusije i Jermenije? Niko te ne uvlači u saveze da te razvija, nego da te iskoristi.
Savezi se prave uz obostrane interese i ja u komentaru prije svega govorim o ekonomskom razvoju i članstvu u EU prema kojem gledaju zemlje iz ruskog okruženja. Albanija nije dobar primjer jer nije članica Evropske Unije i njen usporeni ekonomski razvoj uslovljen je i posledicama zakržljalosti kompletnog sistema politikom koju je vodio Enver Hodža. Kada Rumuni, Bugari, Česi, Slovaci, Poljaci, Mađari, Estonci, Letonci, Litvanci itd. se pobune protiv EU i Amerike tražeći savez sa Rusijom ili Evroazijskom Unijom, vratiću se ovdje da lajkujem tvoj komentar. Bojim se da se to neće desiti još jako dugo. Naprotiv, u Ukrajini, Bjelorusiji, Jermeniji, Gruziji... će jačati animozitet građana prema Rusiji ukoliko Moskva kontinuirano nastavi da vodi ovakvu politiku.
mirbat ::
Da se Jermenija direktno uključila u rat sa Azerbejdžanom, ne da bi izgubila cijeli Nagorno Karabah, već bi izgubila i cijeli južni dio Jeremenije uz iransku granicu.
Али пошто се није укључила задржали су велику већину Арцаха а изгубили су окупиране просторе Азербејџана и добили заштиту сасвим сигурно заувек на том простору, овде је поражена највише младост Азербејџана која је гурнута да страда за камењар на коме ће да живе вехабије.
.
