offline
- ds69
- Počasni građanin
- Pridružio: 29 Dec 2012
- Poruke: 719
|
Јучерашња Страна.уа, од 24. марта у дугачком чланку пише на тему напада украјинаца са "ројем дронова", посети Сија и америчким погледима на битку за "Крим". Већи део текста сам превео. За оне који знају добро руски, може и оригинал испод.
https://strana.today/news/429205-itohi-394-dnja-vojny-v-ukraine.html
Поможет ли Китай России отразить атаку "роя дронов"
Да ли ће Кина помоћи Русији да одбије напада „ројева дронова“
Украина готовит мощное контрнаступление, которое шокирует весь мир. Такое заявление сделал вчера советник главкома ВСУ Залужного, американский военный отставник Дэн Райс.
Других деталей он не привел. Но о грядущем контрнаступлении украинской армии, с главным ударом в сторону Азовского моря и Крыма с целью перерезать сухопутный коридор на полуостров, говорят в последнее время все чаще.
Украјина припрема моћан контранапад, који ће шокирати цео свет. Такву изјаву је дао јуче саветник главног команданта ВСУ, Залужног, амерички војни пензионер Ден Рајс.
Друге детаље он није навео. Но о долазећем контранападу украјинске армије, са главним ударом на страну Азовског мора и Крима са циљем да се пререже копнени коридор на полуострво, говоре у последње време све чешће.
Мы эту тему детально разбирали во вчерашних итогах. И сообщали о том, что одной из "фишек" украинского контрнаступления может стать атака "роем дронов" - тысячами беспилотников, которые одномоментно выведут из строя часть российской обороны на целевых участках фронта, обеспечив условия для прорыва тяжелой техники.
В этих условиях для РФ одной из ключевых задач становится поиск стратегии противодействия, а также поиск путей закупки "армад дронов" для собственных атак.
Ми смо ту тему детаљно разматрали у јучерашњим извештајима са фронта. И саопштили о томе да ће један од „вицева“ украјинског контранапада можда бити „рој дронова“ – хиљаде беспилотних летелица, које у истом моменту могу извести из строја део руске одбране на циљаним деловима фронта, обезбеђујући услове за пробој тешке технике.
У таквим условима за РФ један од кључних задатака ће бити тражење стратегије противдејства, а такође и тражење путева за куповину „армаде дронова“ за сопствене нападе.
Тут стоит отметить, что крупнейшим производителем не только дронов, но и систем их нейтрализации является Китай. Китайские гражданские дроны и дронобойки, закупаемые на открытом рынке, активно используются сейчас на войне и украинскими, и российскими войсками. И если Пекин, по итогам недавних переговоров Си Цзиньпина и Путина, все же решит помочь Москве военным путем, то наиболее простое и очевидное решение - организация поставок в РФ огромных партий гражданских дронов и средств борьбы с ними.
Ту вреди приметити да крупнији произвођач не само дронова, него и система њихове неутрализације је Кина. Кинески цивилни дронови и системи одбране од дронова, купљени на отвореном тржишту, активно се користе сада у рату и код украјинских и код руских војски. И ако Пекинг, по резултатима недавних преговора Си Дзинпина и Путина, ипак реши да помогне Москви војном опремом, најпростије и очигледно решење је – организација снабдевања РФ огромним серијама цивилних дронова и средства за борбу са њима.
Тем более что их сравнительно легко замаскировать под коммерческие поставки через фирмы-прокладки в третьих странах. Не навлекая на себя обвинений в прямой военной помощи России.
О том, что Россия скупает китайские дроны, уже писали западные СМИ в разгар визита Си в Москву. И крайне негативная тональность относительно этой поездки в целом прослеживалась по американским публикациям. Поскольку, по ряду признаков, лидер Китая приехал в Россию не как равноудаленный от всех сторон посредник, а как фактически союзник России.
Посебно што је релативно лако замаскирати као комерцијално снабдевање кроз фиктивне фирме у трећим земљама. Не навлачећи на себе оптужбе за директну војну помоћ Русији.
О томе да Русија купујуе кинеске дронове, већ су писала западна средства масовних информација у јеку посете Сија Москви. И крајње негативни тоналитет према тој путовању у целни се видело по америчким публикацијама. Због, по бројним признацима, лидер Кине није допутовао у Русији као неутрални од свих зараћених страна посредник, а као фактички савезник Русије.
Об этом говорит и отсутствие звонка Зеленскому, которого пока нет в планах Си, как заявили сегодня в МИД Китая (а вчера советник главы Офиса президента Подоляк сказал, что с организацией этого звонка возникли "определенные сложности" из-за позиции Китая). И разговоры о том, что Китай и Россия - "силы добра" на планете, что вершат "перемены, которых не было сто лет" (как заявил Си Путину).
Еще один символически-характерный жест - проводы Си Цзиньпина из Москвы под песню китайской армии о грядущей неизбежной войне.
О томе говори и одстуство позива Зеленском, кога још увек нема у плановима Сија, како су изјавили данас у Министарству иностраних дела Кине (а јуче је саветник Офиса председника (Зеље), Подољак, рекао да су се око организација тог позива
Појавили „одређене сложности“, због позиције Кине). И разговори о томе, да су Кина и Русија – „силе добра“ на планети, које врше „промене, којих није било сто година“ (како је рекао Си Путину).
Још један симболички-карактерни гест – испраћај Си Дзинпина из Москве уз песму кинеске армије о предстојећем неизбежном рату.
Российские СМИ сообщают, что исполненная российским военным оркестром песня была согласована с китайской стороной. Композиция "Когда этот день настанет" написана Главным политическим управлением армии Китая в 2005 году.
В ней поется о том, что день войны приближается, война - неизбежна и к ней нужно готовиться.
"Вы готовы, братья-солдаты? Когда этот день настанет - не волнуйся Родина и родственники, чтобы победить, я буду атаковать. Смотрите на флаг армии - атакующие корабли, флоты и флотилии отражаются в нем, а молодые солдаты мечтают о медалях за великую победу", - поется в песне, под которую Си покидал Москву.
Руска средства масовних информација саопштавају да изведена од стране руског војног оркестра песма је била усаглашена са кинеском страном. Композиција, „Када тај дан постане“, написана од стране Главне политичке управе армије Кине, 2005. Године. У њој се пева о томе да се дан рата приближава, рат је неизбежан и и за њега се треба припремати.
„Ви сте спремни, браћо-војници? Када тај дан постане – не брините Отаџбино и рођаци, за победу, ја ћу нападати. Гледајте на заставу армије – нападајуће бродове, флоте и флотиле, одражавају се у њему, а млади војници маштају о медаљама за велику победу“, - пева се у песми, уз коју је Си напуштао Москву.
Впрочем, символы символами, а последует ли за этим какая-либо значимая военно-техническая поддержка от КНР - вопрос открытый. Хотя, судя по обеспокоенности Запада - не праздный.
Видимо, узнать на него ответ хотят и в Европе. Президент Франции Макрон сообщил, что планирует посетить КНР в сопровождении главы Еврокомиссии 4 апреля.
"Мы не можем потерять Китай, заявляют лидеры ЕС. Расцветающий роман Си Цзиньпина с Владимиром Путиным пугает лидеров ЕС. Сейчас они бронируют билеты в Пекин", - озаглавило издание Politico статью о визите европейских политиков в Китай.
Уосталом, симболи симболима, а да ли ће пратити све то било каква значајна војно-техничка подршка од стране НР Кине – питање је отворено. Иако, судећи по неспокојству Запада – није празно.
Видимо, да сазнају на њега одговор хоће у Европи. Председник Француске, Макрон, је саопштио да планира да посети НР Кину у пратњи председника Европске комисије, 4. Априла.
„Ми не можемо изгубити Кину, изјављују лидери Европске Уније. Процветала романса Си Дзинпина с Владимиром Путином плаши лидере Европске уније. Сада они резервишу карте за Пекинг“, - насловило је издање Politico чланак о посети европских политичара у Кину.
Также в Китай на следующей неделе отправится премьер-министр Испании Педро Санчес, который намерен обсудить с Си Цзиньпином возможные мирные переговоры Москвы и Киева. Санчес заявил, что мировые лидеры должны прислушаться к мнению Китая по этому вопросу.
Знакомый с процессом источник в Евросоюзе сообщил Politico, что цель этих поездок - "приложить все усилия, чтобы Китай не поддержал Россию и ее способность продолжать войну".
Исто тако у Кину, следеће недеље, одлази премијер Шпаније, Педро Санчез, који намерава да дебатује са Си Дзинпином могуће мировне преговоре Москве и Кијева. Санчез је изјавио да су светски лидери дужни да саслушају мишљење Кине по том питању.
Упознати са процесом извор у Евроској унији, саоптио је Politico, да је циљ тих посета – „уложити све напоре, да Кина не подржи Русију и њену способност да продужи рат“.
К слову, в Пекин едут не только европейские лидеры. В воскресенье, 26 марта, начнется пятидневный визит в Китай президента Бразилии Лула да Силвы.
Там он хочет предложить создание "мирного клуба" с участием Китая для прекращения войны в Украине. Эту идею он уже ранее высказывал, заявив, что готов стать посредником, чтобы усадить Киев и Москву за стол переговоров. Учитывая, что украинские власти заявляют о неготовности к переговорам до тех пор, пока российские войска не уйдут за пределы границ 1991 года (и в этом их в общем и целом поддерживают ведущие страны Запада), бразильская позиция ближе к китайской, чем к западной.
И если Лула в Китае поддержит инициативу Пекина о возобновлении переговоров по скорейшему прекращению огня в Украине, то можно будет говорить, что среди крупнейших незападных стран уже формируется определенный консенсус относительно путей прекращения войны. И консенсус этот не совпадает с позицией Украины и Запада.
Између осталог, у Пекинг путују не само европски лидери. У недељу, 26. Марта почиње петодневна посета у Кину, председника Бразила, Лула да Силве.
Тамо он хоће да предложи оснивање „мировног клуба“ са учешћем Кине за заустављање рата у Украјини. Ту идеју он је већ раније изговарао, изјавивши, да је спреман да буде посредник, да доведе Кијев и Москву за преговарачки сто. С обзиром да украјинске власти изјављују о неспремности за преговоре до тога, док руска војска не оде иза граница 1991. Године (и у том их у свему и целини подржавају водеће земље Запада), бразилска позиција је ближе кинеској, него западној.
И ако Лула у Кини подржи иницијативу Пекинга о обнови преговора по брзом прекиду ватре у Украјини, то ће бити могуће говорити да међу крупним незападним земљама се већ формирао одређени консензус о начинима завршетка рата. И консензус се не пдоудара са позицијом Украјине и Запада.
Ядерные угрозы и мирные переговоры
Атомске претње и мировни преговори
В России, как уже говорилось, видят одну из главных угроз украинского контрнаступления в изоляции Крыма, который сложно оборонять без сухопутного моста.
Видимо, поэтому зампред Совбеза Дмитрий Медведев снова пригрозил ядерным ударом за попытку отбить полуостров.
"Это станет основанием для применения всех средств защиты, включая те, которые предусмотрены Основами доктрины ядерного сдерживания", - заявил Медведев, отвечая на вопросы российских журналистов.
У Русији, како се већ говорило, виде једну од главних претњи украјинског контранапада и изолацију Крима, који је тешко бранити без копненог моста.
Видимо, зато је заменик председседавајућег Савета безбедности, Дмитриј Медведјев, поново претио атомским ударом за покушај да се освоји полуострво. „То ће постати основа за примену свих средстава заштите, укључујући те, који су предвиђени Основима доктрине атомског задржавања“, - изјавио је Медведјев, одговарајући на питања руских новинара.
Он назвал "попытку отколоть часть государства" посягательством на существование самого государства. "Поэтому делайте выводы сами: здесь совершенно очевидно есть основания для применения любого оружия. Абсолютно любого. И, я надеюсь, это понимают наши "друзья" за океаном", - сказал он.
Интересно, что заокеанские "друзья" при этом вчера сделали заявления, которые допускают, что за Крым воевать не придется. Они прозвучали на слушаниях в Конгрессе США, где выступали военные и дипломаты.
Он је навао „покушај отцепити део државе“ посезањем на постојање саме државе. „Зато правите закључке сами: овде савршено очигледно има основа за примену сваког оружја. Апсолутно сваког. И, ја се надам, да то разумеју наши „другари“ иза океана, - рекао је он.
Интересантно је да су прекокеански "другари" при том јуче давали изјаве које допуштају, да за Крим ратовати неће бити потребно. Они су се чули на расправама у Конгресу САД, где су иступали генерали и дипломате.
Председатель Объединенного комитета начальников штабов США Марк Милли заявил, что возвращение всех украинских территорий, включая Крым, труднодостижимо. "Вероятно, эта цель, действительно максималистская цель, поставленная президентом Зеленским, чрезвычайно труднодостижима военным путем", - сказал Милли.
На том же заседании Конгресса заявления о переговорах и невоенном пути сделал и госсекретарь Блинкен. По его словам, Украина может попытаться вернуть некоторые территории не на поле боя, а иными путями.
"Я думаю, будут территории в Украине, за которые украинцы твердо намерены биться на поле боя, а могут быть такие, которые им придется попытаться вернуть другими путями", - сказал он, отвечая на вопрос республиканца Криса Стюарта о том, поддерживают ли США стремление Владимира Зеленского вернуть Крым.
При этом Блинкен уточнил, что "это должно быть решение украинцев". "Мы точно не хотим остановиться в такой момент, который даст россиянам возможность перевооружиться и потом атаковать заново".
Председник Обједињеног комитетеа начелника штабова САД, Марк Мили, изјавио је да је повратак свих украјинских територија, укључујући Крим, тешко достижно војним путем“, - рекао је Мили.
На том истом заседању Конгреса изјаве о преговорима и неовјном путу је дао и државни секретар Блинкен. По његовим речима, Украјина може покушати да врати неке територије не на пољу боја, него другачијим путевима.
„Ја мислим да постоје територије у Украјини, за које су украјинци тврдо намерени да се бију на пољу боја, а могу бити и такве које ће покушати да врате другим путевима“, - рекао је он, одговорајући на питање републиканца Криса Стјуарта о том, подржавају ли САД, стремљење Владимира Зеленског да врати Крим.
При том Блинкен је разјаснио, да „то ће бити одлука украјинаца“. „Ми тачно нећемо да се зауставимо на таквом моменту, који ће дати русима могућност да се доружају и потом нападну поново“.
В то же время США готовы к "конструктивной дипломатии с Россией" для прекращения украинского конфликта, однако Москва должна "проявить признаки готовности к ней".
"Мы отчаянно хотим видеть мир. Но это должен быть прочный и справедливый мир. Если бы мы увидели какие-либо признаки того, что Россия настроена и готова к значимому дипломатическому взаимодействию для прекращения этой агрессии, мы бы ухватились за это. К сожалению, к настоящему времени мы не увидели таких признаков", - сказал глава Госдепа.
У исто време САД су спремне на „конструктивну дипломатију са Русијом“ за престанак украјинског конфликта, али је Москва дужна „да покаже знаке спремности за њу“.
„Ми очајнички хоћемо да видимо мир. Али то мора бити трајан и праведан мир. Ако би ми видели било какве признаке тог да је Русија настројена и спремна ка значајнним дипломатским узајамним дејствима за предкид те агресије, ми бисе ухватили за то. На жалост, сада ми не видимо те признаке“, рекао је шеф Државног секретаријата.
Отметим, что заявления о мирном пути возвращения Крыма и готовности к переговорам прозвучали в довольно специфической обстановке. А именно - в Конгрессе, где большинство у республиканцев, которые скептически относятся к политике Байдена по Украине.
Одной из тем, которые продвигают в Республиканской партии, является избегание эскалации конфликта и прямой войны с Россией. В провоцировании такого сценария нынешнюю администрацию активно критикует Трамп.
Приметићемо, да су изајве о мирним путевима повратка Крима и спремности за преговоре звучали у довољно специфичној ситуацији. А баш – у Конгресу, где је већина код републиканаца, који се скептички односе према политици Бајдена у Украјини.
Једна од тема, које покрећу у Републиканској партији, је избегавање ескалације конфликта и директног рата са Русијом. За провоцирање текавог сценарија садашње администрације активно критикује Трамп.
Поэтому заявления Милли и Блинкена нужно рассматривать с поправкой на политический контекст - чиновники пытались успокоить отдельных конгрессменов.
При этом, как уже писала "Страна", далеко не факт, что США на самом деле будут удерживать ВСУ от попыток наступать на Крым, если удастся прорвать российскую оборону на юге. Разве что только, если в Белом доме действительно придут к выводу, что в таком случае появится реальная угроза ядерной войны.
Зато изјаве Мили и Блинкена треба посматрати са изменама политичког контекста – чиновници покушавају да умире неке конгресмене.
При том, како је већ писала „Страна“, далеко је од чињенице да ће САД у реалности задржавати ВСУ од покушаја да нападају на Крим, ако би успело да пробију руску одбрану на југу. Само у случају, ако у Белој кући стварно дођу до закључка, да у том случају може да се појави реална претња атомског рата.
|
