offline
- Pridružio: 01 Feb 2023
- Poruke: 90
|
- 26Ovo se svidja korisnicima: Komentator, Milos1977, DrugiREI, ljuba, Bobrock1, Lord Nem, Smajser, Klecaviks, amaterSRB, ILGromovnik, tesa, natrix, Karla, Litostroton, ddjxxi, bojcistv, kobaja77, panzerwaffe, kinez88, radionica1, voja64, ladro, galerija, zillbg, Joco Skljoco, Drug Platov
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Pozdrav svima, od početka vas pratim kao najverodostojniji izvor informacija, i sad bih da se priključim, a voleo bih da se pozabavim hipotezama koje ovde često provejavaju i formiraju misao o ovom konfliktu, a lično ih smatram pogrešnim, uz dužno poštovanje prema svima koji smatraju drugačije.
1. Često pročitam kako se naglašava da Amerika želi da uništi Rusiju, bilo vojno, ekonomski, ili politički, i nije mi jasno zašto se taj praktično kulturološko-ideološki motiv uzima za ozbiljno.
Ta ideologija ruskog antagonizma je ništa drugo do geopolitički i ideološki negovana kultura posle Drugog svetskog rata, a diskusija o američkom ultimativnom cilju koji se ogleda kroz uništavanje Rusije ili njeno potčnjivanje je ništa drugo do samo logički a ne realni sled te hipoteze, koja jeste vredno produbljivana radom u vidu američkog delovanja na stvaranju Rusije kao antagoniste decenijama.
Bez ruskog "antagonizma" nema ni Amerike kao "protagoniste" a američko prodavanje sebe kao protagoniste jeste vodilja njihove hegemonije, intervencionizma u ime "demokratije" i glavni točak industrijsko-vojnog kompleksa koji je aorta američkog postojanja.
I kakav je to onda svet sa "uništenom" Rusijom za Amerikance...? Priča sa srećnim završetkom? Teško, Americi ne treba kraj nikako, jer bilo kakav kraj zaustavlja njen smisao.
Srž američke kulture je oduvek ideja superheroja. Superheroj ne postoji bez zlikovca. Bez "zle" Rusije nema ni Amerike.
Slobodno prevedite to na onu našu bez jake Zvezde nema ni jakog Partizana i obratno.
2. Ovde se često ovaj sukob karakteriše kao borba za "novi svetski poredak" kao "anticivilizacijski" rat, i druge slične krstaške interpretacije...
Prema mom mišljenju, ni blizu. Kad god se u ideji razmatra uspostavljanje tog novog svetskog poretka koji je ništa drugo do kolokvijalni naziv za zauzdavanje američke hegemonije što nije ispravno, te se stoga ti pojmovi i mešaju.
U definiciji novog poretka zauzdavanje hegemona je samo sastavni deo ustoličenja novog poretka a ne njegov smisao.
Pride, kad god se ozbiljno razmatra ideja sukoba zapadne i istočne civilizacije, ne priča se o Rusiji već o Kini... Kina je uvek ta koja se smatra i koja će se smatrati jedinom pandanskom geopolitičkom vodiljom koja ima planetarno definišući obris sposoban da vojno, kulturno i geopolitički izazove poredak primarno kontrolisan od strane Amerike tj. Zapada.
Nema nikakve borbe ovde za novi svetski poredak, ne uz pasivnu Kinu.
Rusija se ovde, u ovom obliku konflikta, bori isključivo za uspostavljanje nove evropske bezbednosne arhitekture, i to je krajnji mogući definišući domet njenog angažovanja, opet naglašavam u ovom obimu sukoba.
Svako drugačije interpretiranje i uzdizanje važnosti ovog konflikta je produkt romantizacije i idealizacije.
Poređenja radi, mnogo veće usmerenje ka definisanju poretka mogu imati naredni američki izbori nego što može imati ovaj konflikt.
3. Sukob koji će iznedriti pobednike i gubitnike...
Jedini pobednik u ovom sukobu, već sad, je Amerika, uslovno rečeno.
Amerika ne vodi rat protiv Rusije, Amerika vodi biznis putem svojih evropskih deoničara koji u ovom poslu kolektivnih napora pružanja pomoći Ukrajini, Americi donose nikad masnije ugovore i nikad veću tapiju na parazitiranje na interesima, pravima i diktatom evropske bezbednosti u perspektivi.
Amerika je već sad ostvarila glavnu pobedu za svoj vojno-industrijski kompleks, koji je najgladnija glava aždaje, i zahvaljujući kojoj će Amerika u potpunosti ostvariti vojno-industrijske ambicije i apetite, kako na domaćem tako i na tlu Evrope, gde će se mašina dugo vrteti u nameri da ne samo obnovi nego i ojača NATO kapacitete u post ratnom definisanju potreba alijanse, koje će opet biti definisane u skladu sa novom generisanom percepcijom Rusije kao antagoniste.
Tako da mislim da nije ozbiljno razmatrati bilo kakve nihilističke koncepte u razmatranju ideja eskalacije ovog sukoba, jer bilo kakva totalna eskalacija je daleko manje profitabilna i na duže staze manje lukrativna po američku filozofiju rata i benefite koje iz istog sebi obezbeđuje.
Namerno nigde nisam spomenuo Evropu kao faktor... Faktor Evropa ne postoji, nikad ni nije. Evropa je posle Drugog svetskog rata ništa drugo do večna politička odojčad nesposobna da se odvoji od američke sise, lišena svoje kičme i samostalnosti.
Jedina razlika koja više ili manje naglašava spomenuto ogleda se u zavisnosti od toga koliko iskompleksiranosti pojedinačno nose njeni lideri.
U trenutnoj garnituri, Evropa nikad nije raspolagala ovako kolektivno kompleksima i licemerju zadojenim, intelektualno deficitiranim i čini mi se lično ostrašćenim indviduama koje čine evropski vladajući soj.
Moje skromno predviđanje - stvoriće se nova "zavesa", ta zavesa će biti u obrisima istočne Ukrajine, odnosno ruskih teritorija, i poslužiće kao granica novog poglavlja evropske bezbednosne arhitekture, koja će u svoj amanet ostaviti Ukrajinu kao najveću kolateralnu žrtvu, čija će perspektiva biti puštena na milost i nemilost novih struja i ideja.
U jednu ruku, uslediće period sličan periodu nakon Prvog svetskog rata, koji će lamnetirati nad suštinski nerazjašnjenim tenzijama, nezadovoljenim aspiracijama i ekonomskoj krizi, i koji će zasigurno usloviti vrlo intezivno naoružavanje Evrope u ime zaštite "mira" i kao takav će formirati potencijal za bližu ili malo dalju budućnost koja bi mogla doneti "pravi rat".
No, o tome se može diskutovati po završetku ovog konflikta.
Hvala svakome ko je izdvojio vreme da pročita moju misao.
|
