Namena: strategijski bombarder sa sedam članova posade
Pogonska grupa: četiri tuiboelisna motora Kuznjecov NK-12MP snage po 11.186 k W (15.000 KS)
Dimenzije: dužina 49,13 m, visina 13,30 m, raspon krila 50,04 m,površina krila 289,9 m2
Masa: prazan 94.400 kg, maksimalna u poletanju 185.000 kg
Performanse: maksimalna brzina na velikoj visini 830km/Ih brzina krstarenja 735 km/h, vrhunac leta 10.500 m, dolet sa šest raketa H-55 -10.900 km, dolet sa jednom dopunom goriva u letu 14.100 km
Naoružanje: dva dvocevna topa GŠ-23I. kalibra 23 mm, u repnoj tureli šest raketa
u trupu i osam do deset raketa na vanjskim nosačima
Korisnici: Rusija
Neprikosnoveni lider u dugovečnosti medu borbenim avionima je strategijski bombarder Tu-95. Prototip je poleteo davnog 11. novembra 1952 g., a do sada nije stvoren dostojan naslednik. Rusko ratno vazduhoplovstvo namerava da modernizuje Tu-95 visokopreciznim krstarećim raketama nove generacije. Tako opremljen postače prvi borbeni avion sa navršenih pola veka u operativnoj upotrebi. Tu-95 je nastao iz takričko-tehničkih zahteva koji su proizašli iz iskustva stečenih u Korejskom ratu. Posle prvih sukoba lovaca Mig-15 i "letećih tvrđava" B-29 obe supersile su zatražile od svojih projektanata da hitno stvore interkontinentalne bombardere. Biro Andreja Nikolajeviča Tupoljeva procenio je da se traženi domet od 10.000 km ne može postići sa tadašnjim nepouzdanim turbo-mlaznim motorima. Tim koji je predvodio Kuznjecov, ponudio je rešenje turboelisni
motor 2TV-12F velike snage, a relativno male potrošnje goriva. Impresivan izgled prototipa 95-1 naveo je američke obaveštajce da odaberu kodno ime Bear (medved) koji je zadržan i za sve kasnije varijante različitih namena. Definitivni prototip 95-2 koji je postao obrazac za serijsku proizvodnju poleteo je 16. februara 1955 g. Poboljšani motori podigli su dolet aviona bez opterećenja na 16.750 kilometara. Tu-95M je uveden u upotrebu 1957 g. Dve godine kasnije pojavio se Tu-95K koji je naoružan za napade sa distance krilatim raketama H-20 dometa 650 km. Predsednik Hruščov je promenio koncepciju sovjetske strateške odmazde. Prednost je dao raketama koje se lansiraju sa kopna ili podmornica. Zbog toga je izrada Tu-95 obustavljena 1965 g. posle 160 isporučenih aviona. Krajem sedamdesetih godina, preostala flota je prepravljena u varijantu Tu-95K-22, koja je nosila jednu raketu H-22 ispod trupa ili dve na potkrilnim nosačima.
Paralelni razvojni put su imale varijante namenjene za službu u ratnoj mornarici. Iz izviđača Tu-95RT je razvijen avion za borbu protiv nuklearnih podmornica Tu-142. Osim opremanja komplikovanim elektronskim napravama preoblikovano je krilo i usavršeni motori.
Američki program naoružavanja B-52 krstarećim raketama AGM-86 prouzrokovao je ponovno interesovanje sovjetskih generala za već pomalo zaboravljeni Tu-95. Proizvodnja je obnovljena 1981. Ofanzivno oružje Tu-95MS je šest raketa H-55 u rotirajućem nosaču unutar trupa. Još deset H-55 ili osam H-55M može da ponese na četiri potkrilna nosača. Repna, daljinski upravljiva turela za samoodbranu sa dva dvocevna topa GS-23L unificirana je sa transportnim avionom Il-76 i ekranoplanom Lun. Rusija je unutar svojih granica povukla sve Tu-95 koje su bazirali u drugim republikama bivše federacije. Koristi se oko 90 aviona Tu-95MS. a ranije varijante su rashodovane pre 1995. godine.
U skoroj budućnosti Tu-95MS će dobiti novo naoružanje. Za konvencionalne sukobe se razvija krstareća raketa H-101 sa opto-elektronskim vođenjem na većem delu maršrute i TV vođenjem u završnici leta. Tako se postiže odstupanje od 20 metara na dometu od gotovo 3.000 km. H-65 je raketa sa probojnom ili konvencionalnom bojevom glavom koja je namenjena za uništavanje ciljeva na daljinama do 600 km. Posebna varijanta H-65E biće specijalizovana za napade na kapitalne brodove u uslovima intenzivnog elektronskog ratovanja.
raketu H-22 ispod trupa ili dve na potkrilnim nosačima.
Paralelni razvojni put su imale varijante namenjene za službu u ratnoj mornarici. Iz izviđača Tu-95RT je razvijen avion za borbu protiv nuklearnih podmornica Tu-142. Osim opremanja komplikovanim elektronskim napravama preoblikovano je krilo i usavršeni motori.
Evo ja iskopa ovu jednu staru fotografiju iz 1980 a radi se o ovom tipu vazduhoplova koji je u sklopu Sovjetske vojne pomoći bazirao na Kubi - naravno sa ruskim posadama, a sve u cilju osmatranja Američke južne i istočne obale.(eh sad se Kastro priseća kako je to nekad bilo)
Usput, gotovo nezapažen podatak: najbrži klipni avion u istoriji avijacije. Mogu samo da zamislim šta bi se dešavalo da je leteo protiv mesera, spitfajera , foke vulfova, mastanga...
Veoma impozantan avion. Imao cast da ga vidim na Farnborough international negde'92 mislim. Mornaricka verzija sa radarom ispod kokpita i produzenim repom koji verovatno poseduje elektroniku za pracenje podmornica. Taj zvuk contra-rotating elisa se ne da opisati. Nije glasan ali ima dubolu rezonancu i jako "topao" zvuk ali kazu da se moze cuti na 10 milja navodno.
ZlatniOrao ::Овај бомбардер је Цар, али не изгледа више нешто из овог времена, за ово вријеме, бар визуелно гледано.
To je još uvek osnovni ruski strateški bombarder. Najbrojniji.
Samo, nemoj misliti da je "preko bare" situacija bolja. I tamo je još uvek "dekica" B-52 glavni.
али не изгледа више нешто из овог времена, за ово вријеме, бар визуелно гледано.