27. mart 1941.

15

27. mart 1941.

offline
  • Pridružio: 21 Nov 2012
  • Poruke: 127

vathra ::Њемац,
за привреду препоручујем књигу од Драгана Алексића "Привреда Србије у ДСР". Ту је приказано шта је од сировина преношено железницом, мада се само узгред помињу сировине из јужнијих крајева. Из Турске је ишла велика количина хрома, 45-90 хиљада тона годишње, што је било врло битно за немачку ратну производњу.

Заправо је злато ишло више у обрнутом смеру, из Немачке ка Турској.
1997-2001.state.gov/regions/eur/rpt_9806_ng_turkey.pdf

Зато би било пожељно прочитати прво нешто, па онда давати коментаре.

Поздрав,


Sve je tačno što kažeš, uz jednu konstataciju koju možeš da provjeriš. Ja govorim o kraju 1943 i početak 1944 godine. Sporazum o dostavljanju hroma je prestao početkom 1944 godine pa me živo interesuje šta su to Njemci slali za Tursku ako su već znali da gube rat, a šta su zauzvrat vraćali nazad za Njemačku jer postoje tvrdnje nekoliko autora o vozovima sa blagom, da ne spominjem poznati vozovi koji je završavali u tunelima za proizvodnju soli u Njemačkoj.
Čak i podaci Partizanskih jedinica iz perioda 1944 godine govore o vozovima iz Grčke koji idu za Njemačku u jednom značajnijem broju.
Takođe, pozdrav.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 12455

Malo da stavimo stvari u perspektivu:

u jednu tadašnju teretnu kompoziciju može da stane oko 500 tona tereta.
Da bi se prevezlo 100 hiljada tona rude, treba barem 200 kompozicija.

Za prevoz jedne pešadijsku divizije potrebno je 30-40 železničkih kompozicija.
Za oklopnu diviziju, do 80.

Za jedan velik tovar zlata, dovoljan je jedan vagon.
Nekakva ideja da vozovi sa dragocenostima idu okolo u velikom broju je potpuno sumanuta.

-----

Osim Turske, veliki izvor hroma su bili rudnici na Balkanu. U Albaniji i Makedoniji. Ovi drugi su išli našim železnicama. U još većoj količini nego iz Turske.



offline
  • Pridružio: 21 Nov 2012
  • Poruke: 127

Napisano: 01 Apr 2021 5:37

vathra ::Malo da stavimo stvari u perspektivu:

u jednu tadašnju teretnu kompoziciju može da stane oko 500 tona tereta.
Da bi se prevezlo 100 hiljada tona rude, treba barem 200 kompozicija.

Za prevoz jedne pešadijsku divizije potrebno je 30-40 železničkih kompozicija.
Za oklopnu diviziju, do 80.

Za jedan velik tovar zlata, dovoljan je jedan vagon.
Nekakva ideja da vozovi sa dragocenostima idu okolo u velikom broju je potpuno sumanuta.

-----

Osim Turske, veliki izvor hroma su bili rudnici na Balkanu. U Albaniji i Makedoniji. Ovi drugi su išli našim železnicama. U još većoj količini nego iz Turske.


Ti me izbrisa a nisam ništa loše rekao. Sujeta ti je velika brate.
Raspitaj se da li može jedan veliki tovar zlata kako ti kažeš da ide samo u jedna vagon, Ne po pitanju obezbjeđenja već po pitanju proste težine.
A o obezbjeđenju da ne pričamo.

Dopuna: 01 Apr 2021 5:38

Film Balknaska pravila
citat:
ZVANIČNA ISTORIJA JE ZAPISANA U KNJIGAMA
A NAŠA SUDBIJA ČESTO ZAVISI OD DOGAĐAJA KOJI SE ZVANIČNO NIKADA NISU DOGODILI.
NIKADA NEĆEMO SAZNATI PRAVU ISTINU.

offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 12455

Njemac,

Пре априлског рата у Југославији је укупно било 10,7 тона злата. Већи део је био пребачен у стране земље. Али 10 тона је сасвим пристојна количина.

Тадашње пруге нормалног колосека су имале дозвољено оптерећење од 16 до 18 тона по осовини. Тако да су и једноосовински вагони могли да понесу 10 тона терета. Све злата што је било у земљи.

Или ако више волиш слике од бројки, имаш доста фотографија где су тенкови натоварени на железничка кола. А за сваки тип тенка је позната тежина.

Да ли треба да ти се још црта?

offline
  • Pridružio: 21 Nov 2012
  • Poruke: 127

youtube.com/watch?v=26R-uTEtcNI

Od 18,40 minuta pogledajte, ko nije gledao.

online
  • Gama  Male
  • Moderator foruma
  • istoričar
  • Pridružio: 14 Jun 2004
  • Poruke: 4310
  • Gde živiš: Niš, Srbija

Znači, samo Britanci (i njihovi saradnci ovde) su odgovorni za puč i niko drugi?

offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 10282






offline
  • Pridružio: 13 Jan 2012
  • Poruke: 375

vathra ::Malo da stavimo stvari u perspektivu:

u jednu tadašnju teretnu kompoziciju može da stane oko 500 tona tereta.
Da bi se prevezlo 100 hiljada tona rude, treba barem 200 kompozicija.

Za prevoz jedne pešadijsku divizije potrebno je 30-40 železničkih kompozicija.
Za oklopnu diviziju, do 80.

Za jedan velik tovar zlata, dovoljan je jedan vagon.
Nekakva ideja da vozovi sa dragocenostima idu okolo u velikom broju je potpuno sumanuta.

-----

Osim Turske, veliki izvor hroma su bili rudnici na Balkanu. U Albaniji i Makedoniji. Ovi drugi su išli našim železnicama. U još većoj količini nego iz Turske.

Komandir 78. pješadijske divizije RKKA pukovnik Beloborodov piše u svojim memoarima Всегда в бою kako je za prevoz njegove divizije iz Vladivostoka do Istre bilo potrebno 36 kompozicija.

p.s. Put su prešli za 11 dana.

Ziveli

offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 12455

Имам по документима негде баш распоред транспорта 264. пешадијске дивизије на Сремски фронт.
Само што баш и није добар пример. Прво што су их већ осакатили код Шибеника, а друго што је само неколико композиција из Книна кренуло на време.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 785 korisnika na forumu :: 53 registrovanih, 7 sakrivenih i 725 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., amstel, Andrija357, aramis s, BSD, Crazzer, crnitrn, dane007, danilopu, dekir, dragon986, dzoni19, Filip Marinković, Gama, Georgius, helen1, ikan, Insan, KS, ljuba, madza, MB120mm, mercedesamg, Milan A. Nikolic, miodrag, Misirac, Mixelotti, nemkea71, ObelixSRB, Ognjen D., Pakito93, pedja2506, pedja63, prika, Regrut Boskica, S2M, sakota79, Sale.S, shone34, sombrero, ssekir75, stringer bell, trutcina, uhogrlonos, v0idmp3, vasa.93, vladas87, vobo, voja64, vukdra, Vule, yrraf, zexoni