|
Martin AM-1 Mauler, XBTM-1/ AM-1
Martin Model 210
Nesrećni brat Daglasovog Skyraidera
U sred ratnog vrtloga 1943 godine, američka mornarica raspisala je konkurs za razvoj novog modernog torpednog bombardera sposobnog da svoje akcije izvodi sa nosača aviona. Mlada i ambiciozna kompanija Martin iz Pensilvanije koja se proslavila po uspešnom bombarderu B-26 Marauder konkurisala je sa svojim projektom oznake XBTM-1 Mauler.
U jakoj konkurenciji sa vodećim kompanijama tog vremena i tradicionalnim dobavljačima za mornaricu, Douglas, Grumman, i Curtiss su takođe izložile svoje projekte, Martin je uspeo da zainteresuje rukovodstvo mornarice i time dobije posticaj za dalji razvoj predserijskog modela. Kako je mornarici bilo hitno potrebno gotovo 750 torpednih bombardera da bi efikasno mogla da odgovori japancima, uporedo sa proizvodnjom bombardera B-26, januara 1944 krenula je ubrzana izrada prototipova. Jednostavno, situacija na terenu je nalagala da Martinovi inžinjeri deluju brzo.
Međutim, već na samom početku javili su se problemi. Kao i svaki prototip, Mauler je “bolovao” od “dečijih bolesti”.
Prvi probni letovi pokazali su veliki broj nedostataka, a oni glavni bili su to da je avion imao velikih problema sa stabilnošću u letu koji je prvenstveno pravio veoma jak motor od 2237kW Pratt & Whitney XR-4360-4 koji se nije mogao nositi sa konstrukcijom.
Takođe, hidraulički sistem bio je veoma komplikovan za održavanje pa se odmah prešlo na otklanjanje nedostataka.
Ipak, to sve nije bilo lako rešiti u tako kratkom periodu tako da je već tad bilo svima jasno da je Mauler izgubio prvo poluvreme. Redizajnirani Mauler sa uklonjenim nedostatcima pojavio se početkom 1947 godine ali tad je konkurencija u Daglasovom Skyraideru AD-1 koji je bio nešto manji I jednostavniji za letenje već bila aktuelizovana – prvi primerci već su bili isporučeni u mornaričke skvadrone.
Međutim, mornarica ipak nije odustajala od Maulera pa je u prvoj tranši ipak poručila 99 serijskih primeraka oznake AM-1. Verovatno je postojalo obostrano poverenje koje su ljudi u mornarici imali prema kompaniji Martin ili je pak tu nešto drugo igralo ulogu, ali bilo kako bilo, Martin se ponovo vratio na scenu.
Taj povratak pokazaće se trajao je vrlo kratko – testovi su otkrili novu boljku Maulera a to su konstantne vibracije zadnjeg dela trupa koje su naročito bile izražene po sletanju aviona na palubu tačnije kada se avion kukom “zakači” na sajlu.
Jednom prilikom od siline vibracija otpao je celi zadnji deo zajedno sa vertikalnim stabilizatorom. To je bio veliki šok za kompaniju a i predstavnike mornarice. Mauler je poslat na novu doradu a Martin je izgubio još jednu godinu “uzaludnog” rada.
Konačno, marta 1948 godine prvi primerci potpuno redizajniranih i potpuno istestiranih AM-1 Maulera, eskadrile "Able Mabels" sa četiri skvadrona dobio je mesto baziranja na novom nosaču aviona USS Midway.Mornarica je poručila još jednu tranšu od 50 dodatnih primeraka što čini broj od ukupno 149 primeraka koji su bili u naoružanju palubne avijacije RM SAD.
Mauler je pokazaće se bio veoma jak i izdržljiv avion - kao torpedni bombarder nosio je izuzetnu količinu ubojnih sredstava u količini od 2000 kg tako da je bio respektovan od posada koje su opluživale ove avione. Mogao je da ponese 3 torpeda u težini do 1000 kg, 230 kg bombi i borbeni komplet za 4 topa 20 mm. Ujedno je AM-1 nosilac niza rekorda u nosivosti ubs.
Mauleri su se zadržali u naoružanju sve do 1960 godine kada su povučeni sa nosača na kopno u mornaričku rezervu. Osim osnovne varijante, 18 Maulera preuređeno je u platformu za elektronske protivmere (EC- electronic-countermeasures) sa modifikovanom kabinom za elektronskog operatora i uređajima za elektronsko ometanje protivnika.
TT karakteristike-
dužina 12,5 m, raspon krila 15,2 m; dolet 2897 km; max.brzina 591 km/h; krstareća brzina 304 km/h
plafon leta 9295 m
Današnji sačuvani pojedinačni primerci i delovi mogu se videti u nekoliko muzeja širom SAD – nažalost, ni jedan Mauler nije sačuvan u letnom stanju.
|
