offline
- Kubovac
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 12 Jul 2016
- Poruke: 5127
|
- 12Ovo se svidja korisnicima: A.R.Chafee.Jr., lacko, amaterSRB, FOX, Mixelotti, ltcolonel, Luka, miodrag, 4bobo, Mercury, sasans23, voja64
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Knjiga Slobodana K. Miljanovića-Mališe, pod nazivom:
"Agresija NATO na SRJ" - Borbena sredstva i njihova upotreba - Kako i čime smo se branili i odbranili
Autor je završio VTA u Rajlovca 1962. godine, a u invalidsku penziju odlazi krajem 1989.godine u činu pukovnika Vazduhoplovno-tehničke službe.
Izneću ovde svoje mišljenje o knjizi....
Što se tiče knjige, ja sam i ranije nabavio knjigu Spasoja Smiljanića i Dimitrijević/Draganića, tako da mi je 2/3 knjige koja nabraja NATO avione i njihove rakete i bombe, bio samo "ponavljanje gradiva". Onaj ko to nema, može mu biti korisno.
Solidan je deo knjige u kome se navode potencijalne kopnene snage NATO, tenkovi, VBR-ovi, artiljerija i borbena vozila pešadije i to se upoređuje sa sredstvima - pandanima tadašnje Vojske Jugoslavije.
Takođe, u jednom kraćem delu opisuju se aktivnosti Treće Armije u odbrani zemlje od upada terorista OVK na graničnom pojasu sa Albanijom i taj deo takođe nije loš, ali je veoma kratak i više informativnog karaktera.
Što se tiče odbrane iz vazduha, nisam zadovoljan tim delom.
Što se tiče sistema Neva, autor doslovce kaže kako, što se tiče efikasnosti, osim 3.rd diviziona koji je oborio F-117A i F16, ali i B-2A, što autor uopšte ne dovodi u pitanje bez nekih novih dokaza ili izvora, ostali nisu vredni pažnje. Ovo mi je potpuno neprihvatljiv i omalovažavajući stav. I kroz knjigu rad "nevaša" se opisuje samo kroz već više puta pisana svedočenja posada kod obaranja ova 2 aviona + B-2A koji se ovde bez ikakve sumnje dodaje. Takođe se tvrdi i da je taj B-2A, pored Neve, pogođen i sa RL-4M, koji jeste dejstvovao otprilike minut posle Nevaša.
Ipak, autor je opisao letove pilota MiG-29, ali ne znam zašto kada "ništa nisu uradili" i verujem da po tom merilu, efikasnosti, nisu ni oni bili "vredni pažnje".
O radu sistema Kub postoje samo 2 (i slovima: dve) rečenice, u kojima se konstatuje da je sistem gađao 46 puta bez evidentiranih obaranja (na stranu to što naša Vojska tvrdi 13 pogađanja), ali hvali preživljavanje baterija sa samo 3 uništena radara od dejstva PRR.
Kod sistema RL-4M navodi pogađanje B-2A, kao i A-10 i Harriera na KiM početkom juna meseca.
Dakle, negde navodi kao tačne podatke koji su diskutabilni, a ostale odbacuje. Pritom nigde ne spominje zvanične podatke VJ i RV i PVO o oborenih avionima, helikopterima i bespilotnim letelicama.
Ovde se nastavlja trend kao iz Dimitrijević/Draganićeve knjige "Vazdušni rat nad Srbijom 1999", gde se bukvalno ismevaju tvrdnje VJ i RV i PVO o broju oborenih i pogođenih aviona, što je takođe neprimereno (biram reči) sa njihove strane, ali su ipak naveli službeni podatak VJ o oborenim avionima, helikopterima i bespilotnim letelicama i prilično detaljno objasnili razne aspekte odbrane koju su sprovodili naši piloti, jedinice Neva i Kub, i ostale AAA i LRS jedinice. Posle su i oni naveli tzv. "stvarne podatke" u kojima, naravno, stoje samo 2 aviona. Ipak, u nastavku su napisali i naveli primere (oko 15) NATO aviona koji su ili zbog dejstva PVO, ili zbog drugih razloga imali prevremena sletanja ili su morali napustiti tok misije ili su prijavili kvar, tražili pomoć i slično. Time su ipak u određenoj meri "ublažili" (barem kod mene) loš osećaj koji stvaraju takva omaložavanja prema tvrdnjama VJ o broju oborenih/pogođenih aviona.
Ja sam o tome pisao i ranije, pa ću reći i sada: nije to niko "izmišljao" u Generalštabu ili Komandi RV i PVO, nego su jedinice PVO izveštavale o svojim rezultatima. GŠ i Komanda RV i PVO su to analizirali u drugoj polovini 1999-te godine, nešto odbacivali, a nešto i priznali kao "moguće pogađanje" i to i objavljivali. Znači, ako ismevamo nekoga, moramo znati da ismevamo na neki način i tvrdnje naših protivavionaca da su "nešto pogodili".
Međutim u ovoj knjizi nemamo to, nego autor izdvaja ono što njemu odgovara i to gotovo u potpunosti vezano samo za 3.rd PVO + još 2 obaranja sa RL-4M na KiM početkom juna. Autor potpuno ignoriše tvrdnje o mogućim pogađanjima aviona koje je iznela barem Komanda RV i PVO.
Dakle, ili se držimo samo onoga zašta imamo materijalne dokaze, ili ćemo pored toga uključiti i ostale događaje koji se zvanično podvode pod "moguće pogađanje" kako je general Smiljanić pisao u svojoj knjizi "Agresija NATO, RV i PVO o odbrani otadžbine" ili nikako! Nije korektno "odabirati" šta tebi odgovara za knjigu, pa pisati kako je "sigurno" oboren B-2A, ali zato ostalih 11 diviziona Neva i 20 baterija Kub nisu vredne da se u par rečenica opiše njihov rad, dejstva, moguća pogađanja i slično. Kažem, po tom osnovu pisanje o letovima MiG-29 ne zavređuju ni jedan redak, ma ni da se pomenu gotovo, ali su detaljno opisana. A o tome itekako treba pisati.
Što se tiče avijacije, iznosi kritike što je MiG-21 "prizemljen" jer on smatra da je sa R-60 mogao "nešto da uradi". I MiG-29 je imao rakete R-60, pa šta je uradio? Oko ovog mišljenja neka svako formira svoj stav. Što se tiče MiG-ova 29, sada imamo tvrdnju da je pilota "grofa" Milutinovića, kod sletanja na aerodrom Niš, pogodila naša Strela-2M, opet bez ikakvog izvora ili dokaza.
Dakle, kao što sam "branio" jedinice Kub od tvrdnji da su one oborile Milutinovića jer imam informaciju da niti jedna baterija Kub nije dejstvovala prvo veče, tako sada "branim" i "strelaše" jer nemamo nikakvih dokaza za to i mislim da ovakvo plasiranje informacija bez dokaza je kontraproduktivno, a s obzirom da je u pitanju štampana knjiga, postaje IZVOR informacija na koje se ljudi mogu pozivati.
Ja smatram da je apsolutno moguće da je neki naš avion bio oboren ili Kubom ili Nevom ili Strelom, pogotovo prvu noć, jer je vladala početna konfuzija, a sistem IFF nije funkcionisao. To se dešava i Amerima i Rusima i to nije ništa previše strašno. Ali samo ne volim kada se to tvrdi bez odgovarajućih dokaza.
Ima tu i nekih kritika kod leta para Perić-Radosavljević i tvrdnji o nedovoljnoj obučenosti pilota "vitezova" za borbu na savremenom vazdušnom bojištu i slično... Ne mogu sve u detalje....
Dakle, ne znam da li da vam dam preporuku da se kupi knjiga (2000 dinara)....Ako vas ostali delovi koji se tiču opisa NATO aviona, bombi, raketa i druge vazduhoplovne tehnike kao i sredstava njihovog KOV-a upoređeno sa našim jedinicama KOV iz toga vremena interesuju, taj deo je po mom mišljenju dobar.
Ako vas pak interesuje kako smo se branili iz vazduha, preporučujem da kupite knjigu "Vazdušni rat nad Srbijom 1999" Bojana Dimitrijevića i gen. Jovice Draganića (i da zažmurite na neke neprimerene političke ocene i neka ismevanja) ili pak knjigu gen. Spasoja Smiljanića "Agresija NATO, RV i PVO u odbrani otadžbine" (ali i tu da zažmurite na neke političke ocene, ali u drugom kontekstu)...
Što se tiče odbrane sa kopna, ima sada dosta knjiga koji govore o Košarama, Paštriku i slično, pa dajte novac i kupite nešto od toga, više ćete saznati.
Inače, ovu kritiku ću i njima poslati na fb stranici.....
Knjiga ne zaslužuje negativnu ocenu jer ima dosta informacija, slike u boji, tvrdo ukoričeno....uložen je trud, u to nema sumnje. Ali kod "nas u vojsci" dvojka "ne nosi šapku"....tako da....
Malo sam oštar i direktan, ali pročitao sam dosta knjiga, a i sam proživeo tokom rata dosta toga i mislim da imam pravo da stavim kritiku na SVAKU knjigu koja direktno ili indirektno, slučajno ili namerno, baca loše svetlo na naše jedinice koje su branile zemlju tvrdnjama "kako po efikasnosti nisu vredne pažnje" tamo "nekog" autora za koga uopšte ne znamo koje su to njegove zasluge i ko je on da ocenjuje da li su ljudi koji su "krvarili gaće" 78 dana vredni pažnje ili ne, kako nisu bile dovoljno obučene (čak i ako stvarno nisu, ko je to ocenio i procenio, možda autor?), kako smo obarali svoje avione (bez valjanih dokaza) ili pak kako su "preuveličavale" svoje tvrdnje o pogođenim NATO letelicama (ovo se odnosi na druge autore i druge knjige).
Knjiga o ratu 99-te treba da bude napisana objektivno ali uz uvek prisutan senzibilitet i pijetet prema svim borcima koji su stavili ono najvrednije što su imali na kocku - svoj život - i svako unižavanje je meni neprihvatljivo.
Tvrdnja da smo oborili 61 avion je svakako preuveličana, ali nije vredna ismejavanja ili pak potpunog ignorisanja. Treba napisati bez emocija da su naše jedinice PVO imale 2 obaranja aviona sa materijalnim dokazima, 14-15 BPL sa materijalnim dokazima i toliko i toliko KR i velikih projektila, a po procenama i analizama vršenim nakon rata u drugoj polovini 99-te od strane GŠ i Komande RV i PVO, moguće je da došlo do pogađanja još toliko i toliko aviona, helikoptera itd...Ne znam šta je to tako teško i što to nekoga žulja i kome to smeta? I odakle nam pravo da tvrdimo da smo pogodili samo 2 aviona? Zato što smo njihove ostatke jedine našli? Pa i onom F-16 je falilo nekoliko km da preleti u BiH i nikada ne bi bio uknjižen kao pogodak, a te tvrdnje bi bile ismevane i ignorisane.
NATO i danas drži da je uništio 93 tenka, iako su našli ostatke nekih 14-15 od kojih su neki i krntije poput T-34...i nisu promenili stav. Tvrdili su i da su uništili 2/3 Neve i skoro sve MiG-29, pa kad su videli da nisu, nisu se ispravljali....šta ih briga da to čine....
|
