|
Poslao: 12 Jul 2017 07:46
|
offline
- Drug pukovnik
- Legendarni građanin
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 5387
|
Dosta se pisalo o presama na više tema, čisto onako usput evo slike đurine. Mislim da je ova bila najmoćnija u Jugoslaviji.
Siempelkamp 10 000 tona, inače slika prese je sa alatom za izradu polutke cijevi. U to doba se u ĐĐ radio takozvani ruski program, za nuklearke kao sami vrh zahtjeva. Ove cijevi su bile dio primarnog kruga elektrane tako da samo to je dovoljno da se kaže da se dobije slika koji su to tada projekti bili.
Presa je kupljena ranih osamdesetih, naravno program Kapela, ali ovdje na ruskom programu je najviše dala. Naravno nije se niti razradila i otišla je kao da je nikada nije ni bilo. Kupac nikada sretniji...
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 12 Jul 2017 09:42
|
offline
- novator
- Elitni građanin
- Pridružio: 08 Dec 2011
- Poruke: 1959
- Gde živiš: Novi Travnik - ex Pucarevo
|
U bratstvu, svaki čekić ima preteču prešu. Same preše variraju sukladno čekićima.
Čekići su od najmanjih, od 1 tone pa naviše (1.5, 2, 5, 10, 15, 20, 25...).
Presa na ovom velikom je za moj pojam impresivna, jako velika mašina na koju dolaze iskovani elementi sa čekića. Na presi je alat koji skida višak od otkivanja.
Opet kažem ovo je subjektivno, nisam mašinac i dok nisam dobio vođenje gradilišta u kovačnici nisam ni vidio ovakve stvari, iako sam odrastao doslovno kilometar od svega toga. U gradnji smo radili temelje za preše i čekiće ali i ovako smo daleko od teme...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Jul 2017 14:50
|
offline
- scimitar19
- Ugledni građanin
- Pridružio: 29 Dec 2011
- Poruke: 307
|
Napisano: 12 Jul 2017 15:36
Ove prese su najvaznije, procitao sam da su nemci zog velikih presa uspjeli da proizvedu prve mlazne avione tamo pred kraj rata ima interesantna prica kako su prese nastale. Kad su svae izgubile u prvom ratu morali su da ustupe rudnike zeljeza francuzima a kao utjehu su dobili rudnike mangana ili magnezijuma (za ovo nisam siguran koje je tacno). Razlika izmedju gvozdja i Mn/Mg je sto Mn/Mg nije mogao da se kuje kao zeljezo pa su svabe skontale da se Mn/Mg moze oblikovat isto kao gvozdje stim sto treba leguru presovat umjesto kovat.
Dopuna: 12 Jul 2017 15:45
Citat:I jedan impresivan poduhvat remont i rekonstrukcija najveće preše u americi https://www.youtube.com/watch?v=WPjVSryWC1A
ima jedna veca presa od 50 etke kkako je zovu, u Kini ima od 80 000 t presa iskljucivo za aeronauticku industriju, pitaju ih novinari "pa doro sve to fino imal posla" kinezi kazu "ma slabo" i odma skontas u kolikoj su dubiozi kinezi sto se tice aeronautike
Dopuna: 12 Jul 2017 15:49
titanijumska legura za jedan najkriticniji dio F 15 prije i poslje presovanja 50tke
Dopuna: 12 Jul 2017 15:49
ovo je prije
Dopuna: 12 Jul 2017 15:50
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Jul 2017 07:04
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5241
|
Kad smo već načeli temu preša , osim tonaže bitan je i hod preše i brzina tog hoda , te veličina radnog stola.
Preše su jako zastupljene u vojnoj industriji, defakto nema dijela na oružju ili municiji , a da nije predviđeno kovanje odnosno prešanje u nekoj od tehnoloških faza .
Prešanjem odnosno kovanjem se poboljšaju mehanička svojstva materijala , materijal očvrsne , bude elastičniji i često puta u gradnji zrakoplova ili topova je završno prešanje na hladno jedini način da se dobiju tražena svojstva materijala.
Ne mogu govoriti o drugim poduzećima vojne industrije , o Pretisu mogu jer sam pola života proveo u njegovim pogonima , i mogu nabrojati te kapitalce od preko 1000 tona .. sve su te preše rađene za neku specifičnu operaciju kod izrade municije.
Na primjer preša od 3600 tona koja je raskivala dno čahure imala je mali radni prostor , alat je bio komad čelika veličine bačve za naftu , bila su dva takva alata jedan do drugog i oni su se po klizačima izmjenjivali ispod malja preše , na samom malju je bio revolver sa tri alata koji su služili da se raskuje dno čahure .
Preša je u automatskom ciklusu tri puta udarila , automatski se okretao revolver sa alatima na malju , a dok bi alat A bio pod maljem iz alata B bi se izvadila gotova čahura i postavila sirova. Sve je to išlo jako brzo i relativno tiho ali se osjećala napetost , nije to bio strah , ali bio je neki respekt pred tom silnom snagom.
Ta preša je kovala dno čahure za Noru A , za haubicu D20 i top M46 , njene dvije malo starije i slabije sestre od 2500 tona su kovale čahuru za D30 i tenkovsku stotku.
Specifičnost tih preša je bio mehanizam koji je davao ogromne sile ali na jako malom hodu, pedesetak milimetara. Dubina prešanja se morala vrlo točno odrediti jer su se zglobovi preše morali izravnati da bi preša napravila krug .. u slučaju da se mehanizam nije poravnao preša bi zaglavila , a to je značilo dan dva zafrkancije sa grijanjem i otpuštanjem anker vijaka koji su prolazili kroz cijelu strukturu preše.
https://images.search.yahoo.com/yhs/search;_ylt=A0.....tion=click
https://video.search.yahoo.com/yhs/search;_ylt=Awr.....ction=view
Suprotno od tih preša za raskivanje , odnosno utiskivanje maerijala u kalup, su čekići za slobodno kovanje , kao što sam naziv kaže tu neki komad čelika težak, malj, recimo 50 tona slobodno pada sa neke visine , ta masa i visina pada ili brzina udarca daje energiju pojedinog udarca .
Podizanje tog malja može biti putem koljenastog mehanizma , komprimiranog zraka , ulja , lanca ili preko mehanizma sa daskom.
Jedan primjer direktnog mehanićkog pogona je ovaj dosta divlji mehanizam , iskorišten je pogon klasične štance i dodan mehaniizam sa amortizerima , tako da malj čekića slobodno mlati https://www.youtube.com/watch?v=E0ICdvaU94o
Jedan ozbiljan pneumatski čekić možemo vidjeti u radu https://www.youtube.com/watch?v=L6iYu_jOIDk. kod tih čekića elektromotor vrti kompresor sa jednim klipom , a taj komprimirani zrak se onda usmjerava dolje ili gore u cilindar koji podiže ili spušta malj.
Ozbiljan parni čekić možemo vidjeti ovdje https://www.youtube.com/watch?v=noDf6bmZw5w dugi niz godina, skoro jedno stoljeće su parni čekići bili okosnica sve vojne proizvodnje, pa su tako i u Pretisu glavne preše i čekići bili na parni pogon.
Jedan vrlo ozbiljan čekić sa maljem od 20 tona možemo vidjeti ovdje https://video.search.yahoo.com/yhs/search;_ylt=Awr.....ction=view
Kod tih čekića već vidimo ozbiljan elektromotor i hidroagregat iznad preše koji preko tanke klipnjače podiže malj i pušta ga da slobodno pada.
I na kraju nešto vrlo jednostavno i primitivno https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/736x/00/dc/5f.....3994a9.jpg
Dva kotača koja stisnu dasku , uslijed trenja se daska ( drvena greda ) diže i podiže malj kao na ovom filmu https://www.youtube.com/watch?v=68NXH4Nmbvk&t=284s
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Jul 2017 10:19
|
|
|
Napokon se oglasio direktor BNT-a i prekinuo one novinarske nebuloze oko zavrsetka testiranja. Interesantno da nije demantovao postojanje H-122 a imao je priliku. To moze biti indirektna potvrda njenog postojanja od strane direktora. Najvjerovatnije testiranje obje haubice ide paralelno do kraja godine.
https://novovrijeme.ba/direktor-ikanovic-testiramo-prvu-bh-haubicu/
Citat: Direktor BNT Novi Travnik Adis Ikanović potvrdio je za INS da je u toku provođenje probnih testiranja prve bh. haubice na poligonu u Novom Travniku, ali da ništa više o detaljima ovih aktivnosti ne može iznositi u javnost.
“Ispitivanja se rade na našem poligonu i ništa više o tome ne možemo reći”, dodao je.
On je naglasio da će se navedena aktivnost nastaviti i u narednih pola godine, jer je riječ o veoma kompliciranim zadacima.
Inače, za početak jula najavljeno je poligonsko ispitivanje gađanjem za haubice H-155 mm i H-122 mm.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Jul 2017 09:40
|
offline
- Pridružio: 01 Dec 2016
- Poruke: 198
|
Pakistan od Bosne i Hercegovine želi kupiti 500 samohodnih haubica.
balkans.aljazeera.net/vijesti/poslovi-s-pak.....dolara-bih
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Jul 2017 10:01
|
offline
- darkangel
- Elitni građanin
- Pridružio: 21 Maj 2012
- Poruke: 2286
|
Nekad je bar bilo koristi od ovakvih "clanaka" jer se papir mogao koristiti i za druge "namene" ali sada kad su u elektronskom obliku ni za to ne valja. 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Jul 2017 11:59
|
offline
- Dejan84
- Legendarni građanin
- Pridružio: 07 Nov 2009
- Poruke: 3128
|
sada je za paljenje mase i dovodjenje na sajt kako bi videli reklame.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Jul 2017 20:27
|
offline
- Pridružio: 01 Dec 2016
- Poruke: 198
|
Ubrzano testiranje bh. haubice usljed pritiska iz Pakistana
google.ba/url?sa=t&rct=j&q=&am.....AW0ANprb9Q
|
|
|
|
|
|
