offline
- Pridružio: 29 Feb 2008
- Poruke: 1490
|
Kibo ::...mora da je negde zapisano koje uslove neka drzava mora da ispuni, pa da bi bila priznata kao drzava. Ipak je to i pravni akt...
Napisao sam gore oko neophodnih uslova da bi neko postao član UN, i napisao sam kako ide procedura oko prijema nove članice u UN.
Nemoj mešati međunarodna priznanja, članstvo u međunarodnim organizacijama (poput UN) sa statusom države. Može se biti država i bez članstva i bez međunarodnog priznanja. Međunarodno priznanje je samo pozitivna stvar za neku državu, ali nije njen konstitutivni element.
Svaka država ima 3 konstitutivna elementa:
- postojano stanovništvo
- utvrđenu teritoriju
- suverenu vlast
Prvi element obuhvata da u skupini lica koja nastanjuju određenu teritoriju, jedan njihov deo poseduje državljanstvo dotične države. Brojčani odnos između državljana i stranaca nije važan sa ovog aspekta, ali je pravilo da domaćih državljana ima mnogo više nego stranaca.
Važniji je ovaj drugi element (važniji ne bukvalno, jer moraju postojati sva 3, nego je važniji u smislu iskustava iz prakse), utvrđena teritorija.
Da li to znači da granice te države moraju biti apsolutno nesporne da bi bila država, ili pak ne moraju? Praksa pokazuje da ne moraju biti nesporne, odnosno utvrđene. Zato se taj uslov kvalifikuje kao imati konzistentnu i povezanu teritoriju.
Albanija je 1913. godine konstituisana kao država iako njene granice u tom momentu nisu bile precizno utvrđene.
Izrael je primljen u UN 1949. godine iako su njegove granice u odnosu na arapske susede, blago rečeno, bile sporne. Ako ikada postignu sporazum sa Palestincima, granice Izraela će se opet menjati, ali to neće uticati na njegov status države.
Naravno, kao i u svemu kada je pravo u pitanju, tako i ovde postoji ona struja koja kaže da država mora imati utvrđene granice da bi bila država. Međutim, praksa pokazuje drugačije, kao i odluke Međunarodnog Suda pravde u Hagu.
Poslednjih meseci aktuelna Libija je nastala kao država a da njene granice uopšte nisu bile precizno utvrđene. Ona u momentu proglašenja nezavisnosti nije imala definisane granice, već je Rezolucijom Generalne Skupštine UN predviđeno da će se tek pristupiti pregovorima između Libije i Francuske nakon ustanovljenja nezavisnosti.
Treći element...- suverena vlast.
Suverenost, kao i nezavisnost nije apsolutne prirode. Zato kada se kaže da je neophodni element suverena vlast, to ne znači da se ponašaju bukvalno kao neko izolovano ostrvo, da nemaju saradnju ni sa jednom drugom državom ili sl.
Bitno je da imaju faktičku vlast na teritoriji države, da imaju institucionalnu mrežu kojom donose i sprovode svoje odluke na terenu, nad građanima (državljanima i strancima).
U međunarodnim odnosima imati suverenu vlast znači da imaš svoju vlast nezavisnu od bilo koje druge države...ali opet kažem...to ne znači apsolutno suverenu i nezavisnu.
Dakle, ukratko....stanovništvo, teritorija i organizovana vlast nad tim stanovništvom na toj teritoriji.
Ako sve to imaš, i to funkcioniše - država postoji.
A, onda samostalno odlučuješ hoćeš li biti član međunarodnih organizacija ili nećeš.
Opet, kao i skoro po svakom pitanju, tako i ovde imaš svetske pravnike koji su odavno rekli da sve ovo nije dovoljno (ova tri uslova) da bi nastala država, nego da je neophodno postojanje još jednog akta, odnosno priznanje od postojećih država. To je tzv. konstitutivna teorija.
Međutim...u važećem međunarodnom pravu pojmovi državnosti u subjektiviteta idu jedan sa drugim. Čak i ti pravnici kažu da država koja nije priznata mora da poštuje međunarodne obaveze kao i sve ostale države (npr. da se uzdržava od pretnje ili upotrebe sile, da poštuje osnovna ljudska prava, itd...). Po njima ispada da nepriznata država nije međunarodnopravni subjekt, ali opet imaju obavezu da poštuju međunarodno pravo (što nema logike) i mogu biti pozvani na odgovornost.
Po ovoj teoriji ispada da istovremeno možeš biti država prema jednima (onima koji su te priznali) i da nisi država prema onima koji te nisu priznali. To je totalno pogrešno, jer ne možeš malo biti, pa onda malo nisi međunarodnopravni subjekt, već ili jesi, ili nisi.
Npr. danas preko 20 država ne priznaje Izrael, pa on još kako jeste subjekt međunarodnog prava.
U periodu 1992.-1995. SRJ nije imala mnogo priznanja, ona su došla tek posle Dejtona, ali smo bili država i pre tih međunarodnih priznanja.
Vlada u Pekingu se priznaje kao vlast koje reprezentuje Kinu, ali tek od 1971. godine. Do tada je vlada na Tajvanu priznavana od strane sveta kao jedina legitimna kineska vlada. Imala je i pravo veta u SB UN-a.
Dakle, od 1945. godine to je bila vlada u Pekingu. Onda je usledio građanski rat, dolazak na vlast komunista u Kini i vlada u Pekingu je izgubila kontrolu nad najvećim delom Kine i pobegla na Tajvan, ali je i pored toga i dalje upravo ta Vlada koja nije kontrolisala 95% teritorije Kine priznavana kao jedina legitimna od strane UN.
01.10.1949. godine je proglašena Narodna Republika Kina sa vladom u Pekingu.
18.11.1949. je ta vlada u Pekingu obavestila o tome UN, ali....ništa...sve do 1971. godine vlada sa Tajvana je sedela u UN u ime cele Kine i imala pravo veta.
Danas, vlada sa Tajvana nije više ni u UN.
Druga teorija je deklarativna i po njoj država postoji nezavisno od činjenice koliko ima, i da li ima međunarodnih priznanja. Ta teorija se danas primenjuje, ona je u skladu sa važećim međunarodnim pravom. Ali opet...kada te druga država prizna, to znači da će ona npr. automatski priznavati i presude tvojih sudskih organa, izvršavaće te akte, a sve na osnovu ili bilateralnih sporazuma koji će uslediti nakon priznanja, ili na osnovu već postojećih Međunarodnih konvencija kojima se uređuju takva pitanja, itd...
A, ako misliš da te ovo sve zbunjuje, znaj da između ove dve teorije, ima još par mešovitih. 
Poenta je:
teritorija, stanovništvo i vlast su 3 neophodna uslova. Teritorija ti i ne mora biti jasno određena, može postojati država i pored toga.
Međunarodna priznanja su dobra stvar, ali ne utiču na status države. Ne postoji određeni broj međunarodnih priznanja, pa kao...ispod tog broja nisi država, a preko tog broja jesi.
Male države još kako računaju sa što većim brojem priznanja, jer što ih više država prizna, naročito velikih sila, to je jasnije da će opstati kao država...i obrnuto.
Ali...dovoljno je da te prizna i 1 veliki ili značajni, pa si država koja funkcioniše na terenu...ali teško da će funkcionisati u međunarodnim odnosima ako sve ostane na par priznanja, ili ako se svi veliki ne slože oko tog priznanja.
|
