POVR 9M133 Kornet i Kornet-E (AT-14)

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

@ gargantua hvala na objašnjenju, sad je ta situacija sa selektorom cijevi jasnija, ali taj Kornet sa tigra i ovaj o kom mi pričamo ovdje i raspravljamo su razlika desetak i više godina.

Ja još uvijek u mislima vidim motorić od programatora od perilice sa hrpom onih bregova i prekidača koji se polako okreće , a onaj prekidać od 1 do 5 doživljavam kao program jedan pranje bijelog veša , a program 5 pranje moje prljave masne mundire kad dođem iz pogona

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::

Pitam se pitam koliko je nas sa ovog foruma u stanju pogoditi tenk sa čela na 150 m iz puške M48, 2 -3 %, iz kalaša 0,5 % ili manje

Ja sam u Nikincima, kao pitomac, tokom vežbovnog školskog gađanja ciljeva na zemlji gađao maketu-metu tenka (sa čela) iz PAT 30/2 mm M-53/59/70, dejstvujući sa dva kratka rafala (granate prošle u "zoni mete"). Ne znam sada daljinu, ne sećam se, ali mislim da nije bilo kraće od 100 metara...

• 4Ovo se svidja korisnicima: nemkea71, Braca75, Oluj2.1, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da se još malo osvrnemo na minimalizam puskova. Dok ne bude nekih brojeva za Kornet evo situacije za Metis. Njoj piše 40 metara.

A stvar stoje ovako.
1) raketi ne idu komande upravljanja prvih 0,3 sekunde od starta
2) raketa iz lansera izađe u 0,1 sekunde i sa brzinom 90m/s
3) maksimalna brzina cca 225m/s
4) buster tiska 1,5 sekundi
5) rotacija rakete 7-12 ob/s

Ako ćemo uzeti da se motor pripali odmah na izlazu (možemo jer je to sve za ovaj račun cik-cak tu) i ako se uzme da je u pitanju jednoliko ubrzanje gibanje, a to se može svakako (225-90)/1,5=90m/s2

U 0,4 sekunde od kako raketa izleti pređe 0,5*90*0,4^2+90*0,4=43 metra

Znači u pola sekunde od starta raketa je došla do svoje minimalne daljine. Od tih pola sekunde 0,3 sekunde joj ne idu komande upravljanja znači upravljiva je samo 0,2 sekunde ili po pređenih 23 metra gdje se uspije na guzove dva puta zarotirati.

Ima i dodatak, upaljač se armira na daljinama 15-40 metara.

Tako da te minimalne i maksimalne domete i ovih PTUR-ova i onih ZUR-ova treba debelo i dobrano kritički gledati.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Drug Pukovnik

Pukovniče, a mogu li se negde iskopati kakvi podaci o "verovatnoći uništenja" cilja, slično kao što imamo kod sistema PVO? Dakle s obzirom na daljinu, visinu, broj ispaljenih raketa, brzinu kretanja cilja (ako se kreće) i slično?
Za bilo koji PO sistem, pa da izvlačimo neku analogiju?

Mislim da ne treba da se čudimo kako rakete imaju slabiju verovatnoću uništenja na minimalnim daljinama kada tek ulaze u vođenje (sa svim pratećim radnjama koje se moraju odraditi) kao i na krajnjim daljinama dejstva kada raketa već polako gubi energiju, "umara se", pogotovo još ako se gađa pokretni cilj.
Ali ne treba zbog toga tvrditi da ne mogu, pod određenim uslovima i sa određenim koeficijentom efikasnosti ipak biti delotvorne i na tim "krajnim" minimalnim i maksimalnim daljinama.

Eno na sajtu Rosoboronexport imamo verovatnoću "garantovanog pogađanja" od 0,97 - 0,99 na "velikim daljinama"...ali bez preciziranja koliko je to u km, kao i sa koliko raketa, da li je cilj u pokretu i sl.

Shvatam ja da proizvođači i distributeri oružja hoće da izreklamiraju svoj proizvod pa nekada i dodaju "3 na karte", ali reći da može da dejstvuje na 150 metara, a ono ne može ispod 300 ili čak 500 m je ipak previše i može koštati života onoga ko se "uzda" u to. Nema svako vremena da proba sve to, ako mu gori pod nogama (Sirija...itd...).

Recimo, na sajtu Rosoboronexporta čak piše da su kod izrade Kornet-EM koristili principe "fire and forget" i eno "pola FB" i "YT kanala" misli da je raketa "ispali i zaboravi", a oni su mislili na principe vezane za automatsko praćenje. Ako mene pitate, tom rečenicom su uneli potpunu konfuziju, bez ikakve potrebe.
Zna se šta je "fire and forget" sistem odnosno projektil.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Braca75, raketaš, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

PTUR-ovi se ne daju sa tim koeficijentima vjerojatnosti pogotka, možda što je puno varijabli ljudskog utjecaja, ali generalno gledano bi trebalo biti da je vjerojatnost pogotka najveća na deklariranoj najvećoj udaljenosti po statičkom cilju.

I ZUR-ovi se vole kurčit na takve ciljeve zar ne.

I balističke artiljerijske rakete se vole pokazivati na maksimalnom dometu gdje su greške po daljini najmanje, pa može i sa 48 i sa 52 stupnja elevacije upasti na isto po daljini.

Spomenuo Grad i njene tablice gađanja, daju parametre za 1600 metara bez prstenova, a svak normalan zna da sve ispod 5000 metara je pucanj u ništa.
Luna-M…također, tamo su barem napisali da su vrijednosti tu samo da se pokaže da se može sračunati

• 9Ovo se svidja korisnicima: poljoprivreda, draggan, sovanova95, havoc995, bato, arsa, darkangel, altec.gs, RJ
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ако није већ било.
Ракетирање прво са једном ракетом, потом и са две са истог лансера.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moze li neko da me podsjeti koliko gadjanja na simulatoru je potrebno da obuci vojnik za maljutku? Jel bjese 200 gadjanja pa tek onda ide na poligon?

Cisto da uporedimo sa novim sistemom u cudnoj nam sari kojeg dobi VS napokon!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Šta se sve radilo sa tim simulatorom iz dosade ne bi verovao...

• 1Ovo se svidja korisniku: nemkea71
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedna specijalna jedinica u HV je imala stotinjak lansiranja dnevno, nešto slično su imali i Egipćani koji su satrli onomad brigadu ili dvije tenkova u nekom klancu na Sinaju

• 5Ovo se svidja korisnicima: bojank, nemkea71, sovanova95, Gargantua, 187
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 12 Jan 2022 11:27

Najbolje je 1500 za početak mada može i 1000 pa čak i samo 500 što je već slabo u praksi, ali onda moraš da kondiciniraš vojnika praktično svakodnevno ako misliš da bude dobar, sa nekoliko desetina na dan na raznim daljinama.

U početku treba da se stekne osećaj za inerciju, za bacanje na lansiranju i upravljanje samo i prvih par stotina ode na to. U toj fazi treba daljine cilja birati na nekim srednjim daljinama. I tako jedno 500.
Tu treba da uhvati langano držanje iznad ose i polagano "padanje" ali samo ovlaš.

Sledećih 500 potrošiš na najbliže ciljeve gde se bori sa bacanjem i inercijom u brzom povratku na liniju i to ne treba prelaziti 1000 m.

Poslednjih 500 treba raditi na maksimalnim dometima da se izrazito oseti dizanje iznad linije cilja tačno koliko treba i to na na visinu koja omogućava približno samostalno propadanje letom do ose cilja ili sasvim malo višlje da samo završna komanda na kraju leta obori ka cilju.

I onda sve to gurneš lepo u Dunav i uvedeš poluautomatsko a o ostalim modernijim sistemima od Korneta preko Spajka do Dževelina da ne govorimo.

Dopuna: 12 Jan 2022 11:29

Ideal je da od 1000 do krajnjeg dometa operater digne na onu visinu na kojoj neće biti potrebna završna komanda obaranja naravno to nije apsloutno uvek izvodljivo ali da završna komanda obaranja bude minimalna e to je već ono što treba.