Kineski nosači aviona

1

Kineski nosači aviona

offline
  • RJ 
  • SuperModerator
  • Gavrilo Milentijević
  • Komandir stanice milicije Gornje Polje
  • Pridružio: 12 Feb 2005
  • Poruke: 28706
  • Gde živiš: ovalni kabinet

Kina kao velika sila dugo vremena je razmišljala o nabavci nosača aviona. Dugotrajni pregovori oko nabavke već gotovog nosača nisu išli na ruku kinezima. Postojalo je više ponuda sa različitih strana ali sve jedna se na kraju izjalovila. Još osamdesetih godina kinezi su smatrali da moraju izgraditi laki nosač aviona kakav su imali Britanci ili poput tadašnjeg sovjetskog nosača helikoptera klase "Kijev" sa kojeg bi poletali avioni poput Hariera ili Jak-36. Ubrzo se sa svojom ponudom pojavila Australija koja je prodavala svoj stari i otpisani nosač "Melburn". Kinezi nisu hteli da propuste priliku i isti su "pazarili". Na žalost taj nosač nikada nije posle toga nije ni zaplovio - naime kinezi su ga punih pet godina proučavali, da bi ga na kraju isekli i prodali u staro gvožđe.
Zatim se kinezi okreću svojim starim i proverenim prijateljima - SSSR-u. Kako su se u to vreme (1992)dešavale brurne promene i stvorena zajednica nezavisnih država, kinezi se obraćaju ukrajini kod koje je u brodogradilištu Južni Nikolajev ostao nedovršen nosač "Varjag" iz klase "Admiral Kuznjecov" ali pregovori propadaju odbijanjem ukrainske strane.Varjag je porinut još 1985., a njegovo je dovršenje prekinuto 1992.




fotografija sa američkog špijunskog satelita pokazuje Varjag u matičnoj luci "Nikolajev" i borbenu opremu.

Kinezi su u nekoliko navrata pokušali kupiti nedovršeni Varjag, ali im je to na kraju uspelo tek 1998. Pre toga kinezi su očajnički tražili adekvatan nosač - pokušali su i kod rusa da kupe otpisani "Kijev" ali i tu ne uspevaju.
Javljaju se i Španci - nude da im oni izgrade nosač, ali kinezi su bili nepoverljivi zbog političkih gledišta i dešavanja. I francuzi nude svoj otpisani nosač "Klemanso" ali ništa.... Vraćaju se ponovo kod ukrajinaca, da bi konačno postigli dogovor već gore pomenute 1998 godine. Ukrajina je na jedvite jade pristala na prodaju ali pod uslovom (na koji su kinezi pristali) da pomenuti nosač nikako ne bude upotrebljen u vojne već u civilne-komercijalne svrhe. Kupovinu u kinesko ime obavlja sad već famozna kompanija "Cinlak. Co. Limited" registrovana na Makauu, pod izgovorom da će od broda sagraditi ekskluzivnu kockarnicu na vodi.
Ukrainci po sporazumu sa nedovršenog nosača skidaju sporne delove iz ugovora - elektronsku opremu, naoružanje i nuklearne reaktore.
Iako je sporazum zaključen te 1998-me brod ostaje pod čudnim okolnostima sve do 2002 u ukrajinskoj luci. Između ostalog, sporan je bio i prolaz kroz Bosfor jer je turska odbila da dozvoli plovidbu.
Kako bi udovoljila turcima a kasnije i egiptu (jer su morali proći i kroz suecki kanal) firma "Cinlak" nudi turskoj slanje turista u tu zemlju za prolazak. Zatim se dešavaju i nepredviđeni "vremenski" problemi http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/11/05/srpski/H01110404.shtml


prolazak kroz Bosfor - snimak sa turskog vojnog satelita

Posle svih peripetija brod konačno (posle 628 dana !?!) konačno stiže u kinesku luku Dailan. Prvobitno je po dogovoru sa ukrajinom bilo planirano da brod bude usidren u Makau, ali kako je tada (1998) Makau bio još portugalska kolonija (do 1999) portugalci su zabranili sidrenje pod izgovorom kako im je luka "plitka" za tako veliki brod - kinezima je i onako bilo svejedno jer im je inače cilj i bio da ga dovuku do kineske obale.
Čim je konačno stigao na odredište, brod je stavljen pod jako obezbeđenje što je odmah postalo sumljivo i neobično za jedan "kazino". Aktivnosti na brodu i oko njega su vrlo žive - nakon dve i po godine "proučavanja" kinezi su izgleda prionuli na posao. Elektronska oprema i pogonska grupa kineskim stručnjacima nije nepoznanica i oni imaju jako veliko iskustvo oko toga. Činjenica je da je Varjag kupljen bez pogona, ali je isto tako činjenica da to nije nerešiv problem te da je Kina mogla odgovarajuću pogonsku grupu ili kupiti u Rusiji ili Ukrajini ili ga sama izgraditi.
Većina je analitičara ostala već tradicionalno suzdržana tvrdeći da kineska brodograđevna tehnologija još uvek nije na dovoljnom stupnju razvoja da osposobi Varjag za operativnu upotrebu, navodeći podatak da je trup broda previše oštećen da bi ga se isplatio popravljati. Nepobitna je istina da bi se Varjag, uz minimalno opremanje, vrlo brzo i za malo novca mogao opremiti kao školski nosač čiju bi letnu palubu kineski mornarički piloti mogli koristiti kao školski poligon, ali to svakako nije cilj kineske mornarice.Najnovije fotografije potvrđuju da se na Varjagu i dalje izvode intenzivni radovi te da je u međuvremenu ofarbana i letna paluba.


radovi u luci Dalian.....


*OPIS BRODA (kako je prvobitno zamišljen)-


Fotografije nosača "Admiral Kuznjecov" - vidljivi su avioni na palubi - SU-33, SU-25 i helikopter Ka-28

U bivšem Sovjetskom Savezu igrađena su ukupno dva nosača aviona ove klase ( Admiral Kuzenjecov i Varjag)
Projekt 1143.5 Admiral Kuzenjecov danas je jedini nosač aviona u sastavu ruske flote. Brod je zvanično klasifikovan kao "teška avionoseća krstrarica" (TAKR). Predstavlja najveći ratni brod ikada građen u Evropi.
Gradnja broda počela je 1. aprila 1982. godine u brodogradilištu u gradu Nikolajevu (danas u Ukrajini). Porinut je 6. decembra 1985. godine, opremanje je završeno 25. decembra 1990, a u operativnu upotrebu uveden je 20. januara 1991. godine. Nosač je nekoliko puta menjao ime - prvobitno je nosio ime Riga, 26.11.1982. preimenovan je u Leonid Brežnjev, 11.8.1987. dobio je naziv Tbilisi, da bi konačno 4.10.1990. godine dobio ime Admiral Flota Sovjetskovo Sajuza Kuznjecov.
Brod je konstruisan na bazi nosača aviona sa vertikalnim poletanjem i sletanjem Baku (Projekt 1143.4, kasnije preimenovan u Admiral Goršakov). Trup je modifikovan i produžen, a "ostrvo" i pogonska grupa ostali su identični kao kod nosača klase Baku.
Prvobitno je bilo predviđeno da Admiral Kuznjecov bude opremljen parnim katapultima za avione, međutim tokom projektovanja se od te ideje odustalo i na palubu je ugrađena "skijaška skakaonica" ("ski jump") koja olakšava poletanje aviona. Paluba je dugačka 304,5 m i široka 75 m, a ispod nje se nalazi prostran hangar za smeštaj letelica. U zavisnosti od zadatka brod može da ponese do 24 lovačka aviona Su-33 ili do 42 helikoptera tipa Ka-27 i Ka-29. Najčešće se nosi 12 aviona Su-33 i 24 helikoptera. Na nosaču se testirani i avioni MiG-29K i Su-25K, ali nisu uvedeni u operativnu upotrebu. Letelice se iz hangara do poletno-sletne palube transportuju uz pomoć dva lifta.
Za pogon broda se koriste četiri parne turbine snage po 50.000 ks, čija snaga se prenosi na 4 propelera. Maksimalna brzina plovidbe je 29-32 čvora, ekonomska brzina 18 čvorova, a daljina plovidbe 8000 do 8500 nautičkih milja.
Nosač aviona Admiral Kuznjecov raspolaže respektivnim naoružanjem za borbu protiv ciljeva na površini, pod morem i u vazduhu.
U prednjem delu broda ugrađeno je 12 vertikalnih lansera za protivbrodske rakete P-700 Granit (NATO oznaka SS-N-19 Shipwreck) dometa oko 550 km. Rakete imaju konvencionalnu bojevu glavu mase 750 kg ili nuklearnu BG snage 500 kT.
Za uništavanje ciljeva u vazduhu koriste se rakete 9M330 Kinžal (SA-N-9 Gauntlet) dometa 12 km. U borbenom kompletu se nalaze ukupno 192 projektila Kinžal u 24 osmostruka vertikalna lansera. Ovaj kompleks je izuzetno efikasan u dejstvu protiv niskoletećih aviona, helikoptera i raketa, a predstavlja mornaričku varijantu kopnenog sistema PVO Tor (SA-15).
Za neposrednu protivraketnu odbranu broda koristi se 8 kombinovanih artiljerijsko-raketnih sistema 3M87 Kortik (CADS-N-1). Svaki sistem Kortik se sastoji od 8 lansera za rakete 9M311 (NATO oznaka SA-N-11 Grison, inače iste rakete koje se koriste na vozilu Tunguska) i dva šestocevna rotirajuća topa kalibra 30 mm. Kao dopuna kompleksu Kortik brod ima još 6 automatskih šestocevnih Gatling topova AK-630M istog kalibra.
Za protivpodmorničku borbu i odbranu od torpednih napada Admiral Kuznjecov je naoružan sa dva desetocevna bacača raketnih dubinskih bombi i protiv-torpednih mamaca RBU-12000 Udav-1.
Brod raspolaže velikim brojem različitih senzora za praćenje ciljeva na moru, pod morem i u vazdušnom prostoru.

Drugi nosač aviona ove klase - Varjag počeo je da se gradi 6. decembra 1985. godine, a brod je nosio ime Riga. Porinut je 25.11.1988, dve godine kasnije je dobio novo ime Varjag, ali je 1992. zbog raspada SSSR-a i nedostatka finansijskih sredstava gradnja obustavljena.


*NOVI "VARJAG"-

Da je dovršen Varjag bi imao standardnu istisninu od 55 000 tona i punu od 67 500 tona. Na vodi dugačak je 280 metara, a dužina palube mu je 304,5 metara. Širina trupa u vodi mu je 37 metara, a maksimalna širina letne palube je 70 metara. Gaz mu je pri maksimalnoj istisnini 10 metara.
Kako sovjetski stručnjaci nisu uspeli razviti parne katapultove na pramac su ugradili "ski jump" zakošenu pod uglom od 14 stepeni. Takvo rešenje ima svoje dobre i loše strane, a u ovom slučaju Kinezima znatno olakšava osposobljavanje nosača. Sletna staza je ukošena 7 stepeni u odnosu na duž broda te je opremljena sistemom za kočenje aviona (aresterima). Ispod letne palube smešten je veliki hangar dužine 183 m, širine 29,4 m i visine 7,5 metara u koji stane, po ruskim izvorima, do 60 letelica (zapadna procena govori o najviše 52 letelice).
Za prevoženje letelica iz hangara na letnu palubu osigurana su dva lifta na desnom boku broda. Konstrukcija ovih liftova prilično je komplikovana i Kinezi će verovatno trebati stranu pomoć (rusku i/ili ukrajinsku) da bi ih osposobili za rad.
Trenutno najveća nepoznanica je hoće li Kinezi Varjag opremiti pogonskim sistemom, i ako hoće, kojim?
Verovatno bi ugradnja nuklearnog pogona povećala cenu opremanja broda, ali su i prednosti višestruko veće. Ugradnja nuklearnog pogona omogućila bi praktički neograničen doplov i pri brzinama od 30 čvorova, što je za nosač koji nema katapulte i te kako važno.
Pre otprilike dve godine neki su neslužbeni izvori spominjali mogućnost kupovine ukrajinskih parnih turbina, ali se to u zadnje vreme više ne smatra ozbiljnim rešenjem.
Neki neslužbeni kineski izvori tvrde da će nosač Varjag nakon opremanja služiti isključivo kao nosač helikoptera, te da na njega kineska ratna mornarica ne namerava ukrcati borbene avione. Te tvrdnje donekle pobija fotografija makete dovršenog Varjaga s oznakom 611 i opremljenog kineskim oružanim sistemima.
Na krmi je ucrtana sletna staza i bela tačka promera 6 metara, te je postavljeno pet uređaja za kočenje (arestera), dok ih Kuznjecov ima četiri. Sva je ta oprema nepotrebna za nosač helikoptera. Doduše, zadržano je i devet pozicija za poletanje i sletanje helikoptera označenih belim krugovima. Ono što zbunjuje je činjenica da su na krmenom delu makete svetlosmeđom bojom označena dva kruga (jedan unutar drugog). Isti takvi krugovi bili su ucrtani i na krmenom delu letne palube nosača Kuznjecov i označavali su uzletno-sletno mesto za avione s vertikalnim uzletanjem i sletanjem. Kineska ratna mornarica ne poseduje avione sa vertikalnim uzletanjem i sletanjem te je predpostavka da ih u dogledno vreme planiraju nabaviti.
Vazduhoplovnu komponentu novog nosača najverovatnije će činiti avioni SU-33 (SU-27 K) kakvi se koriste na palubi Kuznjecova. Kako kinezi već u sastavu svojih OS poseduju avione tipa Suhoj (SU-27SK i SU-30MKK) logičan bi izbor bio ovaj tip aviona. Najnoviji neslužbeni izvori navode da su Kinezi umesto Su-33 odabrali MiG-29M-E/D, koji bi zapravo bio MiG-29K opremljen dodatnom opremom kao što je vektorizacija potiska motora, napredniji radari i "fly-by-wire" kontrole leta. Izborom MiG-a umjesto Suhoja znatno bi se mogla povećati borbena grupa Varjaga (na prostor potreban za dva Su-33 stane tri MiG-a 29). Takođe se ne odustaje od ideje da se na nosač "ukrca" i novi kineski lovac J-10 te da se intenzivno radi na tome.
Od helikoptera nosač će u svom sastavu imati već do sada korištene helikoptere Kamov Ka-28 ili najnoviju varijantu Ka-31 opremljenog sa radarom E-801 M "Oko" koji ima mogućnost otkrivanja borbenih aviona veličine lovca na udaljenosti od 115 km i većih ratnih brodova na udaljenosti od 200 km. Postoji i napredna verzija radara koja lovačke avione otkriva na udaljenosti od 150 km i veće ratne brodove na udaljenosti od 250 km. U sastavu nosača bilo bi najverovatnije 4 takva helikoptera. Takođe se pominju i mornarički helikopteri Z-9C.

Na maketi su vidljiva 4 PVO sistema AK-730 (kineski Type 730) sedmocevni 30 mm. topovi za blisku odbranu od protivbrodskih vođenih projektila.
Na maketi je postavljeno i čak osam četverostrukih lansera protivbrodskih vođenih projektila za sada nepoznatog tipa. Takođe je postavljeno i 10 PVO lansera, najverovatnije tipa HHQ-9 - o ovom sistemu nema nekih podrobnijih podataka. Takođe se spekuliše sa radarskom i elektronskom opremom koja bi bila ugrađena na novi nosač - da li će ona biti kineskog, ruskog - ukrajinskog ili zapadnog porekla, još se ne zna. Odabir će napraviti sami kinezi.

Najmnogoljudnija zemlja na svetu opredelila se za izlazak na okeane i neće se zaustaviti na tome. Njihove čitave oružane snage uključujući i mornaricu su u velikoj ekspanziji poslednjih deset godina. Postavlja se pitanje - da li će mo uskoro imati priliku da očekujemo kinesku flotu u nekom regionu sveta u ulozi "zavođenja mira" ???



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • SVITAC 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 28 Apr 2003
  • Poruke: 5926
  • Gde živiš: Beograd

Citat:Većina je analitičara ostala već tradicionalno suzdržana tvrdeći da kineska brodograđevna tehnologija još uvek nije na dovoljnom stupnju razvoja da osposobi Varjag za operativnu upotrebu, navodeći podatak da je trup broda previše oštećen da bi ga se isplatio popravljati.


Hehe .. ako gledaš sa strane kineza ..

To je sve što im dozvoljavaju da kupe .. samim tim i popravka nije skupa jer druge varijante nemaju .. to im je najjeftinije ..



offline
  • Zagor 
  • Super građanin
  • Pridružio: 25 Maj 2005
  • Poruke: 1299
  • Gde živiš: u rovu na prvoj liniji

ma kinezi nisu ludi...koliko vojne tehnike su kupili pa je rastvore sve prostudiraju pa ili kopiraju ili cak nesto i poboljsaju......

to ce im klapat saa nosacem jer ubuduce zele i oni da preuzmu jednu od vodecih vojnih uloga u svetu..sta vec i jesu cak salju svoje satelite u svemir....strpimo se jos desetak godina...kina ce postat cudo...
a sta netrebaju od artne tehnike i naoruzanja ce da prodavaju na buvljaku u Pancevu, a Ron J i ja cemo da izigravamo vojne inspektore haha Wink

offline
  • Pridružio: 18 Jun 2005
  • Poruke: 1186
  • Gde živiš: Springfild

Ja cu samo da se ponovim (ovo sam vec negde rekao).

Vreme Amerike je na zalasku. Sada dolazi vreme za Kinu, i nemoj te misliti da je to dobro. To nikako !

offline
  • Pridružio: 02 Maj 2003
  • Poruke: 430
  • Gde živiš: NBG

sto ne bi bilo dobro?

kao, SAD su odlicni?!

offline
  • Pridružio: 20 Avg 2005
  • Poruke: 546

istina je da se kina jaca...al ko zna sta ce biti za to vreme nije sigurno da SAD pada.Jedino bi voleo da kina bude jaca jel nekako sa nama su dobri sto se tice kosova i te stvari.bolje iko nego amerika.a kad dolazi kina na vlast nece imati ko da nam smeta u razvoju.

offline
  • Pridružio: 18 Dec 2003
  • Poruke: 7254
  • Gde živiš: Graceland

Ljudi, nemojte da ste neracionalni...
Vise volim dolar nego juan... Verujte mi, video sam svojim ocima...

offline
  • Pridružio: 15 Apr 2005
  • Poruke: 174

Kako uopste Kina nije u mogucnosti da napravi sopstveni nosac .Malo to glupo zvuci ali iako Kina ima ogromni suficit u trgovinskoj razmeni sa Amerikom i verovatno sa velikom vecinom ostalih zemalja sa kojima trguje opet nisu u stanju da izgrade sopstveni nosac nego prepravljaju i doraduju Sovjetski realno stari i zastareli nosac. Tako da i pored svega toga ako realno gledamo stvari Kina je jos [koliko god neki mislili drugacije] uvek daleko iza Amerike u vojnom pogledu[ i svim ostalim] i tu ce ostati jos dugo .Sama Amerika trenutno ima 12 nosaca i 13 ce da dobije uskoro a u bliskoj buducnosti planiraju da pocnu sa gradnjom potpuno novih nosaca kojima ce vek trajanja biti pola veka .
Rusija ima samo jedan nosac a i on nije u operativnoj upotrebi .Takode i Spanija i Italija imaju dva manja nosaca . Inace Sama Americka vojna strategija se bazira velikim delom upravo na nosacima aviona jos od drugog svetskog rata i sukoba sa Japanom u kom su Americki nosaci odigrali veliku ulogu.
Tako da Americka vojska danas ulaze mnogo para od svog vojnog budeta upravo na poboljsanje , unapredenje i izgradnju potpuno novih modela nosaca aviona.

offline
  • Pridružio: 18 Jun 2005
  • Poruke: 1186
  • Gde živiš: Springfild

Kina je u fazi razvoja i poboljsavanja svojih oruzanih snaga. Za to vreme se polagano ekonomski namece i destabilizuje druge - one velike.
Nosac aviona Kini trenutno nije potreban, iz vrlo prostog razloga - oni nemaju otvoreno more (e tu je prepreka Tajvan i zato je tolika buka oko njega). Kasnije, ako se taj problem bude resio u korist Kine, hteli ili ne Kinezi ce morati da stvore nosace - bilo da ih kupe ili sami da ih prave.

offline
  • RJ 
  • SuperModerator
  • Gavrilo Milentijević
  • Komandir stanice milicije Gornje Polje
  • Pridružio: 12 Feb 2005
  • Poruke: 28706
  • Gde živiš: ovalni kabinet

zak280173 ::
Nosac aviona Kini trenutno nije potreban, iz vrlo prostog razloga - oni nemaju otvoreno more (e tu je prepreka Tajvan i zato je tolika buka oko njega).


...a jesi li pomislio da bi im taj nosač možda pomogao za udar "s leđa" po Tajvanu i kao istureno komandno mesto daleko na pacifiku koje bi sprečilo ameriku da reaguje u tom konfliktu ???
Naravno da će im u budućnosti trebati nosači, a sad je prilika da jednim udarcem "ubiju dve muve"- dobiju Tajvan i naravno nosač.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 544 korisnika na forumu :: 35 registrovanih, 8 sakrivenih i 501 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1540 - dana 15 Jul 2016 19:19

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., AK - 230, Apok, awathorn, babaroga, Boris90, Cigi, cole77, comi991, Dorcolac, Drug pukovnik, Eyes Wide Shut, Faki-Valjevo, Gama, gile58, ibssa, ivance95, Jethro, krunomiletic5, Kubovac, ljuba, Mali Veseljak, Marko Marković, Metanoja, MIG-3, nuke92, Pippi Langstrumpf, Shomy, SOVO515, Sr.Stat., Srki94, tmanda323, VJ, vlvl, Zvrk