offline
- Mixelotti
- Administrator
- Zidam zgrade i fasade ......... I armiram, betoniram. Utovaram, istovaram i nikad se ne odmaram.
- Pridružio: 14 Dec 2005
- Poruke: 25182
- Gde živiš: Na istoj adresi ali promenih četiri države
|
Autor teksta Milan Micevski
Tekst objavljen u časopisu Odbrana br.78 od 15. decembra 2008. godine
Leteći tenk
Sovjetski jurišnik Il-2 pojavio se na nebu Jugoslavije u jesen 1944, a od januara 1945. jugoslovenski piloti započeli su na njemu svoj borbeni put. Tokom desetogodišnje upotrebu u jugoslovenskom vazduhoplovstvu korišćeno je više od 260 borbenih Il-2 i 36 trenažnih UIl-2, čime je Jugoslavija bila najveći korisnik tih aviona posle SSSR-a. Ukupan nalet tokom službe na Il-2 iznosio je 39.000 sati.
IL-2 422. puka snimljen po dolasku na a. Pleso 1945. godine
Jurišni avion Il-2 stvoren je na ličnu inicijativu konstruktora Sergeja Iljušina. Njegova zamisao početkom 1938. bila je da stvori avion "leteći tenk" kome oklop neće biti mrtav teret već sastavni deo noseće konstrukcije. Posle više projekata izrađena su dva prototipa dvosednog aviona pod oznakom BŠ-2, pogonjena motorom AM-35. Pilot Vladimir Kokinaki poleteo je prvim prototipom 2. oktobra 1939. a drugim 30. decembra. Razvoj aviona, međutim, nisu zaustavili ni slabo vatreno naoružanje od samo četiri krilna mitraljeza ŠAKS 7,62mm i jednog pokretnog ŠAKS u tureli navigatora strelca, te problemi sa motorom i sistemom hlađenja.
Glavna osobenost novog jurišnika bio je oklopni trup od pancirnog čelika AB-1, koji je dozvoljavao izradu površina dvojne krivine. Ipak, ostvarene performanse bile su lošije od zahtevanih pa je Iljušin, u nemogućnosti da nadohnadi manjak snage ugrađenog motora, rešio da prevaziđe problem smanjenjem težine aviona prepravkom prvog prototipa BŠ-2 iz dvoseda u jednosed. U međuvremenu, ugrađen je i novi kapriciozni motor AM-38 veće snage pa je tako prerađeni prototip jurišnika pod novom oznakom CKB-57 poleteo 12. oktobra 1940.
Serijska proizvodnja
Vetrovi rata koji su besneli na zapadu Evrope ubrzali su razvoj i odluku da se jurišnik što pre pusti u serijsku proizvodnju. Naredbom Ministarstva vazduhoplovne industrije SSSR-a predviđeno je pokretanje serijske proizvodnje budućeg Il-2 istovremeno u četiri vazduhoplovne fabrike. Do 30. juna 1941., umesto planom predviđenih 370 Il-2, u jedinicama na frontu nalazilo se svega 18 aviona IL-2. Praktično, sovjetski piloti aviona Il-2 borbeno su se obučavali u surovim uslovima - u ratu.
Od 1941. do 1945. ukupno je proizvedeno 36.154 borbenih i trenažnih aviona Il-2 i UIl-2, od čega je skoro 11.000 izgubljeno u borbi. Na njima je tokom Drugog svetskog rata 847 sovjetskih pilota dobilo status narodnog heroja. Isporučen je i vazduhoplovstvima Poljske, Čehoslovačke, Bugarske i Jugoslavije, a zaplenjene primerke koristili su i Nemci i Mađari.
Tokom septembra 1944. sovjetske vazduhoplovne snage iz sastava 17. vazduhoplovne armije otpočele su dejstva i po ciljevima u Jugoslaviji. Radi pružanja podrške jedinicama NOVJ i Crven armije, iz rejona Turn Severin u Rumuniji, na aerodrom kod Cvene Crkve u Banatu, 17. oktobra prebazirale su 10. gardijska jurišna i 236. lovačka divizija.
U borbam za oslobođenje Beograda učestvovali su i jurišnici iz 10. vazduhoplovnog korpusa sastava dve jurišne i jedne lovačke divizije. U napadu na protivnika u rejonu Zemuna, 19. oktobra, učetvovala je grupa od 25 aviona Il-2 951. jurišnog puka 306. divizije. Tom prilikom vođa jedne grupe, kaptan Ivan Filonov, oboren je i poginuo. U borbama za oslobođenje Beorada istakao se i pilot zastavnik Serjogin, pripadnik 672. jurišnog puka iste divzje, bombardovanjem nemačih snaga na prilazima Beogradu i Zemunu. Za te zasluge proglašen je herojem SSSR-a, njegovo ime postalo je poznatije posle katastrofe koju je doživeo 27. marta 1968. kada je, kao instuktor sovjetskih kosmonata, poginuo sa Jurijem Gagarinom u trenažnom avion MiG-15 UTI.
Vazduhoplovna divizija
Na osnovu Sporazuma o koordinaciji dejstva NOVJ i Crvene armije, postignutog 21. septembra 1944. godine u Moskvi, predviđeno je, osim ostalog, da se NOVJ-u dodele dve vazduhoplovne divizije : jedne jurišne i jedne lovačke. Ugovor o ustupanju tih jedinica potpisan je 15. novembra u Beogradu, i prema njemu, iz sastava 10. gardijske jurišne divizije primljena su 122 borbena jurišna aviona Il-2 i tri trenažna UIl-2 sa duplim komandama. Da bi se korišćenje aviona i njihova borbena upotreba što efikasnije savladali primenjeno je oprobano iskustvo iz Prvog svetskog rata u formiranju srpskog vazduhoplovstva preko sastava francuske avijatike. Preuzimanje jedinica teklo je paralelno sa obukom i borbenim dejstvima, pa su tako iste avione Il-2 jednovremeno koristili ruski jurišni pukovi i novoformirani jugoslovenski, koji su objedinjeni pod 42. vazduhoplovnom jurišnom divizijom.
Prikupljanje i razmeštaj tehničkog i drugog neletačkog sastava po jurišnim pukovima izvedeni su u prvoj polovini decembra 1944. godine. U tim pukovima započeli su i kursevi za osposobljavanje vazdušnih strelaca. Obuku su prošla 122 strelca, a samo četvorica je nisu položili. Već krajem februara 1945. godine oni su uključeni u prve borbene zadatke.
Za obuku naših pilota, koji do tada nisu leteli na Il-2, početkom decembra 1944. formiran je centar za preobuku pod komandom kapetana Milutina Grozdanovića. Bazirao je u Zemunu do 25. marta 1945. a od tada do rasformiranja, početkom maja, na aerodromu kod mesta Nadalj. U periodu od 10. decembra 1944. do 5. maja 1945., u njemu su održana tri kursa za preobuku i borbenu obuku na Il-2. Do rasformiranja centra preobuku je završio 131 pilot.
Na tim kursevima korišćeni su avioni izuzeti iz borbenih jedinica 42. vazduhoplovne jurišne divizije. U centru se 1. aprila nalazilo 13 aviona Il-2 i 4 UIl-2. U toku postojanja centra prilikom preobuke bilo je udesa na 14 Il-2 i jednom UIl-2, a četiri Il-2 su uništena.
Borbena iskustva
Prvi borbeni letovi na Il-2 izveli su, 17. januara 1945., piloti 421. puka. U početku su jugoslovenski piloti leteli kao pratioci ruskih posada, a kasnije su na zadatke išli i u samostalnim formacijama. Na godišnjicu nemačkog napada na Beograd, 6. aprila, prvi put je poletela formacija sastavljena isključivo od domaćih posada na 4 Il-2, predvođena komandirom 1. eskadrile Jovanom Utornikom. Tokom borbenih dejstava od januara do maja 1945. godine 421. puk imao je ukupno 274 leta bez ijednog poginulog na zadacima. Najviše borbenih letova, u našim vazduhoplovnim jedinicama formiranim od Sovjeta, postigao je upravo pilot Jovan Utornik - ukupno 39.
Uzlećući 22. januara 1945. sa aerodroma Jugovićevo kraj Novog Sada, svoj prvi borbeni let izveo je 422. puk. Ratni put završili su 9. maja na mađarskom aerodromu Mađarmečke, sa ukupno 272 borbena leta. Puk je tokom izviđanja borbenih operacija imao gubitke : pilot vodnik Sima Mihajlović poginuo je 6. aprila na svom prvom borbenom zadatku.
Treći jugoslovenski jurišni puk (423.) svoju borbenu karijeru započeo je 19. januara 1945. u Rumi. Do kraja rata 30 pilota jurišnika tog puka izvelo je 186 borbenih letova na Il-2. Tom prilikom poginuli su komandant puka major Milan Malnarić (31. marta) i potporučnik Vasa Gojković (15. aprila). Pilote tog puka onemogućili su da ostvare veći vojni učinak udaljenost mesta baziranja (Bački Brestovac) od linije fronta i nedostatak goriva za avione.
Veliki borbeni doprinos od jugoslovenskih pilota očekivao se u ofanzivi u Sremu, predviđenoj za 12. april 1945. godine. Od početka borbenih operacija naše posade u 421. jurišnom puku izvele su 176 borbenih letova, uz ukupni gubitak od šest aviona Il-2 (tri je oborila neprijateljeva PAA, dva u sudaru na zemlji i jedan na trenaži). U 422. jurišnom puku bilo je 139 borbenih letova jugoslovenskih posada uz tri otpisana Il-2, a u 423. jurišnom puku 120 letova i tri otpisana aviona. Na dan proboja Sremskog fronta pukovi 42. jurišne divizije imali su na raspolaganju svega 40 ispravnih Il-2. Toga dana naše posade jurišnika izvele su 54 borbena leta. Na ovim zadacima utrošeno je ukupno : 16 FAB-100, 11 FAB-50, 18 AO-35, 439 AO-25, 55 AO-10, 14 AO-8, 266 AO-6,5, 480 AO-2,5, 79 raketnih zrna RS-82, 5 RS-132, 11.285 granata za avionske topove VJa-23mm, 12.490 zrna za mitraljeze ŠKAS 7,62mm a strelci su ispucali 395 metaka iz mitraljeza UBT 12,7 milimetara.
Posebna epizoda jugoslovenskih jurišnika jeste učestvovanje (početkom maja 1945) operativne grupe iz sastava 421. jurišnog puka u zadacima vazduhoplovne podrške snagama Trećeg korpusa JA protiv grupacije Jugoslovenske vojske u otadžbini generala Draže Mihailovića na teritoriji planine Bjelašnica i na levoj obali Drine prema Foči. Za tu namenu sa aerodroma Kupusina kod Sombora na Rajlovac preletelo je 15 Il-2, koji su od 9. do 15. maja izveli 43 borbena leta. Po završetku tih operacija grupa od 13 Il-2 preletela je 17. maja u Laćarak radi sadejstva sa snagama 27. i 53. divizije JA i slamanja uporišta ustaške formacije od oko 3.000 ljudi koja se utvrdila na levoj obali reke Bosne kod ušća u Savu. Poslednji letovi u toj operaciji, od ukupno 39 na Il-2, bili su 25. maja. To su ujedno poslednji borbeni zadaci jugoslovenske avijacije u Drugom svetskom ratu.
Poratna obuka
Završetak rata zatekao je pukove opremljena sa Il-2 na sledećim lokacijama : 421. puk delom se nalazio na Rajlovcu, na specijalnom zadatku, a ostatak sa štabom bio je u Kupusini, 422. puk bazirao je u Bačkom Brestovcu, a 423. puk nalazio se na aerodromu Mađarmečke u Mađrskoj.
Svečana primopredaja aviona Il-2 i celokupnih jedinica na samostalno rukovanje jugoslovenskom osoblju obavljena je 12. maja u pukovima. Za tu priliku na pojedinim avionima nanete su jugoslovenske nacionalne oznake, koje je krajem aprila propisao Štab Vazduhoplovstva JA. Jedina borbena upotreba Il-2 pod jugoslovenskim oznakama bila je u operaciji 421. puka na teritoriji Bosne i Posavine maja 1945. godine. Pre toga naše posade letele su na Il-2 sa sovjetskim obeležjima.
Prvih dana mira određene su nove lokacije za jurišne pukove. U Skoplje je premešten 421. puk. Deo koji se nalazio na aerodromu Kupusina preleteo je 24. maja za Skoplje sa usputnim sletanjem u Zemun, a operativna grupa, koja je izvodila borbena dejstva sa aerodroma Laćarak, priključila se ostatku puka u Skoplju 2. juna. Kasnije, tokom avgusta, puk je prebazirao iz Skoplja za Niš.
Na aerodromu Pleso kraj Zagreba sredinom maja prebačen je 423. puk, koji je nakon dve nedelje premešten na istureni aerodrom Devica Marija kraj Ljubljane. U poslednjoj nedelji maja 422. puk iz Mađarmečke prešao je na aerodrom Lučko kraj Zagreba da bi se posle samo nekoliko dana, po odlasku 423. puka, preselio na njegovu lokaciju. Usled blizine granice i velike izloženosti (što nije pogodovalo baziranju jurišne avijacvije) 423. puk vraćen je 22. avgusta na Pleso.
Još dok su trajale operacije na jugoslovenskom ratištu, od grupe pilota i tehničkog sastava, koji su krajem 1944. upućeni na školovanje u SSSR, 2. marta 1945. formiran je, u pilotskoj školi u Groznom, Drugi jugoslovenski vazduhoplovni jurišni puk. Posle završene obuke 21. juna, put domovine iz Groznog poleteo je kompletno opremljen puk sa 35 jurišnih aviona Il-2. Maršruta je uključivala sedam usputnih sletanja (Armavir, Rostov, Zaporožje, Bardičevo, Harkov, Lavov, Debrecin) i konačnu destinaciju Sombor, na koji su sleteli 17. juna. Prilikom preleta dva aviona su oštećena u prinudnim sletanjima. Po dolasku u zemlju puk je preimenovan u 554. jurišni. Radi popune nove formacije 1. divizije, u Skoplju je odlučeno da se puk dislocira u njen sastav, kuda je 25. avgusta i krenuo sa 30 Il-2 (sa usputnim sletanjem u Nišu). Na dan prebaziranja u Skoplje je stiglo 28 Il-2 jer je jedan avion uništen prilikom prinudnog sletanja u Zemun, a drugi je ostao u Nišu zbog kvara.
U jedinicama jurišne avijacije tada je za obuku novih pilota i trenažu manje iskusnih bio neophodan veći broj trenažnih UIl-2. Zato je konferenciji tehničke službe operativnih jedinica, održanoj od 25 do 27. juna, predloženo da se nekoliko borbenih Il-2 prepravi u trenažne UIl-2 i svaki puk bi tako imao bar po dva školska UIl-2. Potreba za tim otpala je kada je krajem avgusta iz SSSR-a stiglo 13 novih UIl-2.
Ni brojno stanje borbenih Il-2 u pukovima nije bilo na zadovoljavajućem nivou. U jurišnim pukovima 19. jula bila su ukupno 74 aviona Il-2, od toga u 421. puku 20 Il-2 (9 ispravnih i 11 neisparvnih), u 422. puku 29 (22 ispravnih i 7 neisparvnih), a u 423, puku 25 (13 ispravnih i 12 neispravnih). Za popunu tih jedinica krajem avgusta pristiglo je 28 aviona iz SSSR. Od toga je po osam aviona upućeno u 421. i 422. puk.
Mirnodopski život vazduhoplovnih jedinica u prvim poratnim godinama podrazumevao je, osim redovne vojne obuke, propagiranje efikasnosti i moći mladog vazduhoplovstva. Ovo je najčešće demonstrirano na paradama i aeromitinzima.
Trenazni UIL-2 sa duplim komandama sprema se da na prvi let ponese naseg pilota, centar za preobuku Zemun decembar 1944. godine
Aeromitinzi
Na proslavi godišnjice oslobođenja Niša, 14. oktobra 1945, iz 421. puka učestvovalo je 10 Il-2. Za paradu povodom Dana oslobađanja Beograda, iz 423. puka sa aerodroma Pleso upućeno je sedam Il-2. 26 aviona 1. vazduhoplovne divizije (421. i 554. puk) učestvovaslo je 9. maja 1946. na paradi povodom Dana pobede u Beogradu. I sledeće godine, avioni iz 421. puka učestvuju u Beogradu na paradama za 1. maj i Dan pobede. Prvi aeromiting na kome su učestvovali Il-2 iz 422. puka bio je u nedelju 25. avgusta 1946. u Zagrebu, gde su četiri aviona efektno prikazala fiktivni napad na aerodrom. Svoje umeće ponovili su 15. septembra na aeromitnigu u Ljubljani.
Ratni jurišnici Il-2 korišćeni su tih godina i za civilne potrebe. Početkom februara 1947, četiri posade Il-2 iz 421. puka učestvovale su u probijanju leda na Moravi kod Varvarina.
Borbena osposobljenost vazduhoplovnih jedinica najbolje je proveravana na vežbama. U jesen 1946. godine u rejonu Bele Crkve u Banatu održana je vežba na kome je učestvovao veći deo 422. puka dejstvujući sa aerodroma Kovin. Od 19. do 23. septembra 1947, u rejonu Novog Sada održana je vežba iz učešća svih vidova avijacije. Naročito se istakao 421. puk koji je u pojedinim danima dejstvovao u formaciji sa sve tri eskadrile. Sleđeće godine, 1. eskadrila tog puka učestvuje sa osam Il-2 na opštearmijskom manevru u Kragujevcu. Od 10. do 14. avgusta 1948. puk je bio i u Skoplju na zajedničkoj Letačko-taktičkoj vežbi (LTV) sa 5. lovačkom divizijom.
Brojčano stanje jurišne avijacije, koje se osipalo u udesima i rashodima zbog stanja resursa, donekle se poboljšalo dolaskom aviona Il-2 iz Bugarske iz SSSR-a tokom 1947. godine. Avioni iz Bugarske primljeni su na osnovu uslova iz Mirovnog ugovora sa Bugarskom, koji su ograničavali brojčano stanje njenih snaga. U više navrata, tokom marta, iz Bugarske na aerodrom u Nišu preletelo je ukupno 50 aviona (ev. br. od 4133 do 4182). Iz SSSR-a u Kovin je krajem oktobra 1947. godine pristiglo je 30 Il-2, potpuno metalne konstrukcije (ev. br. od 4183 do 4212), koji su raspoređeni pukovima 1. i 2. vazduhoplovne divizije.
Punjenje gorivom aviona Il-2 421 puka pred let 1947. godine
Treći školski puk a. Kovin stajanka aviona UIl-2 i Il-2 maj 1948. godine
Odbrana teritorije
U proleće 1946., zbog zbog zategnute situacije na granici sa Italijom, jurišni pukovi 2. vazduhoplovne divizije, 422. i 423. puk, bazirali su od 9. februara do sredine oktobra na aerodromu Cerklje. Zbog nedozvoljenog preletanja stranih aviona nad severozapadnom Slovenijom, taj deo teritorije proglašen je zabranjenom zonom za letenje. U tom periodu, te jedinice bile su u povišenom stanju pripravnosti ili uzbune.
Usled situacije nastale Rezolucijom Informbiroa juna 1948. godine, a i prema ranije predviđenom planu razvoja oružanih snaga "Čelik", počela je reorganizacija ratnog vazduhoplovstva, koja je podrazumevala i prenumeraciju naziva jedinica. Ona je sprovedena u jesen 1948. godine. Prva jurišna divizija u Nišu preimenovana je u 29. diviziju, a njeni 421. i 554. puk u 107. i 81. puk. Druga jurišna divizija u Zagrebu preimenovana je u 37. vazduhoplovnu diviziju, a njeni 422. i 423. puk u 111. i 96. puk.
Najveća provera borbene gotovosti tih godina sprovedena je u jesen 1949. na tzv. "Šumadijskom manevru", koji je održan u centralnoj Srbiji. Visok stepen efikasnosti prikazao je 111. jurišni puk baziran u Kniću, koji je tokom 28. i 29. septembra dnevno izvršavao između 70 i 90 poletanja. Za ukupno postignute rezultate u toj godini puk je proglašen za najbolji JRV. Suparnički puk 107. bio je dislociran u Kovin, ojačan jednom eskadrilom iz 81. puka.
Pri Komandi Vazduhoplovnog vojnog učilištva i Vazduhoplovne oficirske škole (VVU i VOŠ) u Pančevu, početkom novembra 1945., formirana je Trenažna eskadrila. Istoj komandi prepotčinjen je Prva pilotska škola, koja je 31. oktobra iz Zadra prešla u Ečku, postavši njeno 2. odeljenje za lovačku obuku. Trenažna eskadrila ubrzo je preformirana u 1. školski puk, a 2. odeljenje u Ečkoj u 2. vazduhoplovni školski puk.
Usled proširenja programa obuke sa lovačke na obuku pilota jurišnika, početkom februara 1946. reorganizovan je 2. školski puk. Tada 2. eskadrila preuzima ulogu nastavne za obuku letača jurišnika. Za tu namenu dodeljeni su im avioni Il-2 iz kontigenta novoprimljenih avgusta 1945. godine.
Juna meseca 1946. počeo je praktični kurs instruktora letača na Il-2, a 22 pilota započela su teorijsku obuku i preobuku za pilote jurišnike. Zbog povećanog obima letenja "jurišna" eskadrila prebazirana je u Kovin. Tokom obuke prve grupe pilota (od avgusta do novembra) na Il-2 u UIl-2 dogodilo se pet udesa. Prelaz na novu formaciju 2. školskog puka naređen je 5. decembra 1946., sa rokom realizacije do 20. decembra iste godine. Tim naređenjem 2. školski puk namenjen je za lovačku obuku sa dve eskadrile, a od "jurišne" u Kovinu formiran je 3. vazduhoplovni školski puk (za obuku pilota jurišnika), u početku samo sa jednom eskadrilom, a od 11. decembra 1947. i sa drugom. Od tada je obuka budućih pilota jurišne avijacije izvođena u ovoj jedinici.
U jesen 1948. puk je preimenovan u 105. školski puk i sa kompletnom VVU 1949. prebačen je u Mostar, a odatle u Rajlovac, gde je sveden na Samostalnu jurišnu eskadrilu (SJe) VVU. Peta klasa pilota VVU poslednja je obučavana za letenje na Il-2 u SJe sa aerodroma Dajbobe kraj Podgorice. Sredinom juna 1951., preostali avioni te eskadrile predati su 107. puku u Nišu.
Pri Vazduhoplovnoj oficirskoj školi u Ljubljani, 24. jula 1949, formiran je 185. vazduhoplovni školski puk sa tri eskadrile mešovitog sastava. Druga (jurišna) eskadrila opremljena je sa prosečno 12 aviona Il-2 i UIl-2, korišćenih do 1952.
Eksploatacija
Neredovno snabdevanje rezervnim delovima i problemi u korišćenju aviona Il-2 vodili su ka pronalaženju novih rešenja za nastale probleme - modifikacijama su zamenjivani delovi koji su nedostajali ili je poboljšana borbena vrednost aviona. Domaća vazduhoplovna industrija, fabrike Ikarus, Rogožarski i Zmaj, preuzele su 1945. reviziju i izradu delova za Il-2, a Industrija motora Rakovica (IMR) postala je glavna za remont motora AM-38F.
Već juna 1945. godine Štabu vazduhoplovstva JA predloženo je da se hitno nabavi 1800 komada svećica AC1S87 sa američkih letećih tvrđava jer su se pokazale odlične za sovjetski motor AM-38F. Umesto ruskih kino-foto mitraljeza PAU-22, ugrađeni su britanski KFM-45. Radi osposobljavanja aviona Il-2 za zadatke foto-izviđanja, na pojedinim letelicama ugrađivana je foto-kamera K-24 u trup aviona iza kabine strelca. Otvaranjem i zatvaranjem poklopca objektiva kamere rukovao je strelac, a snimao je pilot. U jedinicama u kojima su izvršavani noćni borbeni letovi na Il-2 montirani su skrivači plamena na izduvnicima motora.
Ispitivana je upotreba trofejnih nemačkih školskih (cementnih) i razornih bombi SC-50 i SD-50, nemačke konstrukcije sa ruskim upaljačem AV-1 na nosačima DER-21. Tokom maja i juna 1946. avionima Il-2 422. puka uspešno je izvedeno bombardovanje italijanskim trofejnim bombama na poligonu. Radi lakše reglaže spoljnih nosača bombi i brava MDZ-40, na svim Il-2 i UIl-2, tokom 1948, urađeni su dodatni pristupni otvori na levoj i desnoj strani centroplana. Februara 1949. piloti 107. puka ispitivali su nove domaće bombe i upaljač sa tempiranjem, a trebalo je da eksplodiraju na određenoj visini iznad cilja. Ispitivanje se završilo katastrofom - bombe su eksplodirale u neposrednoj blizini aviona i jedan pilot je poginuo.
U Vazduhoplovnom opitnom centru 1950. godine ispitivan je dopunski rezervoar benzina na avionu Il-2, a potom i prototip domaćeg avio-telefona na Il-2 zza komunikaciju između pilota i strelaca.
Manevri
U okviru manevara, 7. septembra 1951, održana je pokazna vežba za načelnika združenog Generalštaba vojske SAD generala Kolinsa, na poligonu Glog. U sadejstvu sa Pešadijskom oficirskom školom iz Sarajeva učestvovali su i jurišnici Il-2 iz 111. puka i jedna eskadrila iz 107. puka. Povoljni utisci gostiju sa te vežbe takođe su doprineli ubrzanju zaključenja sporazuma o vojnoj pomoći i isporukama američkih aviona.
Modifikacija
Potrebe vazduhoplovnih škola usled povećanja obima školovanja pilota, nedostatak školskih aviona za borbenu obuku, tzv. prelazak aviona, neizvesnost u isporukama takvih aviona od SSSR-a, rešavane su prepravkama borbenih aviona u trenažne. U "Ikarusu", u periodu februar-novembar 1947., preuređeno je 10 Il-2 u UIl-2, a sledećih 10 u Glavnoj aeroplanskoj radionici "GAR" u Zemunu u periodu jun-avgust 1948. Kuriozitet je da je prvi registrovani UIl-2 (br. 3001), posle rashodovanja i nekoliko godina nekorišćenja, osposobljen sredinom 1951. u Vojnoj radionici br. 170 u Zemunu i prepravljen u borbeni Il-2 4213.
Najveći problem u održavanju jurišnika Il-2 bila je drvena konstrukcija repnog dela trupa. Za reviziju drvenih trupova bilo je potrebno 1600 časova. Ondašnji direktor "Ikarusa" Zdravko Oljača dao je predlog , u jesen 1947, da se projektuje i izradi prototip domaćeg metalnog repnog dela trupa. Taj zadatak poveren je inženjerima Telešovu i Radojkoviću i šefu limarskog odeljenja Drobniku. Za šest nedelja urađena je konstrukcija prototipa i montirana na Il-2 broj 4114. Prvi probni let izveo je, 4. decembra 1947. na zemunskom aerodromu, poručnik Nikola Simić.
Posle uspešnih ispitivanja počela je serijska proizvodnja, a oko 80 komada isporučeno je Bugarskoj. Upoređivanjem karakteristika domaćih i sovjetskih trupova naši su se pokazali boljim. Za razliku od sovjetskih bili su izrađeni iz tri celine, što je praktičnije prilikom opravke oštećenih delova trupa. Zamena, tj. ugradnja metalnih trupova rađena je u vojnim radionicama i "Ikarusu" tokom 1948. i 1949.
Poslednja velika modifikacija Il-2 izvedena je 1953. Resurs i rezerve motora AM-38F u JRV bile su na kraju, a radi produžavanja životnog veka aviona traženo je rešenje prilikom ugradnje drugih motora.
U skladištima se nalazio veći broj neiskorišćenih nemačkih motora DB-605A-1 (50 komada)i DB-605D-1 (138 komada) slične snage, koji su mogli da se iskoriste za tu namenu. Adaptacija aviona Il-2 br. 4039 na DB-605 izvedena je u saradnji Ikarusa i VOC-a. Međutim, potreba za tom modifikacijom prestala je delom i zbog masovnog pristizanja aviona za JRV iz zapadne vojne pomoći (MDAP).
Za popunu jurišnih divizija do trojne formacije formirani su novi jurišni pukovi. Pri 37. diviziji u Zagrebu osnnovan je 138. puk na aerodromu Lučko (5. decembra 1949. godine). Zajedno sa matičnom divizijom prebazirao je 1951. na Cerklje. Niška, 29. divizija, dobila je 1. februara 1952. novi 150. puk, posle njegove preobuke i prijema aviona Il-2 u Skoplju za popunu jedne eskadrile. Već krajem godine svoje jurišnike predaje 81. puku.
Posle uspešnog preoružanja na F-47D tanderbolt, 111. puk predao je, aprila 1952, svoje Il-2 bratskim pukovima - 96. i 138. Krajem aprila 1954. godine 81. puk, po opremanju avionima tanderbolt, predao je 107. puku sve svoje avione Il-2. Na poligonu Bošnjaci, 19. maja 1954., 107. puk poslednji put je prikazao dejstvo po ciljevima na zemlji avionima Il-2 pred turskom vojnom delegacijom. Neposredno posle toga, 8. juna 1954., sve svoje Il-2 predaje 37. diviziji u Cerklju. Krajem 1954. poslednji operativni Il-2 prikupljeni su u 138. puk gde su sledeće godine rashodovani.
IL-2 96. puka u vreme Tršćanske krize jesen 1953. godine
Iako pri kraju upotrebe i tehnološki zastareli, jurišnici Il-2 bili su u prvoj liniji odbrane tokom Tršćanske krize. Ljudstvo 96. i 138. puka osposobilo je većinu aviona, čak i jedan broj otpisanih jurišnika. Parole uzvikivane tih dana bile su ispisane i na šturmovicima pukova.
Odlike
Namena : dvosedni jurišni avion
Tip i snaga motora : jedan redni Mikulin AM-38F od 1265 kW
Elisa : AV-5L-158 prečnika 3,6 metara, promenljivog koraka
Dimenzije :
- razmah krila 14,62 m
- dužina 11,65 m
- visina u liniji leta 4,17 m
- površina krila 38,4 m2
Mase aviona :
- prazan opremljen 4526 kg
- najveća poletna 6472 kg
Performanse :
- maksimalna brzina 400 km/h na 1500 m
- krstareća brzina 270 km/h na 1000 m
- praktični vrhunac leta 6700 m
- dolet 675 km
Naoružanje : streljačko : 2 krilna topa VJa od 23 mm sa 300 granata, 2 krilna mitraljeza ŠKAS od 7,62 mm sa 1600 metaka; 1 mitraljez za repnog strelca UBT od 12,7 mm sa 150 metaka i bombardersko : 400 - 600 kg bombi i 4 - 8 nevođenih raketnih zrna RS-82 i RS-132.
Mehaničari pripremaju Il-2 na vežbi 107. puka a. Niš
tekst objavljen na forumu uz odobrenje autora Milana Micevskog
|
