Raketne krstarice klase Slava

• 2Ovo se svidja korisnicima: sremac983, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

П-500 Базальт




С-300Ф Форт

• 5Ovo se svidja korisnicima: Oscar, jazbar, lacko, raskoljnikov, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Problem sa krstaricama klase Slava ( Projekt 1164 Atlant ) je upravo to što je njihova glavna namena napad na američke grupe nosača aviona (odnosno na same te nosače) što onda uslovljava i veličinu i domet glavnog naoružanja . Da se podsetimo , sovjetske krstarice su se grubo mogle podeliti u dve grupe :

- one za dejstva protiv neprijateljskih (američkih) nosača aviona : Kynda ( Projekt 58 ) , Kresta I (Projekt 1134) , Slava i Kirov

- one za dejstva protiv protivničkih podmornica : Kresta II (Projekt 1134A) i Kara (Projekt 1134B)

Samih brodova Projekta 1134 je izgrađeno 21 u sve 3 verzije ( 4 ,10 i 7 respektivno ) i oni su najbrojnija klasa . Brodovi klase Slava su trebali da zamene sve starije verzije krstarica za borbu protiv nosača aviona (protivpodmorničke je trebalo da zamene razarači Udaloy) i da služe kao jeftinija alternativa Kirovima . Svaka krastarica klase Slava je trebalo da bude centar jedne udarne grupe koja bi pratila američke nosače aviona ( ugrubo jedna krstarica na jedan nosač) u slučaju pogoršavanja međunarodne situacije . Na samom početku rata brodovi ove klase bi trebalo da budu dovoljno blizu da mogu da lansiraju svoje ubitačne projektile na Amerikance i time praktično anuliraju američku pomorsku nadmoć .

Teorija je ipak teorija ,a u praksi je brodova ove klase izgrađeno svega 3 tako da je upitno da li bi mogli da izvrše taj svoj projektovani zadatak na otvorenom moru . Šta više , trenutna doktrina ruske mornarice je da se u slučaju rata sa Amerikancima ne izlazi na otvoreno more već da se brani sopstveno priobalje pre svega dejstvom mornaričke avijacije bazirane na kopnu i podmornicama , z eventualnu pretnju upotrebom nuklearnog oružja .

E sad , dolazimo do glavne stvari . Postoje naravno i drugi protivnici protiv kojih bi se Slave mogle koristiti . Međutim , mornarice tih drugih zemalja mahom se oslanjaju na mnogo manje brodove , razarače i fregate . Protiv takvih protivnika je neracionalno koristiti ogromne P-500 i P-1000 . Čak šta više , trend u modernom projektovanju brodova je veći broj manjih raketa , koje se lansiraju iz vertikalnih standardizovanih lansera u koje mogu da se smeste rakete različitog tipa . Da li će Rusija krenuti tim smerom ostaje da se vidi . Ako bude dovoljno želje i novaca , time bi krstarice Slava postale pandan američkim Ticonderoga , stim što bi Rusi tradicionalno imali jače protiv-brodske rakete . S druge strane , postoji mogućnost da se brodovi uz manje modifikacije ostave ovakvi kakvi su , pa bi u tom slučaju pre svega služili za PVO zaštitu flote . Napominjem da je teško očekivati da se u postojeće lansere sistema Fort (S-300) ugrade rakete iz sistema S-400 (pre svega zbog veličine) ali je poznato da su Rusi radili par nadogradnji senzora za pomenute , tako da su one uz nešto manji domet i dalje veoma moderne i potentne .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Po meni upotrebljavati krstarice namenjene za borbu protiv nosaća, protiv ostalih manjih brodova nema smisla zato postoje fregate u pratnji. Čisto sumnjam da će Rusi išta raditi po tom pitanju. Jedino što bi ja uradio je izgradnja kompaktnijih krstarica (t.z. đepnih krstarica) do dužine 160 m na nuklearni pogon (slićne po nameni Kirov klasi samo mnogo manje) koje bi bile znatno jeftinije od Kirov klase i zato mnogobrojnije i koje bi vremenom zamenile postojeće klase ruskih razaraća i krstarica. Znači manji brod (krstarica), sa manje posade i više automatizacje sa mogučnošću vertikalnog lansiranja svih vrsta raketa. Jer vertikalne lansere mnogo je lakše nadopunjavati raketama i može se to raditi obićnom dizalicom za vreme plovidbe. Prema tome nebi bilo potrebe za više od 8 VLS protivbrodskih raketa Granit u 2 linije prema širini broda + naravno ostali lanseri za krstareće rakete i PVO rakete. Mogla bi se uraditi i podpalubna varianta kosih lansera za potentnije Bazalt (P-700) rakete.

Dok bi fregate opremio raketama Brahmos i krstarečim raketama, a korvete kao dosada sa raketama Harpunski i krstarečim raketama + odgovarajuća srednje i kratka PVO odbrana.

Sa pojednom đepnom krstaricom, klasičnim nosaćem lovaca ili amfibijom sa VSTOL lovcima i helikopterima te sa nekoliko fregata ili korveta i oskrbnim borodom te podmornicama bi onda pravio buduće ruske operacione grupe brodova.

Ili grupa sa jednom đepnom krstaricom te dvije fregate i pokoju korvetu za okeansku patrolu.

Ima li koja informacija dali je koja raketa Bazalt ili Granit ostala izvan Rusije, recimo u Ukrajini posle raspada SSSR i što se tim raketama radilo?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ni u sovjetsko vrijeme sve te krstarice nisu imale drugu ulogu nego braniti sovjetske obale te eventualno ići u brze udare+povlačanje nakon udara, ako se procijeni da se ukazala prilika. Nikakve dugotrajne patrole površinskim brodovljem bilo u atlantski ili pacifički ocean radi kontrole mora nisu ozbiljno dolazile u obzir.

Brodovi od 160ak ili koliko već metara će se ionako graditi, to je već potvrđeno. Hoće li biti nuklearni ili ne, to još ni sama ruska mornarica možda ne zna. U svakom slučaju nuklearni bi pogon poskupio svaki brod za koju milijardu dolara. Kako ne vidim da ruska mornarica ima neku veliku potrebu ići na drugi kraj svijeta sa svojom flotom, to mi se čini kao nepotreban trošak al nikad ne znas sto ce politika odluciti.

Cini se da rusi svakako idu na sustave s univerzalnim vertikalnim lanserima. Tu je vec UKSK sustava, a sljedece generacije mogle bi imati samo jos siri raspon naoruazanja za takve i slicne VL sustave. Prednost nadopunjavanja na moru tu je jos najmanja, zapravo. Amerikanci su koristili ugradjene kranove na svojim brodovima s mk41 sistemom pa su odustali od toga. Navodno je nadopuna na moru bila u praksi gotovo neizvediva pa se to ionako svodilo na dolazak u luku i nadopunu u luci. A i s tolikim brojem raketa (90-120) po brodu cesta je nadopuna bila nepotrebna.

Slave se bliže 30 godina života. Ne mogu se toliki brodovi konzervirati kako treba kad nisu u uporabi- ti trupovi propadaju s vremenom. U njima ima možda još deset godina radnog vijeka i to je to. Upitno je koliko ih je sad isplativo modernizirati - potrošiti još koju milijardu po brodu, maknut brod iz službe na godinu-dvije, da bi se onda vratio i služio još 9-10 godina prije umirovljenja. To su milijarde koje bi možda bile bolje uporabljene na dodatne primjerke novih razarača.

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 19 Avg 2012 11:25

Речено је да ће се градити разарачи на нуклеарни погон, продужава се радни век Кировима и до 2020 ће сви бити оперативни, славе су модернизоване, а стижу и фрегате у већем броју....

Dopuna: 19 Avg 2012 11:32

У посети НР Кини Варјаг Април 2012....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^Kina je valjda i bila zainteresovana za onu 4. Slavu sto i danas pluta u Ukrajini.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

koliko se ja sjećam, još nema službene potvrde o nuklearnom pogonu. ima izjava službenih ljudi, dakako, da će ti razarači možda biti nuklaenri, neki su službenici čak javno istupili i rekli da će "vjerojatno biti nuklearni" no to samo po sebi ništa ne znači. svatko može imati interes pa reći nešto u javnosti. na kraju, ne kažem ja da neće biti nuklearni, možda hoće, ali ako budu, to će biti politička odluka, a ne vojnostrateška.

za kirove se svakako češće spominje da ce biti modernizirani. opet, ako politika to naloži, to će se i dogoditi. ali isto tako, tu modernizaciju kirova čitam već maltene 10 godina, pa se stalno odgađa. ona jedna započeta modernizacija Nakimova stoji već nekoliko godina dok se uopće ne donese projekt modernizacije koji još ne postoji. Kad bi se svi kirovi i modernizirali i vratili u službu do 2020 to bi bilo 30 do 40 godina ležanja u vodi po trupu, kako koji. A ako netko utuče tolike novce u modernizaciju očekuje da će to isplatiti nekom dugotrajnom službom, a ne još s desetak godina službe. A dodatnih desetak godina bi viijek u vodi produljilo na 40 do 50 godina. Ima dakako primjera da su neki vojni brodovi toliko dugo služili, no oni su u manjini. prosjek vijeka ratnog broda je ipak manji te se kreće oko 30 godina.

Da, neki brodovi, poput iowa klase ili midway klase služili su i blizu 50 godina. ali to su i veći brodovi od kirova, nešto otporniji na zamor materijala od manjih brodova. po meni je 45-50 godina maks maksimuma za duboko modernizirane i remontirane kirove. što znači da u najboljem slucaju Usakovu istječe vijek 2022-2027., Lazarevu 2026-2031., Nakimovu 2031-2036. a Petru 2034-2039. Po tome ispada da se Usakov i Lazarev zapravo niti ne isplate modernizirati. A opet, tako temeljit remont i modernizacija kosta milijarde - to su dodatni posve novi i moderni razaraci koji bi se mogli nabaviti za te novce.

Ista je stvar dakako i sa slavama, samo one kao jos manji brodovi imaju jos nesto manji zivotni vijek, a i losije su konfiguracije za modernizaciju od kirova, dakle trebala bi jos temeljitija prerada konstrukcije brodova ili bi sama modernizacija podsustava morala biti skromnija. umjesto dakle tih moderniziranih slava i kirova moglo bi se sagradit jos 6-8 dodatnih, posve novih modernih razaraca koji ne bi trajali jos 10-15 godina poput ovih starih brodova nego bi trajali jos 30 godina. to je zapravo jos duplo veca vrijednost ulozenog novca.

da sam ja rus znam u sto bih ulozio novac. ali politika i neki populisticki nacionalni ponos svakako mogu imati drukcije poglede na stvar.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eridan ::Ni u sovjetsko vrijeme sve te krstarice nisu imale drugu ulogu nego braniti sovjetske obale te eventualno ići u brze udare+povlačanje nakon udara, ako se procijeni da se ukazala prilika. Nikakve dugotrajne patrole površinskim brodovljem bilo u atlantski ili pacifički ocean radi kontrole mora nisu ozbiljno dolazile u obzir.

Grešiš , jer ne uzimaš u obzir sovjetske planove za modernizaciju i proširenje flote iz 70-ih , a naročito iz 80-ih . Kad se pogleda broj brodova sa teškim raketnim naoružanjem ( Kirov , Slava , Kijev , Kuznjecov , podmornice Oskar i.t.d. ) a naročito ono što je planirano (samih Slava je trebalo da bude 10-ak) , jasno je da to nije priobalna flota . SSSR je imao nameru da se Amerikancima suprotstavi na otvorenom moru , normalno postepeno i korak po korak .

Da bi se bolje shvatila stvar , treba pogledati primer 5.te sredozemne eskadre SSSR , čiji je zadatak bio da se suprotstavi američkoj 6.floti u Sredozemnom moru , i to dosta daleko od svojih baza i podrške sopstvene avijacije . Ta eskadra je trebalo da bude prototip za buduće delovanje sovjetske mornarice , organizovane u udarne grupe čiji bi centar svakako bile 1-2 teške raketne krstarice .

5.sredozemna eskadra

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja sam pricao o tim sagradjenim krstaricama i toj sagradjenoj floti koja jest bila aktivna. Druga je prica "sto bi bilo kad bi bilo" da su sovjeti imali na raspolaganju 10 ili 100 takvih krstarica. Odokativno, sa 100 slava, 50 kirova i recimo 500tinjak nuklearnih podmornica bi dakako zavladali morima. Ali isto tako s 10 slava, 5 kirova i 100tinjak podmornica opet ne bi mogi ozbiljno *dugotrajno* izazvati NATO i njegove saveznike van dometa sovjetskih zrakoplova koji bi operirali s kopna. Osim, dakako, ako ne vjerujemo u magicnu i svemogucu ulogu Legende ili krivo shvacamo mogucnosti i ogranicenja sonara u detekciji, pracenju i identificiranju ciljeva.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eridan ::Ja sam pricao o tim sagradjenim krstaricama i toj sagradjenoj floti koja jest bila aktivna. Druga je prica "sto bi bilo kad bi bilo" da su sovjeti imali na raspolaganju 10 ili 100 takvih krstarica. Odokativno, sa 100 slava, 50 kirova i recimo 500tinjak nuklearnih podmornica bi dakako zavladali morima. Ali isto tako s 10 slava, 5 kirova i 100tinjak podmornica opet ne bi mogi ozbiljno *dugotrajno* izazvati NATO i njegove saveznike van dometa sovjetskih zrakoplova koji bi operirali s kopna. Osim, dakako, ako ne vjerujemo u magicnu i svemogucu ulogu Legende ili krivo shvacamo mogucnosti i ogranicenja sonara u detekciji, pracenju i identificiranju ciljeva.

Ajde da pogledamo cifre i planove . Koliko je meni poznato , Amerikanci nikad nisu prešli broj od 15 nosača aviona . Ostale zemlje su tu zanemarljive (britanski , francuski , italijanski i španski brodovi su mnogo manjih mogućnosti .... ) . Da je SSSR zaista ostvario planirano (10 Slava , 5 Kirova , 20 Oskara i meni nepoznat broj Kiijeva i Kuznjecova ... ) komotno bi imali 2 teško naoružana plovila na svaki američki nosač aviona , čak i u slučaju gubitaka i dodatne američke izgradnje . I pored sve priče o američkoj protivraketnoj odbrani flote , teško da bi izdržala koordinisani udar ovakve snage , samo kad bi se našla u dometu .

Ostaje dakle pitanje da li bi bilo moguće da sovjetska flota uđe u domet američke grupe nosača aviona . Što se tiče Norveškog mora , tu bi svakako stvar više zavisila od toga ko napreduje na kopnu , od avijacije bazirane na kopnu .Međutim , ako bi sovjetska flota izašla na otvoreni Atlantik ( i Pacifik) pre početka sukoba tu bi još svašta moglo da bude . Američka flota bi morala da se drži podalje od dometa sovjetskog naoružanja a u isto vreme da šalje A-6 i F/A-18 naoružane Harpunima u pokušaju da napadnu sovjetsku flotu . S obzirom na domet tih letelica s ovim naoružanjem pitanje je koliko bi to uspelo . Za NATO kao organizaciju bi najgori slučaj bio da njihova flota mora da se povlači pred sovjetskom, jer bi time praktično bile zatvorene rute snabdevanja i dovlačenja pojačanja u Evropu , na čemu se zasnivala celokupna strategija odbrane NATO .