offline
- Danko SVIK VRS
- Mod u pemziji
- Pridružio: 19 Maj 2009
- Poruke: 4982
- Gde živiš: Beograd - Srbija; Novi Grad - Republika Srpska
|
Suhoj SU-33 Sea Flanker
Iako ruska ratna mornarica u operativnoj upotrebi ima samo jedan nosač aviona (Admiral Kuznjecov), na njemu ima raspoređene najmoćnije palubne borbene avione - Su-33. Razvoj tog aviona započeo je još 1984. godine, a kao osnova uzet je lovac Su-27. U početku je prvi pravi sovjetski palubni borbeni avion označavan kao Su-27K (korabelnji - brodski). Do tada je sovjetska ratna mornarica na svojim nosačima (bolje reći, velikim protivpodmorničkim krstaricama) koristila avione s vertikalnim poletanjem i sletanjem Jak-36, a potom Jak-38. Iako koncepcijski bitno različiti, Jakovi su imali slične borbene mogućnosti kao i britanski Harrieri. Istovremeno s početkom razvoja Su-27K kompanija Jakovljev je započela i sa zamenom za Jak-38. Novi Jak-141 trebao je zadržati mogućnosti vertikalnog poletanja i sletanja, ali imati znatno bolje letne karakteristike, između ostalog i nadzvučnu brzinu leta. Iako je 9. marta 1987. poletio prvi prototip razvoja Jak-a 141, on je otkazan 1991. godine. Zanimljivo je da je američki F-35B po mnogim konstrukcijskim rešenjima i letnim karakteristikama vrlo sličan Jak-u 141.
U početku razvoja Su-27K, Sovjetski Savez činio se moćnim, a sovjetska je ratna mornarica planirala gradnju čak dve klase velikih nosača aviona. Tako je nosač Kuznjecov trebao biti tek prvi u nizu. A novi su nosači trebali i moćne borbene avione, koji će parirati američkima. U najuži izbor ušli su Su-27K i MiG-29K. U samom početku oba su takmaca vjerovala da su im narudžbe sovjetske ratne mornarice osigurane, jer su Suhoj i MiG zapravo potpuno različita klasa aviona. Ali, sve teža privredna situacija u Sovjetskom Savezu krajem osamdesetih godina prošlog veka, a potom i raspad, na kraju su doveli da je u operativnu upotrebu uveden samo Su-27K, koji je naknadno preimenovan u Su-33.
Sovjetsko zanimanje za delovanje borbenih aviona s klasičnih nosača aviona prvi je put primećeno1982., kad je jedan Su-27 poleteo s poletne staze koja je bila tako obojana da je simulirala palubu nosača aviona. Dve godine posle na istoj je stazi zabeleženo sletanje uz pomoć uređaja za zaustavljanje, koji se koriste na nosačima. Istovremeno primećena i "ski-jump" platforma s koje su poletali avioni Su-27. Prvi prototip Su-27K, označen kao T10K-1, prvi je put poletio 17. avgusta 1987. Prvo sovjetsko sletanje na palubu nosača aviona s klasičnim poletanjem i sletanjem obavio je prototip T10K-2 (pilot je bio V. G. Pugačov) 1. novembra 1989. Sletanje je obavljeno na nosač Kuznjecov, koji se tada još zvao Tbilisi. Iako većina zapadnih izvora navodi da je Su-27K/Su-33 u operativnu upotrebu uveden 1994. godine, na službenim stranicama Suhoja navodi se da je Su-27K u operativnu upotrebu službeno uveden tek 31. avgusta 1998., te da mu je istog dana oznaka promenjena u Su-33.
Kako bi se originalni Su-27 prilagodili upotrebi na nosačima, projektanti su mu dodali kanarde iznad usisnika za vazduh. Njihov primarni zadatak nije povećanje pokretljivosti u vazdušnoj borbi (iako se koriste i za tu namenu), već povećanje stabilnosti leta pri vrlo malim brzinama i velikim napadnim uglovima. Ojačali su takođe stajni trap, dodali kuku za zaustavljanje na zadnji deo aviona, te elektronički sistem za automatizovano sletanje na palubu nosača. Modifikovana su i krila kako bi se povećao uzgon tokom uzletanja i sletanja, te su dobila mogućnost preklapanja na otprilike polovinu dužine radi što manjeg zauzimanja prostora u brodskom hangaru. Zbog smanjenja visine mogu se preklapati i repni vertikalni stabilizatori. Ojačana je i konstrukcija celog trupa kako bi izdržala naprezanja tokom naglog kočenja uz pomoć kuke na zadnjem delu aviona. Zbog istih je razloga ojačan i stajni trap. Ugrađen je i novi FBW sistem za kontrolu leta.
Kako sovjetski stručnjaci nisu uspeli rešiti probleme s razvojem parnih ili elektromehaničkih katapultova, Su-27K (sada Su-33), sjedinjuje visoki odnos potisak/masa i izvrsne letne mogućnosti pri vrlo malim brzinama. Te su mu odlike nužne jer nosač Kuznjecov nema katapultove za poletanje s paluba već samo "ski-jump" platformu na pramcu. Radi sigurnog poletanja ugrađen je sistem pregrada koji onemogućava pokretanje točkova glavnih nogu stajnog trapa sve dok motori ne postignu maksimalnu snagu pri naknadnom sagorevanju, nakon čega ubrzavaju prema "ski-jump" platformi, koja je pod uglom od 12 stepeni. Sletanje se obavlja na klasičan način uz pomoć sistema za brzo zaustavljanje. Nedostatak katapultova djelomično je neutraliziran ugradnjom jačih motora. Tako Su-33 pokreću dva turbofan motora Saturn/Ljuljka AL-31F Serija Tri potiska 75,2 kN, s dodatnim sagorevanjem 125,5 kN. Zahvaljujući tako snažnim motorima Su-33 ima maksimalnu brzinu od 2300 km/h (2,165 Maha).
Maksimalna masa na poletanju mu je 33 tone, a maksimalna nosivost 6,5 tona, iako je važno napomenuti da tu masu i nosivost može ostvariti samo ako deluje iz kopnenih baza s dugim poletno-sletnim stazama. Zbog toga je verovatno da će svi Su-33 tokom delovanja s nosača aviona pri polijetanju nositi potrebno oružje za obavljanje misije i smanjenju količinu goriva. Potrebno gorivo dobit će od drugog Su-33, koji služi kao leteća cisterna. To nije idealan način delovanja jer je pretakanje goriva u letu još uvek složena operacija, a uz to usporava obavljanje zadatka.
Osnovna namena Su-33 opisana je kao odbrana pomorskih snaga od udara iz vazduha. Zbog toga može delovati protiv vazduhoplova s posadom ili bez nje (bespilotne letelice) i krstarećih projektila (protivbrodski vođeni projektili). Stoga nije dobio sistem potrebne za upotrebu projektila V-Z te ciljeve na zemlji može napadati samo nevođenim bombama. Može obavljati i izviđačke misije upotrebom izviđačkog podvesnika, koji se postavlja na središnji nosač ispod trupa. U osnovnoj verziji Su-33 može nositi samo projektile V-V malog i srednjeg dometa R-27 i R-73E, te nevođene bombe i projektile V-Z. Međutim, promotivna literatura navodi da se avion može, ako to kupac traži, osposobiti za upotrebu laserski navođenih bombi Kab-50L i/ili televizijski samonavođenih bombi Kab-500Kr mase 500 kg (do šest komada), ili tri bombe Kab-1500 mase 1500 kg, ili šest protivbrodskih vođenih projektila Kh-31A. Su-33 se takođe može prilagoditi za upotrebu projektila V-Z Vymplet Kh-29L ili Kh-29T, ili Raduga Kh-59M (može nositi do dva projektila). Su-33 se često na izložbama prikazuje naoružan i s jednim projektilom Raduga Moskit mase 4500 kg. Ovaj veliki nadzvučni protivbrodski vođeni projektil ima maksimalni domet od čak 250 km.
Nije potpuno jasno koliko operativnih Su-33 poseduje ruska ratna mornarica. Većina izvora navodi podatak od 33 aviona, od čega je najmanje 12 u svakom trenutku raspoređeno na nosač Kuznjecov. Iako to prvobitno nije bilo planirano, Su-33 je postigao i izvozni uspeh. Iako još uvijek nije službeno potvrđeno, svi stručni časopisi su objavili da je Kina kupila dva Su-33 namenjena testiranju, te da intenzivno pregovara o kupovini još 14 komada. Navodno kineska ratna mornarica treba čak 50 Su-33, za koje je spremna platiti do 2,5 milijarde dolara.
Dužina 21,19 m
Raspon krila 14,7 m
Visina 5,9 m
Masa prazan 18 400 kg
Maksimalna masa 33 000 kg
Najveća nosivost 6500 kg
Maksimalna brzina 2300 km/h
Brzina sletanja 240 km/h
Brzina penjanja 325 m/s
Operativni vrhunac leta 17 000 m
Borbeni radijus dejstva 3000 km
|
