Jedinice Komande Jugoistoka u završnoj fazi rata

• 6Ovo se svidja korisnicima: Koca Popovic, vathra, ltcolonel, padobranac75, higuy, sevenino
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Razmišljajući o pitanjima koja smo pokrenuli (ili samo spomenuli) na temi o oslobođenju Kruševca, došao sam do zaključka da ne vredi raspravljati o dilemama, ako se prethodno ne ocrta operativna situacija. Stoga sam pomislio da bi možda bilo korisno da napravim kratki rezime zbivanja u razdoblju septembar 44 - mart 45, a vi me ispravite ako sam u zabludi.

Unapred se izvinjavam zbog eventualnih opštih mesta i ponavljanja nečega što je svima poznato. Znači, skiciram opšti pregled u osnovnim crtama (o detaljima u komentarima):

Snagu i brojno stanje jedinica Komande Jugoistoka bi vredelo prostudirati. U literaturi se spominju čak i procene od 800.000. To je verovatno preterano, ali nekih 600.000 zvuči mi prilično realno. Pod komandom štaba Jugoistoka (Armijska grupa F) nalazile su se:

- Armijska grupa E u Grčkoj. Njen načelnik štaba, generalmajor Schmidt-Richberg je u svojoj posleratnoj knjizi (DER ENDKAMPF AUF DEM BALKAN) dao broj od 350.000 ljudi (meni zvuči preterano). Formacijski, ona je imala 4 korpusna štaba (XXII, LXVIII i LXXXXI. - (tako piše) i Komandu Krita), osam divizija i pet tvrđavskih brigada KV, i veći broj raznih drugih formacija.

- Druga oklopna armija u Jugoslaviji (izuzev Slovenije, Istre, Kvarnera i zaleđa) i u Albaniji. Ona je u septembru 1944. imala brojčano više divizija kopnene vojske od AgE (12) i veliki broj samostalnih pukova i drugih jedinica. One su bile neposrednom komandom četiri korpusna štaba (V. SS, XV. brd., XXI. brd. i LXVIIII (ili LXIX )). Takođe, najveći deo jedinica NDH bile su taktički potčinjene Pz AOK 2.

- Poseban štab (Militärbefehlshaber Südost, general der Infanterie Hans Felber) s vremenom je prerastao u vojnu komandu za Srbiju. Pod njegovom komandom bio je jedan broj policijskih i teritorijalnih bataljona i pukova. Njemu su bile potčinjeni Bugarski okupacioni korpus (dok nisu promenili stranu), SDK i RZK. U kratkom periodu (26. sept. - 4. nov.) ovaj štab faktički je vršio ulogu armijskog štaba za odbranu Srbije, i imao pod svojom komandom 3 kompletne nemačke divizije i delove u snazi još 2-3 divizije.

- Nemačke formacije koje su po raznim osnovama bile raspoređene u Rumuniji i Bugarskoj

Tu su bile i snage protivvazdušne odbrane (2 divizije). Veliki broj preformiranih mornaričkih jedinica Admirala Egeja i Admirala Jadrana integrisan je u ovoj fazi u formacije AgF. U završnoj fazi štabu nemačkih snaga u Jugoslaviji potčinjen je i 97. armijski korpus Armijske grupe C, kao i snage SS i policijskih vođa u Sloveniji.

Još od proleća 44. Komanda Jugoistoka uočila je Titovu nameru da se učvrsti u Srbiji. To su ocenili kao pokušaj prve prave operacije velikog stila. Zbog vitalnog značaja Srbije za Jugoistok, u sledećim mesecima ovo je predstavljalo glavni motiv ratnih dejstava u Jugoslaviji. Sama Srbija je bila gotovo ispražnjena od nemačkih trupa - Komanda Jugoistoka opredelila se za aktivnu odbranu Srbije, nastojeći da spreči kretanje i razbije koncentracije okolnih formacija NOVJ. Od 12 divizija 2. okl A, u avgustu je njih 7 bilo oko osovine Tuzla - Kotor. Sedma je bila 1. brdska divizija koja je administrativno bila na spisku AgE, ali je, zajedno sa 7. SS, služila kao operativna rezerva komande Jugoistoka. Usled pogoršanja situacije, ona je 1. avgusta ponovo dovedena u Jugoslaviju i potčinjena Pz AOK 2, za operaciju zapadno od Ibra.

Kad se oko 1. septembra ukazala opasnost od Crvene armije, Nemci su morali da obustave operacije protiv NOVJ na obodima Srbije. To je naglo proširilo operativnu perspektivu NOVJ, i u roku od 3 nedelje njeni delovi razbili su četnike, SDS i slabe nemačke snage i uspostavili dominaciju u Srbiji, sa izuzetkom donjeg Pomoravlja.

Kao najpraktičnije i očigledno rešenje, nemačkoj komandi nametnulo se rešenje da za nosioce fronta na bugarskoj granici upotrebi svoje dve divizije već angažovane protiv partizana na jugozapadnoj granici Srbije. One su ojačane još jednom, 117. lovačkom iz AgE, koja je železničkim transportima dopremljena iz Grčke početkom oktobra. Pre nje, transportovana je 4. SS policijska oklopna grenadirska koja je predata Armijskoj grupi Jug. Obe ove divizije morale su više puta da se zaustavljaju tokom transporta i razvijaju za borbu zbog partizanskih dejstava. (U Makedoniji je došlo do opšteg ustanka i formirano je 6 divizija, što je imalo značajnog uticaja na tok događaja). Glavnina AgE međutim nije mogla da bude transportovana na taj način. Ona je držala razuđene položaje na udaljenim ostrvima, pa je morala da štiti evakuaciju posada i da se koncentriše u jedinstvenu formaciju kako bi bila u stanju da kao formacija izbori sebi koridor, štiti pokret, a istovremeno se obezbeđuje od eventualnog savezničkog iskrcavanja i pritiska u Grčkoj. Do ovoga poslednjeg nije došlo usled raznih političkih komplikacija. AgE je 1. septembra od Vrhovne komande dobila naređenje za evakuaciju ostrva, koncentrisanje snaga i uspostavljanje čvrste veze sa Drugom oklopnom armijom prodorom vlastitih snaga u Srbiju.

Linija fronta koju je komanda Jugoistoka trebalo da posedne, organizuje i brani, protezala se od (željene) tačke spoja sa Armijskom grupom Jug u Banatu i Đerdapa na jug do Skoplja, i zatim na zapad do Skadra (tzv. Plava linija).

Međutim, sistem je bio prenapregnut, istanjen, i počeo je da popušta na mnogim mestima. Prednji odred AgE (11. vazd. poljska i 22. peš.div.) naišao je na brojne probleme prilikom svog nastupanja kroz Makedoniju. U dolinama Strumice, Bregalnice i na pravcu Kriva Palanka - Kumanovo bio je izložen pritisjku bugarske 1. armije sa istoka, a duž svih unutrašnjih komunikacija trpeo je napade makedonskih jedinica NOVJ. Usled toga se napredovanje odvijalo prilično sporo.

Ali opasnost od Crvene armije je naglo rasla, pa su se, u nedostatku snaga iz Grčke, pred nju postavljali novi zahtevi. Međutim, već izdvajanje relativno manjih snaga (2 puka Brandenburg, 92. mot. puk, 750. puk 118. lovačke divizije) u situaciji demoralizacije trupa NDH dovelo je do gubitka značajnih unutrašnjih položaja (pored "hronične" partizanske teritorije Berane-Kolašin-Žabljak, Livno-Sanski Most i dalje u Liku, u dve-tri nedelje izgubili su Banja Luku (privremeno), Nikšić, Tuzlu, Trebinje, Pakrac, Brač, Viroviticu, Benkovac, Travnik...)

Onda su Rusi 28.9. konačno krenuli na skromne nemačke izdvojene snage "istočnog fronta" komande Jugoistoka.
Presudni dan bio je 10. oktobar. Tog dana je odred 7. SS divizije još držao Leskovac, a delovi 11. vazd. poljske i 22. peš. divizije zauzeli su Vranje. Breša između Armeeabteilung Serbien i Heeresgruppe E svela se na manje od 20 km. Međutim, Leskovac je bio pod jakim pritiskom i pred padom. 65. puk u Vranju izvestio je da nisu u stanju da nastave napad.
Naravno, najznačajniji događaj tog dana bio je masovan prodor Rusa u dolinu Velike Morave i formiranje mostobrana kod Lapova.
Sutradan, 11.10. oslobođen je Leskovac. Istog dana, 46. divizija NOVJ potisnula je klin AgE na jug i oslobodila Vranje. 14.10. pao je Niš, a ceo "istočni front" pretvorio se u razbijene grupe koje očajnički grabe ka zapadu, pokušavajući da se izvuku.

Breša između Armijske grupe E i ostalih snaga pretvorila se u provaliju.

Ali, Crvena armija nije imala nameru na tu kartu. To je ono zanimljivo pitanje o kojem se vredi informisati.

Naravno, već je bila počela trka za posleratnim dobicima. Glavna nagrada u jugoistočnom kvadrantu ratišta bio je Beč. Bio je otprilike podjednako daleko zapadnim saveznicima iz Italije, kao i Crvenoj armiji iz Beograda i Debrecina. Međutim, Crvena armija ima jednu važnu prednost, a to je inicijativa. Prikupljena nemačka grupacija koja je trebalo da zaustavi levokrilni Treći ukrajinski front teško je potučena, Od snaga Jugoistoka, snage Druge oklopne armije vezane su za svoje položaje u Jugoslaviji, a u odnosu na Armijsku grupu E, računajući prema Beču kao cilju, ostvarena je prednost od preko 300 km. 3. novembra poslednje zaštitnice AgE prešle su grčko-jugoslovensku granicu, a njena prethodnica je tog dana u Prijepolju. Štab u Kosovskoj Mitrovici. Dugačka izuvijana linija njenih kolona izložena je pritiscima celim putem.

Tako se pojavilo slabo mesto u nemačkom sistemu odbrane između Armijske grupe Jug, privezane za zemlju u istočnoj Mađarskoj, i Armijske grupe F, odnosno snaga Jugoistoka, privezanih na Balkanu.

Politički ciljevi nekad se ostvaruju komplikovanim i na prvi pogled nerazumljivim manevrima. Međutim, ovde to nije slučaj. U ovom trenutku, za politički cilj stavljanja šape na Beč, vojni operativni izbor je jednostavan - treba krenuti prema Beču. Ili, malo detaljnije, iskoristiti slabost koja se ukazala na sastavu nemačkih grupa, forsirati Dunav iz pokreta dok nije ozbiljno utvrđen, svojom levokrilnom grupom zaobići i obuhvatiti front Armijske grupe Jug u Mađarskoj, i - naći se pred Bečom.

Tako 11. novembra 73. i 233. divizija Crvene armije sa 51. vojvođanskom divizijom u talasima kreću preko Dunava kod Batine. 236. div. čeka na red za prebacivanje.

Nemci nemaju čime da reaguju, osim netom formiranom i veoma nekompletnom mađarskom 33. SS divizijom . Ipak, divizija Brandenburg, najsevernija formacija Pz AOK 2, iako i sama nekompletna, preuzima glavnu ulogu i pruža žestok otpor. No, mostobran se održao, i krenuo da raste i da prihvata sve veće snage.

Svesna slabosti u svom panonskom delu, komanda Jugoistoka još je ranije tražila od Pz AOK 2 da izdvoji nove snage. Napravljen je plan, prema kojem je trebalo skratiti liniju fronta, evakuisati Dalmaciju i ostvariti uštedu od dve divizije, koje bi bile upotrebljene na kritičnom mestu.
Međutim, plan je pošao po zlu. Pre nego što su uspeli da organizuju izvlačenje, Nemci su u Dalmaciji bili napadnuti od 8. korpusa ojačanog 1. tenkovskom brigadom. Jedna od planiranih divizija, 264. pešadijska, bila je uništena, a druga, 118. lovačka, je podeljena. 750. puk je otpremljen na sever, ali je u međuvremenu 369. legionarska divizija, koja je trebalo da preuzme položaj, teško potučena, glavnina 118. divizije morala je biti zadržana u oblasti Mostara do kraja decembra.

Tako je taj plan propao. Jedino rešenje bilo je izvlačenje divizija iz sastava drugih armijskih grupa. Tako je Armijska grupa C krajem novembra morala da ustupi Drugoj oklopnoj armiji dve svoje divizije (44. i 71. pešadijsku).

Novonastala situacija - otvaranje krize preko Drave - zahtevala je od Nemaca reorganizaciju komandovanja. Štab Druge oklopne armije preuzeo je to područje, pa je taktički prepotčinjen Armijskoj grupi Jug. Nad njegovim korpusima u Jugoslaviji komandu je preuzeo štab Armijske grupe E. Tako dolazi do redundantnosti, jer sad štab komande Jugoistoka (Armijske grupe F) ima pod svojojm komandom samo štab Armijske grupe E, odnosno dva armijska štaba komanduju istim jedinicama.

Komandu nad nemačkom grupacijom u oblasti Baranje preuzima štab LXVIII korpusa, koji je ranije doleteo avionom iz Soluna, pa se sad ta formacija zove LXVIII korpus. Na njegovo čelo postavljen je generalmajor Friedrich Wilhelm Müller, koji je zadobio poverenje energičnom odbranom u Srbiji pod teškim uslovima, naročito na Kraljevačkom mostobranu. Inače, 1947. je u Grčkoj završio karijeru na konopcu.

Uprkos svemu tome, Crvena armija koristi stečenu prednost, i napreduje. 6. decembra zauzimaju Barč na Dravi. Da podsetim, NOVJ još od 4. oktobra drži Viroviticu sa druge strane Drave. Tako dolazi do ponovnog sastavljanja saveznika na mostu preko Drave.

Tu sad dolazi do jednog komičnog nesporazuma dve strane, analognog onom kod Kraljeva. Kao u narodnoj priči o kumu mlinaru, partizani (6. i 10. korpus) se oduševe dolaskom Rusa, misleći, sad će oni da nas ojačaju, pređu ovamo, dovuku oruđa, napravićemo čudo. A Rusi kažu, e baš lepo što ste tu, ajte si vi sad malo prebacite na ovu stranu Drave da pomognete naš napad .

Ta situacija - 10. decembra 1944 - bi se mogla smatrati za još jedan kritični trenutak za trupe Jugoistoka. Doduše, one su uspele da povežu neke svoje delove u Sandžaku i ist. Bosni, prethodnica se 22. novembra probila u Sarajevo, uspešno izvode odvajanje i evakuaciju sa Kraljevačkog mostobrana.

Ali, s druge strane, ceo njihov položaj visi o nitima. Snage u Bosni, Sandžaku i blokirane snage u Crnoj Gori zavise od komunikacije Sarajevo - Brod, koja je na više mesta ugrožena . A ova nit visi o drugoj niti - komunikaciji Zagreb - Vinkovci. Proboj Sremskog fronta i zauzimanje Slav.Broda zakucalo bi ekser u kovčeg u kome se nalaze snage u Bosni. Osim toga, u Slavoniji i Podravini NOVJ drži ce severni deo, na jug do Daruvara. Oni iza leđa imaju Crvenu armiju i mogućnost gomilanja snaga na Virovitičkom mostobranu.

Još je gore sa južne strane. Tamo između mostarskog sistema odbrane (Širokog Brijega) i Bihaća nije ostalo više nijedno nemačko utvrđenje. U "jadranskom frontu" zjapi 150 km široka rupa. Da stvar bude još gora, glavna snaga u zoni zapadno od Sarajeva, XV. brdski korpus, poražen je, prepolovljen i ozbiljno uzdrman Kninskom operacijom.

Ali to još nije bio kraj - sreća se još jednom osmehnula Armijskoj grupi E. Nije došlo do odsudnog napada na ugrožene vitalne arterije, ni sa juga, ni sa severa. Delom zbog jednog događaja znatno južnije, o kojem možemo raspravljati kasnije.

Uglavnom, drama se razrešila, a pritisak, iako jak - naročito u Sremu i Crnoj Gori - nije fatalan. Pristizanjem prednjih delova Armijske grupe E - uz ponovno bezobzirno kidanje veze sa ostalim delovima - doslovno u poslednji čas je 8-15. decembra spasen Sremski front. A u KTB štaba Armijske grupe E 19. decembra upisana je ova rečenica koja odiše ushićenjem i poetskim zanosom, i izražava slavodobnitno osećanje povodom povoljnog rešenja krize u Crnoj Gori:
Citat:Istočni front: 18. 12. u podne južno od Sjerogošta pružili su ruku napadni klinovi 21. brd. arm. korpusa i 91. arm. korpusa. Time su završene borbe za proboj 21. brd. arm. korpusa koje su trajale 35 dana. Ovom uspehu proboja odlučujuće je doprinela 22. pešad. divizija, koja je jedinicama odsečenim od glavnih snaga Grupe armija »E« otvorila gotovo polovinu od 150 km dugog probojnog puta...



U ovom trenutku, na izmaku decembra, trupe Armijske grupe E konačno su se međusobno povezale i konsolidovale svoju poziciju. Sad su konačno mogle da pristupe sređivanju vlastitog stanja. Prva veća akcija je operacija Wintergewitter - januarski protivudar na Sremskom frontu sa ciljem ponovnog zadobijanja glavne odbrambene linije - Nibelunške.

Zatim u februaru prvi korak koji treba da omogući konačno uključivanje snaga AgE u zbivanja na glavnom evropskom vojištu: operacija Wehrwolf, odnosno likvidacija Virovitičkog mostobrana i konačno izbijanje na Dravu 9. februara 1945.

Ali naravno, dok su se oni zamajavali po Bosnama i Sjerogoštima, rat je dalje išao svojim tokom. Tolbuhin i Treći ukrajinski su uspešno izveli svoj manevar obuhvata fronta Armijske grupe Jug. Napredujući zapadnom stranom Dunava, 29. decembra potpuno su odsekli Budimpeštu sa zapada, čime je dovršeno njeno opkoljavanje. A odatle je Beč na pljucomet.

Ovakvo tok događaja u Mađarskoj nije bio po volji Hitleru i njegovoj ekipi, pa je krenuo da dovlači trupe, bezobzino ih skidajući sa drugih frontova: IV. SS okl. korpus sa Visle na pokušaj deblokade Budimpešte, a 6. (SS) oklopnu armiju sa zapadnog fronta na sektor južno od Balatona. Tu je u martu prikupio sve što je još moglo da se mrda, ili bar stoji na nogama, i pokušao svoju poslednju veliku operaciju: Prolećno buđenje (Frühlingserwachen), sa ambicioznom namerom da "baci Ruse nazad preko Dunava". Naravno, cela ova "velika operacija" brzo je splasnula, a u njoj su - konačno - uzeli simboličnog učešća i naši "klijenti" - delovi Armijske grupe E, manjim ispadom preko Drave. Doduše, i tamo preko Drave dočekali su ih naši i Bugari.
I vratili nazad.

The rest is silence.

Kratka rekapitulacija: od navedenih 20 divizija kopnene vojske Armijske grupe F (nekih 600.000 vojnika)
- 1 divizija je ostala na Kritu (133. Festungs-Division)
- 1 divizija je prebačena u sastav Armijske grupe Jug krajem septembra 44 (4. SS Polizei-Panzergrenadier)
- divizija Brandenburg je posela Baranju novembra 44.
- ostatak 1. brdske je prebačen preko Drave krajem novembra 44.
- takođe i ostatak 13. SS Handžar (verovalo se da će na stranom terenu dezerterstvo biti manje)
- 118. lovačka je prebačena preko Drave oko nove godine
- 297. pešadijska u martu 1945.
- na samom kraju je i 1. konjička kozačka (preformirana u korpus) zdimila u Austriju

U Italiju nije otišla nijedna. Sve ostale (+ 3 u Sloveniji), kao i sve ostale jedinice, ostale su naši verni klijenti do samog kraja.

• 1Ovo se svidja korisniku: ltcolonel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 28 Sep 2012 2:12

GRUPA ARMIJA E (Heersgruppe E), nem. oružana formacija formirana 1. jan. 1943. od nem. 12. armije. Po formiranju Komanda G. je ujedno postala i Komanda Jugoistoka, tj. najstarija nem. okupaciona komanda na području Jugoslavije (osim u krajevima koji su pripojeni Kraljevini Italiji, Trećem Rajhu, Mađarskoj i Bugarskoj), Grčke i Albanije. Komanda Jugoistoka se zvala i po istoimenoj funkciji njenog komandanta - Komandant Jugoistoka i istovremeno Komande Grupe armija E. Kada je 26. avg. 1943. formirana Grupa armija ,,F" , tada je G. potčinjena komandi te grupe. Komanda G. ponovo je 25. marta 1945. preuzela komandu Jugoistoka. Komandi G. po njenom formiranju bili su potčinjeni komandanti juž. i sev. Grčke (Solun - Egeja), Srbije i Krita, komandant nem. trupa u Hrvatskoj i 1. i 2. bug. okupacioni korpus (u operativnom pogledu). Posle formiranja Grupe armija F, izvršena je reorganizacija nem. komandi na Jugoistoku, pa su Komandi G. od 26. avg. 1943. potčinjeni Komanda Egeja i Soluna, Komanda tvrđave Krit i 22. brdski i kasnije, 68. i 91. armijski korpus, komandant avijacije u Grčkoj i admiral Egeja - ukupno 3 korpusa i 4 samostalne komande sa preko 350.000 vojnika pod oružjem (sa stanjem krajem leta 1944). Drugog dec. 1944. po izlasku Komande Druge oklopne armije iz sastava Komande Jugoistoka, Komanda G. je preuzela komandu nad njenim jedinicama u okupiranoj Jugoslaviji, dok je, u međuvremenu, deo jedinica G., s početkom povlačenja iz Grčke (krajem avg. 1944), prebačen na front u Mađarskoj, u sastav Grupe armija Jug. Tako su se 2. dec. 1944. pod komandom G. nalazili 5. SS brdski, 15. brdski i 21. brdski, 34, 69. i 91. armijski korpus sa ukupno 14 div. i 4 borbene grupe - blizu 700.000 vojnika pod oružjem. Sredinom apr. Komandi G. su potčinjeni 97. armijski korpus i sve policijske i druge jedinice na području Slovenije, Slov. i Hrv. primorja. Komanda G., odnosno Komanda Jugoistoka, 22. apr. 1945. potčinjena je Komadni Jug. Komandant G. od njenog formiranja do kraja rata bio je general-pukovnik Aleksandar Ler (Alexander Lohr).

DRUGA OKLOPNA ARMIJA (PANZERARMEE 2), elitna nem. oružana formacija u II SR. Formirana je maja 1941, najpre kao 2. oklopna grupa, zatim je nazvana Armijska grupa Guderijan, da bi 3. avg. 1941. preimenovana u D. i taj naziv zadržala do kraja rata. D. je na Istočnom frontu bila gotovo potpuno uništena, pa je njen naziv oklopna bio samo simboličan. Zbog naglog razvoja NOP i NOVJ i pogoršane situacije na jugosl. ratištu, Komanda D. prebačena je početkom avg. 1943. sa Istočnog fronta u Jugoslaviju. Pod njenu komandu 18. avg. 1943. stavljeni su 3. SS korpus Germanija (3 div. i 1 policijski SS puk na području Zagorja i Banije), 15. brdski armijski korpus (2 div. i 2 puka na području srednje i zap. Bosne, Hercegovine, ist. Like i sev. Dalmacije), 21. brdski armijski korpus (2 div. i 2 puka na području Albanije i dela Crne Gore) i 69. rezervni armijski korpus za naročitu upotrebu (2 div. na području sev. od Save i na Kordunu). Kasnije je dolazilo do nekih izmena, pa je tako 3. SS korpus krajem 1943. prebačen na Istočni front, dok su u sastav D. ušli Peti SS brdski korpus , Deveti SS brdski armijski korpus i Armijska grupa ,,Srbija" . Armija je 24. avg. 1944. u svome sastavu imala 5 korpusa sa 12 div. i više drugih jedinica bataljonskog, pukovskog i brigadnog sastava sa 561.000 vojnika pod oružjem i 82.000 konja. Drugog dec. 1944. Komanda D. je preuzela komandu nad nem. jedinicama severno od Drave, u Mađarskoj, u sastavu nem. Grupe armija Jug, dok su do tada njoj potčinjene jedinice ušle u sastav Grupe armija ,,E" . D. su komandovali najistaknutiji nem. generali i feldmaršali. Na jugosl. ratištu sa D. su komandovali: od avg. 1943. do 25. juna 1944. general-pukovnik Lotar Rendulic, od 25. juna do kraja sept. 1944. general pešadije Franc Berne, a od kraja sept. do kraja rata general Maksimilijan de Angelis.

Dopuna: 28 Sep 2012 2:29

German "E" Army (OB Southeast)
30 April 1945

LXIX Corps:
Sturm Brigade Südost
Organization unknown

XVI Cossack Cavarly Corps:
1st Cossack Division:
1st Don Cossack Reiter (Cavalry) Brigade
1/,2/1st Don Cossack Reiter Regiment
1/,2/2nd (Siberian) Cossack Regiment
1/,2/3rd Sswodno Cossack Reiter Regiment
Don Cossack Artillery Battalion
2/Kaukasus Cossack Reiter Brigade
4th Kuban Cossack Reiter Regiment
5th (Don) Cossack Reiter Regiment
6th Terek Cossack Reiter Regiment
Kuban Cossack Artillery Battalion
55th Division Support Troops
2nd Cossack Division:
3rd Kuban Cossack Reiter Regiment
5th Don Cossack Reiter Regiment
6th Terek Cossack Reiter Regiment
2nd Division (Einheiten) Service Units
11th Field Division (L)
1/,2/,3/21st Jäger Regiment (L)
1/,2/,3/22nd Jäger Regiment (L)
1/,2/,3/11th Artillery Regiment (L)
11th Fusilier Battalion (L)
11th (L) Division (Einheiten) Service Units

XXIX Mountain Corps:
22nd Volks Grenadier Division:
1/,2/,3/16th Grenadier Regiment
1/,2/,3/47th Grenadier Regiment
1/,2/,3/65th Grenadier Regiment
122nd Panzer Reconnaissance Battalion
1/,2/,3/,4/22nd Artillery Regiment
22nd Flak Battalion
22nd Division (Einheiten) Support Troops
369th Croatian Division:
1/,2/,3/369th Croatian Regiment
1/,2/,3/370th Croatian Regiment
1/,2/,3/,4/369th Croatian Artillery Regiment
369th Reconnaissance Battalion
369th Panzerjäger Battalion
369th Pioneer Battalion
369th Signals Battalion
369th Division (Einheiten) Support Units
7th SS "Prinz Eugene" Mountain Division:
1/,2/,3/,4/13th SS Gebirgsjäger Regiment "Artur Phelps"
1/,2/,3/,4/14th SS Gebirgsjäger Regiment
7th SS Bicycle Battalion "Prinz Eugen" (3 cos)
7th SS Cavalry Battalion "Prinz Eugen"(2 sqns, no staff)
7th SS Panzer Battalion "Prinz Eugen" (1 co)
1/,2/,3/,4/SS Mountain Artillery Regiment "Prinz Eugen"
7th SS Signals Battalion "Prinz Eugen" (2 bns)
7th SS Mountain Jäger Battalion "Prinz Eugen" (5 cos)
7th SS Reconnaissance Battalion "Prinz Eugen" (4 sqns)
7th SS Panzer Jäger Battalion "Prinz Eugen" (3 cos)
7th SS Flak Battalion "Prinz Eugen" (3 cos)
7th SS Support Troops "Prinz Eugen"
41st Infantry Division:
1230th Grenadier Regiment
1231st Grenadier Regiment
1232nd Grenadier Regiment
41st Division Fusilier Battalion
141st Artillery Regiment
141st Panzerjäger Battalion
141st Pioneer Regiment
141st Division (Einheiten) Service Units
181st Infantry Division:
1/,2/334th Infantry Regiment
1/,2/,3 (Turk)/359th Infantry Regiment
1/,2/363rd Infantry Regiment
334th Divisional Fusilier Battalion
1/,2/,3/222nd Artillery Regiment
222nd Division (Einheiten) Service Units

XV Mountain Corps:
373rd Croatian Division:
Organization unknown
639th Security Division:
Organization unknown
LXXXXI Corps:
104th Jäger Division:
1/,2/,3/724th Jäger Regiment
1/,2/,3/734th Jäger Regiment
1/,2/,3/654th Artillery Regiment
104th Reconnaissance Battalion
104th Panzerjäger Battalion
104th Pioneer Battalion
104th Signals Battalion
104th Division (Einheiten) Service Units
1/,2/,3/20th Jäger Regiment:
LXXXXVII Corps:
188th Mountain Division:
901st Mountain Jäger Regiment
902nd Mountain Jäger Regiment
903rd Mountain Jäger Regiment
904th Mountain Jäger Regiment
1088th Mountain Artillery Regiment
1088th Mountain Pioneer Battalion
1088th Signals Company
1088th Administrative Troop
237th Infantry Division:
1/,2/1046th Grenadier Regiment
1/,2/1047th Grenadier Regiment
1/,2/1048th Grenadier Regiment
237th Divisional Fusilier Battalion
1/,2/,3/237th Artillery Regiment
237th Panzerjäger Company
237th Reconnaissance Battalion
237th Pioneer Battalion
237th Signals Battalion
237th Division (Einheiten) Support Units
Remains 392nd Croatian Division:
Organization unknown

Izvor:
Kriegstagbuch des Oberkommandos der Wehrmacht 1940-1945, Frankfurt-am-Main, Bernard & Graefe, 1969.

Mueller-Hillebrand, B., Das Heer l933-l945, Frankfurt am mein,l956 Vol I & II, Verband der Truppen der deutschen Wehrmacht und Waffen SS l939-l945

Tessin, G., Verbänd und Truppen der deutschen Wermacht und Waf-
fen-SS im Zweiten Weltkrieg 1939-1945, Biblo Verlag, Osnabruck,
1977.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gorran ::
Koliko vidim, saveznička strategijska avijacija nije ih u oktobru mnogo ometala.

U novembru su najviše "zakačili" deo teritorije NDH, koji je kasnije postao BiH (skoro 1.800 tona). Slede teritorije Srbije (929 t) i Crne Gore (589 t), ali nisu ostavili na miru ni Nemce u Sloveniji (585 t).

U decembru najjača aktivnost na dva kraja - u Crnoj Gori (766 t) i Sloveniji (366 t).

Evo i kompletne tabele.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 28 Sep 2012 16:19

Uglavnom, vidljivo je da je Armijska grupa E izvela vrlo zahtevan marš-proboj. Doduše, raspolagali su znatnim snagama, ali su mnogi činioci bili protiv njih: dugačke i razvučene komunikacije izložene bočnim napadima, težak teren, porušene komunikacije, nedostatak goriva, a povremeno su bili i brojčano inferiorni.

Sa strane saveznika (Crvena armija, NOVJ, u prvoj fazi i Bugari) moglo se uočiti više slabih tačaka u nemačkom položaju s obzirom na namere. Te slabosti su realno mogle biti mnogo bolje iskorišćene. Armijska grupa E je sve vreme do januara bila u teškoj situaciji, a u par navrata i kritičnoj. Tu se sad može diskutovati o tome zašto savezničke snage nisu to bolje iskoristile.

Na primer, pomenuta je sitacija neposredno nakon 15. oktobra. U tom trenutku glavnina Armijske grupe E je još uvek u Makedoniji, prelazeći na Kosovo. Severno od njih, zastor od jedinica koje su branile istočni front se raspao, i ostala je samo tačkasta odbrana nepovezanih manjih borbenih grupa. U toj situaciji bi na primer jedan upad oblast Raške i zatvaranje Ibarske doline - za šta čak ne bi bile neophodne velike snage - naterao Armijsku grupu E na sopstvenu "albansku golgotu". Međutim, saveznički štabovi nisu pokazali zanimanje za tako nešto.

Dopuna: 28 Sep 2012 16:45

Drugi primer je situacija oko 10. decembra. U tom trenutku 1. proleterski i 68. korpus CA vode snažan napad na Sremskom frontu, i front je na ivici sloma. Pošto su Nemci već morali da povuku odbranu donjeg toka Drine radi hitnog slanja pomoći u Baranju, u tu vrlo važnu brešu uklinile su se jedinice NOVJ iz Srbije. Glavnina snaga je na relaciji Sarajevo - Užice i Višegrad - Podgorica. Ključna komunikacija Sarajevo - Brod ugrožena je sa zapada pritiskom 5. krajiškog korpusa NOVJ koji drži Travnik. U Virovitici su se spojile domaće snage sa Crvenom armijom i vojvođanskim divizijama.

Posebna priča je "jadranski front". Tu su Nemci u punoj defanzivi koja graniči sa rasulom. Osmi korpus osvojio je Knin, delom uništio a delom rastrojio glavninu nemačkog XV. brdskog korpusa. Sve manje otporne tačke na istok sve do pred Mostar uništene su još ranije. U dubini, u zanadnoj Bosni, stoje još samo Bihać i Banja Luka sa svojim komunikacijama. 10 decembra oslobođen je Gračac i otvorena perspektiva nastupanja na severoistok, kroz Liku.

U Srbiji u tom tre3nutku postoje brojno vrlo jake jedinice NOVJ, ali njihovo ljudstvo još nema borbeno iskustvo i punu borbenu vrednost. U Dalmaciji postoji jaka borbena grupa ojačana Prvom tenkovskom brigadom. U Podravini jake snage sa naslonom na Crvenu armiju. Nameću se razne ideje:
- nastupanje iz Srbije kroz brešu u severoistočnoj Bosni - istovremeno i zaobilazak krila Sremskog fronta, i odsecanje glavnine AgE.
- nastupanje pravcem Novi Pazar - Sjenica - Prijepolje, i odsecanje XXI i XCI korpusa.
- nastupanje iz Podravine prema savskoj komunikaciji, ili prema Zagrebu
- nastupanje iz Dalmacije, ili prema Sarajevu, ili prema Savi, ili kroz Liku. U GŠ Hrvatske postoje čak ideje napada na Zagreb.

Međutim, ništa od toga nije uspešno urađeno. Na severu, Rusi su bili potpuno preokupirani svojim borbama u Mađarskoj, a Slavonce i Vojvođane su Nemci i ustaše uspeli dovoljno da uspore da ovi ne urade ništa konkretno dok nije bilo kasno. Na Drini, napravljen je pokušaj, koji se međutim uz više razloga loše završio. U Dalmaciji, ne samo da nije došlo do forsiranja napada i korišćenja stvorenog zamaha, nego je čak glavnina snaga izvučena iz dodira sa Nemcima.

Mislim da je poznato zašto?

A u događanjima na sektoru Novi Pazar - Sjenica - Prijepolje krije se jedna, čini mi se, poučna priča

Dopuna: 28 Sep 2012 17:38

Ukratko, Crna Gora i Albanija je bila posednuta trupama XXI. brdskog korpusa. Taj korpus je bio u sastavu Druge oklopne armije, ali je 15. IX prepotčinjen armijskoj grupi E. Početkom septembra imao je zadatke u zapadnoj Makedoniji, a zatim je imao borbe u Albaniji sa tamošnjim partizanima. Odvajanje manjih snaga (2. puka Brandenbug) za operacije u Srbiji dovelo je korpus u složenu situaciju. Iako je i NVOJ usmeravao što je više snaga mogao prema Beogradu, ipak su preostale (3. udarna, 37. sandžačka divizija i Primorska operativna grupa) bile dovoljno nadmoćne nad delovima 181. divizije i četnicima da osvoje Nikšić, Kolašin, Berane, Pljevlja i celu limsku dolinu. Time je XXI korpus izgubio vezu na severu.

Porazi 369. divizije i oslobođenje Trebinja i Bileće doveli su do toga da je izgubio vezu i sa V. SS korpusom na zapadu. U tom području je Primorska operativna grupa likvidirala Grahovo i vršila pritisak sa zapada. XXI korpus sabijen je na oblast od Boke Kotorske preko Cetinja, Danilovgrada i Podgorice do Skadra.

Korpus je dobio zadatak evakuiše Albaniju, da se prikupi i probije na zapad prema Mostaru. Međutim, napadi tokom novembra nisu dali nikakvog rezultata. Uprkos velilim uloženim naporima nisu uspeli da se probiju prema Nikšiću, a 11.XI POG je čak oslobodila Cetinje i krenula u čišćenje Boke.

Stoga je komandant AgE Löhr doleteo u Podgoricu, i doneo odluku o promeni pravca proboja. Naime, pošto su snage AgE (Prethodnica Scheuerlen, XXII. i XCI. korpus) prodrle u dolinu Lima u visini Prijepolja, Löhr je odlučio da se napad XXI korpusa usmeri na pravac Podgorica - Kolašin - Bijelo Polje, a da se istovremeno pokrene napad XCI. korpusa iz Prijepolja u susret ovim snagama.

Nakon prilično ozbiljnih borbi, klinovi ove dve grupe sastali su se 18. decembra kod Mojkovca.

U tom trenutku, južno od linije Prijepolje - Sjenica nalazile su se 4 nemačke divizije i 4 tvrđavske brigade. Njihovo izvlačenje iz doline Lima trajalo je do 12. januara. Najpre pokušaje spajanja, a zatim i pokrete izvlačenja su, uzevši u obzir odnos snaga, sa dosta uspeha ometale 3. udarna i 37. sandžačka divizija.

Međutim, ova priča nije o te dve diviziji - nego o 22. srpskoj. Naime, 9. bugarska i 22. srpska divizija su 29. novembra oslobodile Novi Pazar. Gledano na karti, ovo je predstavljalo ozbiljno ugrožavanje nemačke operacije oslonjene na dolinu Lima.
Međutim, Bugari su dobili naređenje da se evakuišu - Crvena armija je odlučila da ih povede sa sobom u Mađarsku.
22. divizija je upala u izvestan komandni vakuum. Nadređeni štab XIII korpusa je rasformiran, pa je ona direktno potčinjena GŠ Srbije, a između GŠ Srbije i VŠ došlo je do razlike o gledištima o upotrebi jedinice. To je Nemcima donelo dodatnih 8 dana mira sa te strane.

Čak i kad je počelo njeno nastupanje, to je bilo sa dosta konfuzije i sa malo učinka. Uglavnom, ona je prošla Sjenicu, vršila izvestan pritisak na limsku dolinu, i tako dve nedelje. A onda je, upravo u trenutku kad su Nemci počinjali sa izvlačenjem, komandant 22. srpske divizije, potpukovnik Pero Popivoda 23. decembra naredio da se dve od tri njegove brigade izvuku iz borbenog dodira i odmarširaju u Novi Pazar i Kosovsku Mitrovicu. GŠ Srbije mu je radiom naredio da vrati svoje jedinice u napad, ali on se svesno i namerno oglušio i postupio po svom.

Zašto?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 28 Sep 2012 18:28

Citat:Na primer, pomenuta je sitacija neposredno nakon 15. oktobra. U tom trenutku glavnina Armijske grupe E je još uvek u Makedoniji, prelazeći na Kosovo. Severno od njih, zastor od jedinica koje su branile istočni front se raspao, i ostala je samo tačkasta odbrana nepovezanih manjih borbenih grupa. U toj situaciji bi na primer jedan upad oblast Raške i zatvaranje Ibarske doline - za šta čak ne bi bile neophodne velike snage - naterao Armijsku grupu E na sopstvenu "albansku golgotu". Međutim, saveznički štabovi nisu pokazali zanimanje za tako nešto.

Imas vrlo jednostavan odgovor na to pitanje, koji cu citirati:

Citat:OPERATIONS IN THE BALKANS
13. General Wilson considers that a situation can be anticipated in which the bulk of the German forces south of a line, Trieste-Ljubljana-Zagreband the Danube, will be immobilized and will so remain until their supplies are exhausted, in which case they would be ready to surrender to us or will be liquidated by Partisans or the Russian forces. We have noted that as long as the battle in Italy continues there will be no forces available in the Mediterranean to employ in the Balkans except:
a.The small force of two British brigades from Egypt which is being held ready to occupy the Athens area and so pave the way for the commencement of relief and establishment of law and order and the Greek Government.
b. The small land forces in the Adriatic which are being actively used primarily for commando type operations.

OCTAGON CONFERENCE ,Septernber 1944. str. 134

Sa druge strane , zaboravljas da su se Britanci iskrcali u Grcku, vazdusni desant 13 i 14 oktobra 1944, aerodrom Megara , 12km od Atine

Dopuna: 28 Sep 2012 19:16

Citat:Čak i kad je počelo njeno nastupanje, to je bilo sa dosta konfuzije i sa malo učinka. Uglavnom, ona je prošla Sjenicu, vršila izvestan pritisak na limsku dolinu, i tako dve nedelje. A onda je, upravo u trenutku kad su Nemci počinjali sa izvlačenjem, komandant 22. srpske divizije, potpukovnik Pero Popivoda 23. decembra naredio da se dve od tri njegove brigade izvuku iz borbenog dodira i odmarširaju u Novi Pazar i Kosovsku Mitrovicu. GŠ Srbije mu je radiom naredio da vrati svoje jedinice u napad, ali on se svesno i namerno oglušio i postupio po svom.

u decembru 1944, 22 srpska divizija je bila pod komandom 2.korpusa (koji defacto ima funkciju GS za Crnu Goru), i njene 2 brigade,8 i 10 srpska ,su bile na prostoriji Brodarevo-Bijelo Polje-Zaton ( 18 decembar). U januaru 1945, 22 srpska divizija je bila u rezervi Vrhovnog Staba za obezbedjenje granice prema Bugarskoj , Grckoj i Albaniji (bila je na teritoriji Srbije)

• 1Ovo se svidja korisniku: vathra
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 28 Sep 2012 20:58

nemosav1 ::Citat:Čak i kad je počelo njeno nastupanje, to je bilo sa dosta konfuzije i sa malo učinka. Uglavnom, ona je prošla Sjenicu, vršila izvestan pritisak na limsku dolinu, i tako dve nedelje. A onda je, upravo u trenutku kad su Nemci počinjali sa izvlačenjem, komandant 22. srpske divizije, potpukovnik Pero Popivoda 23. decembra naredio da se dve od tri njegove brigade izvuku iz borbenog dodira i odmarširaju u Novi Pazar i Kosovsku Mitrovicu. GŠ Srbije mu je radiom naredio da vrati svoje jedinice u napad, ali on se svesno i namerno oglušio i postupio po svom.

u decembru 1944, 22 srpska divizija je bila pod komandom 2.korpusa (koji defacto ima funkciju GS za Crnu Goru), i njene 2 brigade,8 i 10 srpska ,su bile na prostoriji Brodarevo-Bijelo Polje-Zaton ( 18 decembar). U januaru 1945, 22 srpska divizija je bila u rezervi Vrhovnog Staba za obezbedjenje granice prema Bugarskoj , Grckoj i Albaniji (bila je na teritoriji Srbije)
Tu ima dosta konfuzije. 22. srpska divizija je u sastavu 13. korpusa NOVJ kroz Nišku i Kosovsku operaciju. 29. novembra oslobađa Novi Pazar.

Tu sad nastupa niz događaja koji se mogu smatrati propuštenom operativnom prilikom. U tom periodu dva nemačka korpusa vode komplikovanu operaciju pod složenim uslovima. Tokom 45 narednih dana kolone cirklulišu dugačkom uzanom Limskom dolinom koja mestimično prelazi u klanac. Nemci nisu uspeli da rašire marševske pokrete u više kolona - napad prema Pljevljima je odbijen. Motiv: likvidirati isturene zaštitnice na odabranim mestima, upasti u dolinu i koristeći pogodnosti terena osujetiti nemačke pokrete.

Time se uostalom već uspešno bave jedinice Drugog udarnog korpusa (3. i 37. divizija) koje zajedno imaju manje ljudi nego sama 22. divizija.

Međutim, tu dolazi do izvesne konfuzije. Jedini nadređeni štab koji može da koordinira rad 2. i 13. korpusa je Vrhovni štab. On odobrava upotrebu 22. divizije na ovaj način, u sklopu operacije koju već vodi Drugi korpus.
Ali, ta direktiva VŠ volšebno nestaje.
U tom periodu vrši se reorganizacija komandovanja. Štab 13. korpusa je raspušten odlukom VŠ od 3. decembra, efektivno 8. decembra. 22. divizija je sad neposredno potčinjena GŠ Srbije. Međutim, GŠ Srbije ima drugu zamisao za upotrebu ove divizije (u zapadnoj Srbiji), i podnosi taj predlog VŠ. VŠ odbacuje i naređuje da 22. divizija konačno nastupi prema Sjenici i Prijepolju.
U toj konfuziji i dopisivanju prolazi 8 dana, i 22. divizija konačno kreće prema Sjenici 8. decembra.

Ali, nije to ono što je ovde zanimljivo - nego upravo ono što sam naveo. Naime, nakon dve nedelje dejstava manjeg značaja, u ključnoj fazi operacije, komandant 22. divizije izvlači svoje dve brigade iz dodira sa neprijateljem i upućuje ih u duboku pozadinu, u Novi Pazar i Kosovsku Mitrovicu. Zatim se oglušuje o direktno radio-naređenje GŠ Srbije da ih vrati u akciju.

I tako štab Drugog korpusa, koji vodi operaciju, ali nema direktnu vezu sa 22. divizijom, 26. decembra radiogramom pita VŠ šta se događa i kud nestade 22. divizija.

Rešenje zagonetke je ipak jednostavno. U tom periodu postojala su dva tipa divizija u NOVJ koja su se između sebe jasno razlikovala.
S jedne strane, bile su partizanske divizije, koje su imale malo brojno stanje, ali su bile vrlo žilave, uporne i efikasne u borbi, otporne na razne neprilike, dobro naoružane lakim pešadijskim oružjem, jedinice su funkcionisale kao celine, i funkcionisala je saradnja među njima. Takve su bile divizije Drugog korpusa.
S druge strane, divizije iz Srbije imale su vrlo visoko brojno stanje, ali je usled borbenog neiskustva borbena vrednost bila nešto niža. Takva je bila 22. srpska divizija, koja je tada u svom sastavu imala oko 10.000 boraca.

Takvo brojno stanje vuče za sobom razne implikacije - pre svega logističke. Divizija je tokom prethodnih operacija snabdevana preko logističkih organa i intendanture štaba 13. korpusa. Međutim, taj štab je rasformiran. Osim toga, ostvarenim napredovanjem su se linije snabdevanja produžile. Na zahtev za snabdevanjem, sada nadređeni GŠ Srbije je štab divizije uputio na uspostavljanje veze sa NO Kosmeta. Ovaj jeste raspolagao hranom, ali nije postojala infrastruktura i organizacija za dopremanje. Tako se brojčano jaka formacija našla u udaljenoj planinskoj oblasti, slabo nastanjenoj i ratom opustošenoj, a sada i pokrivenoj dubokim snegom, po dubokom mrazu. Pošto nekoliko urgencija da se reši pitanje snabdevanja nisu dovele do konkretnog rezultata, komandant divizije je zaključio da ne može da dozvoli da mu se vojska posmrzava i poumire od gladi, pa je naredio što je naredio.

Taj slučaj samo je još jedna potvrda starog pravila da vojska može da dopre samo toliko daleko koliko mogu da dosegnu kolone za snabdevanje, i to samo toliko dugo koliko to dozvoljavaju pripremljene rezerve.

Dopuna: 29 Sep 2012 8:00

nemosav1 ::Napisano: 28 Sep 2012 18:28

Citat:Na primer, pomenuta je sitacija neposredno nakon 15. oktobra. U tom trenutku glavnina Armijske grupe E je još uvek u Makedoniji, prelazeći na Kosovo. Severno od njih, zastor od jedinica koje su branile istočni front se raspao, i ostala je samo tačkasta odbrana nepovezanih manjih borbenih grupa. U toj situaciji bi na primer jedan upad oblast Raške i zatvaranje Ibarske doline - za šta čak ne bi bile neophodne velike snage - naterao Armijsku grupu E na sopstvenu "albansku golgotu". Međutim, saveznički štabovi nisu pokazali zanimanje za tako nešto.

Imas vrlo jednostavan odgovor na to pitanje, koji cu citirati:

Citat:OPERATIONS IN THE BALKANS
13. General Wilson considers that a situation can be anticipated in which the bulk of the German forces south of a line, Trieste-Ljubljana-Zagreband the Danube, will be immobilized and will so remain until their supplies are exhausted, in which case they would be ready to surrender to us or will be liquidated by Partisans or the Russian forces. We have noted that as long as the battle in Italy continues there will be no forces available in the Mediterranean to employ in the Balkans except:
a.The small force of two British brigades from Egypt which is being held ready to occupy the Athens area and so pave the way for the commencement of relief and establishment of law and order and the Greek Government.
b. The small land forces in the Adriatic which are being actively used primarily for commando type operations.

OCTAGON CONFERENCE ,Septernber 1944. str. 134

Sa druge strane , zaboravljas da su se Britanci iskrcali u Grcku, vazdusni desant 13 i 14 oktobra 1944, aerodrom Megara , 12km od Atine
Nisam siguran da razumem kakve veze ima OCTAGON CONFERENCE sa nerealizovanom mogućnošću da do 20. oktobra npr jedna divizija NOVJ i jedna CA budu iz oblasti Kruševca ubačene između Željina i Kopaonika u dolinu Ibra.

Dopuna: 29 Sep 2012 9:01

nemosav1 ::Sa druge strane , zaboravljas da su se Britanci iskrcali u Grcku, vazdusni desant 13 i 14 oktobra 1944, aerodrom Megara , 12km od Atine
Istina je da saveznici nisu vršili nikakav pritisak na zaštitnice AgE, osim vazduhoplovstva. Britanci su se iskrcali isključivo da bi obezbedili sebi Grčku za kasnije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Nisam siguran da razumem kakve veze ima OCTAGON CONFERENCE sa nerealizovanom mogućnošću da do 20. oktobra npr jedna divizija NOVJ i jedna CA budu iz oblasti Kruševca ubačene između Željina i Kopaonika u dolinu Ibra.

Tvoj tentativni datum 15-20 oktobar 1944 .....zato sto ne bi imale sta da rade

Plan o formiranju duboko ešeloniranog borbenog poretka Grupe armija »E« i njenom postepenom izvlačenju iz Grčke odobren je prvog septembra 1944. godine. Glavne snage treba da se povuku na odbrambenu liniju Krf — prevoj Metsovon na Pindu — Olimp, sa delovima na egejskim otocima. Kada je, početkom septembra, Bugarska prekinula savez i objavila rat Nemačkoj, prethodni plan je napušten, pa je naređeno da Grupa armija »E«, po izvlačenju snaga, organizuje odbrambeni front na liniji severna Albanija — Skoplje — bugarsko-jugoslovenska granica — Zelezna vrata na Dunavu. Razvoj situacije u prvoj polovini oktobra uslovio je izmenu i ovog plana. Borbe jedinica Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije na teritoriji Srbije i Makedonije, pojava divizija otečestvene Bugarske na desnom boku pravca povlačenja i kombinovana operacija jedinica Crvene armije i Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije prema Beogradu osujetile su formiranje pomenutog odbrambenog fronta. Zbog takve situacije, Hitler je 3. oktobra izdao naređenje za potpuno povlačenje nemačkih snaga iz. Grčke, južne Albanije i južne Makedonije.Grupi armija »E« ostala je poslednja, jedina, mogućnost: da se najkraćim komunikacijama, glavnim pravcem Atina — Solun — Skoplje — Kraljevo — Beograd i pomoćnim preko Sandžaka (Priština — Novi Pazar — Prijepolje), probije na sever i u međurečju Save i Dunava uspostavi operativnu vezu s nemačkim snagama na tom području.
Loehr (AgE) je bio spreman za pokret 10.oktobra 1944.Nemacka zastitinica je napustila Atinu 13. oktobra, nastavila prema severu, 21.oktobra bila na liniji Matsovonskog prevoja-Larisa, 31. oktobra Nemci su napustili Solun, a 1/2. novembra zaštitnice Grupe armija »E« prešle su severnu grčku granicu. Počelo je probijanje kroz Albaniju i Jugoslaviju,koje nije bilo tako dramatsko jer je zeleznicka pruga Atina-Skopje-(Kraljevo),bila kompletno funkcionalna, i na raspolaganju AeG..
Loehr je imao vise nego dovoljno ljudi da zaustavi Ruse 2.novembra kod Kraljeva, i Bugare par dana posle, istocno od Skopja, sto je uspesno odradio, i osigurao si povlacenje kroz Makedoniju ( a ne zimski mars kroz albanske planine)
Partizanska NOVJ divizija, 1944 godine, nije imala snagu divizije (niti njen puni sastav), nego, eventualno pesadijskog puka.NOVJ je bio dobar za napad na liniju snabdevanja, cetnike ,i ljoticevce (SDK), i uslovima gde nemacka mehanizacija ne moze doci do izrazaja (borbe na kratkom odstojanju u gradskim rusevinama)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 29 Sep 2012 11:50

nemosav1 ::

Čoveče, u ovome što si napisao ima toliko unutrašnjih protivrečnosti da je to prava poslastica.
Baš me zanima da li će neko imati komentar.

Dopuna: 30 Sep 2012 9:45

Dobro, kad niko neće, staviću ja par napomena.
Citat:Plan o formiranju duboko ešeloniranog borbenog poretka Grupe armija »E« i njenom postepenom izvlačenju iz Grčke odobren je prvog septembra 1944. godine.
Ok.
Citat:Kada je, početkom septembra, Bugarska prekinula savez i objavila rat Nemačkoj, prethodni plan je napušten, pa je naređeno da Grupa armija »E«, po izvlačenju snaga, organizuje odbrambeni front na liniji severna Albanija — Skoplje — bugarsko-jugoslovenska granica — Zelezna vrata na Dunavu.
Ok. Kod nas je za "Eisernes Tor" uobičajen naziv Đerdap.
Citat:Hitler je 3. oktobra izdao naređenje za potpuno povlačenje nemačkih snaga iz Grčke, južne Albanije i južne Makedonije
Čekaj, u kakvoj vezi je ovo s onim malopre, gde se kaže da je čak pre mesec dana naredio postavljanje odbrambenog fronta u visini Skoplja? Na koju stranu ti smatraš da je taj front trebao biti okrenut?
Citat:Grupi armija »E« ostala je poslednja, jedina, mogućnost: da se najkraćim komunikacijama, glavnim pravcem Atina — Solun — Skoplje — Kraljevo — Beograd i pomoćnim preko Sandžaka (Priština — Novi Pazar — Prijepolje), probije na sever i u međurečju Save i Dunava uspostavi operativnu vezu s nemačkim snagama na tom području
Nećeš verovati, ali obe ove komunikacije prelaze preko "tentativne" tačke u Raškoj
Citat:Loehr (AgE) je bio spreman za pokret 10.oktobra 1944[/b].Nemacka zastitinica je napustila Atinu 13. oktobra, nastavila prema severu, 21.oktobra bila na liniji Matsovonskog prevoja-Larisa, 31. oktobra Nemci su napustili Solun, a 1/2. novembra zaštitnice Grupe armija »E« prešle su severnu grčku granicu. Počelo je probijanje kroz Albaniju i Jugoslaviju,koje nije bilo tako dramatsko jer je zeleznicka pruga Atina-Skopje-(Kraljevo),bila kompletno funkcionalna, i na raspolaganju AeG
10. oktobra je bio "spreman za pokret" u Atini ? A kad je onda trebalo da uspostavi front kod Đerdapa koji se spominje u septembarskoj direktivi? Oko nove godine 1951/52?
Ovo zvuči kao da je Löhr sedeo u Atini i čekao da mu se vojska postroji, pa onda lepo svi krenuli zajedno. Sasvim suprotno - Löhrov štab je bio u Solunu (Arsakli), a 14. oktobra prebacio ga je u Kosovsku Mitrovicu.
Inače, u svom izveštaju u januaru, Löhr je svoje četvoromesečno probijanje ocenio kao vrlo dramatično. Više puta je bio prisiljen da, usled hitnih potreba na drugim mestima, ostavlja rupe u svom poretku.
Citat:Loehr je imao vise nego dovoljno ljudi da zaustavi Ruse 2.novembra kod Kraljeva, i Bugare par dana posle, istocno od Skopja, sto je uspesno odradio, i osigurao si povlacenje kroz Makedoniju ( a ne zimski marš kroz albanske planine)
Više nego dovoljno? Iz citiranog izveštaja F.W.Müllera od 6.11. vidi se da je u periodu do 1.11, dok je 7. SS bila neupotrebljiva, a nisu pristigli prvi ešeloni 104. lovačke, on raspolagao sa nekih 10.000 ljudi, među kojima bataljoni RZK i arapsku bataljon . Sa ovim snagama on je morao da brani Kragujevac, Kraljevo i Čačak - a bogami bi morao i Rašku, da je neko napao. Prema njemu je tada stajao 68. korpus CA sa 3 divizije i dodatnim art. pukovima i ostalim, zatim 17. ist.bosanska, 2 proleterska, a uskoro i 23. srpska divizija. 24. i 47. srpska divizija nisu nastavile gonjenje iz oblasti Prokuplja.
Dakle, Müller je
a) bio na apsolutno ključnom mestu
b) raspolagao minimalnim snagama
c) bio prisiljen da brani veliki prostor, pa je morao još više da usitnjava svoje snage
d) imao pred sobom šestostruko jače neprijateljske snage.
I uostalom, kud bi Löhr mogao da krene iz Makedonije da mu je bila zatvorena Ibarska dolina?
Citat:Citat:o nerealizovanoj mogućnosti da do 20. oktobra npr jedna divizija NOVJ i jedna CA budu iz oblasti Kruševca ubačene između Željina i Kopaonika u dolinu Ibra.
Tvoj tentativni datum 15-20 oktobar 1944 .....zato sto ne bi imale sta da rade
U kakvom je ovo odnosu sa onom tvrdnjom da je "Grupi armija »E« ostala je poslednja, jedina, mogućnost: da se najkraćim komunikacijama, glavnim pravcem Atina — Solun — Skoplje — Kraljevo — Beograd i pomoćnim preko Sandžaka (Priština — Novi Pazar — Prijepolje), probije na sever...", s obzirom da obe ove "poslednje, jedine mogućnosti" zavise upravo od te tačke od Raške, koja je u tom trenutku vrlo slabo posednuta?
Citat:Partizanska NOVJ divizija, 1944 godine, nije imala snagu divizije (niti njen puni sastav), nego, eventualno pesadijskog puka.NOVJ je bio dobar za napad na liniju snabdevanja, cetnike ,i ljoticevce (SDK), i uslovima gde nemacka mehanizacija ne moze doci do izrazaja (borbe na kratkom odstojanju u gradskim rusevinama)
Uporediti sa situacijom kad je 7-8.000 partizana u Crnoj Gori ukočilo i izolovalo nemački XXI. korpus na puna dva meseca.
Taj teren, Ibarska dolina, idealno je mesto za odbranu, za partizansku diviziju, i tu je bilo moguće na duže vreme blokirati čak i znatno jačeg neprijatelja.,
Tu naročito treba imati u vidu da je svaki dan bio dragocen, i možda presudan.

Dopuna: 30 Sep 2012 11:48

Kretanje Armijske grupe E u prvoj fazi proboja

Bugarska je objavila rat Nemačkoj 9. septembra.
Međutim, pošto nije postojalo raspoloženje za borbu, većinu bugarskih garnizona razoružale su bataljonske grupe 297. divizije sa jedinicama Komande pozadine 1021.

S obzirom na tako nastalu situaciju, odnosno otvaranje fronta na istoku, Armijska grupa E dobila je zadatak da izvrši prebacivanje težišta na severni i srednji Balkan i pomeranje snaga iz Grčke na novu glavnu liniju odbrane ("plavu liniju"). Ključni elementi njenog zadatka bili su:
- uspostavljanje istočnog fronta
- uspostavljanje čvrste veze u Srbiji sa susednim nemačkim snagama
- sopstvena zaštita pokreta svojih snaga od pritiska sa boka i iz pozadine

Ali, pošto su makedonski partizani zauzeli najveći deo teritorije i neke gradove, za pravce prolaska i pozicije se tek trebalo izboriti. 8. septembra štab Armijske grupe E preuzeo je komandu nad Makedonijom, i sa juga su u Makedoniju iz Grčke ušle 11. vazuhoplovna poljska i 4 . SS oklopna grenadirska divizija. Partizanske snage u Makedoniji procenjene su na preko 8.000 ljudi, uz iznenađujuću ocenu da je "borbena vrednost partizana visoka, a rukovođenje vešto".

- 15. septembra nemačke nastupajuće snage dosegle su Negotino
- 16. septembra izvele napad na Kavadarce
- 19. septembra zauzele su do tada slobodni Prilep
- 23. septembra Borbena grupa Pabst "posle slamanja neprijateljskog otpora i savlađivanja mnogobrojnih porušenih mostova, u 18.30 časova stigla je u Veles". Tek narednih dana uspostavljena je saobraćajna veza sve do Skoplja.

Prema dokumentima GŠ Makedonije, saveznička vojna misija pri Glavnom štabu Makedonije iznela je prilično čudan zahtev - da se ne ruši železnička pruga Solun - Đevđelija - Veles!?
Vrhovni štab je 13. septembra na to odgovorio:
"Moraju da se ruše sve komunikacije koje služe Nemcima, pa i one koje vode od Soluna za Veles. Englezi nemaju pravo da naređuju šta treba da se ruši. Treba rušiti sve što služi našim vojnim operacija ma. I ubuduće se upravljati prema ovom naređenju".

Na istočnom krilu 15. septembra počeo je napad 22. pešadijske divizije.
- 18. septembra počeo je napad na Strumicu, koja je 19.10. zauzeta
- međutim, 21. septembra počeo protivnapad na Strumicu, koja je sutradan ponovo oslobođena. Uključivanje nove bugarske armije u borbu protiv Nemaca išlo je dosta sporo, a ovo je bio jedan od prvih rezultata saradnje.
- 26. septembra nemačka 22. divizija ponovo je ovladala Strumicom
- U borbama od 1. do 5. oktobra Berovo je dvaput prelazilo iz ruke u ruku, i tek 5. oktobra Nemci su ga konačno zauzeli. Borbe za zatvaranje strumičkog i Bregalničkog pravca nemci su vodili sve do 14. oktobra.
- u međuvremenu je 50. makedonska divizija 21/22. septembra napala Kočane, 24. septembra Štip
- kao najosetljiviji za Nemce se u tom periodu ocrtao krivorečki pravac prema Kumanovu, gde je prvih dana oktobra uočena koncentracija bugarske Prve armije. Međutim, ona je nastupala veoma sporo, pa je tek 8. oktobra, posle dvodnevnih borbi, zauzela Krivu Palanku, a 12. oktobra otpočeo je napad 2 bugarske divizije i 2 makedonske brigade prema Kumanovu.

- krajem septembra 4. SS oklopna grenadirska divizija trensportovana je iz Makedonije za Banat. 17. septembra naređeno je da 117. lovačka divizija bude transportovana za Beograd. Međutim, ona se neko vreme zadržala u oblasti Velesa, a zatim severno od Skoplja, tako da je Makedoniju napustila tek početkom oktobra.

- kako je 11. vazd. polj. divizija nastupala na sever, u prazan prostor iza nje ubačena je 117. lovačka, a zatim, od 29. septembra, i 104. lovačka divizija.

Iz ovoga je očigledno da je Armijska grupa E već u periodu 25-30. septembra težištni deo svojih snaga (104. i 117. lovačku, 11. vazd. polj. i 22. peš. diviziju) prenela u Makedoniju. Međutim, osiguranje Makedonije oduzelo joj je neke tri nedelje.

gubici nekih formacija u septembru:
formacija - KIA - WIA - MIA
11. vazd. poljska divizija 106 - 263 - 205
22. peš. divizija 82 - 184 - 23
104. lov. divizija 81 - 159 - 106
ostale trupe 427 - 916 - 1670
http://www.znaci.net/00001/4_12_4_195.htm
original

Stoga se nastupanje u jugoistočnoj Srbiji koje je bilo od ključnog značaja zbog uspostavljanja fronta i čvrste formacijske veze sa ostalim snagama, ispoljilo tek početkom oktobra. Međutim usled borbi u Makednoniji, i naročito ocrtavanja pretnje na kumanovskom pravcu, ovaj napad nije imao potrebnu snagu. Delovi 11. vazd. polj. divizije dosegli su Vranje 8. oktobra, ali te snage bile su nedovoljne za proširenje tog napada, pa je 11. oktobra Vranje definitivno izgubljeno.

Armijska grupa E uspela je da transportom dostavi za front u Srbiji 117. lovačku diviziju, ali nije uspela da poveže front i obezbedi formacijsku vezu. U Srbiji se u međuvremenu razvio napad Crvene armije, NOVJ i Bugara pred kojim se improvizovani nemački front raspao.

Time se Armijska grupa E našla u novoj situaciji. Nastojanje na prodoru u dolinu Južne Morave i dalje prema Beogradu postalo je bespredmetno. Ostao je samo jedan pravac, i to od Skoplja prema Kosovskoj Mitrovici do Raške, i dalje u dve grane, prema Kraljevu i prema Novom Pazaru.

Komandant Löhr je 14. oktobra ocenio da je stanje u Makedoniji uglavnom stabilizovano, ali se otvorila kriza raspadom fronta između Bujanovca i Kraljeva nakon Niške operacije. Tog dana je preuzeo komandu nad grupom generala Müllera u Kraljevu i nad nepostojećim frontom. Zbog toga je prebacio svoj štab u Kosovsku Mitrovicu, u središte ugrožene zone, da bi organizovao postojeće snage i pristizanje novih u cilju uspostavljanja neprekidnog fronta.

Insistirao je na što bržoj evakuaciji Grčke i privlačenju zaštitnica. Makedonija je bila pod pritiskom i sa istoka, i na unutrašnjim pravcima, a na severu je bila neophodna hitna intervencija.

U KTB AO HGE je zapisano:
17. 10. 1944. Operativno odeljenje (Kos. Mitrovica)
104. lovač. div. treba u toku tekućih pokreta odvajanja izvlačiti vod po vod i železničkim transportom iz rejona Gradsko prebacivati u rejon Raška
i ponovo:
22. 10. 1944. Operat. odeljenje
104. lov. diviziju hitno po delovima izvući i uputiti Korpusu »Müller« u Kraljevo.
Mot. delove uputiti u Kraljevo peške a sve ostale delove iz rejona Gradskog prebaciti železnicom u Kraljevo. Marš 104. protivokl. diviziona ubrzati tako da prvi delovi stignu u Kraljevo do 25. 10.

Međutim, kao što smo videli u Müllerovom izveštaju od 6. novembra, do tog dana njemu je stiglo ukupno 2.880 ljudi iz 104. divizije.

Saobraćajni koridor kroz Makedoniju, uspostavljen u poslednjoj dekadi septembra, bio je i dalje vrlo nesiguran, izložen napadima avijacije i stalnim partizanskim napadima. Saobraćajna infrastruktura uništavana je i obnavljana na dnevnoj bazi. Zabeleženi su brojni napadi brigadne jačine na železničke stanice, a pri svim bataljonima i pri štabovima brigada bile su formirane minerske grupe za sabotaže.

Međutim, u tako kritičnoj situaciji za Armijsku grupu E, postojala je i jedna "srećna" okolnost. Koliko se može videti, sovjetsko-jugoslovensko-bugarske snage koje su srušile nemački front u Srbiji, u ovom sektoru nisu se mnogo žurile da kapitalizuju svoju prednost. Njihov napad kroz gotovo neposednuti prostor između čela Armijske grupe E i ostalih nemačkih snaga razvijao se prilično polagano.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 30 Sep 2012 12:36

Citat:U KTB AO HGE je zapisano:
17. 10. 1944. Operativno odeljenje (Kos. Mitrovica)
104. lovač. div. treba u toku tekućih pokreta odvajanja izvlačiti vod po vod i železničkim transportom iz rejona Gradsko prebacivati u rejon Raška

Kada nesto citiras, citiraj do kraja, nemoj vaditi recenice, ili raditi pokusaj interpoliranja, samo zato da bi potvrdio svoju tezu

Citat:17. 10. 1944. Operativno odeljenje (Kos. Mitrovica)
Jutarnji izveštaj
Ic pov. br. 16084 ' Prilog 159
104. lovac, divizija U 0[8]15 čas. dostavljeno je 22. brd. arm. korp. naređenje:
104. lovač. div. treba u toku tekućih pokreta odvajanja izvlačiti vod po vod i železničkim transportom iz rejona Gradsko prebacivati
u rejon Raška na raspolaganje K-di Grupe armija »E« ...
U prvom redu treba izvući 104. izviđački bataljon kao pokretnu jedinicu u rezervi za izvršavanje protivnapada.
10.00
Telefonski razgovor načelnika [štaba] sa gen. Milerom
Načelnik [štaba] moli gener. Milera za kratko orijentisanje o situaciji.
Gen. Miler: Juče je neprijatelj vršio jak pritisak sev. od Jagodine. Prodori su odbranjeni. Sev. i sev. zap. od Kragujevca jak pritisak
neprijatelja. Oslabio sam sev. front da bih ojačao zap. front. Namera: večeras ću sev. front nešto povući prema jugu i front pojačati
prema sev. zap. sa namerom da se Kragujevac i put za Valjevo drže otvorenim. Naš napad zadobio je na terenu. Juče po podne
ojač. bataljon (Grupa »Fišer«) stigao je u Belušić. U dodiru sa nepr. izviđanjem. — Načelnik [štaba] orijentiše gener. Milera o
situaciji kod Raške. Treba računati sa jakim pritiskom neprijatelja. Neće više biti moguće da se sve dovuče. Moramo iskrcati jedan
bataljon 724. da bi sprečili da pruga bude prekinuta.
Pokušaj daljih dovlačenja nastaviće se. Pre svega moramo sprečiti da se pruga prekine. Gen. Miler predlaže, pošto do sada nije
korištena sopstvena avijacija, da se upotrebe ital. jurišni avioni (sada stacionirani u Zagrebu), koji su pogodni kao izviđački avioni,
pošto do sada nema nikakvog sopstvenog vazdušnog izviđanja.
Gen. Miler dalje saopštava da ima mnogo nemačkih ranjenika i pita da li ne bi bilo moguće da se angažuju sanitetski transportni
avioni tipa »Junkers«.
Načelnik [štaba] je odgovorio da su sanitetski avioni traženi, ali da jedva postoji mogućnost da se sa malo aviona evakuiše mnogo
ranjenika. Mora se pokušati da se ranjenici povedu sa sobom pri pokretu prema zapadu.
Moglo bi se desiti da će u toku narednih dana oni morati da se kreću samostalno.
U 16 časova dostavljen je:
Dnevni izveštaj (sa pregledom kretanja)
Opšta slika: U rejonu Kuršumlija, zap. od Kruševca, kod Jagodine i Kragujevca, naše snage, uglavnom prepuštene same sebi,
vode žestoke odbrambene borbe sa brojno nadmoćnim neprijateljem.
Pokreti evakuacije sa grčke i juž. alb. teritorije teku i dalje po planu.
Istočni front: 91. arm. korp.: reorganizacija delokruga komandovanja Makedonije. Odsek k-ta oruž. snaga Makedonije preuzeo je
22. arm. korpus. Komandno mesto Skoplje. Granica prema Borbenoj grupi general-majora Šolca sev. od puta Uroševac —
Gnjilane — Bujanovce — Bela Stena. 22. brd. arm. korp.: Borbena grupa »Bruno« preuzela je odsek Carevo Selo. II/65. sa
Borbenom grupom »Salviati« ubrzano je dovučen auto-transportom.
Grupa »Ajzele« je u napadu na k. 1527. Grupa »Tim« nadire grebenom sev. od puta prema ist.
Na Borbenu grupu »fon Salviati« kod Bujanovca izvršile su napad bande.
Borbena grupa general-majora Šolca: komandno mesto Priština. Grupa pukovnika Langera juž. od Kuršumlije povukla se prema
jugu pod pojačanim pritiskom Bugara. IH/16, grenad. puka, 3/359. i 21. SS-dopunski bataljon biće upućeni Grupi »Langer«. Grupa
»Šuster-Voldan« ima zadatak: zaprečavanje puteva koji vode juž. i sev. od Raške prema Kuršumliji. Uz to se dovlače I/724. i 1. četa
104. pion. (bat). Formiranje alban. dobrovoljačkih odreda za osiguranje pozadinskih veza.
Korpus »Miler«: Neprijatelj ispred Grupe »Burgemajster« se ojačao.

Citat:Od snaga Generalne komande »Miler«, koje su branile istočnu Srbiju, a potom se prebacile na levu obalu V. Morave,na prostor Stalać, Kragujevac, formiran je 14 oktobra 34 armiski korpus. Ovaj korpus je imao u prostoru Kragujevca Borbenu grupu »Fišer«,(Sastava: razbijeni 14 puk 7 SS divizije, 749 puk 117 lovačke divizije
i oko dva bataljona 1 brdske divizije) a u prostoru Kruševca jednu feldkomandanturu i jedan bataljon Ruskog zaštitnog korpusa. Pošto je bio stalno izložen napadima 17 istočnobosanske i 2 proleterske divizije i sovjetske 113 i 223 divizije, upućene su mu kao ojačanje Borbena grupa »Hart« (Hardt), sastava: Stab 359 puka, dva bataljona, jedan divizion i četa tenkova. iz 181 divizije i Borbena grupa »Burgemajster (Burgemeister), sastava: 524 puk i jedan divizion iz 297 divizije.
Korpus je imao zadatak da držanjem mostobrana Kraljevo, Kragujevac osigura izvlačenje snaga Grupe armija »E« sa Kosova, dolinom Ibra i Z. Morave, na levu obalu Drine. Prema neprijateljskim snagama, na otsek mostobrana kod Kragujevca vršile su pritisak: severno od Kragujevca 17 istočnobosanska divizija, a istočno sovjetska 113 divizija. Na otsek Kraljeva nastupale su 2 proleterska divizija i sovjetska 223 divizija, pravcem od Kruševca preko Trstenika. Zadatak ovih snaga Narodnooslobodilačke vojske i sovjetskog 68 korpusa bio je da štite izvođenje Beogradske operacije sa juga, a potom da zauzmu Kragujevac, Kraljevo i Cačak i time preseku pravac izvlačenja Grupe armija »E« dolinom Ibra i Z. Morave. Dok je vršen pritisak na Kragujevac, 2 proleterska divizija
i sovjetska 223 divizija nadirale su ka Trsteniku, savlađujući otpor Nemaca i četnika na liniji s. Medveđa, s. D. i G. Ribnik I na severoistočnim padinama Rogova. Da bi obezbedili Kraljevo,
Nemci su 16 oktobra uputili pristiglu Borbenu grupu »Burgemajster« da posedne položaje zapadno i jugozapadno od Trstenika, kod s. Brezovica (6 km j-z od Trstenika) i s. Vrnjci, i spreči brzo nadiranje 2 proleterske i sovjetske 223 divizije ka Kraljevu. Međutim, u borbama 16 i 17 oktobra ona je odbačena na desnu obalu Gruže, a 2 i 223 divizija su izbile do 19 oktobra na liniju leva obala Gruže, s. Vrba (8 km j-i od Kraljeva). Kako je ovim neposredno ugroženo Kraljevo, iz Kragujevca su, radi organizovanja odbrane na desnoj obali Gruže, hitno upućeni 14 puk 7 SS divizije i 749 puk 117 divizije. Pristigla Borbena grupa »Hart« orijentisana je preko Knića ka Kragujevcu. Nemci su već 19 oktobra organizovali odbranu na liniji Palež (trig. 853), s. Vrba, s. Vitanovac, desna obala Gruže.Jednovremeno s ovim borbama, 17 istočnobosanska divizija i jedan puk sovjetske 113 divizije, podržani artiljerijom, prodrli su 20 oktobra u Kragujevac i posle uličnih borbi oslobodili grad sledećeg dana. Posle toga su nastavili nadiranje za neprijateljem ka Kniću. Ovde je 113 divizija smenjena od 93 divizije 68 korpusa Crvene armije, čiji je 51 puk produžio pokret sa 17 istočnobosanskom divizijom. Do 25 oktobra zauzeti su Knić i s. Bumbarevo Brdo, posle čega su ove jedinice izbile do s. Bresnica i s. Mojsinje.
Zbog gubitka Kragujevca i ugrožavanja Kraljeva i Čačka, Nemci su iz marševske kolone Grupe armija »E« hitno uputili ka Kraljevu i delove 104 divizije. Na taj način su odbranbeni položaji istočno od Kraljeva prošireni, tako da je organizovan širok mostobran koji je obuhvatio položaje južno, istočno i severno od Kraljeva, protežući se dolinom Z. Morave do istočno i severno od Čačka. Dvadeset petog oktobra Nemci su ponovo formirali 7 SS diviziju i poverili joj za odbranu sektor Kraljeva, dok su Borbena grupa »Fišer« i delovi 104 divizije branili sektor čačka, šireći se na istok do s. Mrčajevci. Ovaj nemački mostobran stalno je pojačavan i utvrđivan; radi obezbeđenja izvlačenja jedinica Grupe armija »E« ka Drini, on se imao držati po svaku cenu.
S druge strane, snage Narodnooslobodilačke vojske ostale su iste jačine a snage Crvene armije su još i oslabljene. Tako je, odlaskom sovjetske 113 divizije na sever, uveden u borbu samo 51 puk 93 divizije, a 17 istočnobosanska i 2 proleterska divizija uglavnom su podržavane artiljerijom 93 i 223 divizije Crvene armije. Kako se nemački front proširio na zapad, Vrhovni štab NOV i POJ je naredio, 22 oktobra, da se i 23 srpska divizija uputi u prostor severno od Čačka.


Dopuna: 30 Sep 2012 12:37

izvor: Zavrsne operacije za oslobodjenje Jugoslavije, str.194

Dopuna: 30 Sep 2012 12:49

Citat:Oslobođenjem Niša (14 oktobra) i Beograda (20 oktobra) potpuno je presečena otstupnica Grupi armija »E« moravskim pravcem. Trupe II i III ukrajinskog fronta Crvene armije, oslanjajući se s juga na beogradski strategiski čvor, preduzele su
nastupanje ka Budimpešti i Beču. Ovom pobedom naših i savezničkih snaga bila je ustvari rešena sudbina Balkana u Drugom svetskom ratu.
Nemačka Grupa armija »E« primorana je na povlačenje ibarskim pravcem, a manjim delom (jedan korpus) preko Crne Gore. Izbijanjem ove grupe na Kosovo i Metohiju stvoreno je novo operativno područje. Pošto je gro snaga sovjetskog III ukrajinskog fronta bio orijentisan prema Budimpešti i Beču, to su protiv Grupe armija »E« bile uglavnom angažovane snage Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i bugarske 2 armije.
One su u novembru i decembru 1944 g. u dolini Ibra i Z. Morave vodile niz borbi protiv nemačkih otstupajućih kolona, koje su hitale da se što pre prebace na severozapad — u dolinu Save, ali nisu uspele da spreče povlačenje Grupe armija »E«. Njihova borbena dejstva svela su se uglavnom na borbe protiv nemačkih bočnih osiguranja i zaštitnica. I pored gubitaka, Grupa armija »E« organizovano se povukla preko Drine u Bosnu. Sto
se tiče naših snaga, one su i na ibarskom i na zapadnomoravskom pravcu bile nedovoljne da bi mogle ozbiljnije ugroziti otstupnicu tako snažnoj grupaciji kao što je bila nemačka
Grupa armija »E«. Naše jedinice, iako brojno i, naročito, po vatrenoj moći slabije od nemačkih, ipak su, zahvaljujući velikom požrtvovanju, učinile ono što su mogle. Nemačku otstupnicu na ibarskom pravcu mogla je ozbiljnije ugroziti samo bugarska
2 armija. Takva očekivanja bila su sasvim realna s obzirom na njenu materijalnu snagu (četiri kompletne pešadiske divizije, jedna konjička divizija i jedna tenkovska brigada,
opremljene modernim nemačkim naoružanjem i tenkovima).Međutim, pošto nije bila dovoljno pripremljena za ovakve operacije, ona se uglavnom angažovala prilično sporo i neodlučno, zadovoljavajući se samo frontalnim potiskivanjem i taktičkim uspesima u borbi protiv nemačkih bočnih osiguranja I zaštitnica.
Treba imati u vidu da su nemački komandanti iz Grupe armija »E« raspolagali ljudstvom koje je, u odnosu na ono na istočnom i zapadnom nemačkom frontu, bilo drugostepene
vrednosti i da su oni od takvog ljudstva za kratko vreme stvorili jedinice visokih borbenih kvaliteta. Mora se priznati da je povlačenje Grupe armija »E« bilo veoma dobro organizovano I da su nemačke trupe u povlačenju pokazale zavidnu upornost,
umešnost i snalažljivost, naročito u zaštitničkim borbama.


izvor: Zavrsne operacije za oslobodjenje Jugoslavije, str 210

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 30 Sep 2012 13:07

nemosav1 ::Kada nesto citiras, citiraj do kraja, nemoj vaditi recenice, ili raditi pokusaj interpoliranja, samo zato da bi potvrdio svoju tezu
Nisam shvatio - koji su ovde novi momenti?
nemosav1 ::izvor: Zavrsne operacije za oslobodjenje Jugoslavije, str.194
Ta je zvanična istorija malo prepeglana

To da je "od snaga Generalne komande »Miler«, koje su branile istočnu Srbiju, a potom se prebacile na levu obalu V. Morave,na prostor Stalać, Kragujevac, formiran je 14 oktobra 34 armiski korpus" je neprecizno.

34. korpus formiran je 13. novembra.

Da podsetim još jednom na Milerov izveštaj o sopstvenim snagama 6. novembra. To je 24 dana posle oslobođenja Kruševca (=50 km) i 17 dana nakon oslobođenja Kragujevca (=40 km):

Rekapitulacija:
1./ 7. SS-div. - 6.150
2./ 117. lov. div. - 3.300
3./ 1. bd - 1.760
4./ 297. pd - 1.600
5./ 104. lov. div. - 2.880
6./ 181. pd - 710
7./ Ost. jedinice - 7.130
ukupno - 23.530

Dakle, Citat:Ovaj korpus je imao u prostoru Kragujevca Borbenu grupu »Fišer«,(Sastava: razbijeni 14 puk 7 SS divizije, 749 puk 117 lovačke divizije i oko dva bataljona 1 brdske divizije) - to je ukupno 3.880 ljudi
Citat:u prostoru Kruševca jednu feldkomandanturu i jedan bataljon Ruskog zaštitnog korpusa
Citat:upućene su mu kao ojačanje Borbena grupa »Hart« (Hardt), sastava: Štab 359 puka, dva bataljona, jedan divizion i četa tenkova iz 181 divizije. 359. puk je iz sastava 181. p.div. A iz njenog sastava kod Milera imamo ukupno 710 ljudi
Citat:i Borbena grupa »Burgemajster (Burgemeister), sastava: 524 puk i jedan divizion iz 297 divizije. 524. puk je iz sastava 297. divizije. Znači teeško da je kompletan, jer kod Milera iz 297. p.div. imamo ukupno 1.600 ljudi

Dakle, rekao bih da su autori znatno precenili snage pod komandom generala Milera. On je od 20. oktobra do novembra raspolagao sa oko 10.000 ljudi ukupno za Kragujevac, Čačak i Kraljevo, i na Ibru nije bilo nikoga.

Nije sporno da su Nemci jaki - samo izlažem tezu o eventualnoj propuštenoj operativnoj šansi.

Dopuna: 30 Sep 2012 13:48

Malo naknadne pameti iz pera Sredoja Uroševića, tada komandanta Druge proleterske divizije ispred Kraljeva:

На наведеном правцу се истичу две засебне области које имају услове за већу концентрацију јачих снага и то: Косово Поље и долина 3. Мораве између Краљева и Чачка. Ако се узме цела дужина фронта на коме се непријатељ могао нападати и ометати у повлачењу од Грчке до Брода у дужини (600/700) - 1200 км онда се може сагледати са каквим се оперативним избором за дејства располагало у целој овој операцији.


Пред Краљево, комуникацијом од Крушевца, још пре ослобођења Крагујевца, у налету су избиле 2. пролетерска дивизија, са обе стране Зап. Мораве и 52. дивизија ЦА и покушале да из покрета овладају Краљевом. Њега тада нису браниле јаке немачке снаге већ слабашна, али вероватно већ нешто ојачана група "Бургемајстер", али сада у том критичном моменту за Немце, у моменту када бране још и Крагујевац, прискачу им у помоћ четници и недићевци у рејону села Метикоши на 5 км од Краљева. Тако је пропала шанса о изненадном заузимању Краљева.


Ослобођењем Крагујевца одбрану Краљева појачавају немачке јединице које су успеле да се повуку напуштајући Крагујевац. Процењује се да су у том периоду у моравској долини биле око три дивизије Немаца, четници,недићевци и љотићевци; затим пет дивизија наших и савезничких и то три дивизије ЦА и две наше. Од тога на Краљеву 2. прол. дивизија, 52. дивизија ЦА и одред "Јово Курсула". Краљево су Немци бранили до 25. октобра са ојачаном групом "Бургемајстер" уз помоћ четника и недићеваца када пристиже у помоћ и 7. СС дивизија "Принц Еуген".


Немци су све ове и друге акције 2. прол.и 52. дивизије ЦА успешно одбијали уз предузимање локалних противнапада ради повратка игубљеног погодног положаја. Сви наши заједнички десетодневни напади били су једнообразни и као такви ломили су се о немачку одбрану. Тако немачки извештаји од 31. октобра више не говоре о затишју већ о смиривању ситуације на читавом фронту као и о померању непријатељских јединица. О чему се заправо радило? Као што се из изнетог види иницијативу у дејствима су имале јединице Ц А . 68. корпус ЦА (52, 93. и 223. дивизија ), по свему судећи није имао великих амбиција на овом сектору. По концентрацији - распореду својих снага, он је био више дефанзивно оријентисан.


Мислим да је наша команда била стављена у позицију да прихвати утицај руске концепције. Њихове снаге су, углавном, биле дуж комуникација са тешком ратном техником, а наше јединице лево и десно да им садејствују. На тај начин ми смо напустили наш начин ратовања и иочели смо да ратујемо као модерно наоружане јединице само без тог наоружања.


Пошто у првим налетима нису освојени градови Косовска Митровица, Краљево и Чачак, док још није био чврсто организован немачки и источни фронт, требало је искористити повољну прилику и пребацивањем дела снага на супротне обале река, отворити за Немце обухватни фронт а потом привући јаче снаге и обрачунати се на већ изнет начин са непријатељем. То се као што је познато, није догодило па су се савезничке трупе увукле у фронтални обрачун са Немцима у коме није било победника, јер однос снага то није омогућавао.


То је био терен као наручен за наше јединице, али њих, схлободних, није било. А, по мом мишљењу, после ослобођења Београда, поред две дивизије оријентисане на моравско бојиште требало је упутити ј ош неколико дивизија, без икаквог ризика за Београд. Јасно, ово се могло урадити уз предвиђање ове варијанте. ("Руководити значи предвиђати") и израде, заједно са савезницима, детаљног плана.


Ослобођењем Краљева, а после неколико дана и Чачка, за Немце је била завршена фаза извлачења са југа. Немачке трупе су се, скоро некажњене, извукле из нимало завидног положаја.