Oficirski kadar JA posle rata

• 3Ovo se svidja korisnicima: apostata, Bane san, maks l 5735
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Састав партизана, односно НОВЈ, је тема која је и данас недовољно обрађена. Осим националног састава, прилично дуго је била табу-тема војне формације у којима је доста војника и официра било пре партизана.
Због самих услова герилског рата, недовољне организације и везе са командама, већина таквих података током рата не постоји. Ипак, крајем рата и формирањем регуларне војске стекли су се услови да се направи тачна евиденција.

У даљем тексту је нешто података који су објављени код нас пред распад Југославије.

----

Бројно стање
Крајем рата, ЈА је имала бројно стање од око 800 хиљада старешина и војника. До краја 1945, бројно стање је нарасло на скоро милион људи, распоређених у 51 дивизију и 213 бригада (подаци из 2. издања Војне Енц.)

Према једном прегледу из архиве Персоналне управе, у октобру 1945. ЈА је имала 54.992 руководиоца официрског ранга (у то време нису сви имали официрски чин) и 71.001 подофицира.

Демобилизација
Председништво АВНОЈ-а донело је 19. јула 1945. Закон о демобилизацији старијих годишта обвезника, жена и хранилаца у ЈА и Морнарици, а већ крајем октобра привремена народна скупштина ДФЈ донела је нови закон о демобилизацији.
Применом тих закона, демобилисани су:
- сви војници изван 1920-1927. годишта
- све жене које нису биле на дужности официра, подофицира, политичких руководилаца, у санитету и сл.
- подофицири и официри рођени 1928. године и млађи (17 година!), уколико су били ђаци средњих школа и желели да наставе школовање
- подофицири рођени 1919. године и старији

На дан 25.02.1946. године, Армија је имала 62.431 војног и политичког руководиоца на положајима официра, и то:
- 19.932 са официрским чином,
- 25.570 без официрског чина,
- 3.740 руководиоца на школовању у СССР,
- 13.489 политичких руководилаца са официрским чином и
- 2.508 војних чиновника.

После демобилизација, ЈНА је у свом саставу имала око 400 хиљада људи, распоређених у 26 дивизија КоВ (рачунајући и КНОЈ), 5 дивизија РВ и 15 самосталних бригада. РМ се састојала из 3 поморске команде, флоте и РРФ.

У априлу 1947. је био смањен број старешина за 16.600 у односу на фебруар 1946. Укупно је било 45.828 на положајима официра, и то:
- 37.758 на официрском месту,
- 8,450 политичких руководилаца
- 1.508 војних чиновника.

Што се тиче кадрова из Бивше Југословенске Војске (БЈВ), неколико података:
- октобра 1944. у РМ је било 245 АВЛ из БЈВ, великим делом на значајним и командним дужностима.
- у две ваздухопловне дивизије крајем рата је било 220 официра и 460 подофицира, претежно из БЈВ.
Цитат: ”Ти професионални војни специјалисти имали су већином другачије идеолошке и животне назоре од партизанских официра”.
Крајем рата, официри БЈВ су чинили 1,5% старешинског кадра ЈНА.
- По повратку из заробљеништва, уврштено је у ЈНА 2.016 официра БЈВ - 1945. - 733, 1946. - 1.213, 1947. - 70. Значај који се придавао овом пријему илуструје чињеница да је једну такву групу која се вратила у земљу октобра 1945. сачекао и маршал Тито и одржао им познати говор. Од ових кадрова, највећи део је успешно интегрисан, а један број је морао да напусти њене редове.
- од генерала БЈВ, примљено их је у службу 11 (2 генерал-потпуковника, од 16 активних у ЈНА 1946, и 9 генерал-мајора, од 66 активних)
- осим тога, у резерву је преузето скоро 15.000 официра и војних чиновника БЈВ.

Осим идеолошких разлика, приметно је било да су се предратне старешине боље сналазиле у мирнодопским дужностима, што је представљало проблем за прилагођавање ратног официрског кадра за мирнодопске дужности, који се ту лошије сналазио - добрим делом и због недовољног образовања.

Пре прве демобилизације, јуна 1945. демобилисано је и преведено у резерву око 17.000 руководилаца углавном несигурних и неспособних нижих руководилаца, а накнадно још 1.500 ”непроверених” официра.

Официри који су служили у непријатељским формацијама током рата:
Мада је придаван велики значај прошлости официра, и почетком 1947. је било у служби 3.533 официра који су служили у некој од непријатељских формација:
- 1.963 који су били у Домобранима
- 727 који су били у четницима (ЈВуО)
- 322 који су били у Бугарској војсци
- 215 који су били у Немачкој војсци
- 142 који су били у формацијама Недића, Љотића и Пећанца
- 124 који су били у Италијанској војсци
- 18 који су били у Мађарској војсци
- 14 који су били у југословенској краљевској војсци у Африци
- 5 који су били у Руској царској војсци (!)
- 4 који су били у Албанскј фашистичкој војсци
- 1 који је био у Словеначким белогардејским јединицама.

Резолуција Информбироа и утицај на ЈНА
Осим партијског кадра, овај раздор је захватио и војску. Тако имамо следеће податке:
- на Голи оток и Гргур упућено је 2.300 официра, подофицира и војних службеника ЈНА (преко 2% активног састава)
- са школовања у СССР се није вратило 342 слушаоца (око 1/4 укупног броја)
- од резервног кадра, због дела на линији ИБ-а кривично је гоњено 550 резервних официра и војних службеника официрског ранга, а око 850-900 је одговарало пред дисциплинским судом.

Партизанска споменица 1941.
До краја 1952. додељено је 20.037 ПС-1941.
Право да је добију су имали сви они који су се борили од 1941. и нису напуштали НОВЈ, осим оних која су дезертирала, прешла у друге формације или својом грешком заробљена.
Повластице које су имали носиоци:
- бесплатно лечење у државним и јавним медицинским установама
- бесплатан годишњи одмор у трајању од месец дана у свим државним бањама, лечилиштима, зимским домовима и сл.
- предност у уживању стипендија за школовање за носиоце и децу, до 25. године.
- попуст од 50% за превоз у државним превозу
- погреб о државном трошку
Такође је прописана и казна од 5.000 дин или 15 дана затвора за лица која су неовлашћено носила споменицу.

----

Толико засад.
Имам још информација, кога занима нек пита да не прекуцавам целу књигу...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Meni je jako zanimljivo sto, recimo, ovde ima pripadnika svih formacija, cak i balista, a nema ustasa. To diskredituje mnoge teze prema kojima su ustase jos od 1943. godine prebegavale partizanima.
Ali, dobro. Sto se tice bivsih nedicevskih oficira u JA, mom pokojnom dedi u Artiljerijskom divizionu 6. licke divizije, komandir je bio nedicevac slovenacke nacionalnosti. Deda mi je pricao da su ga, cim je rat zavrsen, rukovodioci sklonili, a na celo baterije dosao je neki Licanin, ako sam dobro zapamtio, ime mu je bilo Stevo Deretic.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Партизанска споменица 1941.
До краја 1952. додељено је 20.037 ПС-1941.
Право да је добију су имали сви они који су се борили од 1941. и нису напуштали НОВЈ, осим оних која су дезертирала, прешла у друге формације или својом грешком заробљена.
Повластице које су имали носиоци:
- бесплатно лечење у државним и јавним медицинским установама
- бесплатан годишњи одмор у трајању од месец дана у свим државним бањама, лечилиштима, зимским домовима и сл.
- предност у уживању стипендија за школовање за носиоце и децу, до 25. године.
- попуст од 50% за превоз у државним превозу
- погреб о државном трошку
Такође је прописана и казна од 5.000 дин или 15 дана затвора за лица која су неовлашћено носила споменицу.

1.moj otac je bio nosioc spomenice, ali ju je dobio 1959 .nije ju trazio , niti je podnosio molbu
2. prednost u uzivanju stipendija za decu nosioca spomenice ne stoji.deca nisu imala nikakve beneficije.
prosao sam kroz skolski sistem, bez ikakve stipendije, i bez ikakve protekcije
3. popust u drzavnom prevozu nije bio uniforman...2 besplatna leta u prvom razredu, na teritoiriji jugoslavije (oficir JNA je imao besplatni let u ekonomskoj klasi svaki put kada je leteo)
pravo prvog razreda na zeleznici 50%, besplatni gradski prevoz, i u kampu, ako je postavio sator, nije placao zemljarinu, ali je placao normalni dnevni boravak (kartu)
besplatni godisnji odmor je bio u okviru vojnog odmaralista, u trajanju od mesec dana, ne civilnom hotelu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nemosav1 ::1.moj otac je bio nosioc spomenice, ali ju je dobio 1959 .nije ju trazio , niti je podnosio molbu
Да цитирам извор:
Citat:Иако је раније било одлучено да се у фебруару 1951. обустави даљи рад на издавању ПС-41, пошто је и после тога рока примљено неколико стотина предмета, накнадно (у јулу исте године) одлучено је да се рад настави извесно време. У марту 1952 донета је нова одлука да се рад на томе дефинитивно обустави, а та одлука је објављена и у средствима јавног информисања. Међутим, захтеви за доделу ПС-41 су и надаље пристизали.
Током 1951. је додељено 1940 споменица, а 1952. - 2985 споменица, од укупно 20.037.
За године после тога немам података.

nemosav1 ::2. prednost u uzivanju stipendija za decu nosioca spomenice ne stoji.deca nisu imala nikakve beneficije.
prosao sam kroz skolski sistem, bez ikakve stipendije, i bez ikakve protekcije
Не знам на шта се односи појам ”предност у уживању стипендија” - можда да у истим условима имају предност над осталим кандидатима? Значи да ако нема услова за стипендију, онда нема ни предности...

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 25 Sep 2012 16:53

dobio ju je 1959 godine Titovim naredjenjem (ukazom Marsala).Podnosioci zahteva su bila dva clana Saveta Federacije

Dopuna: 25 Sep 2012 19:23

prava nosioca spomenice
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ватра, сјајна тема. Мој отац је из рата изашао са тада најмлађим официским чином - заставником и прошао је све ово што си написао. Демобилисан је као официр КНОЈ 1956. године, а као РВИ је имао управо све оне повластице (чувена ''к-15''). Носилац је споменице и то оне прве, металне, штанцоване у Вршцу (?) која је дељена већ 1945. године. Овде смо о њој већ писали.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bojan B. Dimitrijević
"Pobuna jugoslovenske periferije.Generalski kor Jugoslovenske armije 1945-1953. godine"
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::


Официри који су служили у непријатељским формацијама током рата:
.
.
.
- 1 који је био у Словеначким белогардејским јединицама.
...

Možda znate ko je to bio?

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vandrej ::Možda znate ko je to bio?
Не пише у књизи.
Треба имати на уму да је ово ситуација с почетка 1947, а да је пре тога демобилисан велик број старешина, те је њихов број врло вероватно био и већи.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Иначе, најпознатија официска школа, до покретања војног школства, била је чувена школа на Палама. Услови за рад (према шкртим причама мог оца) били су прилично сурови.