Ukrajina kao novo globalno odmeravanje snaga, 2014, 2015, 2016. godina

• 5Ovo se svidja korisnicima: raskoljnikov, sasa76, mirbat, zlaya011, respekt
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pratim dosta vesti,sto inostranih sto domacih,na stranu sto ima mnogo propagande i na jednoj i na drugoj strani,danas malo pretrazujem Deutsche Welle,skitam nemackom verzijom,prebacim na srpsku,kada ono,metero iznenadjena,toliko rusofilski stav jednog americkog viskog zvanicnika za Istocnu Evropu,nisam procitao jos od pocetka 80tih godina.

Cisto da se pokaze da nije svaki Amerikanac ostrascen,napunjen propagandom,vec da se "pred hladnoratovski" kadar itekako odrzao u Diplomatiji Sjedinjenih Americkih Drzava.

Fantastican tekst,kratak ali ubitacan: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dojče vele: Evropska unija je posle „referenduma“ u istočnoj Ukrajini proširila sankcije Rusiji. Kakvi su sledeći koraci SAD? Da li će i Vašington uvesti dodatne sankcije pred izbore u Ukrajini 25. maja? Ili ima još manevarskog prostora za rešenje kroz pregovore?
Kliford Gadi: Pred izbore će i SAD i Evropska unija nastaviti da prete sa uvođenjem oštrijih sankcija, u slučaju da se Rusija bude mešala u izbore. Američka vlada očajnički traži put za izlaz iz ove konfrontacije sa Rusijom, ali pri tom mora da sačuva obraz.
Kako bi za SAD trebalo da izgleda to rešenje kojim će obraz biti sačuvan?
SAD žele Rusiju da dovedu za pregovarački sto i da postignu neku vrstu „finskog rešenja“. To bi, sa izuzetkom Krima, bila teritorijalno netaknuta Ukrajina, koja bi nominalno bila nezavisna, suverena država, zemlja koje se drži neutralno i koja sasvim sigurno ne bi imala nikakve veza sa NATO. Ali SAD to moraju da predstave kao pobedu Zapada i kao ustupak od strane predsednika Putina. Tu se radi o odnosima sa javnošću, jer to rešenje bilo bi upravo ono što Putin želi. Njegov cilj je Ukrajina, koja neće biti platforma za antiruske aktivnosti i nad kojom će Rusija u velikoj meri imati kontrolu.
Da li su dosadašnje sankcije uopšte imale nekog efekta na Rusiju?
Sankcije su bile bolne. Da li su one štetile ruskoj privredi? Apsolutno. A oštrije sankcije će boleti još više. Međutim, da li one na efikasan način doprinose da Rusija promeni svoje ciljeve i strategiju? Ne, u tom smislu su potpuno neefikasne. Ništa bolje neće delovati ni oštrije sankcije.
Kako to da Rusija deluje toliko otporno prema ekonomskim pritiscima?
Rusija može da podnese više bola nego što mi mislimo. U Rusiji postoji tradicija patnje, koja je deo nacionalnog identiteta. Niko nikada Rusiju nije primorao na kolena i prisilio je da se potčini stranoj sili. Ona se bori do poslednjeg čoveka.
Kliford Gadi je ekonomista i ekspert za Rusiju sa vašingtonskog instituta „Brukings“

• 7Ovo se svidja korisnicima: Gotffrid Rozenkrojc, Challenger__, Maksim 3, Loes, zlaya011, respekt, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

**
Rusija može da podnese više bola nego što mi mislimo. U Rusiji postoji tradicija patnje, koja je deo nacionalnog identiteta. Niko nikada Rusiju nije primorao na kolena i prisilio je da se potčini stranoj sili. Ona se bori do poslednjeg čoveka.
**

• 2Ovo se svidja korisnicima: purke62, Loes
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

- Pokret "Jugoistok" iz Harkova osporava huntine predsjedničke izbore, ali ima namjeru da, sljedeći primjer Donjecka i Luganjska, održi referendum o nezvisnosti...


Harkov, na tebe je red!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

rim
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
i sad ona druga strana oko koje se skoro sve i vrti
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Краматорск
Данас током поподневних часова јединице Нацгарде (батаљон "Азов") и "Десног Сектора" уз подршку оклопних транспортера су извеле напад на овај град.
Уз подршку артиљерије оне су успеле да се уклине на једном месту (југо-источном делу града) и под ватром бранилаца застану. Ускоро је уследила свеопшта пуцњава у којој су интензивно кориштени бацачи граната и тешки митраљези.
Наиме, делови "Самоодбране" са других сектора у систему одбране града, су се прегруписали и заједно са снагама које су водиле борбе кренули у против-напад ка непријатељу.
Према последњим подацима непријатељ је уз непознате губитке одступио из града. Приликом извођења против-напада у руке бораца је пало десетак припадника украјинских снага који су пребегли на страну ДНР.
Током борби дошло је до оштећења водоводне и гасне мреже те је велики део становника овог града остао без воде.

sa fb stranice Borbeni efektivi

• 1Ovo se svidja korisniku: zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vlada123 ::Ruski iUkrajinski su razliciti jezici, kao srpski i makedonski, bliski ali razliciti.

И садашњи македонски језик је до 1941. био дијалекат српског..
Желим само да нагласим да је, приликом стварања новог националног идентитета цепањем од матичног, питање диференцијације језика политички пројекат par excellence.

• 1Ovo se svidja korisniku: HP 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stvarno ne vidim razlog da se komentari po pitanju ukrajinskog jezika tretiraju kao nebitni i off topic. Jedno od glavnih spornih pitanja i uzročnika ovog sukoba je spor upravo oko jezika. Da je na primer spor neka grnica ili neko ostvce u Crnom moru, onda bi neki rekli da je rasprava o geografija OT.
Kad neko proizvoljno tvrdi da se u 11. veku počeo odvajati ukrajinski dijalekt kao zaseban istočno-slovenski dijalekt, onda moram da reagujem iako nisam ni lingvista ni veliki poznavalac te problematike. Jednostavno moram da reagujem na materijalnu neistinu. Od čega, odnosto od koga se počinje odvajati? Od ruskog jezika? Od Moskve? Pa Moskva tada ne postoji, znači "moskalji" tada ne postoje, samo Rusi. Moskvu su osnovali Kijevljani, kijevski Veliki Knezovi.
U 11. veku ne postoji pojam Ukrajina ni ukrajinski jezik a naročito ne Ukrajinski narod. Osim u glavama onih koji pričaju o nekakvim Ukrima, precima svih naroda Evrope i slične maštarije. Nešto slično kao narod Bosi u Bosni.
Savim je druga tema to kako se formirao današnji ukrajinski jezik. Maloruski dijalekt ruskog jezika je nastao , uslovno rečeno na prirodan način, pod uticajem poljskog jezika, tokom vladavina Poljske i Reči Pospolita (Poljsko-Litvanske Unije) tim područjima nekadašnje Kijevske Rusije (Rusi). Tako da možemo slobodno reći da je maloruski dijalekt , neka versta "suržika" između ruskog i poljskog jezika. Znači, nije nastao na nekoj katedri u Beču, Pragu ili Budimpešti, već vremenom i uzajamnim egzistranjem dva različita jezika na istom području. Neko već pomenu uticaj italijanskog jezika u Istri i Dalmaciji na formiranje specifičnog dijalekta.
Ukrajinski jezik je nastao na veštački način (Beč), planski sa određenim ciljem. Jezičko odvajanje Rusa i Malorusa a i Belorusa takođe. Prvo se napravila ukrainska ćirilica a zatim se pronalazile i izmišljale različitosti forsirali arhaizmi i tome slično. Izmišljali nove reči, utrpavali poljske i slovačke reči (zapadno-slovenske) u malorusku osnovu (Poltavsko-Černigovksa, odnosno "Getmanšćina"). Napokon Boljševici 1921 zvanično kodifikuju a potom forsiraju ukrajinski jezik, koji je bukvalno "frankenštajn jezik". Jezik koji nije postojao i kojim stvarno tada niko nije govorio.Danas tim "frankenštajn jezikom" većinom govore mladi i oni koji moraju zbog državnog posla i politike, znači administracija i normalno novinari.Za većinu Ukrajinaca je lakše da se sporazumevaju na ruskom a ukrajinski koriste samo kad moraju a svi ga razumeju. Čak i Rusi u Rusiji ga kapairaju bez većih problema, nešto slično kao što mi u Srbiji kapiramo bez problema makedonski jezik ali malo teže govorimo makedonski.
Eto, skoro smo čuli Juliju Timošenko, zakletu ultra-mega-ukrajinku, kako priča intimno preko telefona sa jednim njenim saradnikom, takoće ukrajinskim nacionalistom iz njene partije "Batkovšćina". Priča na tečnom ruskom i ona i on a ne "move" po ukrajinki, "move" samo kad moraju pred kamerama. Julija privatno priča i što je bitnije, razmišlja na ruskom jeziku ali bi zato atomsku bombu bacila na Ruse, jer traže da ruski jezik bude jedan od zvaničnih jezika u Ukrajini.Oleg Carjov je takođe iz Dnjepropetrovska kao i dotična Julija ali ga nisam nikad čuo da "movi", on uvek priča na ruskom jeziku.Razume on ukrajinski ali ne priča na njemu. Što bi rekli naši Rusini iz Ruskog Krstura" : "Všicko rozmim a ne muvim".

• 3Ovo se svidja korisnicima: Leonardo, HP 35, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Није то ништа спорно. Када се цепа држава, прво се нападне језик. У том смислу ово није никаква новост. А наравно да је битно. Пресудно, боље речено.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
ništa od izbora u dnr

• 6Ovo se svidja korisnicima: vladetije, sezan, MB120mm, vukovi, Loes, HP 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

уз дужно поштовање, руски никад учио нисам а прилично га разумем. не говорим, наравно, али прилично разумем. блгарски такође, македонски и не рачунам као страни језик (као ни хрватски, босански, цг). чешки, словачки и словеначки ми задају мало проблеме, али не нерешиве. чак се и са украјинским сналазим (без украјинки ) и, да, мајка ми је сврљижанка а отац из лужнице