offline
- ds69
- Počasni građanin
- Pridružio: 29 Dec 2012
- Poruke: 900
|
- 41Ovo se svidja korisnicima: zlaya011, hyla, Parker, draganl, panzerwaffe, Ne doznajem se u oružje, upitnik, raketaš, Bubimir, Vlad000, vathra, Tvrtko I, Panter, Georgius, Miškić, Frunze, Toper, pein, Rocker, cifra, Sloven, sch, Kriglord, galerija, rikirubio, Denaya, GrammaticalAnalysis, slonic_tonic, Wrangler, rovac, dolinalima, ILGromovnik, Aleksa 3215, MiG-29M2, aleksandarbl, jukeboxer, Nemanja.M, GORDI, radionica1, sasans23, Griffon vulture
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
slonic_tonic ::aha, znači drugim riječima, jedan Rus otprilike će razumjeti ukrajinski kao i poljski ili makedonski?
tj. razumjet će ga tu i tamo ponešto, recimo 30%, nešto iz konteksta itd.
otprilike kao što ću i ja razumjeti ukrajinski, ruski ili poljski, koji ih nisam nikad učio niti puno slušao, ali samo zbog sličnosti zato što su svi slavenski?
ovo mi je jasno da će Ukrajinci puno bolje razumjeti ruski nego obrnuto, pogotovo stariji.
slično je bilo i kod nas, Slovenci i Makedonci su odlično razumjeli pa čak i govorili hrvatski a.k.a. srpski koji je bio "službeni", a dok obrnuto nije bio slučaj, osim rijetki pojedinci koji su iz nekog razloga trebali.
ja sam mislio da je to ipak nešto sličnije.
Више пута сам писао да у Украјини, што се тиче украјинског језика има негде три зоне.
Најмање је Закарпатје, које има знатан утицај словачког језика, али и елемената румунског и мађарског (мачка живи до Карпата а са друге стране је већ кіся или кіт), па се на тај начин знатно приближава јужно-словенским језицима јер, између осталог, има наше покретно се (у њиховом изговору ся) код повратних глагола. Закарпатски дијалект украјинског, ако неко инсистира на локализмима из материјалне културе, неће често разумети ни украјинци са друге стране Карпата.
Језик русина, који су пореклом са територије данашње Словачке, досељених у тадашњу јужну Угарску у саставу Аустријског царства је још даље, поготово са повећим бројем наших речи из XX века. Савремени украјинци га разумеју делимично, а када пређе на свакодневне изразе из материјалне културе, готово никако.
Гвара (чита се хвара) је украјински са повећим бројем речи из пољског језика. Највише се говори у 5 области које су до 1939. године још биле у Пољској (Лавов, Франковск, Тернопољ, Ровно и Луцк). Староседеоци Лавова, украјинци, изговарају још увек прошло време са употребом речца си (као у Загребу), па се тако опет приближавају нама. То је све дијалект и није књижевни украјински у ком се код прошлог времена и не увек користи само є (је) (Там де ми є = тамо `де смо ми).
Суржик је мешавина два језика, са знатно мањим утицајем пољских речи, која се обилато користи у свој осталој Украјини, која је са мањим прекидима била део руске/совјетске империје од 1772-1992. године, и икавским и нешто мање екавским изговором као и ова два раније наведена дијалекта. Суржик руси из Русије могу да разуму релативно, па и доста добро, када то желе. Најчешће се понашају, ако то могу, а у РФ могу, тако да траже од украјинаца да говоре како год знају и умеју на руском.
Генерал Сирски је седећи на оним палетама говорио неки суржик. Изговор му је био потпуно руски, а употребљавао је неке речи на икавици/екавици, неке из пољског језика јер се трудио да као говори на украјинском, а заправо је мешао језике како је знао и умео.
Суржик је језик без било каквих правила и ствар је личне воље колико ће сваки корисник бирати при употреби руских а колико других речи на икавици или пореклом из пољског.
Моја јучерашња сабеседница из централне Украјине, која ради у украјинском систему образовања као предавач је данас употребила реч мабудь, уместо мабуть, која се на руском каже видимо а на нашим језицима може и као очигледно. Пре месец и по дана у разговору није могла да се сети како се каже медленно (полако) на украјинском (повільно). Чињеница да живи близу зоне већег коришћења руског језика и да јој је мајка била рускојезична је имао свој утицај.
Иако се ради о школи у варошици, у којој је наставни језик украјински већ деценијама, има колегиница које ван часова, у зборници говоре на руском тј. суржику, особито све избеглице-предавачи из зона које су од 2022. године под контролом војске РФ.
Сви већи, а често и мањи градови 8 области, јужно од обласних граница по линији Харков-Дњепар-Одеса су добрано русификовани, неки и знатно пре СССР-а, при стварању Новорусије уз обалу Црног мора. Исто се односи и на Кијев. Гро људи разуме у некој мери, неки као украјински, који када мора и користи, а чим не мора прелази на руски или суржик.
Украјинска војска је изузета од обавезне употребе украјинског по закону. Официри се труде да говоре као неки украјински а доста војника са фронта, већ према свом географском пореклу, често говори на руском или замеша мало украјински па пређе на суржик.
20 % деце у Кијеву до вртића уопште не говори украјински. 70 % становништва почиње да говори на руском, ако слободно може да бира.
У самој РФ има вероватно негде око 20 милиона људи са украјинским презименима, која се некад мешају са белоруским.
Југ Русије (Ростов, Јекатеринодар, Ставропољ, Вороњеж, Бјелгород, па чак и мања место код Волгограда) још увек говоре глуво г (изговара се попут х) када говоре на руском. На тај начин се приближавају украјинском језику. Велики град Таганрог цео говори украјинско шо уместо стандардног руског чё (ћо, значење шта или што), а има тога и по свим осталим навденим крајевима. Део сеоског становништва у наведеним крајевима употребљава и неке речи из украјинског са изговором на икавици или хто уместо кто (ко). Глуво к, које се исто тако изговара као х, постоји у украјинском и руском и чак и код наших језика, али га не примећујемо. Харање је настало од речи карање, која на руском подразумева кажњавање, а не оно као код нас...
Љоша Журављов, посланик Думе, из Вороњежа, иако велики руски националиста, говори глуво г свуда и увек. Михаил Горбачов је говорио употребљавајући глуво г, јер је пореклом из Ставропољског краја.
Оно најгоре по Украјину је да је 130.000 бивших украјинских грађана из 2013. године, сада у руској војсци на фронту и у позадини. Многи од њих говоре и елементе суржика.
Рат на истоку Европе има како то кажу руси сугубо или чисто идеолошки карактер између оних који верују у превласт западног глобализма и оних који би да наведеном виде што пре леђа. Руски либерали, неки јавно неки прикривено, су апсолутно на страни Украјине и задњих две године видимо међу терористима у РФ, који су радили неке диверзије за рачун војне обавештајне службе Украјине, чисте русе, који из наведених разлога презиру пре свега режим, а онда и већину свог народа.
ВВП је за сада, у Уставу, омеђио 4 нова федерална субјекта (2 републике и 2 области), које када буду ослобођене од украјинске војске, уз разоружавање и денацификацију, могу да значе крај овог рата.
Ако изузмемо неке градске агломерације у Донбасу, у којима је могуће да има нешто мало више руса него укрјаинаца, мада оних измешаних има највише, гро осталог становништва су пореклом рускојезични украјинци.
Наведене ни пропаганда, psyops, ни обећања о еу или неком рапидно бољем животу нису убедили да би им било боље у саставу глобалистичког запада, него да живе без границе са РФ.
Рускојезични украјинци ће и одлучити судбину овог рата. На њих је дошао ред да се мобилишу у укровермахт, а њихова психологија то не дозвољава. Зато су многи још првих дана утекли, други се крију а трећи предају...
|
