|
|
|
Poslao: 20 Apr 2011 12:53
|
offline
- Kantastrofa
- Ugledni građanin
- Pridružio: 20 Feb 2008
- Poruke: 446
|
ORNL rifle sighting system uses sensors to score bull's-eye
http://www.ornl.gov/info/features/get_feature.cfm?FeatureNumber=f20110415-02
Citat:A laboratory prototype of Oak Ridge National Laboratory's Reticle Compensating Rifle Barrel Reference Sensor allows Slobodan Rajic to fine-tune the technology. The system precisely measures the deflection of the barrel relative to the sight and then electronically makes corrections. (ORNL photo by Ron Walli)
Ovako nesto vec postoji kod oruzja veceg kaliba stime sto sada elektronika omogucava smanjenje uredjaja na prihvatljivu velicinu (tezinu)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Apr 2011 14:18
|
offline
- su47berkut
- Super građanin
- Pridružio: 02 Jan 2010
- Poruke: 1469
|
Brazil je predložio da na svojoj teritoriji organizuje sklapanje ruskih automobila "Lada", "Tigr" i "Kamaz",objavila je ruska državna korporacija "Rostehnologije".
U vreme održavanja salona aviona, aerokosmičke i vojne industrije "LAAD-2011" u Rio De Žaneiru administracija brazilske države Piaui je predložila da se na njenoj teritoriji organizuje montažna proizvodnja automobila "Lada", a u državi Matu Grosu sklapanje oklopnog vozila "Tigr".
Mogućnost kooperacije sa ruskom kompanijom "Kamaz" ponudili su predstavnici države Baija, prenela je ruska agencija Itar Tas.
Predstavnici "Rostehnologije" ukazuju da su u vreme održavanja salona praktično usaglašeni ugovori o isporuci oklopnog vozila "Tigr" za ministarstvo unutrašnjih poslova Urugvaja.
http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Automot.....ska-vozila
Ако модератори мисле да није за ову тему онда нек пребаце негде другде,ја нисам нешо погоднију тему од ове.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 25 Apr 2011 12:24
|
offline
- jazbar
- Legendarni građanin
- Pridružio: 28 Dec 2009
- Poruke: 16072
- Gde živiš: Lublana
|
Ako je to što obećavaju izvodljivo onda će biti to prava revolucija u svemirskoj i podmorniškoj tehnici. Vojne podmornice iz tog materiala će roniti bez problema 5000 m. Svemirski brodovi će biti laganiji, izdržljiviji, nosit će više tereta i goriva. Ugljik je osnova i za diamant najtvrđi material što postoji na zemlji. A i mnogo metala i nemetala kojima predstoji nestašica će zameniti.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 25 Apr 2011 15:05
|
offline
- su47berkut
- Super građanin
- Pridružio: 02 Jan 2010
- Poruke: 1469
|
За ово су два Руса Андреј Гејм и Константин Новоселов добили Нобелову награду за физику 2010,а данас се налазе у Сколкову,па се може закључити ко ће имати наввише користи.
Ево нешто о Графену
Графен је дводимензиона угљеничка структура дебљине једног атома. Двојица научника, Гејм и Новоселов, издвојили су је 2004. године из парчета графита. За издвајање су користили лепљиву траку (селотејп) и тако први пут добили минијатурне флекице тог материјала. Графит дебљине једног милиметра садржи три милиона слојева графена наслаганих један на други, али лабаво међусобно повезаних.
Графен је скоро у потпуности провидан, али је истовремено и толико густ да ни најмањи атоми гаса не могу да прођу кроз њега. Поред тога, електрицитет проводи једнако добро као и бакар. Као материјал, графен има изузетно специфична својства. То је велики кристал, који је веома јак – сто пута јачи од челика – а може се растегнути и до 20%“.
Графен је истовремено и најтањи и најјачи познати материјал. Гејм и Новоселов су показали како се он понаша и то њихово откриће одразило се одмах на бројне друге области, од квантне физике до практичне електронике.
Пошто је практично провидан и добар је проводник, графен је подесан за израду провидних екрана осетљивих на додир, светлосних панела и соларних ћелија. Помешан с пластиком, омогућио би да се израде лагани и суперјаки композитни материјали за следећу генерацију сателита, авиона и аутомобила.
Графен нуди физичарима могућност да проучавају дводимензионе материјале с јединственим својствима и захваљујући њему могући су експерименти који ће дати нове увиде у феномене квантне физике. Очекује се да ће графенски транзистори заменити силицијумске и омогућити израду још ефикаснијих рачунара.
Графенски транзистор би теоријски могао да ради не само брже већ и на вишим температурама у односу на класичне силицијумске. То ће омогућити да се реши све израженији проблем с којим се суочавају инжењери који желе да појачају снагу и смање димензије полупроводника, али тако да им не повећају температуру која је највећи непријатељ рачунара.
Нобелов комитет је потврдио да већина практичних примена графена „постоји само у нашој машти, али да су многе већ испробане“. Посебно је истакао и то да су добитници веровали да истраживање треба да буде забавно.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
