|
|
|
Poslao: 09 Sep 2015 00:44
|
offline
- radionica1
- Super građanin
- Pridružio: 22 Jan 2014
- Poruke: 1263
- Gde živiš: Srbija
|
- 15Ovo se svidja korisnicima: Pera Ždera, Lucije Kvint, sakota79, sezan, aljosa7, BRATORIII, markus, zexoni, Cufo, S2M, su27, mikiopacity, ssekir75, m0nstrum_, nemezisx
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Maarib je u dolini, odnosno znatno nize od planinskih venaca koji krecu od njega. Pravi je potez sto su ga napustili i jednostavno prozivaju SA vojnike da krenu uzbrdo.
Cemu razgovor o kvalitetu vojske kad upravo vidimo kvalitet naroda, koji se masovno, maltene preko noci pokupi i napusti zemlju. Ej, skoro cela drzava krene u ajped i ajfon chergu. Jebe se njima i za muhameda ako mene neko pita.
Arapi su jedna potpuno bezoblicna masa, unistena klanovima sa vrha, ovce za sisanje. Stalezi su im i danas ko u srednjem veku.
Malo-malo pa se prime na dzihad, isil, onda malo na zapadni standard u nemackoj.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Sep 2015 09:11
|
offline
- Lucije Kvint
- Super građanin
- Pridružio: 03 Jan 2012
- Poruke: 1078
- Gde živiš: Beograd
|
radionica1 ::Arapi su jedna potpuno bezoblicna masa, unistena klanovima sa vrha, ovce za sisanje. Stalezi su im i danas ko u srednjem veku. Malo-malo pa se prime na dzihad, isil, onda malo na zapadni standard u nemackoj.
80-tih sam poznavao neke studente u Bg, Arape, Irance... Iranci su sa visine gledali na Arape, uz pricu da oni nemaju ni kulturu niti istorijsko utemeljenje, nisu voleli da ih trpamo u isti kos sa Arapima. Meni je to bilo pomalo cudno obzirom da su arapski studenti imali znatno visi standard. Istorijski, Arapi su konglomerat veceg broja manje ili vise arabizovanih (ako se tako kaze) naroda. Iran je nedostizan primer drzave (cak i u uslovima decenijskih sankcija) za sve arapske drzave, i ako je i on visenacionalna drzava.
Na zalost, siite u Jemenu cekaju teska iskusenja. Na kraju ce agresor morati da se povuce jer su u samom Jemenu siiti izgleda jaci-organizovaniji od sunita.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Sep 2015 09:23
|
offline
- lažni đoko
- Počasni građanin
- Pridružio: 27 Dec 2013
- Poruke: 774
|
dobri covek ::Gama ::
.........
Po nekom mom mišljenju, lista arapskih armija po kvalitetu je sledeća:
1. Egipat,
2. Sirija,
3. Irak,
4. Jordan
i svi ostali.
I ovo što si izneo je samo jedna predrasuda.
.........
Izneću ti jedan primer. Sovjetski oficiri i vojni savetnici su radili u nekoliko arapskih zemalja baš uoči tzv "Jomkipursog - oktobarskog ili šestodnevnog" rata u Egiptu, i bili su zapanjeni jazom koji je postojao izmedju obrazovanja, ponašanja i obučenosti oficira i njihovog podoficirskog kora i vojnika.
Slično su primetili i neki naši instruktori koji su obučavali libijske oficire i vojsku PO raketama, a istovremeno libijci su bili zapanjeni činjenicom da oficiri JNA igraju šah sa podoficirima i da je u par slučajeva podoficir sebi dozvolio da pobedi...O istom odnosu oficir - podoficir - vojnik arapske zemlje (konkretno Egipta) i istom takvom, ali pozitivnom odnosu izraelskih vojnika su mi pričali pripadnici plavih šlemova sa Sinaja sa kojima sam imao čast da razgovaram.
.............................
Мени се чини да су се сиријци и најбоље од свих показали у ратовима са Израелом. Посебно осамдесетих у Либану.
Мало и о унутрашњим односима у арапским војскама и у Израелу. Е сад, тај однос зависи и од самоидентификације појединца са државом.
Шта ти војници (и подофицири) мисле да ли се боре за државу ии за власт?
Ево један примјер из Србије, војводу Мишића су сматрали за обреновићевца (можда је и био), али Србији није служио ништа лошије ни под Петром Карађорђевићем, као и многи други.
Па није ни Димитрије Туцовић 1914. дезертирао!
Може један израелски резервни официр да се не слаже са тренитном влашћу, да протестује и да се туче са полицијом, али ако Израел буде нападнут он ће га бранити као и тај полицајац с којим се тукао.
Тога код арапа изгледа нема.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Sep 2015 13:16
|
offline
- Irbis
- Legendarni građanin
- Pridružio: 10 Avg 2014
- Poruke: 3556
|
Gama ::mikrimaus ::Стварно, зашто Јорданци имају ту репутацију да су најбољи војници међу Арапима? Да ли због Арапске Легије, или пар херојских потеза у ратовима са Израелом? Нису нешто ратовали после '73.
Ne znam odakle ta reputacija. Generalni problem svih arapskih armija je podoficirski i oficirski kadar: jednostavno ljudi ne znaju da se snalaze na terenu i da iskoriste eventualne uspehe. Jordanci su bili jaki zbog Arapske legije u kojoj su britanski oficiri bili glavni i oni su vodili stvar na terenu (Britanija je sponzorisala Arapsku legiju protiv Izraela). Tako je bilo do 1956. a onda su postali kao i sve arapske zemlje što se videlo u Šestodnevnom ratu, a i kasnije. Pokrenuli su reforme i modernizaciju (krajem 70ih), to je delimično uspelo ali procene su da je stanje isti kao i pre (izvor: Kenneth Pollack, Arabs at War). Inače, tradicionalni su prijatelji SAD pa je to predstavljalo glavni problem u međuarapskim odnosima i u sukobu sa Izraelom (koga su priznali 1994.).
Po nekom mom mišljenju, lista arapskih armija po kvalitetu je sledeća:
1. Egipat,
2. Sirija,
3. Irak,
4. Jordan
i svi ostali.
Lista ti je dobra samo zameni prva dva mesta,danas SAA ubedljivo najbolja arapska vojska po snimcima iz Zabadani sigurno su u rangu sa svim evropskim vojska pa i Rusikom,jedini problem SAA je sto moraju da se oslone na NDF koji je dosta los,inace gledano trenutno nemaju premca jer u Zabadni najelitnija formacije je Hezbolah.Tigar i Brka su na svojim fronovima,Maher je zaduzen za Damask grad,a Specijalne jedinice su Alepu tako najelitnije jedinice nisu u Zabadani.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Sep 2015 20:49
|
offline
- dobri covek
- Legendarni građanin
- Pridružio: 06 Nov 2010
- Poruke: 11646
- Gde živiš: Vranje
|
lažni đoko ::
...Мало и о унутрашњим односима у арапским војскама и у Израелу. Е сад, тај однос зависи и од самоидентификације појединца са државом.
Шта ти војници (и подофицири) мисле да ли се боре за државу ии за власт?....
Изнећу само део својих разговора са колегама (у време ЈНА, али се није много променило) који су били у арапским земљама службено, на дуже времена, по разним основама. Одлазак на годишњи одмор од седам дана се не рачуна, јер се тада ништа не види...
Узмимо да су војници и подофицири из народа, значи баве се обичним, свакодневним пословима. Многи од њих су слабо или никако школовани, а велика већина неинформисана... осим што гледају арапску варијанту "ТВ Пинковизије", њихову "Фарму" или "касандру". Народски речено ни п од наших (ЈНА) подофицира по образовању, навикама и култури. Људи гледају своја посла док их не позову на војну вежбу, која најчешће значи рат...
Официрски кадар арапа је школованији од својих војника, одабран са престижних школа и из као Крез богатих породица, многи школовани у иностранству, често говоре више страних језика... укратко господа какви наши (ЈНА) никад неће бити. Гледају свој бизнис и када их позову на војну вежбу, која... гледају како знају и умеју да се од ње извуку.
Обичан човек војску, а у њој и официре, види као представнике државе. И он обично не види државу, него своје официре.
У рату се никад не види председник, једном се види командант пука, понекад командант батаљона, ретко командир чете, а командир вода се виђа сваки дан.
Може ли се обичан човек идентификовати са таквим, одрођеним и њему непознатим (често се први пут и виде пред рат...) официром? Знам да ја не бих.
Код Израелаца, веома се ретко мења резервни састав, нема одлива и извлачења од рата или војне вежбе која најчешће значи рат, веома се ретко мењају командири, командни састав и људство се знају јер се често срећу на војним вежбама, зборовима или "ваннаставним активностима", школовани људи нису привилегија одређених породица него општа привилегија, а официри су, осим стручне обучености, верзирани у раду са људима. Људи имају у њих поверења - најчешће са правом. Политичари, сви без изузетка, служили су војску.
И, на крају, војска је свесна чињенице да немају другу земљу, осим Израела.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Sep 2015 01:12
|
offline
- Gama
- Legendarni građanin
- Pridružio: 14 Jun 2004
- Poruke: 4389
|
lažni đoko ::
Мени се чини да су се сиријци и најбоље од свих показали у ратовима са Израелом. Посебно осамдесетих у Либану.
Мало и о унутрашњим односима у арапским војскама и у Израелу. Е сад, тај однос зависи и од самоидентификације појединца са државом.
Шта ти војници (и подофицири) мисле да ли се боре за државу ии за власт?
Ево један примјер из Србије, војводу Мишића су сматрали за обреновићевца (можда је и био), али Србији није служио ништа лошије ни под Петром Карађорђевићем, као и многи други.
Па није ни Димитрије Туцовић 1914. дезертирао!
Може један израелски резервни официр да се не слаже са тренитном влашћу, да протестује и да се туче са полицијом, али ако Израел буде нападнут он ће га бранити као и тај полицајац с којим се тукао.
Тога код арапа изгледа нема.
Ja sam lepo rekao još odavno, Arapi nisu za ratovanje. Pobeđivali su uvek kada im je protivnik bio razjedinjen, inferiorniji u odnosu na njih ili kad neka od velikih sila interveniše. Tehniku mogu da imaju, ali da je adekvatno upotrebe i iz nje izvuku maksimum teško. Upravo ti oficiri i podoficiri, zbog mentaliteta i kulture, i "postižu" takve rezultate. Oni što su bili dobri oni su uradili koliko su mogli, a oni što su bili loše poništili su uspehe prethodnih. Da li je to posledica negativne selekcije, plemenskih podela, stanja u državi ili nečeg trećeg svejedno je kada se zapuca. Ako ovi školovani idu za oficire i ne nauče ništa onda stvarno treba da propadnu. Npr. U prvom ratu protiv Izraela sirijski oficir, koji je stekao iskustvo u Drugom svetskom ratu u tenkovskim jedinicama prvo kod Francuza, a onda i Britanaca, 1948. iz nekog razloga tenkove šalje bez podrške pešadije na jedno selo i naravno 20ak Izraelaca naoružanih PIAT-ima napravi masakr. Postoje više desetina primera situacija u kojima se oficiri i podoficiri, a samim tim i vojnici, nisu dobro snašli. Dovoljno je da napomenem da je pedesetih godina osnovni zadatak sirijskog oficira bio da stoji iza svojih vojnika i da upuca onog ko se povlači, a da je za odluke o napredovanju i povlačenju bio zadužen neko iznad njega. Da ne pričam samo šta je naš najviši vrh mislio o Arapima između 1967. i 1973.
Inače Irbise, ove Egipćane više cenim od Sirijaca jer kada je krenulo unutrašnje previranje i smena Morsija, vojska nije dezertirala (sem nekolicine) kao što je kod Sirijaca bio slučaj. Upravo to je i glavna odlika vojnika - stani uz otadžbinu i kad joj je najteže, a ne da zbrišeš.
Isto ovo u Jemenu. Huti su uspeli da uhvate trenutak da napreduju jer je na početku godine jemenska vojska bila u rasulu i povlačila se. Sada kad su se prikupili, dobili saveznike i logistiku, kreće front da se pomera u drugom smeru.
|
|
|
|
|
|
