offline
- Pridružio: 18 Avg 2009
- Poruke: 1124
- Gde živiš: Gde je krunisano 7 srpskih kraljeva
|
Шиптарски терористи Србе мучили, па убијали
На југу Србије од јуна 1999. до августа 2001. шиптари извршили 1.160 напада
Врање – Поред ратних злочина почињених над цивилним становништвом током оружаних сукоба на југу Србије, шиптарски теориристи су начинили и бројна злодела над припадницима полиције и војске. У Копненој зони безбедности је, од потписивања Војно-техничког споразума 9. јуна 1999. до 31. августа 2001. године, извршено чак 1.160 терористичких напада и провокација.
Атаковано је 967 пута на припаднике и објекте полиције, 155 на цивиле и у 36 случајева на чланове међународних мисија и организација. Према подацима Координационог тела за југ Србије, у нападима и провокацијама убијено је 18 припадника локалне полиције и десет цивила, а 45 особа је киднаповано.
У терористичким нападима рањени су 61 припадник полиције, 25 цивила и два члана мисије међународних организација. У оружаним нападима, упадима и провокацијама, шиптарски терористи употребили су аутоматско наоружање у 140 случајава, митраљезе у 85, снајперско оружје у 48, ручне бомбе у седам, ручне бацаче у 20, а минобацаче и бацаче граната „рпг-7“ у 62 случаја.
Терористички напади
У Копненој зони безбедности у 13 случајева откривено је и уклоњено 15 килограма пресованог и пластичног ТНТ експлозива са два сатна механизма, као и 15 противтенковских мина. Најкрвавије је било 21. новембра 1999. године на путу Куршумлијска бања – Подујево. Тада је полицијски џип нагазио на мину. У експлозији су погинули полицајци Живорад Пантовић (30), Јовица Јанићијевић (30) и Миленко Стругар (29), док су тешко повређени Радиша Танасковић (29), Дејан Пешић (30), Славољуб Пауновић (41), Саша Саковић (29) и Милован Недељковић (25).
А као доказ да су шиптарски теористи своје жртве сурово мучили и касапили а затим убијали, постоје и бројне фотографије. Тројицу полицајаца; Душка Глигорића, Душка Ђоговића и Цветана Јованова киднаповали су код села Кончуљ 21. новембра 2000. године, одвели их до Добросина, где су се зверски иживљавали над њима, а затим их ликвидирали.
Истог дана терористи су напали још једну патролу и лакше ранили полицајце Небојшу Икодиновића, Миљка Бабића, Драгана Стојковића, Златана Поповића и Милића Милосављевића. КФОР и Међународни Црвени крст су 25. новембра исте године пронашли унакажена тела убијених полицајаца и предали их српским властима.
Отмица и убиство тројице полицајаца били су, заправо, увод за упад терориста, чланова ;Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе у Копнену зону безбедности, у којој су се налазили до маја наредне године. А терористичка дивљања су се наставила несмањеном жестином и касније. Пред нову 2003. у Кончуљу је нападнута полицијска патрола, а напади су поновљени још два пута јануара наредне године. У фебруару 2004. још више се појачавају терористичке активности на југу Србије. У Косовској улици у Бујановцу 4. фебруара убијен је припадник БИА Селвер Фазлију. Крајем тог месеца постављена је противтенковска мина на путу Брезница – Муховац, када је погинуо припадник Жандармерије Милан Вујовић (29), а двојица његових колега Горан Петровић (33) и Зоран Живић (30) лакше су повређени. Потом је у Прешеву пронађена и демонтирана експлозивна направа са сатним механизмом која би, да није откривена, изазвала стравичне последице, пре свега по децу прешевске средње школе.
Од екстремистичко-терористичких акција усмерених директно према војсци издвајају се оружани напад на осматрачницу , саботажа на стубу преко кога се напаја струјом база Добросин и каменовање војног моторног возила у селу Лучане.
Терористичке групе, пре свега са подручја окупираних територија у Копненој зони безбедности, испаљивали су пројектиле из минобацача и ручних бацача, и то са подручија Гњилана (Мучибаба, Инатовце, Билинце, Подграде, Стублина) и Косовске Каменице (Каменски Рид, Доње Кормињане, Липа, Рогачица, Карачево, Седларе, Веља Глава, Турска Трстена, Лисочка, Зајчевче).
Атаковало се и са подручја Приштине (Ајкобила, Дабишевац, Лисица, Прапаштица) и Подујева (Браина, Медрговац, Мировац, Доња Дубница, Горња Дубница).
Закон о амнестији
Почетком 2001. Влада Републике Србије и Савезна влада формирале су Координационо тело за Прешево, Бујановац и Медвеђу. У напорима да се криза реши политичким путем, представници власти и албанске заједнице започели су преговоре уз посредовање представника НАТО, УН и ОЕБС. Резултат ових преговора био је постепени улазак српских снага безбедности у Копнену зону безбедности и, истовремено, демилитаризација и распуштање ОВПМБ. Савезна скупштина је 2002. године донела Закон о амнестији свих бивших припадника ОВПМБ.
Експлозије
У дворишту Полицијске управе у Бујановцу јуна 2008. одјекнула је јака детонација. Од силине експлозије оштећено је и неколико других возила која су била паркирана у близини, као и фасада зграде на којој су полупани готово сви прозори. Јула 2009. експлодирао је разорни ТНТ у Прешеву, код улаза у зграду у којој живе породице припадника полиције и Жандармерије, када су лакше повређени жена и дечак. [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] 
|
Koliko vole nas, toliko vas.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
