offline
- Pridružio: 21 Maj 2008
- Poruke: 14792
|
Састав партизана, односно НОВЈ, је тема која је и данас недовољно обрађена. Осим националног састава, прилично дуго је била табу-тема војне формације у којима је доста војника и официра било пре партизана.
Због самих услова герилског рата, недовољне организације и везе са командама, већина таквих података током рата не постоји. Ипак, крајем рата и формирањем регуларне војске стекли су се услови да се направи тачна евиденција.
У даљем тексту је нешто података који су објављени код нас пред распад Југославије.
----
Бројно стање
Крајем рата, ЈА је имала бројно стање од око 800 хиљада старешина и војника. До краја 1945, бројно стање је нарасло на скоро милион људи, распоређених у 51 дивизију и 213 бригада (подаци из 2. издања Војне Енц.)
Према једном прегледу из архиве Персоналне управе, у октобру 1945. ЈА је имала 54.992 руководиоца официрског ранга (у то време нису сви имали официрски чин) и 71.001 подофицира.
Демобилизација
Председништво АВНОЈ-а донело је 19. јула 1945. Закон о демобилизацији старијих годишта обвезника, жена и хранилаца у ЈА и Морнарици, а већ крајем октобра привремена народна скупштина ДФЈ донела је нови закон о демобилизацији.
Применом тих закона, демобилисани су:
- сви војници изван 1920-1927. годишта
- све жене које нису биле на дужности официра, подофицира, политичких руководилаца, у санитету и сл.
- подофицири и официри рођени 1928. године и млађи (17 година!), уколико су били ђаци средњих школа и желели да наставе школовање
- подофицири рођени 1919. године и старији
На дан 25.02.1946. године, Армија је имала 62.431 војног и политичког руководиоца на положајима официра, и то:
- 19.932 са официрским чином,
- 25.570 без официрског чина,
- 3.740 руководиоца на школовању у СССР,
- 13.489 политичких руководилаца са официрским чином и
- 2.508 војних чиновника.
После демобилизација, ЈНА је у свом саставу имала око 400 хиљада људи, распоређених у 26 дивизија КоВ (рачунајући и КНОЈ), 5 дивизија РВ и 15 самосталних бригада. РМ се састојала из 3 поморске команде, флоте и РРФ.
У априлу 1947. је био смањен број старешина за 16.600 у односу на фебруар 1946. Укупно је било 45.828 на положајима официра, и то:
- 37.758 на официрском месту,
- 8,450 политичких руководилаца
- 1.508 војних чиновника.
Што се тиче кадрова из Бивше Југословенске Војске (БЈВ), неколико података:
- октобра 1944. у РМ је било 245 АВЛ из БЈВ, великим делом на значајним и командним дужностима.
- у две ваздухопловне дивизије крајем рата је било 220 официра и 460 подофицира, претежно из БЈВ.
Цитат: ”Ти професионални војни специјалисти имали су већином другачије идеолошке и животне назоре од партизанских официра”.
Крајем рата, официри БЈВ су чинили 1,5% старешинског кадра ЈНА.
- По повратку из заробљеништва, уврштено је у ЈНА 2.016 официра БЈВ - 1945. - 733, 1946. - 1.213, 1947. - 70. Значај који се придавао овом пријему илуструје чињеница да је једну такву групу која се вратила у земљу октобра 1945. сачекао и маршал Тито и одржао им познати говор. Од ових кадрова, највећи део је успешно интегрисан, а један број је морао да напусти њене редове.
- од генерала БЈВ, примљено их је у службу 11 (2 генерал-потпуковника, од 16 активних у ЈНА 1946, и 9 генерал-мајора, од 66 активних)
- осим тога, у резерву је преузето скоро 15.000 официра и војних чиновника БЈВ.
Осим идеолошких разлика, приметно је било да су се предратне старешине боље сналазиле у мирнодопским дужностима, што је представљало проблем за прилагођавање ратног официрског кадра за мирнодопске дужности, који се ту лошије сналазио - добрим делом и због недовољног образовања.
Пре прве демобилизације, јуна 1945. демобилисано је и преведено у резерву око 17.000 руководилаца углавном несигурних и неспособних нижих руководилаца, а накнадно још 1.500 ”непроверених” официра.
Официри који су служили у непријатељским формацијама током рата:
Мада је придаван велики значај прошлости официра, и почетком 1947. је било у служби 3.533 официра који су служили у некој од непријатељских формација:
- 1.963 који су били у Домобранима
- 727 који су били у четницима (ЈВуО)
- 322 који су били у Бугарској војсци
- 215 који су били у Немачкој војсци
- 142 који су били у формацијама Недића, Љотића и Пећанца
- 124 који су били у Италијанској војсци
- 18 који су били у Мађарској војсци
- 14 који су били у југословенској краљевској војсци у Африци
- 5 који су били у Руској царској војсци (!)
- 4 који су били у Албанскј фашистичкој војсци
- 1 који је био у Словеначким белогардејским јединицама.
Резолуција Информбироа и утицај на ЈНА
Осим партијског кадра, овај раздор је захватио и војску. Тако имамо следеће податке:
- на Голи оток и Гргур упућено је 2.300 официра, подофицира и војних службеника ЈНА (преко 2% активног састава)
- са школовања у СССР се није вратило 342 слушаоца (око 1/4 укупног броја)
- од резервног кадра, због дела на линији ИБ-а кривично је гоњено 550 резервних официра и војних службеника официрског ранга, а око 850-900 је одговарало пред дисциплинским судом.
Партизанска споменица 1941.
До краја 1952. додељено је 20.037 ПС-1941.
Право да је добију су имали сви они који су се борили од 1941. и нису напуштали НОВЈ, осим оних која су дезертирала, прешла у друге формације или својом грешком заробљена.
Повластице које су имали носиоци:
- бесплатно лечење у државним и јавним медицинским установама
- бесплатан годишњи одмор у трајању од месец дана у свим државним бањама, лечилиштима, зимским домовима и сл.
- предност у уживању стипендија за школовање за носиоце и децу, до 25. године.
- попуст од 50% за превоз у државним превозу
- погреб о државном трошку
Такође је прописана и казна од 5.000 дин или 15 дана затвора за лица која су неовлашћено носила споменицу.
----
Толико засад.
Имам још информација, кога занима нек пита да не прекуцавам целу књигу...
|
