MUNICIJA kalibra od 20mm pa nadalje (vrste i načini obilježavanja)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Plasticne izgledaju kao lep kompromis izmedju mesinganih i bezcaurnih varijanti... Koliko su zaista validne?

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dakle sad imamo situaciju da postoje kratke mesingane čahure koje se vuku još od carskih vremena, onda postoje ekvivalentne čelične čahure , ali ih nismo još vidjeli u kalibru 152 mm , zatim postoje polusagorive čehure u kalibru 125 mm , a meni se čini da sam vidio takve čahure i u kalibru 152 mm, ( katakteridtična srvenkasto smeđa boja niriranog papira i TNT kao ljepila ) i sad na kraju ove plastične dugačke čahure koje mi liče na kanalizacijske cijevi.

Ako je to prošlo GAU ( Državnu Artiljetijsku Upravu ) , a prošlo je ....jer se ne bi smjela obična vojska s tim ni sresti na poligonu , a tek pucati iz toga ???.

Iskreno rečeno malo sam skeptik kod svega što nije iz jednog komada , naravno osim one polusagorive čahure iz tenka jer taj komada papira i trotila izgori pa zatvarač vadi samo onu pepeljaru .

U onim ludim devedesetim godinama kad su pekari i mesari vodili proizvodnju municije u RH nagledao sam se svega i svačega. Jedan od boljih bisera je bila čelična čahura 122 mm za D-30.... potokaren komada željezne cijevi za vodovod ili plin , i ona pepeljara zavarena za tu cijev .

I ta čahura i top su bili za jednokratnu upotrebu , nakon opaljenja čahura je ostajala zaljepljena u cijevi , a izvlakač bi se polomio ili bi odvalio komad pepeljare.

Na stranicama firme Splav iz Tule se navodi da se te plastične čahure vole iskriviti ako stoje na suncu , pa sad tko voli nek izvoli .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Šta se desi sa tom plastičnom čaurom posle opaljenja, da li sagori ili se istopi i zalepi plastika za cev?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

raketaš ::Dakle sad imamo situaciju da postoje kratke mesingane čahure koje se vuku još od carskih vremena, onda postoje ekvivalentne čelične čahure , ali ih nismo još vidjeli u kalibru 152 mm , zatim postoje polusagorive čehure u kalibru 125 mm , a meni se čini da sam vidio takve čahure i u kalibru 152 mm, ( katakteridtična srvenkasto smeđa boja niriranog papira i TNT kao ljepila ) i sad na kraju ove plastične dugačke čahure koje mi liče na kanalizacijske cijevi.

Nisam siguran da bi za 2A65 / 2A64 (2S19) i da postoje polusagorive bile dopuštene za korištenje. Pisali ste o problematici starih punjenja korištenih na novim oruđima (duže cijevi) odnosno slabih punjenja na cijevima dužine 52/53 kalibra.
Ubit će me artiljerci zbog ove moje terminologije...starih, slabih, kratkih

Po dostupnom, koriste se mesingane (54-G-540), čelične (4-G-4) i plastične (4-G-35).
Evo slike i čeličnih. Ako dobro čitam markirovku, dosta friško proizvedene.



Pitanje: koji je razlog ''zigovanja'' ovih brazdi na čeličnoj čahuri? U tehničkom smislu možda za ojačanje ako je stjenka tanja od mesinganih, ali opet čvrstoća čelika je veća. Možda tehnološki razlog?

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Gargantua, RJ
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Neka se nađe i ''raketizirana'' granata 152mm (3ОФ22).






Ova trojica su se baš dezunificirala, kao da su se trudili. Valjda svaki komad uniforme na sebi imaju različit. Ali zato zime nema !

Već je rečeno o prednostima odnosno manama ovih aktivno-reaktivnih granata. Preciznost u svakom slučaju narušena postizanjem par kilometara većeg dometa. Kako Rusi (bilo nekada i kod nas) za sve imaju ''руководство службы'' gdje se sve opiše u detalje...šta, kako, zašto i gdje...za ovu granatu bi izdvojio samo jednu rečenicu koja dosta opisuje:

''При стрельбе снарядами 3ОФ22 запрещается нахождение своих войск на дальностях менее 4,2 км относительно цели, так как возможно их поражение при несрабатывании реактивного двигателя.''

U slobodnom prevodu: prilikom ispaljivanja granate 3ОФ22, zabranjeno je da vlastite trupe budu na udaljenosti manjoj od 4,2km od cilja, jer postoji mogućnost pogađanja istih u slučaju otkaza raketnog motora.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tih 4.2 km je valda na krajnjem dometu a na manjim daljinama gađanja je verovatnoća greške VALDA analogno toliko manja ili grešim.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svaka granata odnosno komplet (granata + punjenje) ima svoje tablice gađanja i kod običnih je to balistički algoritam i dosta precizno izračunljiv. Ovdje pored balistike se u algoritam uračunava i potisak raketnog motora.
Ništa pametno s ovim nisam rekao
Rekao bih da se tih 4,2km odnosi na krajnji domet što bi odprilike mogla biti razlika dometa sa i bez (otkaz) podrške dodatnog potiska.
Problem u tom matematičkom algoritmu je što se raketni motor pali ako sam zapamtio na 11s od ispaljenja, a fulanje zbog otkaza itekako ovisi o elevaciji. Tako da razlika dometa odnosno ta sigurnosna granica sigurno ne može biti linearna.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pukovnik Pitanje: koji je razlog ''zigovanja'' ovih brazdi na čeličnoj čahuri? U tehničkom smislu možda za ojačanje ako je stjenka tanja od mesinganih, ali opet čvrstoća čelika je veća. Možda tehnološki razlog?

Mogu samo pretpostaviti da se tu nalazi nekakav drveni ili kartonski čep , koji pomaže da se barut pravilno zapali razvije pritisak koji izbije taj čep i onda pokrene granatu. To je problem sa tim velikim barutnim komorama na novim topovima i starom municijom koje ima na milione tona .

Naime ta stara municija nije predviđena za tlakove od 2-3 tisuća bara i mora se pucati sa smanjenim punjenjem . To stvara dosta veliku zbrku u logistici bar dok se nekome ta stara municija ne uvalja .

Kod novoprojektiranih topova sa cijevima od 52 kalibara nije ni predviđeno gađanje na dometima od par kilometara već se ganjalo maksimalne domete , teoretski je moguće gađati i na te manje domete ako elevacija topa može otići tako visoko.

Isto važi kao odgovor na Vojino pitanje teško da će netko tko ima raketiziranu municiju gađati sa njom na malim dometima , mislim da nije ni predviđeno kao mogućnost da se isključi raketni motor , on se uvijek 'pali ( naravno ako upali )

wisdomseeker Šta se desi sa tom plastičnom čaurom posle opaljenja, da li sagori ili se istopi i zalepi plastika za cev?

Mislim da ta plstika kad grune barut nema pojma da je grunuo , prvih par molekula u sloju do vatre ispari , a dok čahura izleti van još je hladna , a onda nakon desetak sekundi se vjerojatno sva smota.

Slično je i sa plastičnim patronama od sačmarice

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hm... ako postoji samo jedna rečenica onda je ja doživljavam kao opšte pravilo tj. zabranu, idući prvenstveno logikom da ako je dugačije onda bi bilo tako i napisano. Kako ja to doživljavam morala bi da postoji precizna tablica tipa ako se gađa na toliku udaljenost svojih trupa je tolika sve po daljinama. Ovo više liči na Raketaševu priču šta se dešava kada raketni motor poludi pa zato imamo jasno definisanu zonu gde je moguća pogibelj.
P.S. e nisam video da se Raketaš već javio.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko razumijem onaj nacrt pripale raketnog motora, nije moguće blokirati paljenje.
Kapisla uslijed inercije sabija oprugu dok se ne nabije na trn. Pale se distancioni valjda isto gorivi tuljci koji sa odmakom vremena prenose plamen na pripalu motora.

Puno dugačak lanac da sve baš 100% fercera.