Pozdrav sa podignutom desnom rukom i otvorenom šakom vuče korene još od kada ljudi koriste oružje. Time se pokazuju dobre namere i odsustvo oružja u većinski dominantnoj ruci. E ostalo su nijanse koje mogu biti u današnje vreme društveno prihvatljive ili ne.
ILGromovnik ::^
Ova nova tura vojnika 5 korpusa su godištem sve matori ljudi,mahom preko 50+ godina starosti...obratite pažnju na slike: nigde mlad čovek...
To sam i ja prije par strana primjetio po slikama iz Palmire... rijetko da se vidi mlad covjek.
A sto se ovog pozdrava tice, kako god se on tumacio ovakav autogol im sigurno nije trebao. Ni njima ni rusima...
GnaeusDomitiusAhenobarbus ::Drug Platov ::Vezano za sliku 5.korpus i naci pozdrav...ne bih da ispadne da sam advokat, al ovo su jeftini trikovi da nekog koga zelis da predstavis rezimom, uz to povezes sa nacizmom, odnosno fasizmom, uvek mesam (ovde ne mislim na powsrb-a ). To kazem iz razloga jer cete videti na goolge da ljudi i srpska tri prsta pronalaze kod SS jedinica u drugom sv.ratu, pa kazu da smo mi od tada to preuzeli. Na kraju krajeva ni svastika, ni visoko dignuta ruka nisu izvorno Hitlerovi. Za svastiku znam sigurno, za ruku nisam istrazivao.
U Rimu je korišćen takav pozdrav (verovatno i pre toga). A svastike ima na sve strane, Crvena armija ju je takođe koristila pre Drugog svetskog rata.
Nisu ovo nacistički pozdravi kod Sirijaca.
aramis s ::Pozdrav sa podignutom desnom rukom i otvorenom šakom vuče korene još od kada ljudi koriste oružje. Time se pokazuju dobre namere i odsustvo oružja u većinski dominantnoj ruci. E ostalo su nijanse koje mogu biti u današnje vreme društveno prihvatljive ili ne.
Било је на форуму у овој теми раније приче о овим стварима. Ово су осетљиве теме, самим тиме људи увек реагују. Слажем се да ће ово бити искоришћено да се они који се прозивају као режим повежу са нацизмом и злом које је нацизам спорводио. Али зашто би си неко уопште дозволио да на било који начин кокетира са тиме након свега? Ни та рука ни сваситика нису изворно фашистички и нацистички симболи. Али јесу доминантни и најпрепознатљивији симболи ове две идеологије. Пошто се ови симболи изворно јављају знатно раније и у другачијим временима и културама, најбитнији је контекст у коме се данас јављају.
Ако неко данас користи свастику у њеном најпрепознатљивијем облику, сигурно је да на тај начин не указује поштовање и упућује рефренцу ка неким пропусницама, пасошима Црвене армије од пре сто година, дневницима и цртежима ћерке руског цара из истог периода која их је користила, или ка америчким аутомобилима с почетка 20. века који су користили свастику, да не причам о источњачкој и хинду култури. Јасно је са киме се прави веза и шта се глорификује. Исто је и са подигнутом десницом. Сигуран сам да се тим поздравом ова војска не присећа прошлих времена када су били део старог римског царства. У том смислу, ово јесте срамотно, апсурдно, морбидно, да корпус којега обучавају и супервизирају Руси поздравља исте са овим нацистичким и фашистичким поздравом. Под којим је страдало више од 20 милиона Руса, паљена руска села, спржена земља, и убијан руски славенски народ. Ако неко зна шта значи овако салутирање онда то најбоље знају Руси.
Све смо видели у овом трагичном и апсурдном рату. Врх свега тога је да американци и САД обучавају и дају подршку Курдима и њиховој комунистичкој/социјалистичкој/левичарској причи/идеји/борби са црвеним петокракама, због које су исти ти американци и САД побили милионе, док с друге стране Руси обучавају и устројавају корпус који их поздравља салутирањем којим је Хитлер кренуо да их покори и избрише са лица земље. Туга.
део текста
Citat:The 5th Corps is a newly established unit of the Syrian Arab Army, and serves as a counterweight to the increasing strength of the various militias that have largely taken over the role of the Syrian Arab Army (SyAA) in the past years. While the partial dissolvement of the SyAA and the subsequent rise of militias was necessary for the survival of the Syrian regime, it ended up creating a whole host of major problems that could potentially spiral out of control in the future. The establishment of the 5th Corps aims to address at least a part of these problems.
Russia appears to be a key driver behind the de-facto re-establishment of the Syrian Arab Army by exerting pressure on the regime to bring back control of the many militias to the army instead of continuing as independent units under the control of the Syrian High Command. While Iran's goal of keeping Syria under its sphere of influence was enacted by the establishment of several militias, many of which foreign, Russia seeks to create a stable situation that allows for the survival of the current government by creating an unified army instead.
The lack of such an unified army has been made painfully clear during most of the regime's defeats over the past several years, the failed Tabqa offensive and losing Tadmur for a second time serving as recent examples. A project similar to that of the establishment of the 5th Corps was initiated shortly after the Russian intervention in Syria, which called for the merging of several militias, including parts of the NDF, into the 4th Corps. When the NDF largely replaced the Syrian Arab Army as the regime's primary forces, the NDF saw its tasks expanding from guarding neighbourhoods to undertaking offensives elsewhere and guarding towns, gasfields and other strategic installations throughout Syria. Thus, this initiative would have called for the return of these tasks to the SyAA, with the NDF remaining a force dedicated for local defense only. Thus far, this process appears to have been largely unsuccessful however.
In contrast to other units of the Syrian Arab Army, which consist almost exclusively of drafted personnel, the 5th Corps hopes to attract large numbers of men by offering salaries and benefits that were previously only found with militias such as Suqour al-Sahraa' (The Desert Falcons). To further strengthen its ranks, Syrian men that were previously exempted from the draft are likely to join the 5th Corps amidst sharpened rules for exclusion from mandatory service.
