|
Poslao: 14 Sep 2016 16:52
|
offline
- Drug pukovnik
- Legendarni građanin
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 5387
|
Svaka granata odnosno komplet (granata + punjenje) ima svoje tablice gađanja i kod običnih je to balistički algoritam i dosta precizno izračunljiv. Ovdje pored balistike se u algoritam uračunava i potisak raketnog motora.
Ništa pametno s ovim nisam rekao 
Rekao bih da se tih 4,2km odnosi na krajnji domet što bi odprilike mogla biti razlika dometa sa i bez (otkaz) podrške dodatnog potiska.
Problem u tom matematičkom algoritmu je što se raketni motor pali ako sam zapamtio na 11s od ispaljenja, a fulanje zbog otkaza itekako ovisi o elevaciji. Tako da razlika dometa odnosno ta sigurnosna granica sigurno ne može biti linearna.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 14 Sep 2016 17:06
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5241
|
pukovnik Pitanje: koji je razlog ''zigovanja'' ovih brazdi na čeličnoj čahuri? U tehničkom smislu možda za ojačanje ako je stjenka tanja od mesinganih, ali opet čvrstoća čelika je veća. Možda tehnološki razlog?
Mogu samo pretpostaviti da se tu nalazi nekakav drveni ili kartonski čep , koji pomaže da se barut pravilno zapali razvije pritisak koji izbije taj čep i onda pokrene granatu. To je problem sa tim velikim barutnim komorama na novim topovima i starom municijom koje ima na milione tona .
Naime ta stara municija nije predviđena za tlakove od 2-3 tisuća bara i mora se pucati sa smanjenim punjenjem . To stvara dosta veliku zbrku u logistici bar dok se nekome ta stara municija ne uvalja .
Kod novoprojektiranih topova sa cijevima od 52 kalibara nije ni predviđeno gađanje na dometima od par kilometara već se ganjalo maksimalne domete , teoretski je moguće gađati i na te manje domete ako elevacija topa može otići tako visoko.
Isto važi kao odgovor na Vojino pitanje teško da će netko tko ima raketiziranu municiju gađati sa njom na malim dometima , mislim da nije ni predviđeno kao mogućnost da se isključi raketni motor , on se uvijek 'pali ( naravno ako upali )
wisdomseeker Šta se desi sa tom plastičnom čaurom posle opaljenja, da li sagori ili se istopi i zalepi plastika za cev?
Mislim da ta plstika kad grune barut nema pojma da je grunuo , prvih par molekula u sloju do vatre ispari , a dok čahura izleti van još je hladna , a onda nakon desetak sekundi se vjerojatno sva smota.
Slično je i sa plastičnim patronama od sačmarice
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Sep 2016 17:13
|
offline
- Gargantua
- Legendarni građanin
- Pridružio: 24 Sep 2013
- Poruke: 4542
|
Hm... ako postoji samo jedna rečenica onda je ja doživljavam kao opšte pravilo tj. zabranu, idući prvenstveno logikom da ako je dugačije onda bi bilo tako i napisano. Kako ja to doživljavam morala bi da postoji precizna tablica tipa ako se gađa na toliku udaljenost svojih trupa je tolika sve po daljinama. Ovo više liči na Raketaševu priču šta se dešava kada raketni motor poludi pa zato imamo jasno definisanu zonu gde je moguća pogibelj.
P.S. e nisam video da se Raketaš već javio.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Sep 2016 17:48
|
offline
- Drug pukovnik
- Legendarni građanin
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 5387
|
Koliko razumijem onaj nacrt pripale raketnog motora, nije moguće blokirati paljenje.
Kapisla uslijed inercije sabija oprugu dok se ne nabije na trn. Pale se distancioni valjda isto gorivi tuljci koji sa odmakom vremena prenose plamen na pripalu motora.
Puno dugačak lanac da sve baš 100% fercera.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Sep 2016 21:55
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5241
|
обтюрирующие канавки .. obturator o tome govorim klip .. čep ,, mogu zamisliti da u barutoj komori od D20 prolazi svako barutno punjenje , u topovima slijedeće genaracije je barutna komora duža i većeg volumena i kad bi se mala količina baruta upalila u tom velikom volumenu ne bi bilo dobro , veliki dio baruta se ne bi pripalio kako treba i to bi kao rezultat dalo veliko rasipanje početne brzine projektila.
Smatram da su nakon prvih serija sa glatkom čahurom koje su se pokazale loše na poligonu ili nekom ratu , ruje promijenili konstrukciju čahure i uveli te kanale , prstenove. Nije to baš ni lako za izvesti debela je ta čahura .
Trebamo obratiti pažnju na to kod kojih topova se koristi umanjeno punjenje sa tim obturatorom, odnosno od koje godine su te čahure.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Sep 2016 07:42
|
offline
- Drug pukovnik
- Legendarni građanin
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 5387
|
U pravu ste za kanale:
Гильза 4Г5-1 отличается от гильзы 4Г5 наличием на корпусе поперечных канавок, улучшающих обтюрацию пороховых газов при выстреле.
Jedino ako sam dobro razumio, sami kanali su dovoljni, znači bez dodatnog čepa.
U svakom slučaju ove čahure su novije. Između onih glatkih standardnih (mesing) i plastičnih. Uputstva za novije haubice, kao recimo 2A65 i 2S19, su pisana prije pojave ovih čahura tako da ako se ne varam tamo piše da se umanjena punjenja ne koriste. Sada sa pojavom i tih sa kanalima, a bez dostupnog službenog ''rukovodstva službe'' nastaje zbrka i podaci sa interneta su svakakvi. Tako da se spominju mesingane sa (nema slike 54-G-540-1) i bez kanala (54-G-540) i čelične (4G4), očito jedan tip sa kanalima.
Čelična bez kanala u kalibru 152mm se ne spominje za razliku od kalibra 122mm što hoće reći da je nije ni bilo sve do pojave 4G4.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Sep 2016 07:56
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5241
|
Ima smisla i to da se koristi samo te kanale kao "dihtung " kao kanali na minama koji se isto tako kod rusa zovu obturatori.
Očito je da su imali problema sa smanjenim punjenjima i da su se dovijali na razne načine.
Rusi su imali jedan cijeli niz vrhunskih znanstvenika iz područja gasne dinamike , bilo je tu čak i Nobelovaca . U to vrijeme dok nije bilo interneta , amerikanci su uredno prevodili i tiskali od korica do korica nekoliko mjesečnika ..žurnala iz "prikladne fizikalne kemije " ili " prikladne gasodinamike ".
|
|
|
|
|
|
|
|
