|
Poslao: 05 Jun 2019 06:30
|
offline
- aramis s
- SuperModerator
- Pridružio: 18 Jul 2007
- Poruke: 28513
- Gde živiš: iznad smoga Beograda
|
Ima INS
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 05 Jun 2019 17:30
|
offline
- babaroga
- Legendarni građanin
- Pridružio: 04 Sep 2012
- Poruke: 8444
- Gde živiš: pecina stroga
|
Da li je to INS ili inercioni modul upravljanja?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Jun 2019 18:27
|
offline
- aramis s
- SuperModerator
- Pridružio: 18 Jul 2007
- Poruke: 28513
- Gde živiš: iznad smoga Beograda
|
IMU sa MEMS senzorima ubrzanja i ugaone brzine je osnova INS, ostalo se svodi na razvoj softvera za obradu podataka o odstupanju sa linije leta.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Jun 2019 19:02
|
offline
- babaroga
- Legendarni građanin
- Pridružio: 04 Sep 2012
- Poruke: 8444
- Gde živiš: pecina stroga
|
Koje linije leta? Sta zadaje Alas raketi liniju leta? Kako radi taj sistem? Ili je samo vodi operator gledajuci u sliku sa kamere na monitoru?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Jun 2019 06:22
|
offline
- aramis s
- SuperModerator
- Pridružio: 18 Jul 2007
- Poruke: 28513
- Gde živiš: iznad smoga Beograda
|
Obrati pažnju na faze leta rakete
Autopilot rakete je dovoljno precizan da raketu od tačke lansiranja do tačke početka traženja cilja bez učešća operatora. Trebalo bi da i sama GSN prepozna cilj, ali zahvaljujući optičkom vlaknu i dvosmernoj razmeni podataka operater u svakom trenutku može da preuzme upravljanje nad raketom.
E sada autopilot je zasnovan na INS koji u osnovi ima IMU koji ima 6 MEMS davača. 3 davača ubrzanja i tri davača ugaone brzine koji mere odstupanja od proračunatih elemenata putanje i na osnovu toga softver izračunava elemente popravke da bi raketu vratio na putanju.
Jedina nepoznanica mi je da li je softver za prepoznavanje cilja u raketi ili u stanici za vođenje. U drugom slučaju GSN nalazi potencijalni cilj a kroz optički kabl komunicira u realnom vremenu sa stanicom za vođenje u kojoj je softver. U svakom trenutku tu je operater koji može da odbaci cilj ili preusmeri na drugi.
Kada GSN zaključa cilj raketa se samonavodi do pogotka principom zauzimanja preticanja na osnovu brzine izlaska cilja iz kvadratića nišana. Ako se dobro sećam popravka se vrši kada petina cilja ”iscuri” iz kvadratića.
Znači, raketu može da vodi operater sve vreme uz asistenciju autopilota u fazi pasivnog leta, ili da bude samo nadzor u svim fazama leta ili da se uključi po potrebi.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Jun 2019 07:49
|
offline
- Duh sa sekirom
- Ugledni građanin
- Pridružio: 26 Jan 2018
- Poruke: 355
|
Meni je nevjerovatno da se opticko vlakno odmotava 25 km i nista mu ne bude, ne zapne za nesto, ne pukne...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Jun 2019 16:35
|
offline
- babaroga
- Legendarni građanin
- Pridružio: 04 Sep 2012
- Poruke: 8444
- Gde živiš: pecina stroga
|
Hvala za pojasnjenje Aramis.
Pitanje je kako autopilot zna gdje je (u kojoj zoni) cilj. Kako se autopilot orjentise prije lansiranja. Zna li svoje koordiinate, zna li koordinate zone u kojoj se ocekuje cilj, ili bar azimut pravca cilja. I ako zna taj azimut, kao ga zauzima? GPSom? Ili klasicno artiljerijski?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Jun 2019 17:37
|
offline
- mgaji21
- Počasni građanin
- Pridružio: 26 Feb 2017
- Poruke: 734
|
Ako sam dobro razumeo Aramisa, Alas je klasicna mikro kr raketa programirana da samostalno leti do rejona gde su ciljevi i tada GSN samostalno ( uz kontrolu operatora ) pronalazi i zakljucava cilj. To znaci da proivodnja velikih kr je moguca ali jos nemamo odgovarajuci TMM i zato kasni pocetak proizvodnje tih za VS veoma vaznih projektila.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Jun 2019 18:10
|
online
- Pridružio: 09 Jan 2012
- Poruke: 32532
|
Ima i jači TMM 75 činimi se beše oznaka razvio ga EDEPRO i bio prikazan na šrošlom PARTNER-u.
|
|
|
|
|
|
