Specijalna vojna operacija u Ukrajini, 2026. komentari

• 9Ovo se svidja korisnicima: luka35, Panter, zokizemun, DonRumataEstorski, nebidrag, Otto Grunf, Trinitron1, ILGromovnik, ladro
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici] ... Kao što kaže Luka... Lako se provijeri cijene.. Mada, znamo, da sve ovo nema neke blage veze, pošto se između država , pogotovo tako bitnih cijene dogovaraju posebno i visinu njih mi nikad nečemo znati...Samo još, da dodam, da je Rusija jedna od rijetkih zemalja, koja ima još uvijek surplus sa Kinom... Izvozi u Kinu za 130 milijardi a uvozi iz Kine za 116 milijardi...

• 10Ovo se svidja korisnicima: luka35, Panter, zokizemun, Žrnov, Otto Grunf, Trinitron1, ILGromovnik, ladro, kolle.the.kid, GrobarPovratak
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Problem je u izvoru (euronews). Prostorno najveća država, jedna od dve super sile, trguje sa dve najmnogoljudnije zemlje, prvom i četvrtom najvećom ekonomijom ''na crno''. Dok ih predsedavajući policajac, ne znam ko je Poljska, Australija ili Portugal, ne uhvati na delu.

Izgleda da je u ono Harkovu eksplodiralo skladište municije, smešteno u bivši tržni centar. I meni su one ruševine delovale nerealno kao učinak jedne rakete.

• 16Ovo se svidja korisnicima: Bubimir, zokizemun, zokizemun, DonRumataEstorski, Mi lao shu, nebidrag, saputnik plavetnila, kubura91, zlaya011, mkukoleca, Otto Grunf, Trinitron1, StalniPromatrač, ILGromovnik, ladro, bladesu
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Snaga Sibira 2 se od septembra nalazi u ugovoru koji određuje količinu (50 milijardi m3) i trajanje isporuka (30 godina). Sve ostale tehnikalije tek treba da se dogovore a onda i da se sve sprovede u delo, ali ono osnovno iz ugovora je pravno obavezujuće. Što se tiče brzine postavljanja, budući da se ide kopnom i da se radi o Kinezima, to može da bude gotovo jedno 5 puta brže nego što bi trebalo zapadnim zemljama da naprave isto. Kina je za 15 godina napravila 40 hiljada km brze pruge a ovde se radi o postavljanju cevi dužine par hiljada km.

• 2Ovo se svidja korisnicima: kubura91, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rusi grade lng tankere stim što sankcije su to dosta usporile npr korejanci su stali sa gradnjom istih. Takođe problem je terminal za gas ali sve se to da rešiti. Kinezi bi mogli da uskoče. Bio je predlog kinesko ruskog lng tankera na mazut koji preveze solidno više od sada aktuelnih arc7 tankera.

• 32Ovo se svidja korisnicima: Tandrčak, Metanoja, nebidrag, draganl, VaRvArI 85, goran.vvv, zlaya011, A.R.Chafee.Jr., tomigun, DonRumataEstorski, bojank, ikan, Panter, Bobrock1, Bobrock1, Trinitron1, boromir, Blogadan, Kriglord, shlauf, luka35, |_MeD_|, gajasvi, galerija, GrobarPovratak, MaRtInsrbija1993, dusan.l, DejanSt, Žoržo, GrammaticalAnalysis, GORDI, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

VX1 ::@Djota1

Drastična je razlika u ceni Brent barela nafte i ruskog Urals tipa od kada su im uveli sankcije, Urals je sada skoro duplo jeftiniji ($34 prema $61) jer su morali višestruko da mu obore cenu/daju na popust da bi našli na crno neke kupce .

Vec sam ranije pisao, ali ajde da obnovimo gradivo za nove članove i ostale. Rusija ima nekoliko blendova koji se izvoze, a najznacajniji su Ural ( teska, "kisela" nafta bogata sumporom), ESPO (laka nafta sa naftnoh polja istočnog Sibira) i Sokol (nafta koja dolazi sa Sakhalina).
Postoji i još nekoliko manjih blendova, ali ta nafta se retko izvozi, i kad se izvozi ide u malim količinama, tako da nije bitna za ovu analizu. Cena ESPO i Sokol nafte je uvek oko cene Brenta, sa manjim odstupanjima koja odrazavaju lokalni karakter tržišta istočne Azije.
Cena Urala je istorijski niža od Brent-a zato što je ta nafta teža za preradu i troškovi transporta su veći. Postojao je jedan period od par godina, kada je cena Ural nafte bila blago viša od cene Brent-a, zato što je proizvodnja Orinoko teške nafte opala i US su prestale da kupuju naftu iz Venecuele, a West Canada select blend ima ozbiljne probleme u transportu prema US zbog nedovoljnog kapaciteta naftovoda.
Što se tiče gasa, cene iz 2022 su bile neodržive na duži rok jer je arbitraža postala ogromna i svi izvoznici LNG gasa su preusmerili svoje kapacitete prema Evropi.
Evropsko tržište je na to odgovorilo tako što je uvelo restrikcije industriji (često spominjana deindustrijalizacija Evrope, a posebno Nemačke) i uvozom LNG-a i gasa iz Alžira i Azerbejdžana ( koji je delom ruski gas).
Tri godine kasnije, cene su stabilizovane oko 30 evra Dutch TTF spot .
Čak i takve, niže cene, su u proseku duplo više od predratnih cena. Naravno, čak i pokušaj pokretanja evropske industrije bi te cene brzo doveo na nivo od 50-60 evra.
Zarad analize cene za Nemacku pre rata su bile oko $5 po MMBtu, nasuprot $11-14 za dugoročne ugovore US LNG-a danas. To je spot cena na mestu dostave u imperijalnim jedinicama. Koga ne mrzi može da pretvori u metričke i iskaže u evrima, ali to ne menja odnos cene.

Da dodam da su trenutne cene ruskih blendova: Ural-$50.49, Sokol $59.35 i ESPO $61.40. Na primer Western Canada blend je oko $45.

• 3Ovo se svidja korisnicima: zoranbig, kolle.the.kid, BWG
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja bih sad zauzimamo šume, a ne bih puno se trošio na gradove. Pravio za proleće početne pozicije ako nemam u planu nešto značajnije.

• 7Ovo se svidja korisnicima: nebidrag, draganl, Leonov, Litostroton, paja69, DejanSt, burevestnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

100ka ::

Vec sam ranije pisao, ali ajde da obnovimo gradivo za nove članove i ostale.


Могуће је, наравно, да саме цифре којих се сећам нису апсолутно најтачније — опростићете ми на томе, али чак и ако јесу нешто другачије, оне свакако нису суштински различите.

Својевремено је ово била тема читаве серије текстова, па је сасвим могуће да сте Ви, колега, већ писали о структури цене нафте. Ипак, с обзиром на то да се овде говори о руској причи, вреди подсетити на једну ствар која се упорно занемарује: берзанска цена и производна цена нису исто, нити имају исту тежину.

Берзанске цене се колебају из дана у дан, али производна цена је релативно стабилна. Цифре којих се ја сећам говоре да је производна цена барела нафте на бушотини у Русији око 3 долара, и словима: три долара. У земљама Залива чак и мање.

Када се на ту цену додају порези, рудна рента и цевоводни транспорт до краја система, долази се до отприлике 35 долара по барелу. То је праг који директно улази у руски буџет. Све преко тога је тржишни промет нафтних компанија, из чијег се профита буџет додатно пуни, али не линеарно и не драматично како се често представља у медијима.

Код гаса је ситуација још драстичнија: производни трошкови су још нижи, а дугорочни уговори додатно амортизују берзанске „шокове“.

Из тога произилази прилично једноставан закључак који се упорно игнорише, све док је берзанска цена нафте изнад 35-40 долара по барелу, буџет Руске Федерације ће се пунити приближно истим износом. Остало је берзанска бука, корисна за наслове, али знатно мање за стварну анализу.

Другим речима, када су угљоводоници и Русија у питању, уважени форумаши заиста немају разлога за бригу. Всё будет хорошо.

• 3Ovo se svidja korisnicima: draganl, kolle.the.kid, burevestnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

draganl ::Izbrojao sam 20-25 redova sa po 3-4 učesnika u redu, znači 100, pa da pomnožimo sa 3 za svaki slučaj, 300 ljudi.

Ma koliko da ih je, jeli ovi idu na front ili da se "ono malo pokazu"?

• 10Ovo se svidja korisnicima: Metanoja, HrcAk47, boro975, bojank, Bobrock1, tomigun, Tandrčak, arsa, Banovo Brdo, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Tandrčak ::
Могуће је, наравно, да саме цифре којих се сећам нису апсолутно најтачније — опростићете ми на томе, али чак и ако јесу нешто другачије, оне свакако нису суштински различите.

Својевремено је ово била тема читаве серије текстова, па је сасвим могуће да сте Ви, колега, већ писали о структури цене нафте. Ипак, с обзиром на то да се овде говори о руској причи, вреди подсетити на једну ствар која се упорно занемарује: берзанска цена и производна цена нису исто, нити имају исту тежину.

Берзанске цене се колебају из дана у дан, али производна цена је релативно стабилна. Цифре којих се ја сећам говоре да је производна цена барела нафте на бушотини у Русији око 3 долара, и словима: три долара. У земљама Залива чак и мање.

Када се на ту цену додају порези, рудна рента и цевоводни транспорт до краја система, долази се до отприлике 35 долара по барелу. То је праг који директно улази у руски буџет. Све преко тога је тржишни промет нафтних компанија, из чијег се профита буџет додатно пуни, али не линеарно и не драматично како се често представља у медијима.

Cena proizvodnje ruske nafte varira u zavisnosti od izvora. Za izvore u Zapadnom Sibiru, koji su konvencionalni i najstariji je bila oko $4-7 (to zavisi i od odnosa rublja/dolar i lokalnih troskova rada i sl.) Najskuplja nafta u Rusiji je sa novih offshore arktickih polja, kao sto je Prirazlomnoje i to je, verovatno $25-30.
Rudna renta je u proseku bila 22% i ona zavisi od cene na svetskom trzistu i porekla nafte (nova polja placaju nizu rudnu rentu izvestan broj godina). Taj novac ide direktno u budzet. Naftovodi su pod patronatom drzavne firme Transneft.
Profit naftnih kompanija se oporezuje po standardnim stopama.


Veliki uticaj na cenu nafte ima i dostupnost transporta kao i viskoznost i "kvalitet" samog proizvoda. Na primer, nafta iz uljanog peska (oil sands), koja je u stvari bitumen, u Alberti cesto ima cenu od samo $10 ako kupac preuzima lokalno. Ta nafta kasnije mora da se mesa sa sorbentima i NGL (natural gas liquids) da bi uopste mogla da se transportuje naftovodom i pre ulaska na preradu u rafineriju.
Za ilustraciju, slika nafte razlicitih koeficijenta viskoznosti, API:

• 3Ovo se svidja korisnicima: ladro, 252., Denaya
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Najkvalitetnija sirova nafta koja je potrebna rafinerijama za preradu teske nafte potice iz Libije , Venezuele , i Kaspijskog jezer (to nije sibirska) .
Te nafte su cisto zlato za rafinerije , i gotovo sam 100% siguran da Amerikanci i dan danas uvoze jednu od tih brendova u svoje rafinerije za preradu , a kad to drzava radi onda papiri ne postoje niti nikakve carinske ili policijske kontrole.