|
Napisano: 07 Sep 2011 18:13
Руски научници спремају револуцију у телекомуникационим технологијама. У недавно отвореној лабораторији Санкт-Петербуршког универзитета информационих технологија, механике и оптике (СПбГУ ИТМО) воде се радови на стварању оптичког чипа, који ће дати човечанству досад невиђене могућности.
Главни циљ стручњака је да створе оптички компјутер. Данашњи рачунари раде на обичним електронским чиповима, чије су могућности ограничене, испричао је Гласу Русије руководилац лабораторије Павел Белов:
Оптички чип ће радити милион пута брже од електронског. Електронски чип је достигао своје границе. У рачунарима које имамо данас произвођачи се боре за брзину, има проблема са загревањем матичне плоче. Оптички чип би решио све те проблеме, то би био огроман корак напред за комуникације и рачунарске технологије.
Брзина операција у оптичким рачунарима ће достићи 640 гигабита у секунди, односно убрзати интернет 100 пута! Оптичке чипове је могуће направити из метаматеријала, којих у природи нема, објашњава Павел Белов:
Ми специјално стварамо те материјале. Односно, ми се фактички бавимо стварањем одређене класе материјала. Обично неке материјале налазе у природи и покушавају да сазнају о њиховим својствима, а затим их примењују. Ми радимо обратно: прво измишљамо својства која су нам потребна, а после та својства стварамо.
Метаматеријали се већ примењују у изради компактних антена за мобилне телефоне или у медицини – за побољшање осетљивости томографа. Ипак у оптичком дијапазону није тако лако направити метаматеријале – то је исувише тежак и дуготрајан процес. Иако резултати могу бити фантастични. Ко у детињству није маштао да има капу која га чини невидљивим? Испоставља се да је сасвим могуће направити такву капу, каже Павел Белов.
Сада су у току почетни експерименти за веома мале објекте, чија се величина мери у микрометрима. Треба погледати под микроскоп да би се човек уверио да невидљива капа функционише. У перспективи је могуће направити маскирно одело за војску, у којој ће бити невидљива на одређеној даљини.
Научници из Санкт-Петербурга се надају на сарадњу са иновационим фондом Сколково. У иновационом граду планирају стварање лабораторије за метаматеријале.
http://serbian.ruvr.ru/2011/09/07/55805938.html
Ајде неко нека прича како Руси незнају да направе микро чипове.
Dopuna: 12 Sep 2011 18:36
Citat: Узгред речено, ако се верује најновијим рејтинзима улагања у ВПК прво место стабилно задржавају САД. Русија заузима другу позицију, следи је Кина.
Dopuna: 23 Sep 2011 20:29
На новосибирском Институту за нуклеарну физику направљен је пројекат комплекса за убрзавање, који ће омогућити да се ефикасност истраживања убрза 100 пута. Како је новинарима рекао заменик директора института Евгеније Левичев, путна карта пројекта разматраће се на комисији за иновације при влади 27. септембра. По његовим речима комплекс за убрзавање се може користити у принципијелно новим апаратима за варење, који се користе приликом монтирања тела ракета и подморница. Изум се такође може примењивати приликом лечења онколошких болести.
http://serbian.ruvr.ru/2011/09/23/56622055.html
Dopuna: 01 Okt 2011 3:42
Државна корпорација „Росатом“ у Саратову (Нижње-Новгородска област) направиће уређај за моделовање нуклеарне експлозије. Ово је саопштио руководилац компаније Сергеј Киријенко. Он ће бити моћнији од сличног комплекса који ради у Ливерморској националној лабораторији САД.
Саров није случајно изабран као место за лоцирање таквог уређаја. У овом граду који је некад био тајни и којег није било на картама, шифрованом као „Арзамас-16“, где су се правиле нуклеарне и водоничке бомбе, налази се Руски федерални нуклеарни центар. Проблем безбедности нуклеарног оружја оштро се поставља за све земље које га поседују. Светска заједница је узнемирена стањем сигурности и безбедности арсенала у којима се укупан број бојних пуњења мери у хиљадама. Зато је потребан висок ниво контроле њиховог стања без вршења нуклеарних испитивања. Осим тога, сама пољска нуклеарна испитивања наносе непоправљиву штету околини и човековом здрављу. Русија је одавно оценила овакве ризике и позива остале земље да се прикључе Споразуму о свеобухватној забрани нуклеарних испитивања (ССЗНИ). Ову тему је раније разматрао заменик руског министра иностраних послова Сергеј Рјабков на састанку с извршним секретарем припремне комисије ССЗНИ Тибором Тотом. По речима руског дипломате, једна од кључних тачака за реализацију Споразума јесте стварање у земљи објеката Међународног система мониторинга нуклеарних испитивања – и он је сертификован већ 70%.
Потпуној забрани обављања пољских нуклеарних испитивања помоћи ће и нови уређај у Саратову. Физичко моделовање експлозије јесте једна од метода контроле нуклеарних бојних пуњења, наглашава директор Института за проблеме безбедног развоја атомске енергетике Леонид Бољшов:
Појава оваквог уређаја повезана је с тим што се дуго времена у свету не врше никаква нуклеарна испитивања. И макар за одржавање нуклеарног оружја у радном стању треба вршити неке експерименте. Тим пре да би се усавршило оружје, чиме се баве све атомске земље. У САД се сукцесивно реализовао програм моделовања физичких процеса приликом експлозије нуклеарне бомбе уз помоћ концентрације огромних токова светлосне енергије, коју праве моћни ласери, у врло малом обиму.
За извођење радова у овом смислу у Ливерморској националној лабораторији САД се већ преко 20 година граде све моћнији ласери с неодимским стаклом, који дају тако моћну светлост. Приликом концентрације на милиметарску мету оваква густина енергије се може упоредити с утицајем нуклеарне експлозије. Слични радови су се обављали и у СССР. Сад се наставља с радом и то је важан моменат, истиче стручњак:
Пријатно је чути да ће почети изградња оваквог уређаја, само моћнијег него што је онај који ради у Ливермору. Наши научници ће добити могућност да решавају задатке подржавања одбрамбене способности земље, али не само то. Увек кад се у рукама научника нађе тако моћан инструмент, први мисао је да се он употреби и за откривање нових природних закона.
По речима научника, моделовање омогућава да се детаљно проучи физика експлозије. Уређај треба да буде предат 2017. године.
http://serbian.ruvr.ru/2011/09/30/57436979.html
|
