Kninska operacija 1944

• 1Ovo se svidja korisniku: Koca Popovic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rad splitske istoričarke Blanke Matković, "Kninska operacija i ratni zločini 8. dalmatinskog korpusa", Građa i prilozi za povijest Dalmacije, 24, Split, 2012.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Autorka je tendenciozna jer ne uvažava čitav istorijski kontekst, tj. zločinačko delovanje snaga nemačkog okupatora, ustaškog i četničkog pokreta u severnoj Dalmaciji i Dalmatinskoj Zagori. Na ovom području ustaše čine zločine još od 1941, a četnici su prema istraživanjima zagrebačkog istoričara Igora Graovca u Dalmaciji tokom rata pobili oko 1.500 ljudi (postoji poimeničan popis), dok su nemačke okupacione snage, naročito 7. SS divizija, ostale upamćene po brutalnim zločinima.

Takođe, autorka ne pominje partizanske gubitke u Kninskoj operaciji, koji nikako nisu bili zanemarljivi i koje je prethodno naveo Kiseli.
Citat:Osmi korpus NOVJ je imao 677 poginulih, 2439 ranjenih i 126 nestalih.
Autorka ima tendenciju da prikaže sve gubitke neprijateljskih snaga (Nemci, četnici, ustaše) kao rezultat zločina. Činjenica je da su nakon zarobljavanja mnogi neprijateljski vojnici streljani, kao što je činjenica da su neposredno pre zarobljavanja učestvovali u borbi protiv onih koji su ih zarobili.

Tekst je delom pisan na osnovu istraživanja famozne Tuđmanove Komisije za utvrđivanje ratnih i poratnih žrtava, koja je delovala do 2002. kada je ugašena od strane hrvatskih vlasti, zbog skandaloznog i nenaučnog pristupa registraciji stradalih u ratu i posleratnom razdoblju. Izvori na koje se pozivaju saradnici Komisije najčešće su svedočanstva stvarnih i navodnih očevidaca i savremenika, koja ne moraju nužno biti pouzdana, ali im autorka ovog teksta veruje bez zadrške.

Takođe, autorka je pomenula i neke vrlo kontroverzne događaje, koji nisu naučno rasvetljeni, niti se ona potrudila da pronađe nemačku građu koja bi eventualno dala više podataka o ovim događajima i tako otklonila neke nedoumice, naročito kada je reč o okolnostima i broju stradalih nemačkih ranjenika u jednom tunelu pokraj Knina:

Citat:Povlačeći se iz Knina, Nijemci su u tunel97 kod željezničke
postaje Stara Straža sklonili oko 60098 ranjenika i veću količinu
streljiva. Jugoslavenska historiografija navodi da su uoči proboja minirali
tunel i tako uništili i streljivo i ranjenike. Šimundić tvrdi da mu je iz više
izvora potvrđeno da su tunel, koji su Nijemci pretvorili u bolnicu, minirali
partizani, odnosno jedan partizanski kapetan čije ime nije uspio saznati.

Dakle, ovde je reč o pozivanju na izvor iz druge ili treće ruke, koji pri tom ostaje anoniman. To je neozbiljno.

Na jednom drugom mestu u radu, autorka navodi sledeće podatke, što je u kontradikciji sa ranijim navodima:
Citat:Kod tunela Stara Straža zamjenik zapovjednika 3. čete
Ivan Maić i mitraljezac Marinko-Mato Radoš približili su se ulazu u tunel
i pozvali na predaju. Nijemci su odgovorili vatrom, a kad je Maić bacio svežanj
od nekoliko bombi, njemački su se mitraljesci dali u bijeg, a istovremeno
je u unutrašnjosti tunela odjeknula eksplozija. Opis događaja ne
odgovara opisu Hansa Burkharta tada na dužnosti političkog instruktora
Centralnog odbora njemačkih ratnih zarobljenika u Jugoslaviji za područje
Dalmacije. On je 11. travnja 1946. podnio prvo izvješće o tom događaju
tadašnjem šefu IX. odjeljenja MUP-a pukovniku Dimitriju V. Georgijeviću,
po čijem je nalogu u ožujku 1947. obavljeno razgledavanje tunela Stara
Straža. Burkhart je za organizaciju i likvidaciju ranjenika optužio njemačke
časnike. Jugoslavenska historiografija ističe da je malo vjerojatna mogućnost
da je eksploziju izazvao neki zalutali metak. Krstić navodi da je
na području Stare Straže zarobljen veći broj „neprijateljskih“ vojnika.

Vrlo je zanimljiv sledeći izvor koji citira autorka:
Citat:Pismo Oblasnog komiteta KPH svim okružnim i divizijskim komitetima od 8. studenog (novembra) 1944. u kojemu se kao drugi zadatak organizacija NOP ističe odnos prema mačekovcima
i četnicima: „Četničke prvake treba da najenergičnije raskrinkavamo, a u isto
vrijeme treba da se borimo da narod koji je pod njihovim utjecajem, kao i one koji su
silom mobilizirani u njihove redove, pridobivenom za JNOF, i da se oni osjete potpuno
ravnopravnima s ostalima.“

• 2Ovo se svidja korisnicima: Lažni Kalabić, vathra
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Kod tunela Stara Straža zamjenik zapovjednika 3. čete
Ivan Maić i mitraljezac Marinko-Mato Radoš približili su se ulazu u tunel
i pozvali na predaju. Nijemci su odgovorili vatrom, a kad je Maić bacio svežanj
od nekoliko bombi, njemački su se mitraljesci dali u bijeg, a istovremeno
je u unutrašnjosti tunela odjeknula eksplozija. Opis događaja ne
odgovara opisu Hansa Burkharta tada na dužnosti političkog instruktora
Centralnog odbora njemačkih ratnih zarobljenika u Jugoslaviji za područje
Dalmacije. On je 11. travnja 1946. podnio prvo izvješće o tom događaju
tadašnjem šefu IX. odjeljenja MUP-a pukovniku Dimitriju V. Georgijeviću,
po čijem je nalogu u ožujku 1947. obavljeno razgledavanje tunela Stara
Straža. Burkhart je za organizaciju i likvidaciju ranjenika optužio njemačke
časnike. Jugoslavenska historiografija ističe da je malo vjerojatna mogućnost
da je eksploziju izazvao neki zalutali metak. Krstić navodi da je
na području Stare Straže zarobljen veći broj „neprijateljskih“ vojnika.

Citat:Citat:Povlačeći se iz Knina, Nijemci su u tunel kod željezničke
postaje Stara Straža sklonili oko 600 ranjenika i veću količinu
streljiva. Jugoslavenska historiografija navodi da su uoči proboja minirali
tunel i tako uništili i streljivo i ranjenike. Šimundić tvrdi da mu je iz više
izvora potvrđeno da su tunel, koji su Nijemci pretvorili u bolnicu, minirali
partizani, odnosno jedan partizanski kapetan čije ime nije uspio saznati.

Pozdrav,

evo šta u svojoj izjavi iz 1947. kaže jedan njemački doktor (čije ime na vlastito traženje nije obzanjeno), zarobljen kod Knina:

Citat:"U željezničkom tunelu iza Knina su se, osim municije,nalazili i svi ranjenici. Paljba koja je bila otvorena na oba izlaza je izazvala lančanu eksploziju [...] Navodno je pri tome poginulo najmanje 700 ranjenika."

Izvor: K.W. Boehme, Die deutschen Kriegsgefangenen in Jugoslawien 1941-1949 (Muenchen: Ernst und Werner Gieseking, 1962), Bd.I/1, s. 95.

To je sve što se o ovom događaju kaže u knjizi. Treba imati u vidu da je ista napisana vrlo tendenciozno, te sumnjam da bi autor propustio da navede neki izvor koji bi potvrdio verziju po kojoj su partizani namjerno minirali tunel.

Sve u svemu, ne vjerujem da su tunel minirali partizani, niti da su to učinili Nijemci; meni lično teorija nasumične paljbe, odn. zalutalog metka ima najviše smisla.

K.

P.S. Ideja da se ranjenici smjeste u skladište municije je priča sama za sebe...Mora da je bilo po onoj logici "-A šta će biti ako...-Ma neće ništa, ne baksuziraj."

• 6Ovo se svidja korisnicima: vathra, vazonja, Lažni Kalabić, Bane san, LUDI, gajasvi
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja sam u toj operaciji imao na obe strane clanove porodice sa caletove strane. Moj deda je rodom iz sela Golubic, a baba iz sela Strmica. I jedno i drugo selo su bila zestoka uporista Djujicevih cetnika. Deda je prvo bio pod Djujicem u prvoj godini rata, ali je kasnije presao u partizane gde su mu bila dva brata od tetke, a delimicno i zbog toga sto mu se nije svidjalo Djujicevo ponasanje. Naime Djujic mu je streljao neke poznanike pod sumnjom da planiraju preci u partizanske redove, pa verujem da je delom i zbog toga kod dede proradio inat . Dok je sa druge strane osim njih troje cetvoro u partizanima, ceo ostatak rodbine sa caletove strane bio u Djujicevim cetnicima. Tako da su se u Kninskoj operaciji nasli na suprotnim stranama. I ne bih se slozio sa Goranom da je vrednost cetnickih jedinica pod Djujicem bila bas niska, ali nebitno. Na kraju je deda dogurao sve do Trsta, kao mitraljezac. Govorio je da je pod Trstom promenio 4 asistenta, tri su poginula, i jos pored toga su uspeli da mu probuse cuturicu, i pogode mitraljez u cev. Deda je imao poprilicno srece, i to ne samo za vreme rata, nego i posle, jer je uspeo da ozeni babu cuvenu lepoticu i to iz bogate kuce. Baba nije imala bas mnogo izbora, posle odlaska cetnika, nije prakticno ostalo momka za zenidbu u tim selima, pa je deda bio na ceni

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

idi, bre, proko ..
kada dedu krene karta

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ Koca Popovic
Hvala na onom citatu, Kočo. Slažem se sa tvojim zaključcima.

• 2Ovo se svidja korisnicima: babaroga, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Оскрнављен споменик на брду Спас код Kнина

Посланица Самосталне демократске српске странке Ања Шимпрага саопштила је у Сабору да су на срушеном споменуку на брду Спас изнад Kнина освануле поруке мржње и усташки симболи.

Споменик, бетонски обелиск подигнут 1969. у славу погинулих у бици за ослобађање Kнина, био је висок 25 метара, али је порушен у годинама након 1995, у организованом минирању, рекла је Шимпрага.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 4Ovo se svidja korisnicima: VJ, voja64, Bane san, LUDI
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Znaci i ovakav kakav je sad jos im smeta

Inace, ovo nije samo klasicni spomenik vec i groblje, tacnije spomen kosturnica.

Po podacima Saveza antifasistickih boraca Hrvatske pod spomenikom su sahranjeni posmrtni ostaci 729 boraca. O stanju kripte, koja se navodno nalazi ispod resetkaste osnove spomenika, ne zna se nista jos od rusenja. Spomenik je zarastao u makiju i dracu, pristupni put takodjer.