offline
- Pridružio: 25 Dec 2007
- Poruke: 1160
|
Primer Indije: 2010 treba da počne proizvodnja Tejas-a, njihovog lakog borbenog aviona. Ima težinu (prazan) od 5500 kila naspram Orlovih 5900, nosi 3000 litra goriva nasparam Orlovih 2950. Intezivno koristi kompozite za razliku od Orla, takođe ima lakši stajni trap. Površima krila je veća dosta veća od Orla, ali mislim da to nije kritično pošto Orao treba da bude lovac samo ako mora tj. ako je napadnut. Motor je ono što je rak-rana Orla, jer Tejas ima jedna motor koji je lakši od dva Orlova (i sličan po dimenzijama) a daje neuporedivo veći potisak i ekonomičniji je. Može se uzeti i primer Kine koja je počela da proizvodi J-10 koji je četvrta generacija ali i FC-1 koji ne vidim da je nešto aerodinamički napredan. U Americi će sledećih 15-ak a možda i više godina kičmu avijacije činiti lovci „teen“ generacije iz 80-ih godina prošlog veka, koji aerodinamički neće biti ništa jači od Orla. F-22 i F-35 će biti, ali kako stvari stoje neće dugo biti dominantni po broju u sastavu USAF. Pa za Worthog-a tek planiraju da leti još 15-ak godina! U Rusiji su glavni Su-27 i MiG-29 koji su, aerodinamički, konstrukcije iz 70-ih godina, doduše izuzetnih karakteristika. Pitanje da li će male zemlje poput nas uopšte moći da kupe avion pete generacije. A ako bi se brzina Orla isterala do 1,8 Maha, što je moguće, dobili bi avion koji zadovoljava sve naše potrebe, ili barem sve do masovnije pojave aviona pete generacije, što neće biti skoro. To se može postići ugradnjom jačih motora i poboljšanjem avionike. Kao što se u G-4 može ugraditi AL-55 bez problema, tako može i u Orla, verovatno i neki veći motor – sa većim protokom vazduha od AL-55. To omogućava da odmah ima brzinu od oko 1,5 maha što je dovoljno za posao koji radi, mada može i više, to nije gornja granica. Može se dosta poboljšati mehanizacija krila, smanjiti težina stajnog trapa kao i celog aviona upotrebom kompozita. Mogu se više koristiti elektro-aktuatori, proizvodi ih Prva Petoletka. Ako se želi steltnost, uz kompozite mogu da se koriste premazi koji upijaju radarsko zračenje. Ako se želi povećanje max opterećenja sa 8 na 9 g, to se može uraditi ojačanjem konstrukcije, mada mislim da nije potrebno. Bilo kako bilo Orao će biti vrlo jeftin, jer se ne razvija ništa od nule već se prepravlje postojeće. Jedino što može da bude bitna prednost kod aviona novijih generacija (što se tiče aerodinamike) je TVC sa FBW što Orao sigurno neće imati, ali to sigurno neće imati većina konkurencije Orla. A kako god da se Orao unapredi, dobijamo dobar avion koji može da zadovolji potrebe VS Srbije. Da podsetim da osim lovačko-bombarderske imamo i lovačku eskadrilu (MiG-21/29) koju uvek možemo da dopunimo sa polovnim avionima, što je jeftino, ali to sa pričom o Orlu nema veze.
Kako se razvija avijacija i pojavljuju novi avioni, tako raste i potreba za novim trenažnim avionima gde dvosedi Orao takođe ima svoje mesto. On ima sličnu brzinu kao Yak-130 i Hawk, a sporiji je od M-346 i T-50. Ali je sigurno jeftiniji od svakog od njih ponaosob, čak i ako bi se modernizovao. Dakle i tu Orao može da bude od koristi, jer je jeftiniji za deo više/prelazne obuke a ne vidim da bi bio mnogo lošiji od njih. Mislim ipak da ne može da G-4 sa svojim performansama pokrije baš sve delove obuke pre prelaska na lovac. Zašto se trenutno ne remontuju dvosedi Orlovi treba pitati nadležne, ali mislim da je to sigurno strateška greška. Jednostavno dvosede Orlove imamo
i sa malo ulaganja bi se dobili konkuretni, kvalitetni a jeftin školski avion. Ako je nekad bilo G-2 pa prelazak na G-4, sada je zahtev vremena (a ne bilo čiji hir) da se ide na G-4 (umesto nekada G-2) pa onda na dvosedog Orla. Takva obuka bi bila mnogo dobra a dosta jeftina, što je važno ako se uzme u obzir da nemamo više kvalitetnih ljudskih resursa kao nekada u Jugi.
Trajanje reprojektovanja: ne duže od 12 meseci, sve preko toga nema opravdanja u eri kompjutera koji gutaju „živu decu“ u poređenju sa vremenom kada je Orao projektovan. U ovom trenutku nezavisno od G-4 može da se radi digitalizacija postojećih analognih sistema pa ubacivanje AL-55.
Cena u odnosu na kupovinu novog je sigurno višestruko manja, postoji proizvodna traka, trebalo bi je osavremeniti i kupiti deo za integralno krilo, koji bi bio i najskuplji deo za kupovinu. Čak i ako bi cena bila ista kao da se kupuje novo, to bi se isplatilo, a to sigurno nije slučaj. Ponavljam, cena bi bila višestruko manja a dobili bi sve što nam treba, uz mogućnost izvoza vrlo jeftinog aviona.
Strateška prednost proizvodnje svojih aviona: o tome neću da kažem ništa.
Primeri (kao za G-4): Češka uložila milijardu u razvoj i proizvodnju L-159 ALCA, Korejska država koja je uložila milijardu ipo u razvoj T-50, Japan koji uvek proizvodi svoje avione po licenci ili ih sam projektuje a da se to nikad ne isplati.
Najlakše je napraviti „transparentni tender“ i kupiti novi aviona za debele pare i proviziju.
Dopuna: 16 Apr 2008 15:58
Ako se ova slika vidi kako treba, to bi pored one Mixelotti-jeve slike dalo još bolji uvid u mogućnosti ubacivanja novih, jačih motora. Obzirom da je dužina forsažnih motora koji ima Orao 2433 mm + dužina "izduvne cevi" od 2169 mm, što je ukupno 4602mm, to je sigurno da ima prostora da se ugradi veći motor u postojeću konstrukciju a da se skrati izduvna cev. Ostaje pitanje centraže jer to ne treba poremetiti. Težina motora sa DS je 431,5 kg + masa izduvne cevi od 135 kg daje ukupno 566,5kg. AL-55 forsažni je sa 425kg sigurno lakši, verovatno je i duži pa bi bila kraća izduvna cev. Pitanje za sve sa foruma je da li postoji bilo gde u svetu avion koji ima "izduvnu cev", pa još toliko dugačku (naravno izuzimam G-4)? Takođe koliko se ona može osavremeniti nekim novim, lakšim materijalima (kompoziti)?
Ostaje pitanje podataka o protoku vazduha kroz uvodnike i koliko se tu može povećati priliv vazduha. I dalje mislim da proširenje uvodnika može da bude manje ili više skupo, ali tehnički je sigurno izvodljivo i ne mnogo komplikovano. 
Dopuna: 22 Apr 2008 18:34
@Mixelotti
Ako se poveća potisak motora Viper sa novijom i jačom varijantom, ranije pomenutom i opisanom na delu foruma za G-4, kako se ta promena eventualno može primeniti na Orao koji ima forsažni motor? A da li se zapravo uopšte može primeniti? Da li bi tada komora za DS na Orlu mogla da izdrži novi veći pritisak bez ikakvih problema? Ili bi bilo potrebno da joj se promene materijali u komori i/ili primeni neka vrsta hlađenja da bi mogla da izdrži? Da li bi tada motor mogao da ima potisak od 2500? Kako bi se tada povećala brzina i nosivost, brzina penjanja i poluprečnik zaokreta?
|
