Minonosci Jugoslovenske kraljevske mornarice klase M

Minonosci Jugoslovenske kraljevske mornarice klase M

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4069
  • Gde živiš: Novi Beograd

Napisano: 26 Avg 2012 22:00

Миноносци класе М

Краљевина СХС је постигла потпуни и неограничени суверенитет над својим делом Јадранског мора марта 1921. године када су савезници напустили Боку Которску поздравивши почасним плотунима дизање поморске заставе Краљевине СХС. Поморски арсенал је постепено уређиван и изграђиван. Машинска школа у Боци почиње да ради образајући техничко особље не само за морнарицу већ и за ваздухопловство. У Шибенику подофицирска школа почела је са школовањем подофицира свих грана а нарочито телеграфисте.
У тој и таквој ситуацији Краљевина СХС је 20. јула 1921. године купила у Немачкој 6 бивших миноносаца подкласе М97 плативши за њих по 1,4 милиона марака сваки. Миноносци су званично купљени као реморкери. Стигли су у Боку октобра или новембра 1921. године. Прва два миноносца су добила имена Галеб и Сокол и била су опремљена и наоружана у арсеналу у Тивту. Након тога су започела са школским вожњама у јужном Јадрану. Придружиле су им се и прве оспособљене торпиљерке. Галеб је 2. маја 1922. године кренуо у средњу Далмацију па се тако југословенскла застава завијорила и у северним водама Јадрана. Галеб је посетио Раб, Вис, Сплит, Шибеник, Краљевицу и Бакар. Командант Галеба, у то време, био је капетан корвете Божо Кафтанић. Пар дана након Галеба појавио се у неким водама и Сокол који је нарочито лепо дочекан у Велој Луци. Оба брода су заједно репрезентовали Југословенску краљевску морнарицу поводом прославе краљевог венчања у Сплиту. Истој прослави присуствовале су и нарочито послата енглеска крстарица Callypso и италијански брод Mirabello поред већ присутног италијанског стационара Missori. После прославе напустили су страни бродови луку у Сплиту, укључујући Missori а њихова места су заузели Галеб и Сокол. У лето 1922. године опремљена су сва шест миноловца класе Галеб као школска дивизија па су на њима, поред сталне посаде укрцани и питомци подофицирске школе. Ова дивизија је вежбала дуж далматинске обале посетивши многе луке. Почетком септембра 1922. године суделовала је, поред неких других јединица, на морнаричкој седмици у Сплиту. Миноносци су уврштени у Флотну листу краљевим указом М. бр. 13425/0 од 1923. године.
Миноносци подкласе М97 су били аналогни миноносцима подкласе М71-М96 само што су имали појачано наоружање. Сви миносци од М71 па надаље су припадали класи М-1916 Boote (Minensuchboot 1916). Наручени су 1916. године. Били су то највећи миноносци у Првом светском рату и истовремено најмодернији немачки миноносци у Првом светском рату. Бродови који су носили ознаку почев од М121 нису учествовали у борбеним дејствима. По закљученом примирју недовршени миноловци су довршени ако су били готови виши од 95% а остали су исечени за старо гвожђе. Довршени су М97-М122, М125, М126, М129-М140, М144-146. У састав новоформиране немачке ратне морнарице задржани су М98-М100, М102, М104, М07-М111, М113, М115, М117, М122, М126, М129, М130, М132-136, М138, М145, 146 и М157. Италије је добила 4 брода (М106, М112, М119 и 120) на име репарација а још три (М140, М121 и М144) је купила. Аргентина је купила М101 и М105 а Колумбија М139.
Оригинални тактичко технички подаци док су били у немачкој РМ су били следећи: дужина бродова је била 59,0, ширина 7,40 м и газ 2,23 м. Имали су по 2 парне машине и 2 парна котла. Снага машина је била 1850 КС. Максимална брзина 16 чворова. Крцали су 120 тона угља. Посад 40 људи. Оригинално наоружање бродова М97 – 176 се састојало од 2 топа 105 мм/45 и 30 мина.
Ознаке мининисаца Југогословенској краљевској морнарици су биле следеће:
Галеб - ГЛ, Лабуд - ЛБ, Јастреб - ЈС, Кобац - КЦ, Орао - ОА, Сокол – СК.
Миноносац Орао је у немачкој ратној морнарици носио ознаку М97. Саграђен је у бродоградилишту Tacklenborg (Geestermünde). Започет је 1917. године, поринут 28. марта 1918. године и увршћен у флоту 21. априла 1918. године. По заробљавању 1941. године Италијани су му дали име Vergada. По повратку у земљу 1945. године добио је име Пионир, да би 1955. године применован у Зеленгору. Повучен из употребе 1962. године.
Миноносац Галеб је у немачкој ратној морнарици носио ознаку М100. Саграђен је у бродоградилишту Tacklenborg (Geestermünde). Започет је 1917. године, поринут 23. маja 1918. године и увршћен у немачку флоту 16. јуна 1918. године. По заробљавању 1941. године Италијани су му дали име Seive. Потопљен је у ваздушном нападу 6. новембра 1942. године у Бенгазију.
Миноносац Лабуд је у немачкој ратној морнарици носио ознаку М106. У Краљевини СХС прво је добио име Гавран али је преименован 1923. године у Лабуд. Саграђен је у бродоградилишту Reiherstieg (Hamburg). Започет је 1918. године, поринут 08. јула 1918. године и уврштен у немачку флоту 21. марта 1919. године. По заробљавању 1941. године Италијани су му најпре дали име Zuri а затим 1942. године Oriole. Потопљен је од Италијана 10. јула 1943. године у Аугусти да не би пао Британцима у руке.
Миноносац Јастреб је у немачкој ратној морнарици носио ознаку М112. Саграђен је у бродоградилишту Tacklenborg (Geestermünde). Започет је 1917. године, поринут 12. новембра 1918. године а уврштен је у немачку флоту нешто раније 31. октобра 1918. године. По заробљавању 1941. године Италијани су му дали име Zirona. Током британског ваздушног напада у ноћи 24/25. новембра 1941. године на Бенгази насукао се у близини да би његове остатке Италијани сами дигли у ваздух.
Миноносац Кобац је у немачкој ратној морнарици носио ознаку М121. Саграђен је у бродоградилишту Neptun (Rostock). Започет је 1917. године, поринут 10. септембра 1918. године и уврштен у немачку флоту 25. октобра 1918. године. По заробљавању 1941. године Италијани су му дали име Unie. Потопљен је 30. јануара 1943. године у Бизерти у ваздушном нападу.
Миноносац Сокол је у немачкој ратној морнарици носио ознаку М144. Саграђен је у бродоградилишту Neptun (Rostock). Започет је 1917. године, поринут 19. марта 1919. године и уврштен у немачку флоту 20. јуна 1919. године. По заробљавању 1941. године Италијани су му дали име Eso. Потопљен је 19. јануара 1943. године код острва Ђерба од торпеда лансираног са авиона.
Сви миноловци су на десном боку имали ћирилична ана левом боку латинична слова. тако је на пример, Јастреб на десном боку имао исписано ЈС а на левом JS.
По пристизању у Краљевину СХС опремљени су у Боки између осталог и са наоружањем. Том приликом су добили по два (Сокол, Галеб и Орао) или један (Јастреб, Кобац и Гавран) Шкодин ПА топ 9 цм Д/45 М.12, два топа 4,7 цм Д/44 и два митраљеза 8 мм Шварцлозе М. 07/12. Пред други светски рат наоружање је измењено и по званичним подацима Орао, Лабуд, Кобац и Галеб су имали два топа 8,4/55 цм Шкода М.31 и два митраљеза 7,9 мм а Сокол и Јастреб 2 топа 9 цм Шкода М.12 и два митраљеза 7,9 мм. И за ова два миноловца су били набаљени топови 8,4 цм али нису уграђени до почетка рата. Запленили су их Немци (4 комада) и продали Италијанима. Напоменимо да је стварни калибар топова 8,4 цм био 83,5 мм. Сви миносци су могли да носе и полажу и 24 мине Ц-15 или 35 мине Б.А.

Dopuna: 27 Avg 2012 15:58



Svih 6 minonosaca u plovidbi - prvi je Jastreb




Minonosac Galeb u punoj brzini




Minonosac Soko. Obratite pažnju na pramčani top. Reč je o tada jednom od najmodernijih PA topova Škoda 9 cm M 12.

Isto tako obratite pažnju da su skraćenice od imena na desnom boku ispisane ćirilicom a na levom latinicom.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 20 Mar 2012
  • Poruke: 725

Citat:Краљевина СХС је постигла потпуни и неограничени суверенитет над својим делом Јадранског мора марта 1921. године када су савезници напустили Боку Которску поздравивши почасним плотунима дизање поморске заставе Краљевине СХС

zvuci dirljivo...Smile
sa kolicinom brodova koja je ta mornarica imala, nije bilo sanse, da osigura bilo kakav suverenitet. I kakvi su to "mino nosioci" ? mozda mislis na minopolagace? nema broda koji nosi mine k'o kolace...postoje "minelayers", "mine sweepers", i "mine countermeasures ships"...mino nosioci mora da su autohtoni kraljevski izum



offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4069
  • Gde živiš: Novi Beograd

Немосаве званична класификација у Југословенској краљевској морнарици је била миноносци и као такви су уведени и у флотну листу. Употребљавани су и као минополагачи и као миноловци - зависно од потребе. Суверенитет ипак има неки смисао јер пре тога су италијански бродови могли да вршљају до миле воље нашим територијалним водама од тада више не. Значи пре тога боравак италијанских бродова у нашим водама није значи повреду нашег суверенитета после тога да. Југословенска морнарица је од почетка планирала у случају рата са Италијом интензивни мински рат и то полагањем не само дефанзивних него и офанзивних минских поља. Ми данас знамо из италијанских докумената да су они врло озбиљно узимали у обзир могућности минског рата и нису ни предвиђали дејство у Јадрану бродовима већим од разарача и старих крстарица. Сви наши бродови су имали у ствари задатак да заједно са ваздухопловством посредно и непосредно штите та минска поља.
Отприлике премда упрошћено
ако се појаве италијански миноловци нападају их наши торпедни чамци ако ове штите њихови торпедни чамци и ескортни разарачи нападају их наши разарачи а ако се појаве њихови разарачи и старије крстарице ступа у дејство наша авијација (пре свега торпедна).

offline
  • Pridružio: 20 Mar 2012
  • Poruke: 725

Citat:Ми данас знамо из италијанских докумената да су они врло озбиљно узимали у обзир могућности минског рата и нису ни предвиђали дејство у Јадрану бродовима већим од разарача и старих крстарица. Сви наши бродови су имали у ствари задатак да заједно са ваздухопловством посредно и непосредно штите та минска поља.

Ja razumem da si ti patriota, i da je Kraljevina SHS/YU , danas vec postala svetska sila, ali da ti predocim zalosnu realnost ozmedju 1919 i 1940:

6 aprila 1941 Jugoslavija je imala ukupno oko 415 borbenih aviona, od kojih 150 lovačkih tipa »Meseršmit 109«, »Ika 2«, »Ika 3«, »Hariken« i »Fjuri«, 150 bombardera tipa »Marketi«, »Dornier 17«, »Blenim«, 15 za daljno izviđanje »Blenim« i oko 100 izviđačkih aviona armiske avijacije tipa »Potez 25« i »Brege 19«. Ovi poslednji kao i 50 lovačkih aviona su bili u tolikoj meri zastareli da se nisu mogli nazvati ni avionima druge linije, tako da je Jugoslavija stupila u rat sa svega oko 265 savremenih aviona.

Jugoslovenska ratna mornarica je bila namenjena prvenstveno za odbranu obale, a po potrebi i za obezbeđenje prebacivanja obveznika sa ostrva na kopno. Ona se sastojala iz Ratne flote (organizovane u 3 torpedne divizije i podmorničku flotilu), Komande pomorskog vazduhoplovstva sa oko 150 hidroaviona (od toga 30 školskih), većim delom zastarelih, Pomorske obalske komande i Rečne flotile (Komanda đerdapskog sektora, 3 grupe monitora, 4 minsko-baražne grupe, Skadarski i Ohridski mornarički odred). U svome sastavu je imala: 1 krstaricu, 4 razarača (od kojih 1 na opravci), 4 stare torpiljarke, 8 motornih torpiljarki, 4 podmornice, 11 minopolagača, 2 borbena (torpedna) čamca i 4 rečna monitora, kao i nekoliko većih i manjih pomoćnih brodova.


U naoružanju italijanskog vazduhoplovstva nalazili su se lovci: »Mc 200«, »G 50«, »Cr 42«, »Cr 32«, »Ro 44«, Ba 65« »Ra 88«; bombarderi: »S 81«, »S 79«, »Br 20«, »Cz 1007«, »Cz 1007 bis«, »Cz 506«, »S 85«, i »Ca 310«; izviđači: »Ca 311«, »Ro 37«, »Ghibli« (koji su bili u sastavu kopnene vojske); i »Cz 501« i hidroavioni u pomorskoj avijaciji. 10 juna 1940 bilo je ukupno 3.296 aviona, od kojih samo oko 1.800 sposobnih za dejstvo. Samostalno vazduhoplovstvo je bilo organizovano u 3 vazduhoplovne eskadre (u severnoj Italiji, na Siciliji i u srednjoj Italiji); 4 vazduhoplovne grupe razne jačine (na Sardiniji, na ostrvima u Egejskom Moru, u Albaniji i u Libiji) i jednu teritorijalnu vazduhoplovnu zonu. Pomoćno vazduhoplovstvo imalo je u sastavu kopnene vojske 37, a u sastavu ratne mornarice 19 eskadrila.

Italijanska ratna flota bila je namenjena za izvršenje i ofanzivnih i defanzivnih zadataka. Najvažniji njeni ofanzivni zadaci su bili: napadi na francuske pomorske komunikacije koje vode u Severnu Afriku, osiguranje komunikacija u slučaju iskrcavanja na neprijateljsku obalu i prepadi udarnih grupa brzih brodova na saobraćaj u Lionskom Zalivu i duž severnoafričke obale. Glavni defanzivni zadaci su bili: sprečavanje prodora britansko-francuskih snaga u Jadransko i Tirensko More i osiguranje pomorskih komunikacija sa Libijom i Dodekanezom.
Uoči Drugog svetskog rata italijanska mornarica, koja je po veličini zauzimala treće mesto u Evropi, imala je: 6 bojnih brodova (od kojih 2 dovršena u avgustu 1940), 7 teških krstarica, 12 lakih krstarica, 61 razarač, 69 torpiljarki i 115 podmornica.
Ne računajući brodove obalske odbrane, italijanska flota je bila podeljena u 3 eskadre. U prvu eskadru, koja je bazirala u Napulju i Augusti, ulazili su svi bojni brodovi, dve divizije lakih krstarica i potreban broj razarača; druga eskadra sa bazama u Napulju, Mesini i Palermu imala je dve divizije teških krstarica, dve divizije lakih krstarica i potreban broj razarača; treću eskadru sačinjavale su podmornice sa komandnim mestom u Rimu. Mobilizaciskim planom je bilo predviđeno da se formira i odred za zatvaranje Sicilijanskog Kanala, u čiji bi sastav ušli minolovci, minopolagači, stražarski i torpedni čamci, podmornice i pomoćni brodovi. Odred je bio neposredno potčinjen štabu mornarice (Supermarina).
Pored navedenih brodova, u sastavu mornarice su postojale i 4 grupe specijalnih borbenih sredstava (Mezzi navali d' assalto): 1) džepne podmornice (sommergibili tascabili) od oko 30 tona, sa 2 člana posade i 2 torpeda u naoružanju; 2) živa torpeda (siluri pilotati) — specijalna torpeda kojima su jašući upravljala 2 čoveka snabdevena gnjuračkom opremom. Posebno adaptirane podmornice dopremale su ova torpeda do u blizinu mesta akcije; posada ih je specijalnim sredstvima pričvršćivala za korito neprijateljskog broda i potom aktivirala za dejstvo (upaljač je imao satni mehanizam koji je omogućavao posadi da se pre eksplozije dovoljno udalji); 3) eksplozivni čamci (motoscafi esplosivi) — motorni čamci napunjeni eksplozivom, čija je posada, na oko 100 m od cilja iskakala iz čamaca koji bi produžili kretanje određenim pravcem i eksplodirali udarom u cilj; 4) koferčići (bauletti), tj. specijalne eksplozivne naprave koje su nosili plivači i pričvršćivali ih za korito broda.
Usporedi kolicinu brodova i vrstu , koju ima talijanska mornarica, kao treca mornarica Evrope, i onu saku jada koju ima Mornarica KJ...Talijanska mornarica se nosila i sa Britancima 2 godine, i to prilicno uspesno, a kamoli se ne bi nosila sa Jugoslovenskom mornaricom

Italija nije setala Jadranom, zbog toga sto je Francuska bila saveznik Kraljevine, i to je bio jedini razlog, a ne onaj muzeon starih brodova sto je Kraljevina imala, ili upotreba aviona...Odnos aviona je bio 6:1 u korist Italije

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4069
  • Gde živiš: Novi Beograd

Nemosave ovo što si ti napisao nema nikakve veze sa ovom temom. Ako hoćeš da diskutuješ o ovome postoje druge teme ili ti otvori posebnu temu. Međutim samo jedna napomena ako hoćeš da diskutuješ treba da poznaješ materiju o kojoj diskutuješ. Ti recimo kažeš kako je 50 jugoslovenskih lovaca bilo potpuno zastarelo ali ti Hoker Fjuri II su bili moderniji bar od polovine italijanskih aviona. Ti si Italijanima stavio sve i svašta a Jugoslovaji samo mderne avione. Uostalom Italijani u aprilu 1941. godine nisu imali lovce ravne našim Me-109 E3a, Hoker Hariken Mk I i IK-3.
Ali ponavljam otvori novu temu o vojnoj spremnosti Kraljevine Jugoslavije ili ću tražiti od moderatora da te izbriše jer ovo nema veze sa minonscima.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 430 korisnika na forumu :: 17 registrovanih, 2 sakrivenih i 411 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: amstel, bojank, Dežurni pod palubom, doom83, Dzokilla, elenemste, havoc995, kalibar, Majstorr, Miskohd, Nebo_M, nikolapetkovic, Panonsky, Srna, Taso, wolf431, Zori