Vesti iz oblasti vojno-tehničkih dostignuća (bez komentarisanja)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Boskovic ::Nisam znao gde da postavim ali Gruzijci su napravili prvo svoje oklopno vozilo Didgori



Upravo ono što gruzinima treba, vrlo vrlo brzo vozilo .
Da je brzina presudna pokazalo se i u zadnjem njihovom ratu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Sire se glasine da elitne jedinice iz Abotabadu koriste sociva za pojacavanje svetlosti za 200 posto.


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Руски научници раде на стварању суперматеријала – вештачког аналога паучини. На државном Институту за генетику РАН већ су разрађене нити упоредиве са правом паучином.

Ради се о томе што је паучина непревазиђени материјал. Она личи на најлон по еластичности и везивности, на стакло по јачини, а по чврстоћи превазилази челик. Прорачуни показују да би нит паучине дебљине оловке могла да заустави авион у лету!

Човек је видео у природи и копирао много занимљивог по себе. Али тако сложени процес као испредање паучине за сада не може да се понови. Овај сложен задатак научници сада покушавају да реше помоћу биотехнологија. На Институту за гентику пошло им је за рукм да синтетишу два гена паучине, одговорна за производњу беланчевина. Ови гени су били уведени у ћелије бактерија и квасца, говори шеф лабораторије за инжењерију беланчевина Владимир Богуш.



Исто као што је геном човека дешифрован, тако су многи геноми дешифровани и постављени на Интернету. Узели су ову доследност, прерадили, синтетисали вештачке комаде, затим их залепили и добили ген у еврпувети. Он није у потпуности исти као пророди. Тешкоћа је у томе што је то тешка беланчевина, једна од највећих у природи, и њу је тешко конструисати. Али то нам је пошло за руком. Осим тога, научили смо да правимо и вештачку паучину. Пропуштамо раствор кроз танки капилар и у алкохол и струја раствора се одједном претвара у праву паучину. Она је негде два-три пута гора од природне, али и то је велико достигнуће, зато што је природна само савршенство!

Руски генетичари су се убедили да је вештачка беланчевина, добијена у лабораторији, универзални биокомпатибилни материјал за медицину. Од њега се могу правити фолије за лечење опекотина, вештачка кожа, хидрогел за регенерацију органа, малене куглице величине микрона за транспорт лекова, порозне супстанце које могу да замене кости, мишиће, мека ткива.

Беланчевина паучине данас је предмет посебног научног интересовања у многим земљама, каже Владимир Богуш, на пример на Калифорнијском универзитету група научника везаних за војну тематику разрађује панцир од паучине.



У принципу то би била добра варијанта за панцир, зато што је он јак, енергетска експлозија је врло висока. Подразумевало се да се од беланчевине могу правити нити, оне се могу плести и затим намотавати на неки костур, на пример, титанијумски. Таква конструкција панцира би могла да постоји. И што је најважније, он би био при томе врло лак.

Људи од давнина покушавају да направе тканину од паучине. Још у 16. веку у Немачкој сељанке су ткале од ње траке. У 18. веку веште француске занатлије су правиле од паучине рукавице и чарапе на поклон краљу. У Новој Гвинеји од паукове мреже правили су капе за кишу. А у Полинезији низ златног паука рибари до данас користе да наче удицу. Пауци којих у природи има 35 000 врста, живе свуда – на земљи, у води, на планинама, на свим ширинама и висинама, и свуда плету своје ловачке мреже од паучине. Оне имају много необичних својстава. Такос у еластичне да се рстежу за читаву трећину своје дужине, а затим се поново смањују до првобитне величине. Погубно делују на бактерије и гљиву буђи, тачније имају својства антибиотика. Предмет обешен на влакно може дуго да се окреће и при томе оно се неће умрсити.

Али за сада научницима не полази за руком да репродукују тај суперматеријал. Тако да се не зна да ли ће се ускоро појавити панцир од паучине.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Корак даље у покушају прављења ласерског оружја:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Meksiko je narucio cetiri transportna aviona C-27J Spartan

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Acoustic cloak from metamaterials

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

07.07.2011. -

Велики хадронски колајдер у швајцарском Европском центру за нуклеарна истраживања, ЦЕРН-у, добиће млађег брата. У подмосковском научном граду Дубни руски научници пројектују нови суперакцелератор честица. Овај међународни пројекат је добио назив НИЦА. О њему су научници говорили на заседању владине комисије за високе технологије и иновације.

Руски колајдер ће испуњавати задатке које не може да изврши његов сабрат из ЦЕРН-а. Између осталог, реч је о супергустој супстанци једра. Она ће се добијати помоћу судара тешких једара атома која ће се претходно убрзавати до невероватних брзина у криогеном акцелератору нуклотрону. Овај уређај који нема аналога у свету већ је направљен у лабораторији за физику високе енергије у Уједињеном институту за нуклеарна истраживања у Дубни. Овде је још 50-их година прошлог века био разрађен легендарни синхрофазотрон – највећи у своје време акцелератор честица.

Ослањајући се на резултате експеримента на рускомколајдеру, научници ће моћи да проучавају процесе који се дешавају на зведама, као и да схвате шта се десило после Великог праска и како се формирала наша Васиона. Истраживања имају и практични значај. Технологије могу да се примењују у нуклеарној енергетици, аерокосмичкој области, електроници, као и у медицини, између осталог за лечење рака.

Рсуија учествује у неколико великих међународних научних пројеката – то је већ поменути хадронски колајдер, конструкција термонуклеарног реактора ИТЕР у Француској, европског ласера на слободне електроне и акцелератора тешких јона у Немачкој. При томе РФ даје и интелектуални, и финансијски допринос. А у самој Русији слични меганаучни пројекти до сада нису реализовани. Мада за то постоје сви услови, изјавио је на заседању комисије за високе технологије и иновације премијер Владимир Путин.



Мислим да сада постоје сви потребни услови да се управо код нас, у Русији, покрену радови на стварању научних комплекса светског нивоа, како кажу стручњаци, истраживачких уређаја мегакласе, попут чувеног хадронског колајдера, усмерених на добијање резултата за Нобелову награду. Овде таква могућност постоји. У неким правцима, несумњиво, заузимамо водеће место.

Стварање колајдера један је од 6 мегапројеката који су предложени за реализацију у Русији.Сада се они налазе на разматрању експертске комисије. Научници истичу да је пројекат НИЦА изазвао колосално интересовање страних истраживача. Спремност да у њему учествује изразило је већ преко 30 земаља, истакао је руководилац лабораторије за физку високих енергија Уједињеног института за нуклеарна истраживања Владимир Кекелидзе.

Надамо се да покретањем нашег амбициозног пројекта НИЦа, који ће постати интелектуални магнет за омладину читавог света, овамо ће кренути хиљаде младих научника, као што се то дешава у ЦЕРН-у. Наш задатак је да Русија постане центар теже, да избије међу светске лидере.

Очекује се да ће пројекат НИЦА бити покренут 2017. године. Трошкови руске стране се процењују од 300 милиона до милијарду долара.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Dorcolac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

US Air Force Academy Buying 25 Cirrus SR20 Trainers

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A New Arms Race
Exports Booming for German Weapons Manufacturers

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]