offline
- Danko SVIK VRS
- Mod u pemziji
- Pridružio: 19 Maj 2009
- Poruke: 4983
- Gde živiš: Beograd - Srbija; Novi Grad - Republika Srpska
|
JAPAN
Mitsubishi F-2
Proizvođač: Mitsubishi Heavy Industries.
Namena: Jednomotorni mlazni višenamenski borbeni avion, jednosed.
Verzije: XF-2A (prototip, jednosed), XF-2B (prototip, dvosed), F-2A (jednosed serijski avion), F-2B (dvosed za obuku).
Pogonska grupa: Jedan turboventilatorski motor General Electric F110-GE-129, potiska bez dopunskog sagorevanja 75,5 kN, a sa dopunskim sagorevanjem 131,7 kN.
U unutrašnjim rezervoarima do 3842 litre goriva. Ispod trupa nosi jedan dopunski rezervoar kapaciteta od 1136 litara, a na dve pozicije ispod krila nosi dva dopunska rezervoara kapaciteta od po 1136 litara goriva.
Dimenzije: Razmah krila 11,13 m; dužina 15,52 m; visina 4,96 m; površina krila 34,84 m2; m.pr. 9527 kg; masa normalna u poletanju 15000 kg; m.maks. 22100 kg.
Karakteristike: Brzina – maksimalna na visini 2125 km/h. Brzina penjanja 255 m/s. Operativni vrhunac leta 18000 m. Borbeni radijus dejstva 834 km.
Naoružanje: Ugrađen višecevni top kalibra 20 mm J/M-61A1 sa 512 granata. Kao lovac nosi od dve do šest vođenih raketa vazduh-vazduh AIM-7F/M Sparrow i AIM-9E/L Sidewinder ili Mitsubishi AAM-3 i Mitsubishi AAM-4. Kao lovac-bombarder na 11 nosača na krilima i trupu nosi do 8085 kg ubojnog tereta. Najčešće nosi od dve do četiri protivbrodske rakete ASM-1 ili ASM-2 ili Type-80 ili 12 bombi Mk-82 od po 227 kg ili 12 bombi sa optičkim navođenjem GCS-1 od po 227 kg ili M-117 od po 340 kg ili dve bombe od po 450 kg ili jedna bomba od 900 kg.
Razvoj: Prvi let prototipa 7. oktobra 1995. godine. Početak serijske proizvodnje 1996. godine. Uveden u naoružanje RV Japana 2000. godine. Ukupno su proizvedena 94 serijska aviona F-2A i F-2B i četiri prototipa (dva XF-2A i dva XF-2B).
Korisnik: Japan.
Ubrzo posle Drugog svetskog rata Japan je započeo svoj ubrzani privredni rast, što je samim tim nametalo potrebu za adekvatnom zaštitom značajnih pomorskih puteva preko kojih ta zemlja obavlja uvoz sirovina i izvoz gotovih proizvoda. Da bi zaštitio svoje vitalne pomorske puteve Japan se oslanjao na borbene avione američke proizvodnje. Međutim, problem je bio što je samo manji broj njih bio osposobljen za ostvarivanje neposredne podrške i napada na neprijateljske brodove. Iz tih razloga japanska vazduhoplovna industrija kreće sa razvojem i proizvodnjom jurišnog aviona F-1. Čitav projekat suočavao se sa dosta problema i proizvedeno je samo 77 aviona F-1. U Japanu nisu odustali od proizvodnje sopstvenog aviona, te su računali da će se taj problem rešiti kupovinom ili licencnom proizvodnjom jurišnog aviona američke ili evropske proizvodnje. Evropski konzorcijum Panavia, ponudio je Japanu posebno prilagođeni avion Tornado-J. Ali, suprotno predviđanjima, Japanci se okreću razvoju sopstvenog aviona nove generacije, koji će zameniti avione F-1. Agencija za odbranu Japana 1982. godine iznela je zahtev za novim avionom FS-X (Fighter Support-X), čiji bi primarni zadatak bio protivbrodska borba i neposredna podrška trupama na zemlji, a sekundarni zadatak borba u vazduhu.
Višenamenski borbeni avioni F-2A iz sastava RV Japana u letu
Kako se pretpostavilo, posle usavršavanja utvrđeno je da avioni F-1 mogu ostatu u službi duže od predviđenog, tako da je pritisak za stvaranjem njegove zamene naglo opao. Krajem 1985. godine Agencija za odbranu Japana šalje zahtev kompanijama General Dynamics, Mc Donnell Douglas i Panavia kako bi utvrdila da li njihovi avioni mogu zadovoljiti japanske zahteve. Međutim, čim je u javnosti procurila informacija o postojanju projekta FS-X došlo je do velikog protivljenja američke administracije. Američka vlada je uložila ogroman pritisak na Japan i posle dosta natezanja i pregovaranja nađen je kompromis, da japanske i američke firme pristupe zajedničkom projektovanju i izradi aviona F-2, stim da se kao osnova iskoristi već postojeći američki borbeni avion F-16. Ovakvim dogovorom Japanci su bili zadovoljni, jer japanski avioproizvođači nisu imali dovoljno iskustva u pojedinim aspektima izgradnje letelice, a tokođe su zahvaljujući potpisanom ugovoru bili u mogućnosti da dođu u posed najsavremenijih tehnologija američkih vazduhoplovnih kompanija. U projektu i izgradnji uključene su vodeće japanske kompanije Mitsubishi, Kawasaki i Fuji, koje su trebale da izrade 60 posto projekta. Amerikanci su dobili pravo da izrade 40 posto projekta, a od tog procenta pola je dobila kompanija General Electric (kasnije Lockheed Martin). U toku 1990. godine formiran je zajednički američko-japanski konstruktorski tim i zajednički komitet, čiji je zadatak bio da koordinira realizaciju programa F-2 na državnom nivou. Kao osnova je uzet borbeni avion F-16C/D block 45 sa krilima koja su preuzeta sa aviona F-16 Agile Falcon, koja imaju veći razmah i površinu od standardnih krila na avionima Fighting Falcon. Osnovna razlika aviona F-2 u odnosu na svoj uzor su krila koja su veća po površini i razmahu, povećane su repne površine, produžen je nosni i središnji deo trupa, uvodnik je malo širi, povećani su produžeci u korenom delu krila, vertikalni stabilizator je pomeren malo unazad. Oprema koja je ugrađena u avion F-2 znatno je savršenija od one koja je ugrađena u avione F-16. Tako je radar Mitsubishi J/APG-1 koji ima faziranu rešetku sa elektronskim skaniranjem, po svojim karakteristikama sličan radaru AN/APG-77, koji se ugrađuje u najnoviji američki lovac F-22. Osim radara, ugrađen je novi sistem za vođenje elektronskog rata i inercijalni navigacioni sistem s laserskim žiroskopom. U kabini letelice ne postoji nijedan analogni instrument. Međutim, saradnja između japanskih i američkih kompanija prolazila je kroz teškoće, koje je prouzrokovala američka vlada donoseći odluku o zabrani prenosa softverskih paketa u ruke Japanaca. Ovakvi potezi američke strane primorali su Japance da samostalno pristupe realizaciji sistema za upravljanje letom. U tom su poslu od velike koristi bili rezultati i analize letnih ispitivanja japanskog aviona – tehnološkog demonstratora Mitsubishi T-2CCV.
Prototip aviona označen kao XF-2A polete je prvi put 7. oktobra 1995. godine. Serijska proizvodnja otpočinje 1996. godine. A avioni F-2 su zvanično uvedeni u naoružanje RV Japana 2000. godine.
Avion F-2 ima istu primarnu namenu kao i F-1, a to je podrška kopnenim snagama i napad na neprijateljske brodove. Osim protivbrodskih raketa ASM-1 dometa 50 km sa aktivnim radarskim vođenjem, avion F-2 koristi i rakete ASM-2 dometa oko 150 km. Takođe, avion F-2 je naoružan i sa raketnim lanserima s nevođenim raketnim zrnima JLAU-3 (19 raketa kalibra 70 mm), RL-7 (sedam raketa kalibra 70 mm) i RL-4 (četiri rakete kalibra 127 mm). Avion koristi i standardne bombe mase 227 kg Mk-82 i 340 kg M-117, kao i kasetne bombe CBU-87. Od preciznog naoružanja avion F-2 koristi i standardne gravitacione bombe Mk-82 i M-117 na kojima su ugrađeni sistemi za vođenje GCS-1 mod.1 i GCS-1 mod.2.
Za lovačke zadatke avion F-2 koristi poluaktivno radarski vođene rakete vazduh-vazduh srednjeg dometa AIM-7F/M Sparrow i IC vođene rakete vazduh-vazduh kratkog dometa Mitsubishi AAM-1 (AIM-9E Sidewinder) i Mitsubishi AAM-3 (AIM-9L Sidewinder). Osim toga avion je naoružan i novom aktivno radarski vođenom raketom vazduh-vazduh Mitsubishi AAM-4A dometa 100 km i AAM-4B dometa 120 km. Zahvaljujući odličnom radaru, dobrim manevarskim sposobnostima avion F-2 može uspešno da vodi vazdušnu borbu sa savremenim protivničkim lovačkim avionima.
Planirano je bilo da se proizvedu 83 jednoseda F-2A i 47 dvoseda F-2B, dakle ukupno 130 aviona. Međutim, zbog poteškoća u razvoju došlo je do kašnjenja u isporuci koja je bila planirana 1999. godine, te je zbog pomeranja datuma prva isporuka aviona F-2A/B RV Japana izvršena 2001. godine. Zbog poteškoća i zbog velike cene došlo je do redukovanja broja isporučenih aviona na svega 94 aviona F-2A/B. Poslednji F-2 isporučen je RV Japana 27. septembra 2011. godine.
|
