offline
- ds69
- Počasni građanin
- Pridružio: 29 Dec 2012
- Poruke: 719
|
Још један чланак са ресурса Страна.уа од јуче, 24. марта 2023. године. Неки од навода овог чланка су већ коментарисани на овом форуму, има можда и неких мање познатих навода. Чланак је доста дуг и превео сам га целог, па ко хоће да чита и успут може да поправља своје знање руског.
Судьба отказников, потери в городских боях, поборы командиров. Бойцы ВСУ о проблемах в армии
16:00, 24 марта 2023
Судбина отказника, губици у градским борабама, изнуде командира. Борци ВСУ о проблемима у армији.
https://strana.today/news/429162-ukrainskie-soldat.....armii.html
На прошлой неделе произошел скандал, связанный с интервью комбата ВСУ с позывным "Купол" американской газете "Вашингтон пост", где он рассказал о больших потерях ВСУ и плохой подготовке новобранцев, что может создать проблемы при проведении анонсированного контрнаступления украинской армии.
"Купола" после этого понизили в звании, а он сам написал рапорт на увольнение.
Между тем солдаты, сержанты и офицеры, с которыми переговорила "Страна", подтверждают озвученные "Куполом" проблемы. Они также говорят о довольно большом числе отказников (солдат, которые отказываются идти на передовую), даже несмотря на вступивший в силу недавно закон об ответственности за отказ выполнять приказ командиров.
Впрочем, у солдат свои претензии к командованию - проблемы в планировании операций и поборы в тылу.
Подробности об этих и других проблемах - в статье "Страны".
Прошле недеље је био скандал, везан за интервју командира батаљона са позивним знаком „Купол“ (човек се иначе презива Козел тј. Јарац) „Вашингтон посту“, где је он испричао о великим губицима ВСУ и лошој припреми моблисаних, што може направити проблеме при провођењу најављеног контранапада украјинске армије.
Међутим, војници, подофицири и официри, са којима је разговарала „Страна“, потврђују наведне од стране „Купола“ проблеме. Они исто тако говоре о довољно великом броју отказника (војници, који одбијају да иду на прву линију), чак и упркос на ступивши на снагу недавно закон о одговорности за одбијање испуњења наредбе командира. Уосталом, код војника су своје претензије према команди – проблеми у планирању операције и реквизиције у позадини.
Подробности од тим и другим проблемима – у чланку „Стране“.
Отказники не идут под суд, а копают окопы и не получают "боевых"
Отказници не иду на суд, него копају ровове и не добијају „борбене додатке“.
О проблеме с отказниками в украинской армии широко заговорили после появление закона №8271 об усилении уголовной ответственности для военных, отказавшихся выполнять приказ командования.
На первом этапе войны отказников было немного. Это объясняется всеобщим патриотическим подъемом и особенностями мобилизации в Украине. Под первую волну мобилизации в основном попали те украинцы, которые уже воевали в АТО – ООС с 2014 по 2022 год и были зачислены в списки так называемого оперативного резерва первой-второй очереди. Но кроме этой категории мобилизованных, в феврале и марте 2022 года в Украине появилось большое количество добровольцев, не воевавших и даже не служивших ранее.
О проблемима са отказницима у украјинској армији се широко говорило после појављивања закона №8271 о појачавању кривичне одговорности за воску, која одбија да извршава наредбу команде.
У првој етапи рата, отказника је било мало. То се објашњава свеопштим патриотским заносом и особеностима мобилизације у Украјини. У први талас мобилизације су углавном упали ти украјинци, који су већ ратовали у АТО – Операцији уједињених снага од 2014 до 2022. године и били уписани у спискове такозване оперативне резерве првог-другог реда. Али осим те категорије мобилисаних, у фебруару и марту 2022. Године у Украјини се појавила и велика количина добровољаца, који нису ратовали и чак ни служили војску раније.
Добровольцы без опыта срочной службы и военного образования в гражданских вузах чаще всего зачислялись в подразделения территориальной обороны ВСУ.
Зачисленные в начале войны добровольцы ТРО фактически не проходили учебных сборов. Также большая часть подразделений теробороны направили нести службу на тыловых блок-постах, где они получали надбавки в 30 тысяч гривен (это, естественно, не касалось тех регионов, где шли активные боевые действия – там ТРО участвовала в боях наравне с регулярной армией).
Добровољци без искуства редовног служења и војног образовања у цивилним универзитетима, чешће свих су се уписивали у јединице територијалне одбране ВСУ.
Уписани у почетку рата добровољци ТРО, фактички нису ни пролазили било какву обуку. Такође, већи део јединица територијалне одбране су одређени да врше службу на позадинским блок-постовима (баркадама), где су добијали доплате око 30 000 гривњи (то се природно, ни односило на те регионе, где су била активна борбена дејства – тамо је ТРО учествовала заједно са регулатном армијом).
Однако к середине лета 2022 года ВСУ понесли серьезные потери. Поэтому большинство подразделений ТРО были переброшены на фронт, а огромное количество блок-постов было ликвидировано.
Перед этим бригады теробороны прошли месячные учебные сборы. Сейчас бригады ТРО - это легкая пехота, которую бросают на участки передовой, где кадровые части ВСУ испытывают острую нехватку личного состава, прежде всего из-за высоких потерь. То есть сейчас ТРО – это войска "последнего шанса" по затыканию оперативных дыр. С соответствующим высоким уровнем потерь в этих подразделениях.
Међутим према средини лета 2022. године ВСУ су имале озбиљне губитке. Зато је већина јединица ТРО била пребачена на фронт, а огромна количина блок-постова је била ликвидирана.
До тада су бригаде територијалне одбране прошле месечне обуке. Данас, бригаде ТРО су – лака пешадија, коју бацају на делове прве линије, где регуларни делови ВСУ имају оштар недостатак људства, пре свега због виских губитака. То јест сада је ТРО – војска „последње шансе“ по затварању оперативних рупа. Са одговарајућим нивоом губитака у тим јединицама.
Логично, что такая роль не очень нравится многим бойцам ТРО, именно отсюда происходят причины появления в сетях многочисленных видео-роликов с отказниками. В которых солдаты частей теробороны ВСУ обвиняют командование в том, что у них нет тяжелого вооружения, подготовки, боеприпасов и так далее.
К слову, много бойцов ТРО отказались ехать на фронт еще в начале войны. Впрочем, до недавних пор таких отказников не трогали, из-за отсутствия ясных оснований для привлечения к ответственности. Так как в действующих законах о воинской службе были лишь формулировки о дезертирстве и невыполнении приказа командования на поле боя.
Логично да таква улога се баш не свиђа многим борцима ТРО, баш зато одатле и долазе разлози за појављивања на друштвеним мрежама многобројних видо-клипова са отказницима. У којима војници делова територијалне одбран ВСУ окривљују команду у том што код њих нема тешког оружја, обуке, муниције и тако даље.
Између осталог, много бораца ТРО су одбијали да иду на фронт још у почетку рата. Уосталом, до недавног времена, такве отказнике нису дирали, због недостатка јасних доказа за привођење на одговорност. Тако како у актуелним законима о војној служби су били само формулације о дезертерству и неиспуњењу наредбе команде на пољу боја.
Основания для привлечения к уголовной ответственности к такой категории военных появились после введения нового закона №8271. После чего их начали задерживать, отправлять в СИЗО и судить.
В других частях ВСУ, особенно на участках фронта, где идут интенсивные боевые действия, также велико количество отказников. Однако до возбуждения уголовных дел по части 4 статьи 402 УК Украины (неповиновение приказу в условиях военного положения) доходит лишь малая часть таких случаев.
По словам источников "Страны" в ВСУ, командиры подразделений не заинтересованы писать рапорты в военную службу правопорядка о своих отказниках. Так как высокий уровень таких случаев – плохой показатель работы с личным составом. Который влечет за собой понижение рейтинга командира подразделения и дальнейшие проблемы по службе.
Основ за привођење на кривичну одговорност такве категорије војника се појавио после увођења новог закона №8271. После чега су их почели задржавати, отпремати у истражне затворе и судити.
У другим деловима ВСУ, нарочито на деловима фронта, где иду интензивна борбена дејства, исто тако има велика количина отказника. Међутим до подизања кривичног поступка по делу 4, члана 402 Кривичног законика Украјине (неиспуњавање наредбе у условима ратног стања) долази сама мали део таквих случајева.
По речима извора „Стране“, у ВСУ, командити јединица нису заинтересовани да пишу рапорте у војну полицију о својим отказницима. Тако што је висок ниво таквих случајева – лош показатељ рада са личним саставом, који са собом повлачи пад рејтинга командира јединице и даље проблема у служби.
"Отказники есть в любом подразделении ВСУ – в среднем таких около десяти-пятнадцати процентов. Чем жестче ситуация на участке, где стоит часть, тем больше таких бойцов. Но рапорты в ВСП (военная служба правопорядка – Ред.) на них командиры, как правило, не пишут. Так как это означает автоматическое признание того, что в подразделении низкий уровень работы с личным составом, а командир не соответствует своей должности. Поэтому отказников используют как могут на второй и третьей линиях обороны – они копают окопы, пилят дрова, используются для любых хозработ. Фактически это стройбаты при боевых частях. Отказникам не платят никаких надбавок – даже тех, которые положены солдатам на второй или третьей линии, они получают только оклад. Их это устраивает – жизнь дороже. Под уголовное дело идут только те, кто подставил товарищей, сбежав с передовой и бросив свою позицию.
„Отказника има у свакој јединици ВСУ – у просеку је таквих око 10-15 %. Чим је жешћа ситуација на делу, где се налази јединица, тамо је више таквих бораца. Рапорте у војну полицију, на њих командири, по правилу не пишу. Тако како то означава аутоматско признање тог да је у јединици низак ниво рада са личним саставом, а командир је одговара својим дужностима. Зато отказнике користе на другој и трећој линији одбране – они копају ровове, секу дрва, користе их за све радове. Фактички су то радне јединице при борбеним јединицама. Отказницима не плаћају никакве додатке – чак ни те који су одређени за војнике на другој или трећој линији одбране. Они добијају само плату. Њих то задовољава – живот је скупљи. На кривично дело иду само ти који су оставили људе поред, бежећи са прве линије и напуштајући своју позицију.
Отказниов, которые заранее отказываются выдвигаться на "ноль" по боевому распоряжению, много не только среди солдат, есть и офицеры, и сержанты. Но у командиров должностью выше командира роты больше возможности не выезжать на "ноль" - даже получив боевое распоряжение выдвинуться на передовую с вверенным подразделением. Такие "скрытые" отказники руководят подчиненными "дистанционно", с запасных командных пунктов на второй линии. И бывают на нуле короткими наездами.
Отказника, који зараније одбијају да иду на „нулу“ (прва линија) по борбеној заповести, је много не само војника, него и официра и подофицира. Али код командира са дужношћу више командира чете има више могућности да се не иде на „нулу“ – чак и ако добију борбени распоред да крену на прву линију са повереном јединицом. Такви „сакривени“ отказници руководе потчињенима „дистанционо“, са резервних командних пунктова на другој линији. И бивају на „нули“ у кратким периодима.
Если совсем откровенно, значительная часть из побывавших на передовой не стремится возвращаться сюда. В начале войны было немало мотивированных, идейных или просто опытных и морально стойких бойцов. Но многие из них погибли. Именно об этой проблеме и говорил комбат "Купол" в интервью американской газете, после чего его понизили в должности. А у нынешних мобилизованных стойкость и мотивация гораздо ниже. Не говоря уже о том, что многие на передовую попадают практически необученными. О чем тоже совершенно справедливо сказал "Купол" - рассказал в разговоре со "Страной" майор ВСУ, командовавший одним из подразделений, которое находилось на передовой.
Ако ћемо сасвим отворено, значајан део од оних који су били на првој линији не стреме да се врате тамо. У почетку рата је било не мало мотивисаних, идејних или просто искусних и морално јаких бораца. Али многи од њих су погинули.
Баш о том проблему је говорио и „Купол“ у интервју америчкој новини, после чега су га ражаловали. А код садашњих мобилисаних су издржљивост и мотивација значајно нижи. Не говорећи већ о томе да много њих на прву линији долазе практички необучени. О чему је исто тако сасвим поштено говорио „Купол“ – рекао је у разговору са „Страном“ мајор ВСУ, који је командовао једном од јединица, која се налазила на првој линији.
Потери в городских боях и нехватка артиллерии
Губици у градским борбама и недостатак артиљерије
Городские бои в Бахмуте стали причиной огромных потерь как для ВСУ, так и для российских войск. Военные объясняют это тем, что бои в условиях плотной городской застройки существенно отличаются от боев в полях.
Градске борбе у Бахмуту су постале разлог за огромне губитке како за ВСУ, тако и за руске војске. Војници објашњавају то са тим да се бојеви у условима густе градске инфраструктуре суштински разликују од бојева у пољима.
"Стрелковый бой в поле, на заранее оборудованных позициях большая редкость, он случается только при штурме полевой позиции и чаще всего после артподготовки. То есть бойцы в поле уже готовы к штурму. В городе внезапный встречный стрелковый бой с применением всех видов оружия – обычное дело, артподготовки может не быть. В городе невозможно окопаться, построить мощные укрепления, если это не промышленная зона как на "Азовстали", где заводские корпуса и подземные коммуникации можно приспособить для военных целей. Помимо огромной плотности огня из автоматов, пулеметов, автоматических гранатометов и минометов, в городских боях постоянно применяются обстрелы артиллерией, танками и даже зенитными установками. Очень активно работают снайперы. Бои ведутся небольшими группами пехоты при поддержке тяжелой техники, из-за постоянно меняющейся обстановки позиции постоянно меняются, иногда случается, что на разных этажах дома, через один – враги и наши. Также в зданиях постоянно можно нарваться не только на заминированные участки, но и на растяжки. Помимо всего этого все используют дроны, не только для разведки – дроны точечно сбрасывают гранаты и ВОГи. Даже убитых врагов постоянно минируют, подкладывая гранаты под трупы. То есть смерть угрожает буквально со всех сторон, безопасных мест в Бахмуте нет от слова вообще", - говорит "Стране" старший сержант ВСУ, который недавно вернулся из Бахмута.
„Стрељачки бој на пољу, на унапред уређеним позицијама је велика реткост, он се дешава само при јуришу на пољску позицију и чешће свега после артиљеријске припреме. То јест борци у пољу су већ спремни ја јуриш. У граду је изненадни стрељачки бој у сусрету са применом свих видова оружја – најобичнија ствар, артиљеријска припрема може и да не буде. У граду је немогуће закопати се, изградити јака утврђења, ако то није индустријска зона као „Азовстаљ“, где фабрички погони и подземне комкуникације могу да се прилагоде за војне циљеве. Осим огромне густине ватре из аутомата, митраљеза, аутоматских бацача граната и минобацача, у градским бојевима стално се примењују гранатирња артиљерије, тенкова и чак пво системима. Врло често су активни снајпери. Бојеви се воде са малим групама пешадије при подршци тешке технике, због сталне промене ситуације, позиције се стално мењају, некада се дешава да су на разним спратовима зграде, непријатељ и наши. Такође у здањима се стално може налетети не само на миниране делове, него и на одскочне мине. Осим свега тога сви користе дронове, не само за извиђање – дронови тачно бацају гранате и ВОГ-ове. Чак и убијене непријатеље стално минирају, подмећући гранате под тела. То јест смрт угрожава буквално са свих стрна, мирних места у Бахмуту нема уопште, - говори „Страни“ старији наредник ВСУ, који се недавно вратио из Бахмута.
По словам украинских военных, воевавших в Бахмуте, средние потери подразделений убитыми и ранеными в городских боях – от пяти процентов личного состава за одни сутки. То есть за десять суток подразделение может потерять даже половину бойцов. По признанию источников в ВСУ, в Бахмуте, Угледаре и под Авдеевкой есть подразделения, которые за все время ожесточенных боев потеряли по два и даже три состава.
Как правило, подразделения ВСУ находятся на передовой от 10 до 15 суток. Но не в полном составе – на "ноль" - позиции, выезжает около 15-20 процентов личного состава. Остальные находятся на второй и третьей линиях обороны. После 15 суток боев подразделения стараются отвести на ротацию для отдыха. Так как если срок на "ноле" больше полумесяца, то моральный дух подразделения быстро падает. Не только из-за усталости, но также из-за потерь сослуживцев.
По речима украјинских војника, ратоваших у Бахмуту, просечни губици јединице у убијеним и рањеним у градским бојевима – од 5 % личног састава за 24 часа. То јест за 10 дана и ноћи јединица може изгубити чак половину војника. По признању извора у ВСУ, у Бахмуту, Угљедару и око Авдејевке, има јединица које су за све време жестоких бојева изгубили и по два или чак три састава.
Као правило, јединице ВСУ се налазе на првој линији од 10 до 15 дана и ноћи. Али не у пуном састав – на „нулту“ – позицију одлази око 15-20 % личног састава. Остали се налазе на другој и трећој линији одбране. После 15 дана и ноћи борби, јединицу се старају да одведу на ротацију због одмора. Тако када рок на „нули“ буде више од половине месеца, то морални дух брзо пада. Не само због умора него исто тако и због губитака људи поред.
Впрочем, есть исключения, когда подразделение попадает в трудное положение, с отсутствием возможности отвода личного состава и замены на свежих бойцов. Это сейчас касается нескольких украинских подразделений в Бахмуте – из полу-окруженного города под плотным огнем сейчас с трудом вывозят раненых.
При этом плотность артиллерийского огня российских войск, по словам украинских военных, намного выше, чем со стороны ВСУ. Особую опасность, по словам украинских солдат, представляют обстрелы позиций ВСУ российскими тяжелыми огнеметными системами (ТОС) залпового огня типа "Солнцепек" и авиабомбами ФАБ.
Уосталом, има изузетака, када јединица упада у тежак положај, са одсуством могућности да се изведе лични састав и замени са свежим борцима. То се сада тиче неколико украјинских јединица у Бахмуту – из полу-окруженог града под густом ватром, сада тешко одвозе и рањене.
При том густима артиљеријске ватре руских војски, по речима украјинских војника, много је већа, него са стране ВСУ. Посебну опасност, по речима украјинских војника, престављају удари на позиције ВСУ руским тешким ТОС ракетним бацачим типа „Солнцепек“ и авио-бомбама ФАБ.
"При залпе "Солнцепека" выжить практически невозможно, вне зависимости от того, насколько глубоко ты окопался. Выжигает все, что можно, раненых нет, все гибнут. Авиабомбы ФАБ сбрасывают редко, авиация русских боится наших ПВО и "Стингеров". Но если сбрасывают планирующие ФАБ, то они взламывают любые укрепления. Очень большая проблема для ВСУ – это нехватка артиллерийских систем и снарядов к ним", - говорит "Стране" один из офицеров ВСУ.
Это обстоятельство негативно повлияло на ситуацию под Бахмутом, где российские войска, пользуясь преимуществом в плотности артиллерийского огня, смогли вплотную подойти к основным дорогам к городу и ведут по ним огонь.
При испаљивању „Солнцепека“ преживети је практички немогуће, без зависности од тога, колико дубоко си се ти закопао. Пеку све што може, рањених нема, сви гину. Авиобомбе ФАБ бацају ретко, авијација руса се боји наших ПВО и „Стингера“. Али ако бацају планирајуће ФАБ, то они ломе сваке утврде. Велики проблем за ВСУ – то је недостатак артиљеријских система и муниције за њих, - говори „Страни“ један од официра ВСУ.
Та околност је негативно утицало на ситуацију око Бахмута, где су руске војске, користећи се предношћу у густини артиљеријске ватре, смогли да се потпуно приближе основним путевима према граду и отварају по њима ватру.
Проблемы рассредоточения и взаимодействия подразделений
Проблеми дислокације и садејстава јединица
В начале войны 2022 года военным обеих сторон стало очевидным, что любое сосредоточение войск и техники в одном месте тут же становится целью для высокоточной артиллерии и ракет. Это касается не только колонн танков, БТРов и БМП, на передовой или в тылу. Но и мест постоянной дислокации пехоты. Например, утром 18 марта 2022 года российская ракета попала в казарму бывшей школы прапорщиков в Николаеве, где перед этим разместилось на отдых более двухсот украинских солдат – информации о количестве погибших не было, в разных источниках предположительно писалось – от пятидесяти до сотни погибших. С российской стороны также много подобных случаев – в новогоднюю ночь украинским HIMARSом была уничтожена казарма российских военных в Макеевке. Потери превысили сотню солдат.
У почетку рата, 2022. године, војницима обе стране је постало очевидно да свака скупљања војске и технике у једном месту, постају циљеви за високотачну артиљерију и ракете. То се тиче не само колона тенкова, БТР-а и БМП-а на првој линији или у позадини. Тиче се и места сталне дислокације пешадије. На пример, ујутро 18. Марта 2022. године руска ракета је пала у касарну бивше школе подофицира у Николајеву, где је пре тога размештено на одмор више од 200 украјинских војника. Информација о погинулима није била, а у разним изворима се претпостављало од 50 до 100 погинулих. Са руске стране је такође било много подобних случајева – у новогидишњу ноћ је украјинским HIMARS-ом била уништена касарна руских војника у Макејевци. Губици су прешли 100 војника.
Поэтому сейчас военные обеих сторон стараются максимально рассредоточить личный состав в расположениях даже в отдаленных от передовой районах.
Кроме преимуществ в виде безопасности, это приносит и свои проблемы. Например, многие подразделения численностью от роты и выше во второй и третьей линиях обороны настолько разбросаны по домам и населенным пунктам, что их командиры с трудом собирают своих солдат в нужный момент. А иногда не знают, где находятся их подчиненные.
Кроме того, рассредоточение личного состава и ситуация на участках боевых действий, которая ежеминутно меняется, приносит огромные проблемы для планирования боевых действий – чем выше уровень штаба, тем туманней для штабистов информация о происходящем на передовой, что прямо влияет на качество планирования операций и адекватность выставляемых боевых задач.
Зато се сада војске обе стране старају да максимално рашире лични састав у местима чак у далко од прве линије рејонима.
Осим предности у виду безбедности, то доноси и своје проблеме. На пример, многе јединице величине од чете и више, на другој и трећој линији одбране су толико разбацане по кућама и насељеним местима, да њихови командири са тешкоћама скупљају своје војнике у потребном моменту. А некада не знају ни где се налазе њихови потчињени.
Осим тога, расејавање личног састава и ситуација на деловима борбених дејстава, која се често мења, доноси огромне проблеме за планирање борбених дејстава – што је виши ниви штаба, тим је мутнија за штаблије информација о ономе што се дешава на првој линији, што директно утиче на квалитет планирања операција и адекватсност изложених борбених задатака.
Примечательно, что ВСУ в этой войне взяли на вооружение доктрину горизонтального принятия решений – младшие командиры в меняющейся ситуации боя имеют право принимать решения самостоятельно. Но после года войны в ВСУ начался кадровый голод – остро не хватает опытных младших командиров. Для большинства украинских солдат на передовой это означает, что они часто вынуждены сражаться на свой страх и риск, не обладая информацией о происходящем на соседних участках фронта, без координации с "соседями", соответственно, неся большие потери.
Еще один момент с точки зрения коммуникаций между подразделениями.
Много дронов ВСУ сбиваются "дружеским огнем" соседей по позициям.
"Дроны гражданских образцов, у них нет опознавательных систем "свой-чужой". Каждое подразделение запускает свои аппараты, не извещая о полетах соседей с флангов. Поэтому многие дроны сбивают свои же", - рассказал один из украинских военных, который занимается управлением дронами.
Вредно је пажње да су ВСУ у овом рату узели у употребу доктрину хоризонталног доношења решења – млађи командири у измењеној ситуацији боја имају право да донеосе одлуке самостално. Али и после године рата у ВСУ је почео недостатак кадрова – јако се осети недостатак искусних млађих командира. За већину украјинских војника на првој линији то значи, да су они принуђени да се боре на свој страх и ризик, без информације о дешавањима на суседним деловима фронта, без кооридинације са „суседима“, по правилу имајући велике губитке.
Још један моменат са аспекта комуникације међу јединицама.
Много дронова ВСУ се обарају „пријатељском ватром“ суседа по позицијама.
„Дронови цивилне израде, код њих нема система за распознавање „свој-туђ“. Свака јединица подиже своје апарате, не извештавајући о полетању суседе са бокова. Зато много дронова обарају своји“ – рекао је један од украјинских војника, који се занима управљањем дроновима.
Взятки и вымогательство
Мито и изнуде
Нынешняя война не прекратила поборы и вымогательство в ВСУ. Некоторые командиры относятся к подчиненным как к источнику дополнительного заработка.
Правоохранительные органы в последнее время часто сообщают о возбуждении уголовных дел по данным фактам. Например, в одной из частей заместитель командира вымогал 120 тысяч гривен с подчиненного за перевод в другую часть.
По словам источников "Страны" в ВСУ, в некоторых украинских воинских частях вымогательство и воровство стали обыденным явлением.
Садашњи рат није завршио са реквизицијама и изнудама у ВСУ. Неки од командира се односе ка потчињенима као према извору додатне зараде.
Органи за спровођење закона у последње време често саопштавају о подизању кривичних дела по датим фактима. На пример, у једној једници је заменик командира изнудио 120.000 гривњи од потчињеног за прелазак у другу јединицу.
По речима извора „Стране“ у ВСУ, у неким украјинским војним јединицама, изнуде и крађе су постали нормална појава.
"Сходить в отпуск стоит от десяти до пятнадцати тысяч гривен, перевод на более спокойную и выгодную должность, например на должность начальника склада, до пятидесяти тысяч. Закрыть глаза на пьянку или наркоту, если попался с поличным – от десятки до двадцати тысяч. Перевод в тыловую часть – от двадцати до сорока тысяч. Пока не отменили надбавки в 30 тысяч для тыловых частей, устройство в роту охраны где-нибудь в глубоком тылу стоило от одной до двух тысяч долларов – за три месяца службы эти затраты отбивались. Конечно, такое происходит далеко не в каждой части. Но, чем дальше от передовой, тем больше таких случаев", - говорит "Стране" старший сержант ВСУ одной из частей, которая находится в тылу.
„Отићи на одсуство кошта од 10 до 15.000 гривњи, прелазак на боље безбедну и угодну дужност, на пример на дужност начелника складишта, до 50.000. Затварање очију на пијанчење или наркотике, ако је лично видео – од 10 до 20.000. Превођење у позадинску јединицу од 20 до 40.000. Док нису укинули доплате од 30.000 за позадинске јединице, прелазак у чету обезбеђења негде у дубокој позадини је коштало од 1 до 2.000 долара – за три месеца службе, ти трошкови су се надокнађивали. Наравно, тако нешто се не дешава далеко у свакој јединици. Али чим даље од прве линије, тамо је више тих случајева“, - говори „Страни“ старији наредник ВСУ једне од јединица, која се налази у позадини.
|
