online
- Pridružio: 21 Maj 2008
- Poruke: 16240
|
Одговор на Бабарогину поруку са теме о Украјини:
babaroga :: Odovoricu ti primjerom sa nasih prostora.
- Beograd i Sremski front. Beograd godinama nije bio ni blizu fronta. Ali isto tako ni SId ni Tovarnik ni S. Mitrovica nisu godinama bili ni blizu fronta. Znaci irelevantan argument.
- "Pokrovsk jedan od najvanzijih logistickih habova" - ista prica. Beograd je bio centar svapske logistike, kljuc na putnom i zeljeznickom pravcu prema svapskoj Grupi armija E, dakle prema cijeloj Grckoj, Egeju, albaniji i KOsovu, kljuc podrske i logistike strateskog pravca prema Bugarskoj, centar okupacione administracije u Srbiji, i na kraju, od augusta 1943 sve do oktobra 1944, Beograd je bio komandno mjesto Komande Jugoistoka (Oberbefehlshaber Südost), kome je bila potcinjena i Armijska grupa E u Grckoj.
Mitrovica i Adasevci i Sid i Tovarnik bile su uspavane sremske carsije u mracnoj NDH sa minimalnim svapskim prisustvom tek da bi se cuvala pruga.
Pa ipak je front uspostavljen i odsudno branjen u Adasevcima i u Mitrovici i u Tovarniku, a ne na Avali i u Zemunu.
- Beograd je pao i napusten je za manje od mjesec dana u oktobru 1944. Sremski front je uspostavljen oktobra 1944, sedam utvrdjenih linija odbrane, i grcevito je branjen sve do sredine aprila 1945. Sve do mjesec dana prije kraja rata.
- "Pokrovsk je, kad mu se primakao front, izgubio strategijski i operativni znacaj, ali je zadrzao "takticki znacaj" pa su ukri u njemu drzali 11 + brigada od kojih neke i elitne". Pa o tome ti pricam. To sto su ukri drzali masu vojske tamo jos uvijek ne daje nikakav znacaj vec poluopkoljenom i de fakto odsjecenom Pokrovsku. Jer da je tako, svabe bi onda drzali Beograd po svaku cijenu, cak i kad su izgubili Nis, i kontrolu pruge Beograd - Solun, i kad su sovjeti uletili u Banat, plus u Bugarsku, i kad je Bugarska promjenila stranu.
- "Pokrovsk je preglomazan da bi se zaobisao, a bez njega se ne moze na zapad" - isto vazi i za Beograd 1944, plus mostovi na Savi i na Dunavu. Pa ga Svabe brane samo lokalnim snagam, i napustise ga cim su morali. A svabe su definitivno znali kako da ratuju, i sta mora da se brani.
Itd. Nadam se da sam pojasnio. Velicina nekog naselja, logisticki pravci koji prolaze kroz to naselje, cak i prisustvo velikih rijeka i znacajnih mostova u tom naselju postaju irelevantni kad se front primakne i kad naselje postane front. Tada to naselje prelazi u status otporne tacke ili utvrdjenja na frontu, kao i sva ostala naselja na frontu. I onda mu se vojni znacaj mjeri njegovom lokacijom na tom frontu, i nosta vise. Pokrovsk, jednom kad su mu Rusi prisli, postaje samo jos jedna tacka na frontu, i kad je takticko okruzenje oko Pokrovska degradiralo do poluokruzenja, Pokrovsk to g momenta postaje malignitet za ukro sistem odbrane, koji samo guta resurse, a ne donosi nista. Jer je u sustini postao nebitan da mora dalje da se drzi. Da su se recimo ukri prije pet mjeseci izvukli na stajaznam liniju Kotlino - Rodinsko - Sahovo, sa osloncem na Dobropolje, apsolutno nista se ne bi promjenilo na frontu, ni na taktickom ni na operativnom, a pogotovu ne na strategijskom planu. Ali ukri bi time dobili jedno 50 - 60 km kraci front, plus bi oslobodili bar osam od tih 11 brigada sto su drzali tu.
Zato sve te analize koje se temelje na navodnim geografskim odlikama nekakvih rijeka, naselja, puteva, uzvisina i dolina, nemaju nikakve veze sa stvarnom situacijom na frontu. Jer, ponavljam po stoti put, situacija na frontu iskljucivo i samo zavisi od borbenog poretka, rasporeda snaga, i namjera komandi obe strane.
I iskljucivo na osnovu tih parametara, borbeni poredak (sovjeti u Banatu i pred Nisom, partizani napreduju kroz Sumadiju prema Sapcu), i dalji strateski planovi za vodjenje rata (napustanje Grcke i Srbije, odbrana na Dunavu i Bosni do Sarajeva (dok se ne izvuce Grupa armija E iz Grcke), a onda na Savi, svabe prave front u Sremu, a ne kod Zemuna.
Ne znam mozes li da shvatis znacaj fronta za armiju u pozicionom ratu. Front nije skup gradova koji se moraju drzati po svaku cijenu. Front je linija dodira, linija izvodjenja borbenih dejstava. Front je gdje se sve desava, i gdje se sve rjesava. I taj front moze da seta napred nazad, moze da se uvija i povija, moze da se utvrdjuje u sest linija ili da se drzi fleksibilno, pusticemo ovdje ali cemo udariti kontru ondje, ali i dalje front ostaje presudan za stabilnost odbrane, i za ishod rata.
Rusi kada su se 2023 branili na Rabotinu, branili su svaki metar te zemlje po poljima oko Rabotina ko da brane ulicu Arbatskaju u centru Moskve. Nezavisno da li je taj metar zemlje na cuki, ili na rijeci, da li je pogodan ili neepogodan za odbranu na taktickom nivou. Ne zato sto je taj metar zemlje nesto posebno vrijedan, nego zato sto tako mora da se brani FRONT, kad se naredi odsudna odbrana.
Zato i Surovikinova linija nije pravljena kroz ghradove i uporista, i birala cuke i potoke gdje je zgodno, nego je pratila liniju dodira. Naravno, lokalne tacke na terenu koje pogoduju odbrani bice iskoristene do maksimuma, ali samo ako front prolazi preko njih. A gdje ce da ide front odlucuju mnogi drugi faktori, a ne samo teren.
Zato je Guljajpolje SADA kljuc odbrane cijelog tog sektora Fronta, sve od Pokrovskog pa do Zaprorozja.
Nadam se da sam objasnio.
Ситуација на југоистоку крајем године је компликована.
Прво имамо совјетски продор у Румунију и касније Бугарску, који је узроковао да ове земље промене страну у рату, као и да се Совјети одједном појаве на граници Југославије, чиме се прети одсецањем немачких снага у Грчкој. Немци су тога свесни, па почињу да повлаче своје снаге из Грчке крајем августа.
Тај потез је био очекиван, па су Англоамериканци у садејству са НОВЈ покренули операцију Ретвик, да се прекину саобраћајне везе на потезу Београд-Солун, и отежа повлачење немачких снага. Колико је ово било успешно? Може се рећи врло успешно. Са тим капацитетом пруге, Немци су могли без проблема да пребаце целу дивизију за Београд из Грчке за свега недељу дана. Можда и две, ако користе оба крака и дају приоритет томе.
На пример, после капитулације Италије су Немци пребацили 1. Panzer дивизију из Грчке прилично брзо.
Као последица операције Ретвик имамо ситуацију да су Немци успели да до Београда довуку за месец и по дана свега два пука 118. дивизије из Грчке. Први пук који је стигао раније је упућен ка Зајечару да спречи совјетски продор, заједно са 1. брдском дивизијом, деловима 7. СС, 92. моторизовани пук и којечиме осталим што су успели да скупе са дна каце.
Совјети су у Југославију ушли из два правца. Један је из Румуније кроз Банат. Улазе у слабо брањен простор и лако напредују. Чак и праве један десант преко Дунава код Смедерева. Међутим, иако је то директан правац ка Београду по односу снага видимо да то није главни правац напада. Нису имали оклопне јединице. Главни правац је био преко Зајечара, са идејом да се у потпуности пресече комуникација долином Мораве, и онда са југ нападне Београда.
Штетнерова група успева неколико дана да блокира совјетске нападе, све док Совјети нису успели да нађу слабу тачку, угурају кроз њу цео оклопни корпус, да би заузели мост преко Мораве и успели да у дану заузму Тополу и Аранђеловац.
Обрати пажњу колики је то продор у једном дану. Преко 130км ваздушном линијом!
Тиме је практично решена битка за Београд.
Све што су Немци имали је било ка Зајечару, везано у борби и приковано за путеве нападима совјетске авијације. Совјетске јединице које су их заобишле, спојиле су се са јединицама НОВЈ и нашле се пред слабо брањеним Београдом. Тек кад су Совјети стигли до центра града је Штетнерова група стигла до града, и већим делом била уништена на Авали.
Зато није било немачких одбрамбених положаја на Авали. Није имао ко да их држи.
Пре тога су Немци покушали да спрече совјетски продор у долину Мораве. Значи ту су се бранили, а не сама битна чворишта као Београд и Ниш.
Колики је то подухват био за Совјете је да правцем напада којим су ишли практично није било добрих линија снабдевања. Нема пруга. Пруге кроз Румунију и Бугарску су такође слабе да би се покривао овај правац.
Да су их Немци везали на дужи период код Зајечара, сачекали појачања из Грчке, Совјети једноставно не би имали залиха да напредују тим правцем. Него су искористили рупу и прогурали све што су могли ка Београду.
Ово је био један од бољих совјетских маневара у Другом светском рату. Довољно је погледати студију Кривошејева за губитке у стратешким операцијама. У Београдској операцији су од свих 50ак операција губици међу најмањима, а напредовање међу највећим.
|
